Poštovane dame i gospodo, naš amandman na član 172. u vezi je i sa našim amandmanom na član 138. iako možemo da zamislimo situaciju da prihvatimo argumente da član 138. u tački 1) ostane ovako kako piše u predlogu zakona, čini nam se da ipak oko prestanka radnog odnosa ne treba da stoji baš tako.
Evo šta piše - pored slučajeva prestanka radnog odnosa po sili zakona, utvrđenih drugim propisima policijskom službeniku, odnosno ostalim zaposlenima, radni odnos u ministarstvu prestaje, pa ide na tačku 2) – kada se utvrdi da je prestao da ispunjava uslove za zasnivanje radnog odnosa predviđene članom 138. stav 1. ovog zakona.
U članu 138. stav 1. piše – u radni odnos u ministarstvo ne može se primiti lice protiv koga se vodi krivični postupak za krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti.
Najprimerenije bi bilo mislim, da toj osobi prestane radni odnos nakon što on bude osuđen za to krivično delo, a ne onog momenta kada se pokrene krivični postupak za krivično delo, jer mislim da ovakva formulacija obezbeđuje strašne uslove za zloupotrebu, a da kada pišemo zakone treba da razmišljamo i o tome da li je moguće da se zloupotrebi neka odredba.
Nama se čini da ovde, budući da postoje velike mogućnosti zloupotrebe, treba ili da se izbriše ova tačka dva ili da se preformuliše ukoliko je to proceduralno sada moguće. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, mi smo podneli amandman na član 189. amandman, koji nije prihvaćen uz obrazloženje da je prihvaćen amandman gospodina Babića.
Sada, amandman gospodina Babića ne rešava sve probleme na koje smo i mi ukazali. Amandman gospodina Babića rešava probleme koji se tiču stava 2. člana 189. i stava 5, ali ne i stava 1. Evo, šta piše u stavu 1. – zaposleni u ministarstvu ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada u visini troškova samo na teritoriji opštine ili grada zaposlenja.
Mi smo smatrali da to nije u skladu sa drugim zakonima, a ma nije ni pravično i mi smo predložili da u stavu 1. piše – zaposleni u ministarstvu ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada. Zašto?
Postoje zaposleni, poštovana gospodo, i mi smo to zapisali u obrazloženju, kojima je mesto prebivališta na teritoriji druge policijske uprave ili su udaljeni od mesta radnog angažovanja 100, 200, nekada i nešto više kilometara i da oni treba da imaju pravo na nadoknadu troškova. Smatramo i dalje da sadržina stava 1. ne treba da ostane kao što stoji sada u Predlogu zakona, da predlog koji je ponudio gospodin Babić jeste u redu kada se tiče sadržine stava 2. i sadržine stava 5, ali nije kada se tiče sadržine stava 1. i da bi ovaj član bio upotpunjen, pa da kažemo i pravičan i usaglašen sa drugim zakonima, na primer sa Zakonom o radu, kada bi glasio ovako kako smo mi predložili.
Još jednom da kažem, zaposleni u ministarstvu ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, a ne da mu se to pravo ograniči u visini troškova samo na teritoriji opštine i grada gde je zaposlen, a on radi na primer 100, 150, 200 kilometara negde daleko. Eto, poštovana gospodo.

Poštovane dame i gospodo, naš amandman je sličan amandmanu koji je podnela gospođa Karavidić. Ja mislim, gospodine Stefanoviću, da u ovoj raspravi, a ja sam slušao pažljivo, ipak argument stoji na strani ovoga što je rekla gospođa Karavidić. Ako ne želite da prihvatite naš amandman, evo, prihvatite amandman gospođe Karavidić. Jer, ministre Stefanoviću, ipak će konačnu reč o tome da da lekar iz nadležne zdravstvene ustanove, nema nikakve dileme. Ako već postoji osnovana sumnja da neko zloupotrebljava taj svoj položaj, onda ono što rukovodilac može da uradi, kako sam ja vas sada razumeo, on može sada da ga nađe negde npr. na splavu, da ga uslika, nešto uradi, dođe i javi se, ali on mora da ide kod lekara i lekar će ponovo na kraju da kaže svoje mišljenje.
