Poštovane dame i gospodo, amandman na član 51. je poslednji amandman koji smo na Predlog zakona o privrednim komorama podneli mi narodni poslanici Nove stranke.
U članu 51. što je i obaveza predlagača predviđeno je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i mi bismo bili saglasni da ovakva odredba poslednjeg člana jednog predloga zakona bude ne izmenjena kada bi sadržina prethodnih članova ovakvog predloga zakona bila drugačija.
Ministre Sertiću, mi smo obećali još u načelnoj raspravi da smo se pripremili za Predlog zakona o privrednim komorama, da smo čitali temeljno dodatnu literaturu i onu literaturu koja se tiče razvoja Privredne komore, da sam ja evo, ovde pripremio jednu knjigu koja ima pregled razvoja i misli od 1857-2007. godine, pa smo upotpunili ovaj period od 2007-2015. godine i ne samo ovakvom vrstom dokumenta, nego i drugom literaturom, analizama stručnjaka, konsultovali se ministre Sertiću, sa članicama i članovima privrednog saveta koji deluje unutar Nove stranke i imali smo jednu saglasnost da je bilo neophodno da na ovaj način reagujemo na ovaj zakonodavni projekat.
Moje su, da smo mi bili u ovoj raspravi ubedljiviji. Ja sam saslušao vašu argumentaciju, sučelio te vreste argumenata i nije mi se učinilo da na osnovu sučeljavanja tih argumenata mogu danas ovde da kažem da ovaj zakonodavni projekat i da predlagač ovog zakonodavnog projekta zaslužuje podršku za taj zakonodavni projekat.
Zato do kraja ostajem protiv ovoga poštovana gospodo i gospodine Sertiću. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, veliko mi je zadovoljstvo što je ministar Sertić ipak odlučio da na jedan predlog zakona koji brani danas u Narodnoj skupštini prihvati jedan amandman koji smo podneli mi narodni poslanici Nove stranke. Prihvatanjem ovog amandmana podrazumeva makar jednim delom usmerenje predlagača, predstavnika izvršne grane vlasti u našoj državi ka velikom načelu vladavini zakona, poštovana gospodo, zato što usklađivanje reči, rečenica, korišćenja znakova interpunkcija na odgovarajući način u skladu sa pravopisom i gramatikom srpskog jezika pre svega podrazumeva preciznost, a preciznost nam je neophodna kako bismo u državi imali vladavinu prava.
Meni je samo žao što gospodin Sertić povodom većeg broja naših amandmana nije reagovao na isti način kao što je reagovao sada povodom prihvatanja ovog amandmana. Da je ministar Sertić u više navrata reagovao ovako, to bi za mene značilo i delanje u skladu sa vladavinom zakona.
Ovako ostaje da debatujemo, da raspravljamo, da sučeljavamo stavove kada god je prilika, a sve u jednom cilju, da ovde stvorimo uslove, ja mislim poštovana gospodo, za jedno demokratsko, zrelo i pre svega važno mi je to da naglasim ovde, pre svega, savremeno društvo. Da se ne osvrćemo stalnu unazad, da se ne osećamo stalno da kaskamo i da kasnimo nego da smo u toku sa onim što se dešava oko nas u onom delu sveta koji je razvijen, napredan, pametan, inteligentan i da možemo da se takmičimo sa ljudima koji žive u tim delovima sveta. Hvala vam poštovana gospodo.

Poštovane dame i gospodo, dobro veče, prvo da kažem, i da pitam da li je neko možda u međuvremenu saznao gde je i šta radi ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac, koji nije tu da u Narodnoj skupštini, poštovana gospodo, brani u ime Vlade predlog zakona koji se tiče delokruga njegove nadležnosti, poštovana gospodo. Moja prva napomena povodom amandmana na član 1, da čuje i gospodin Martinović, tiče se toga.

Druga stvar, ministar Tasovac je napisao predlog zakona kojim se, kako piše u članu 1. Predloga zakona, privremeno uređuje način naplate takse za javni medijski servis. Privremeno uređuje, poštovana gospodo.
Gospodo, učestalost promene planova zakona je, po mom sudu, svedočanstvo jednog neozbiljnog i neodgovornog delanja u politici. Svedočanstvo, poštovana gospodo, jednog lutanja u politici. Pa, ovde smo u decembru 2014. godine, poštovana gospodo, i prethodno u avgustu 2014. godine, i krajem jula 2014. godine, upravo od ministra koji sada nije tu čuli da pristupamo reformskim izmenama Zakona o informisanju, o javnim servisima, a nakon toga smo pristupili izmenama onih propisa za koje je rečeno da su reformski propisi. Onda smo mi ovde stekli uslov da kažemo – pa, to nisu nikakvi reformski propisi, nego krpeži od zakona.