Dakle, nama se čini da je ovaj deo isključivo radi obezbeđenja dokaza o tome da izvrši terensku kontrolu suvišan, jer već postoji osnovana sumnja da neko zloupotrebljava neko pravo, a konačnu reč o tome će ipak na kraju da da taj lekar iz nadležne zdravstvene ustanove. Ako postoji osnovana sumnja da će lekar da falsifikuje sada nešto, pa onda i sa tom osnovanom sumnjom već može da se reaguje. Nama se čini da je zaista ova umetnuta rečenica suvišna.
Moj predlog je da ovaj stav 6. glasi – u slučajevima postojanja osnovane sumnje da zaposleni vrši zloupotrebu korišćenja privremene sprečenosti za rad, neposredni rukovodilac može da se obrati odmah nadležnoj zdravstvenoj ustanovi, radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, jer već postoji ova osnovana sumnja za sve ostalo. Ako lekar hoće da nešto prevari, pa on će prevariti i sa ovom fotografijom i onda mislim da je suvišna ova umetnuta rečenica. Evo, da vidim da li vi mislite ipak suprotno.

Poštovane dame i gospodo, neophodno je da ukažem i na jednu stvar koju smo primetili u članu 207, koji se tiče teških povreda službene dužnosti. Postoje makar dve tačke ovde koje, ja mislim, ostavljaju veliki prostor za moguću zloupotrebu, a budući da imamo u članu 207. 29 tačaka u okviru kojih su pobrojane teške povrede službene dužnosti, nama se čini, evo meni sada, ministre Stefanoviću, da su dve ipak možda suvišne.
Evo, na primer tačka sedam. Kaže se – teške povrede službene dužnosti jesu, pa u tački 7. piše – ponašanje koje šteti ugledu ministarstva. Naravno, ovako kada se kaže – ponašanje koje šteti ugledu ministarstva teška je povreda službene dužnosti, ali na osnovu čega ćemo sada i kako da utvrdimo da je neko ponašanje baš takvo? Da li je moguće ako se zamisli u ovoj prethodnoj situaciji da neko hoće nekome malo da naudi, da napakosti, da mu stvori neku prepreku i onda samo da kaže – u članu 7. ima u ovom zakonu to, pa ću ja da tebe sada sprečim da napreduješ dalje da nešto radiš, pa ću da te optužim za tešku povredu službene dužnosti? Ili, na primer tačka 26. kaže – teška povreda službene dužnosti je svako drugo ponašanje ili okolnost koja šteti ugledu službe. Šta je ovde važno? Svaka vrsta prostora koja je ostavljena arbitriranju jednom ili više ljudi, ja mislim, treba da bude izuzeta iz zakonodavnog projekta.
Ako vi smatrate da je ipak neophodno da ovakve formulacije stoje, da je to neki standard, da nije bilo, na primer, i do sada, u sličnim rešenjima, velikog broja zloupotreba, onda u redu. Ali, evo ja kao neki čovek koji nisam nešto upućen u posao policije i da sada znam te strukture i kako to izgleda, meni se kao čitaocu ovog zakona, kao građaninu koji je zainteresovan za ovaj zakon, čini da postoje mogućnosti zloupotrebe. A ne treba da ih ima. Hvala.

Poštovani dame i gospodo, čim naiđem na kovanicu – parlamentarna kontrola, posebno se zainteresujem za materiju, budući da je moje iskustvo za ovih godinu i osam, devet, meseci, da umesto da naša Narodna skupština što intenzivnije kontroliše i nadzire delanje izvršne vlasti, ovde, kako se pojavi koji ministar, tako iz vladajuće većine aplauzi odobravanja, umesto opreza, zamišljenosti, spremnosti za kritiku itd.