Materija je privremeno uređivanje načina naplate takse za javni medijski servis…

Evo, piše u članu 1, poštovana predsednice Narodne skupštine. Gde je ministar da brani svoj predlog zakona?

Pa, gde je da brani Predlog zakona?

E da čujem ministra Sertića sada šta će da kaže.

Poštovan dame i gospodo, ministar Tasovac nam je napisao u članu 2. sledeće: „od 1. januara 2016. godine do 31. decembra 2016. godine, javna medijska ustanova RTS i javna medijska ustanova RTV, delimično se finansiraju iz takse za javni medijski servis, a delimično iz budžeta Republike Srbije“.
Mi smo predložili, i evo ja i sada predlažem, da nema takse, da nema pretplate, već da se ne zavisnost i autonomija javnog servisa obezbedi time što ćemo u zakon da unesemo, da tačno određeni procenat iz budžeta ide na finansiranje javnog servisa. Kada glavni i odgovorni urednik javnog servisa zna da za narednu godinu ima sigurni novac, u tačno određenom procentu iz budžeta, da li će onda više da brine o političkim uticajima, poštovana gospodo, ili manje?
Ili, poštovana gospodo, da vam na drugi način postavim ovo pitanje, kada glavni i odgovorni urednik, na primer RTS-a, iz nedelje u nedelju, iz meseca u mesec, dobija različite poruke, biće taksa 500 dinara, biće taksa 150 dinara, neće biti pretplate, neće biti takse, da li onda on u toj situaciji više razmišlja o mogućim političkim uticajima, ili ne?
Ministar Tasovac, ovakvim predlozima, ovakvim delanjem, učvršćuje mogućnost političkih uticaja na javni medijski servis, a naš predlog je da se to eliminiše, tako što ćemo tačno određeni procenat iz budžeta za svaku narednu godinu da opredelimo, poštovana gospodo, za javni medijski servis.
Evo, voleo bih da čujem, i ministra Sertića i bilo kog narodnog poslanika, šta je problem sa tim predlogom? Zašto se to ne bi moglo prihvatiti ovde, poštovana gospodo. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, sadržinom člana 3. ovog predloga zakona ministar Tasovac nam saopštava da je otkrio jednu stvar i istovremeno nam šalje dve neprihvatljive poruke. Evo šta piše u članu 3. kaže – taksu za javni medijski servis naplaćuje javno preduzeće „Elektroprivrede Srbije“ Beograd i privredni subjekti koji vrše snabdevanje krajnjih kupaca električnom energijom. Dakle, gospodin Tasovac nama kaže, nema tv-a bez struje. I, to je sada veliko otkriće za sve nas, alu uz to otkriće dve neprihvatljive poruke, poštovana gospodo, ja čitam u članu 3. ovog predloga zakona.
Prvo, ministar Tasovac ovde nama kaže i to ministar koji je u odsustvu, on kaže – mediji su pretorijanska garda svake vlasti. Onda on deluje u politici da ostvaruje ovu poruku i ideju, poštovana gospodo danas, 2015. godine u 21. veku.
A druga neprihvatljiva poruka, ministre Sertiću, ja mislim da se to možda tiče i vašeg resora, delokruga i vaših nadležnosti. Evo, gospođa Jerkov je to precizno argumentovala, ovim predlogom zakona saopštava se jedan predlog rešenja za jedan problem, a drugim predlogom zakona, u stvari drugim zakonom imamo već predviđen drugi način rešenja istog problema. I do čega mi sada dolazimo, poštovana gospodo, da ćemo prihvatanjem ministre Sertiću, ovog predloga dobiti neusaglašenost dva zakona.
Mi ćemo, poštovana gospodo i ovde se obraćam pre svega pravnicima, da uđemo u polje ne prava u našem političkom sistemu. Pa, možemo li malo da razmislimo šta su posledice, ako ovde zavlada ne pravo, pa ja mislim da treba da sprečimo ulazak u takvo stanje, poštovana gospodo. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, mislim da ovaj predlog zakona i u odnosu na sadržinu člana 4. stvarno zahteva strašnu zabrinutost svih narodnih poslanika.
Evo daljih nelogičnosti poštovana gospodo.
U članu 4. u stavu 1. piše – taksa je obavezni element mesečno ispostavljenog računa za isporučenu električnu energiju za sve snabdevače koji obavljaju delatnost snabdevanja krajnjih kupaca električnom energijom na teritoriji Republike Srbije, a onda je to naravno, povezano sa time da postoje privredni subjekti koji vrše snabdevanje krajnjih kupaca, a da to nije EPS.
Pa koji su to drugi privredni subjekti? Ovde je bio razgovor o tome da takvih subjekata, gospođo Gojković, više nema.
Oni su ukinuti i sada imamo jednu potpunu nelogičnost u ovom predlogu zakona nešto što ne postoji, a što treba da vrši izvesnu funkciju.
Kada tome dodamo, poštovana gospodo, ja i razumem ministra Sertića, ovo pitanje nije iz delokruga njegove nadležnosti, ali je zato za nas zabrinjavajuće, ja mislim, kada ministar iz čije nadležnosti dolazi predlog zakona, koji ima toliko nelogičnosti, nije večeras tu da brani predlog zakona.
Kada tome dodamo neusaglašenost ovog predloga sa onim što je važeći zakon koji će važiti i od 1. januara onda nema nikakve dileme da i građanin, ja mislim, treba da bude zabrinut.
A onda dolazim i do trećeg argumenta za član 4.
Evo šta je ministar Tasovac rekao, kaže – a tek kada se po uzoru, ovo je reč ministra Tasovca, a tek kada se po uzoru na Bus plus uvede RTS plus, što je ovo sada, čim komunalan policija počne da bije po kućama, to je ministar Tasovac rekao. .
To je moj amandman.