Na primer, u članu 222. se kaže: „Narodna skupština obavlja nadzor nad radom ministarstva neposredno i preko nadležnog odbora za unutrašnje poslove“, a onda se kaže: „Odbor naročito razmatra polugodišnje i vanredne izveštaje o stanju bezbednosti, razmatra polugodišnje i vanredne izveštaje o radu ministarstva, razmatra godišnje izveštaje o radu Sektora unutrašnje kontrole“. To razmatranje može opet da se svede na ove aplauze, osmehe itd.
Poštovana gospodo, drugačije je kada bismo mi stavili – razmatra i usvaja. Evo i ja, kao član, tamo odem, pa da glasam, pa da se vidi koliko je njih bilo za, koliko njih je bilo protiv, itd.
Gospodine Stefanović, zaista amandman četvoro narodnih poslanika SNS koji su isti oni, a neću sada da se vraćam na onu temu, ja mislim, ne zamenjuje ono što smo mi predložili. Jer, mi hoćemo da odbor i usvaja te izveštaje – polugodišnje i godišnje, o stanju bezbednosti, radu ministarstva i radu Sektora unutrašnje kontrole.
Ako bismo imali te formulacije, onda bi ovaj naslov – parlamentarna kontrola, zaista bio odgovarajući. Ako toga nema, onda je, ministre Stefanoviću, to svedeno, kako se to kod nas ovde kaže – na pričinu priču. Nećemo valjda parlamentarnu kontrolu da svodimo na te dve reči – pričina priča, nego da zaista ona postoji. Predlažem da prihvatite ovaj amandman. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, amandman na član 257. je poslednji amandman koji smo mi narodni poslanici Nove stranke podneli na Predlog zakona o policiji i naravno, želim da iskoristim ovaj povod da saopštim svoje zadovoljstvo, što smo mi narodni poslanici Nove stranke doprineli da jedan zakonodavni projekat bude precizniji po svojoj sadržini.
Naravno, žao nam je što nismo eliminisali sve one sumnje u arbitrarnost i netransparentnost, ali ćemo se mi sigurno angažovati u pripremi, možda izmena i dopuna ovog zakona, pa da ono što su neki nedostaci, da korigujemo ili da pokušamo na takav način.
Naravno, zadovoljstvo mi je i što rasprava traje ovoliko, što je bila veoma argumentovana, a u nekim momentima veoma dobra i naravno, posebno zadovoljstvo, ja ovde izražavam zbog toga što je prihvaćen veći broj amandmana koje smo podneli mi, poslanici Nove stranke i zadovoljstvo što je naša startna pozicija za ove vanredne parlamentarne izbore, ministre Stefanoviću, 9,4%, samostalni nastup za godinu i devet meseci od kako smo u Skupštini, za tri i po godine koliko postoji stranka, ja mislim da je to ogroman razlog za zadovoljstvo, jer naše delanje, mislim doprinosi, opštem dobru svih građana naše Republike.
Hvala.

Poštovane dame i gospodo, tačno je, gospodin Babić je u pravu, ja sam jutros najavio da neću diskutovati po amandmanima koji su prihvaćeni i ja sam onda u jednom trenutku usled suštinske promene okolnosti jedne atmosfere koja je ovde napravljena, dobre atmosfere, odlučio i učinilo mi se da je to pošteno, čestito da ne diskutujem po dva neprihvaćena amandmana, kako bih ostavio prostor za diskusiju na samom kraju povodom jednog prihvaćenog amandmana.
Mislim da nije bio red da se tu zameri, jer mislim da je ovo promišljanje bilo zasnovano na jednoj čestitosti i jednoj proceni koja nikome ovde ne šteti.
Eto, hvala poštovana gospodo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, uvaženi ministre Ljajiću, poštovane goste i gosti iz Ministarstva, podneli smo devet amandmana na ova dva Predloga zakona, o oglašavanju i o informacionoj bezbednosti.
Moj predlog je, ministre Ljajiću, da Vlada u ostavci, koliko sam ja razumeo pre dva dana predsednika Vlade u ostavci, gospodina Vučića, na kraju svog mandata uradi makar jednu dobru stvar, i prihvati sve naše amandmane na ova dva Predloga zakona, gospodine Ljajiću.
Ja sam evidentirao kao dva kriterijuma između ostalih kriterijuma, koji su važni i za ocenu ova dva predloga zakona, kriterijume reda i preciznosti u sadržini zakonodavnih projekata.
Ja ću ovde sada da vam argumentujem kako se prihvatanjem naših amandmana osnažuju ova dva kriterijuma za vrednovanje ova dva zakonodavna projekta, red i preciznost. Zašto je važno da u zakonodavnim projektima imamo maksimalni red i maksimalnu preciznost? Zbog velikog načela vladavine prava koje je evidentirano kao najvažnije u članu 3. našeg Ustava.
Evo ministre Ljajiću da krenemo od člana 11. Predloga zakona o oglašavanju. Vi tu u stavu 2. kažete sledeće – obmanjujuje oglašavanje jeste svako oglapšavanje koje na bilo koji način uključujući način prikazivanja obmanjuje ili je verovatno da će obmanuti primaoce oglasne poruke koje zbog takve obmanjujuće prirode može da utiče na njihovo ekonomsko ponašanje, itd.
Naše je mišljenje ministre Ljajiću, da naravno ekonomsko ponašanje jeste najvažnije u smislu prirode duha i sadržine ovog zakona, ali ovo ekonomsko ne mora da bude jedino. Zamislimo sada osobu A koja smisli jedan oglas, kaže – svom snagom u reforme. Onda se ispostavi da je to bila obmana, da li je ministre Ljajiću, ovde reč samo o ekonomskom ponašanju, ili o nekim drugi vrstama ponašanja ministre Ljajiću? Mislimo da je nepotrebno sužavanje ove kovanice na ekonomsko ponašanje, nego samo da ostavimo – ponašanje, pošto postoje druge vrste ponašanja, koje posredno mogu da utiču i na ekonomsko ponašanje i bez razloga se ovde pravi sužavanje.
Ili, ministre Ljajiću, članovi 21. ili 22. koji se tiču posebne glave, posebna pravila i ograničenja. Npr, u okviru ove glave piše – zaštita maloletnika od neprikladnog oglašavanja, član 21. a član 22. – oglasna poruka namenjena maloletnicima. Nama se čini da bi bilo primereno da ova dva člana zamene mesta ministre Ljajiću, neka ostane ista sadržina, samo da menjaju mesta radi reda. Jer, red je poštovana gospodo, ja mislim da prvo u zakonu, na prvom mestu kažemo šta je oglasna poruka namenjena maloletnicima, pa da ostane ovo – oglasna poruka namenjena je maloletnicima u smislu ovog zakona jeste oglasna poruka koja posredno ili neposredno upućena maloletnicima, a nakon toga ministre Ljajiću, da ide zaštita maloletnika od neprikladnog oglašavanja u okviru posebnog pravila o zaštiti maloletnika.
Dakle, čini nam se da ono što je sadržina člana 22. ako sledimo red u pisanju zakona, treba da postane sadržina člana 21. a sadržina člana 21. samo da se premesti u sadržinu člana 22. Onda imamo ja mislim poštovana gospodo i red, maksimalni red i maksimalnu preciznost. Ili poštovana gospodo, uvaženi ministre Ljajiću, ministre Vlade u ostavci koliko sam razumeo, član 31, ima naziv – televizijsko oglašavanje ili televizijska prodaja, a onda već u prvom stavu kaže – televizijsko odnosno radijsko oglašavanje je vid oglašavanja itd.
Naš predlog je da budući da se ipak u članu 31. ne govori samo o televizijskom oglašavanju i samo o televizijskoj prodaji, da lepo upodobimo sadržinu i naziv, odnosno sadržinu u nazivu, pa da u nazivu dodamo – televizijsko i radio oglašavanje i televizijska i radio prodaja, pa da onaj ko pročita naziv ovog člana ima apsolutni pregled o čemu će da se radi u sadržini člana koji bude čitao.