Poštovane dame i gospodo, mi smo morali da intervenišemo amandmanom na član 5. u kojem piše – mesečno fakturisan iznos takse snabdevač uplaćuje na račune RTS-a i RTV-a, otvorene kod poslovne banke najkasnije do 15. u mesecu za prethodni u mesec.
Ministre Sertiću, zamislimo da ste vi u pravu da je zaista dobro procenjeno da bi opterećenje od 500 dinara bilo previsoko, a da u budžetu nema novca da se finansira Javni servis. Recimo da ste vi oko toga u pravu i recimo da je dobra procena da treba da bude taksa 150 dinara, ostaje ogromni problem na koji ukazujemo i gospođa Jerkov i gospodin Senić i ja, da uprkos tome što evo ako zamislimo da je ovo dobar predlog, postoji na drugoj strani drugo zakonsko rešenje koje je već prihvaćeno i koje valjda po sili zakona mora da se primenjuje.
Bilo je neophodno, ministre Sertiću, da ako se već predloži ovo rešenje jednog problema, da se onda sagleda šta sve drugo piše u zakonima, pa da se u Narodnu skupštinu pošalju izmene i dopune Zakona o javnim medijskim servisima, pa da se sva zakonska rešenja prilagode načinu rešavanja problema kako je predviđeno u ovom Predlogu zakona.
Ja smatram da bi najbolje bilo da se ovaj Predlog zakona zbog neusaglašenosti sa drugim zakonom iz iste oblasti povuče iz procedure, da zakažemo novu sednicu što pre, da se pripreme predlozi dopuna i izmena Zakona o javnim medijskim servisima, kako bismo ovde, poštovana gospodo, imali utemeljenu vladavinu prava.
Ministre Sertiću, mislim da je toliko stvar očigledna da ne dozvoljava čak ni nekako dalje preterano argumentovanje. Zna se šta je jedini izlaz iz ove situacije. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, podneli smo amandman na član 6. i povodom rasprave o ovom amandmanu, nadovezujemo se na istu argumentaciju koja se tiče takse.
Gospodin Arsić i gospodin Sertić su sada nama objasnili da je stavom 2. člana 11. ipak uređeno da, kada se tiče ovog zakona o javnim medijskim servisima, ovim predlogom o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis zapravo stavljaju van snage odredbe Zakona o javnim medijskim servisima, koje se preklapaju sa onim što je rešenje u ovom Predlogu zakona. Ali, ja mislim, poštovana gospodo, da to možda može da bude i jedno tumačenje, ali da to ne mora da bude jedino tumačenje.
Na primer, ako neki građanin, iz nekih razloga, a bilo je mnogo takvih, odluči da ne plaća, na primer, taksu, evo, neka nam gospodin Arsić kaže, ili gospodin Sertić, na koji zakon da se pozove, sa obrazloženjem da ne plaća, na primer, taksu koja je sada uređena, 150 dinara? Evo, ja vas molim, poštovana gospodo, da se to ovde objasni.
Čak i da prihvatim objašnjenje gospodina Arsića, to onda samo znači da zaista ovde pravimo krpeže od zakona. Jer, jednim predlogom zakona kojim se privremeno nešto uređuje, mi sada stavljamo van snage jedan zakon koji je ministar Tasovac ovde predstavio kao reformski, koji će da osvetli Srbiju sa svih mogućih strana, da obezbedi slobodu govora, izražavanja mišljenja, itd. Da li je to ….

Ovo je sve, poštovana gospođo Gojković, po amandmanu.

Pažljivo sam se pripremao i za raspravu o ovom predlogu zakona, da svaka reč i rečenica precizno oslikava ovu moju analizu. I vi ste saglasni sa mnom, ja vidim. Hvala.