Čini nam se da su ovo intervencije koje se tiču upotpunjavanja reda i preciznosti.

Poštovane dame i gospodo, tri su napomene koje želim da saopštim ovde na sednici Narodne skupštine povodom naše rasprave o predlogu autentičnog tumačenja odredaba člana 11. stavova 4,5. i 6. Zakona o elektronskim medijima.
Najpre, poštovana gospodo, mislim da je veoma dobro što danas ovde nemamo goste iz Vlade Republike Srbije. To je za sve nas narodne poslanike i narodne poslanice prilika, ja mislim, da se jednim ozbiljnim povodom pogledamo u oči, da se suočimo sa sopstvenim delanjem u ovom sazivu Narodne skupštine, da proverimo još jednom, sami sa sobom, na koji način smo se pripremali za rasprave na sednicama naše Narodne skupštine povodom različitih tačaka dnevnog reda i za kakve zakonodavne projekte, poštovana gospodo, smo glasali ovde. Ja mislim da je to važno da se napomene.
Druga napomena je sledeća. Naime, ja mislim da je rasprava o predlogu autentičnog tumačenja odredaba člana 11. st. 4, 5. i 6. Zakona o elektronskim medijima, jedno svedočanstvo kako najavljeni reformski zakoni, a mnogo smo slušali o reformskom karakteru tzv. medijskog seta zakona koje je ovde branio ministar Tasovac, kako takvi u najavi reformski zakoni, poštovana gospodo, postaju krpeži od zakona.
I gospođa Marjanović je veoma precizno govorila danas o tome ovde. Ona je govorila o tome da su ovi zakoni prvo više puta menjani, od momenta kada su prvi put usvojeni, a onda kada se videlo, poštovana gospodo, da tim izmenama nema kraja, pribeglo se jednom načinu da se zamaskira potreba za još jednom izmenom, na primer ovog zakona, a to maskiranje pretočeno je u Predlog autentičnog tumačenja kojim se, i gospođa Marjanović je ja mislim to danas ovde dokazala, menja jedan zakon.
Poštovana gospodo, česte promene zakona u kratkom periodu, autentična tumačenja koja služe kao zamena izmene jednog zakona, svedoče o tome da mi ovde ne usvajamo dobre zakone, poštovana gospodo, nego ono što se predstavlja kao reformsko, najprimerenije je opisati kao krpež od zakona.
Treća napomena, poštovana gospodo i poštovana predsednice Narodne skupštine, kad se već suočavamo ne kao vlast i opozicija, nego sami sa sobom, ja sa samim sobom, svaki poslanik sa samim sobom ovde, onda je važno da istaknemo i da se konačno dogovorimo da u Narodnoj skupštini ne smemo da se poigravamo procedurom i procedurama.
Ova tačka dnevnog reda – Predlog autentičnog tumačenja odredaba člana 11. st. 4, 5. i 6. Zakona o elektronskim medijima, da čuje i gospodin Orlić, sva gospoda koja su diskutovala, predstavlja poigravanje procedurom. To nikada, poštovana gospodo, ne bi smelo da se desi na bilo kojoj sednici naše Narodne skupštine, zato što je osnovna funkcija naše Narodne skupštine upravo zakonodavna.
Kada gospodin Orlić kaže – zakon nije precizan, ja se onda pitam, poštovana gospodo, zašto kada smo raspravljali o tom zakonu nije uvažio našu argumentaciju da je taj zakon neprecizan, nego sada, nakon nekog proteka vremena, gospodin Orlić kaže – zakon je neprecizan i moramo da reagujemo? Pa, što ste glasali za takav zakon, poštovana gospodo? Zašto niste pažljivije slušali i ove reči koje mi vama saopštavamo, nakon ozbiljnih priprema za svaku sednicu Narodne skupštine, nego se sada kaže – neprecizan je, pa hajde preko autentičnog tumačenja da korigujemo nepreciznost?
Poštovana gospodo, ministar Tasovac je pre nego što je postao ministar rekao da su mediji pretorijanska garda svake vlasti. Svojim delanjem dokazuje ovu maksimu. Moje očekivanje nije to bilo i velika bi mi bila želja i tu sam saglasan sa predsednicom Narodne skupštine, kada ona kaže da bi trebalo i ona da učestvuje u ovoj raspravi, da kao pravnica nastupi ovde u zaštitu integriteta, dostojanstva, poštovanja prava, pravila i procedura naše Narodne skupštine sa pozicije predsednice Narodne skupštine, što je najvažnija pozicija u našem ustavnom sistemu, poštovana gospodo. Hvala.

Ja mogu da nastavim raspravu.

Ako mi dozvolite još dva minuta, ja ću da nastavim.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre Vlade u ostavci, koliko sam ja razumeo predsednika Vlade u ostavci, juče gospodina Vučića, gospodine Stefanoviću, uvažene gošće i gosti iz MUP-a, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Bečiću, tri su reči kojima, ja mislim, tačno opisujemo Predlog zakona o policiji poštovana gospodo.
Ministre Stefanoviću, to su sledeće reči – nepreciznost, arbitrarnost i netransparentnost poštovana gospoda i ja ću, ministre Stefanoviću, kao što sam to radio i svaki put u 673 govora koliko sam ih održao u 2015. godini i danas ponuditi argumentaciju za ovaj svoj stav.
Evo, neprecizno se, ministre Stefanoviću, tiče na primer naziva ovog Predlog zakona, to je moje zapažanje bilo, ali i zapažanje Zaštitnika građana, ali i zapažanje gosta koji je bio danas ovde da prati u ime Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Svi mi tvrdimo, ministre Stefanoviću, da ste vi imenovali ovaj predlog Predlogom zakona o policiji što bi značilo da sadržina tog zakona treba da se tiče samo policije, a i ja sam zapazio da u ovom Predlogu zakona imamo i neka rešenja koja se tiču organizacije i funkcionisanja MUP-a. Dakle, nekih stvari koje su šire od onoga što je policija. Za mene je ministre Stefanoviću to pitanje nepreciznosti, a nepreciznost poštovana gospodo, ovde smo u Skupštini, uvek se tiče upitanosti oko, gospodine Stefanoviću, najvažnijeg načela na kojem počiva naš Ustav, a to je vladavina prava. Ako nemamo preciznost u predlozima zakona dovodimo u pitanje vladavinu prava, to je jedan argument gospodine Stefanoviću.
Rekao sam da jedna reč kojom možemo da upišemo Predlog zakona o policiji jeste arbitrarnost. Vi ste ministre Stefanoviću, mnogo vremena danas potrošili u raspravi ovde da objasnite kako se ministru ne daju velika ovlašćenja ovim predlogom zakona, a daju se ministre Stefanoviću.
Evo na mnogim mestima - ministar propisuje, ministar utvrđuje, ministar odlučuje u čl. 4, 9, 38, 46, 129, 168, 186, 233. poštovana gospodo, pa, ministre
Stefanoviću, kada se piše Predlog zakona treba da se zamislimo u ulozi onoga drugog, na primer u ulozi opozicionara, a ne da pišemo zakon za sebe, ili ministre Stefanoviću, mi smo vam predložili amandmanski da na nekim mestima gde se propisuje da ministar utvrđuje, da ministar odlučuje da to radi ministarstvo. Pa, prihvatite te amandmane ministre Stefanoviću, pa, da nas uverite da zaista i vaša namera povodom sadržine ovog Predloga zakona jeste najbolja moguća. To je gospodo argumentacija koja se tiče arbitrarnosti, a evo, i koja se tiče netransparentnosti.
Ministre Stefanoviću, u članu 149. naprimer u stavu 1. piše – direktora policije postavlja Vlada na pet godina ne predlog ministra itd. Naš predlog je, poštovana gospodo, da se taj stav zameni sledećom sadržinom – direktora policije postavlja Vlada na pet godina na predlog komisije koju čine ministar, dva člana iz nevladinog sektora i dva člana iz ministarstva itd.
Gospodine Stefanoviću, pored vas, dva mesta od vas sedi vršilac dužnosti direktora policije, gospodin Rebić. Mene bi strašno interesovalo da čujem – da li bi naprimer ako zamislimo da će gospodin Rebić da bude kandidat za direktora policije, da li bi njemu kao čoveku koji dugo vremena radi u policiji bilo bolje da o tome ko će postati direktor policije odlučuje Vlada na osnovu predloga ministra ili Vlada na osnovu predloga ovako sastavljene komisije?
Žao mi je što gospodin Rebić nema pravo da govori, ali verujem da bi jednom profesionalcu, jednom ozbiljnom čoveku sigurno ovo rešenje, ministre Stefanoviću, bilo bolje. Evo vi mi kažite sada da li i vi mislite.
Ako ste saglasni, prihvatite i taj amandman. Nemojte se ustručavati, ministre Stefanoviću. Mi iz Nove stranke smo inače šampioni po broju prihvaćenih amandmana u ovom sazivu Narodne skupštine i ne samo to, nego i šampioni srpskog parlamentarizma, poštovana gospodo.
Mislim, ministre Stefanoviću, da ako se zadržimo na tome da su ključne reči za razumevanje ovog Predloga zakona nepreciznost, arbitrarnost, i netransparentnost, da je to svedočanstvo o antireformskom kursu Vlade. Hvala poštovana gospodo.

Da ja nastavim, gospodine Bečiću?

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Bečiću, uvažena gospođo Bogosavljević Bošković, poštovane gošće i gosti iz Ministarstva, i ja mislim po prvi put u ovom sazivu poštovani gosti iz Skupštine AP Vojvodine i pokrajinske Vlade, amandman na član 3. koji smo podneli narodni poslanik Zoran Živković jedan je od 12 amandmana koje smo podneli na dva predloga zakona, koje danas u amandmanskoj raspravi brani ministarka gospođa Bogosavljević Bošković. Hoću da kažem, da od ovih 12 podnetih amandmana, poštovana gospodo, da su prihvaćena četiri amandmana.
Naravno, red je da na početku ovih naših beseda u Narodnoj skupštini u diskusiji povodom predloga zakona u uvodnom amandmanu svom saopštim da smo mi ukupno za ovih godinu i osam meseci, poštovana gospodo, podneli 1884 amandmana. Od podneta 1884 amandmana, gospodo, prihvaćeno je 166 amandmana. Kada to prenesemo u izvesne procente, to znači da smo mi narodni poslanici Nove stranke u ovom sazivu, u ovoj Narodnoj skupštini od ukupnog broja podnetih amandmana podneli i one koji su prihvaćeni u procentu od 8,81%. To za mene po izvesnim analogijama znači da je za godinu i osam meseci upornog, posvećenog, zakonodavnog rada, Nova stranka danas na podršci u biračkom delu u procentu od 8,81% i to je sada već stabilna podrška, poštovana gospodo. Ponavlja se iz meseca u mesec i ja mislim da je bilo primereno da tim povodom i gospođi ministarki i svim našim gostima i gošćama saopštim jedno svoje zadovoljstvo. Hvala.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Bogosavljević Bošković, već svi ovde znaju da smo mi narodni poslanici Nove stranke podneli amandman na član 7. i taj amandman nije jedan od ona četiri prihvaćena amandmana. Meni je žao zbog toga što ovaj amandman nije prihvaćen, jer je ovaj amandman bio neophodan, budući da se članom 7. kojim se menja član 64a postojećeg zakona, tim članom se definiše karakter ovog Predloga zakona, odnosno ovog zakonodavnog projekta.
Ja sam zaista sa strašnom pažnjom slušao raspravu i u načelu kada je bilo i sada po amandmanima. Primetio sam da se gospođa Bogosavljević Bošković, dakle vi, gospođo Bogosavljević Bošković, pre svega vraćate na jedan argument ovde tokom rasprave, a to je argument koji se tiče namere. Vi kažete – naša namera je dobra, mi hoćemo nešto dobro. Ja onda razumem ovako – znači, vi kao ključni argument za sadržinu i ovog člana 7. kojim se menja član 64a, vi utemeljujete princip etike namera.
Ja sada ovako razmišljam. Recimo da smo saglasni oko toga, recimo da ja razumem i da prihvatam da je vaša namera najbolja moguća i na tom mestu, gospođo Bogosavljević Bošković, mi kroz naš amandman na član 7. unosimo jedan novi argument i jedan novi princip. Vi ste uveli princip etike namera, a mi unosimo jedan novi princip. To je princip etike odgovornosti. Taj princip kao ključno pitanje u sebi sadrži sledeće pitanje – a šta će da budu posledice sadržine ovog člana ovog Predloga zakona? Recimo, da prihvatimo da je vaša namera najbolja, ja sam saglasan, vi takođe to mislite, a ja idem dalje, pa se pitam – a šta će biti posledice onoga što je, recimo, jedna dobra namera, kada hoćemo da tumačimo sadržinu ovog člana zakona?
Poštovana gospođo Bogosavljević Bošković, ja mislim, konsultovao sam se malo i ja, razgovarao sa ljudima koji su zainteresovani za ovu temu, ja mislim da će posledice da budu sledeće, i to da kažem štetne. Jedna posledica biće – povoljniji uslovi za korupciju, ja ću sada da pokažem na koji način. Druga posledica, gospođo Bogosavljević Bošković, biće favorizovanje netržišnih rešenja.
Pazite, kada ove dve posledice, ako sada zaista prihvatimo da je to tako, dakle, povoljniji uslovi za korupciju i favorizovanje netržišnih rešenja, kada sakupimo ove dve posledice, ako čitamo pažljivo sadržinu ovog člana Predloga zakona, onda je kao narodni poslanik ovde i građani naše Republike mogu da zaključim da usmerenje Vlade nije reformsko, jer reformsko bi bilo kada bismo mi u članove zakona nekog zakonodavnog projekta stavljali sadržinu koja će stvarati povoljnije uslove za antikorupcijsko usmerenje ili kada bi ta sadržina bila tržišno usmerenaa.
Ovde član 7, ja u njemu pronalazim ove dve posledice – povoljniji uslovi za korupciju i favorizovanje netržišnih rešenja. Evo primer, komisija koju obrazuje ministar ili ministarka daje saglasnost na investicioni plan pravnog lica koje ima pravo prvenstva zakupa. Pa, šta je ovo, poštovana gospodo, nego gola arbitrarnost? Gola arbitrarnost nužno stvara povoljnije uslove za korupciju. Gola arbitrarnost udaljava od tržišnih rešenja. Mi sada hoćemo kao formalno da se usmerimo ka nekim tržišnim rešenjima. Ja mislim, gospođo Bogosavljević Bošković, da smo mi narodni poslanici Nove stranke stekli, i to ja mislim veoma zasluženo, status objektivnih tumača predloga zakona, odnosno zakonodavnih projekata.
Hoću da vas podsetim ovde da smo kada ste prošli put gostovali u našoj Narodnoj skupštini da branite Predlog zakona o jakim alkoholnim pićima, mi vrlo precizno rekli da je to jedan dobar Predlog zakona, podneli amandmane. Neki amandmani su prihvaćeni i mi smo odlučili da pošaljemo jednu poruku da za takav zakonodavni projekat treba da se glasa.
Verujem da takav status, koji smo zaslužili ovde delovanjem u Narodnoj skupštini, treba danas da vam posluži kao neka dodatna vrsta, hajde da kažem, opomene, da se možda još jednom zamislimo oko ovog rešenja koje stoji u članu 7, budući da je član 7. očigledno najproblematičniji član kada se tiče velikog broja zainteresovanih aktera za sadržinu ovog Predloga zakona, poštovana gospodo i poštovana gospođo Bogosavljević Bošković. Hvala.