Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče gospodine Bečiću, poštovana gospođo Mihajlović i poštovani gosti, amandman koji smo podneli na član 14. nije prihvaćen.
Ponudili smo argumentaciju za prihvatanje ovog amandmana, međutim nama je stiglo jedno obrazloženje koje je, da obavestim dame i gospodu narodne poslanike iz SNS, pre svega za nas prihvatljivo. Ovo je jedno dobro obrazloženje zašto nije prihvaćen naš amandman i to što ovaj amandman nije prihvaćen, poštovana gospodo, neće biti razlog da u danu za glasanje ja glasam protiv ovog Predloga zakona u celosti, poštovana gospodo i gospođo Mihajlović.
To znači da ćemo, uprkos tome, narodni poslanik Zoran Živković i ja u danu za glasanje, poštovana gospodo, glasati za usvajanje ovog Predloga zakona u celosti. Naravno, poštovana gospodo, glasaćemo i za usvajanje ovog našeg amandmana, ukoliko procenimo do dana za glasanje da ipak ima mesta za dodatno obrazloženje za našu argumentaciju za ovaj amandman. Ukoliko procenimo da nema, nećemo glasati ni za to, prihvatamo obrazloženje Vlade.
Druga stvar koju sam hteo da kažem gospođi Mihajlović ovde, gospođa Mihajlović izgleda nije bila nikada narodni poslanik u Narodnoj skupštini, pa je moguće da su promakla neka pravila, neke procedure, ali kao što je narodni poslanik Zoran Živković objasnio narodnom poslaniku gospodinu Petroviću da se u danu za glasanje ne izjašnjavamo o amandmanima koje je Vlada prihvatila, nego ti amandmani, njihova sadržina postaje sastavni deo zakona, onda moram gospođi Mihajlović da kažem da u danu za glasanje ni ja neću moći da glasam za svoj amandman, ni gospodin Babić neće moći da glasa za moj amandman zato što je taj amandman na član 12, o kome smo malopre govorili gospođa Mihajlović, postao sastavni deo Predloga zakona, poštovana gospodo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Bečiću, poštovana ministarko gospođo Mihajlović i poštovani gosti, mi smo podneli amandman i na član 15. Predloga zakona. Ovaj amandman je jedan od 10 amandmana koje smo mi podneli, a koji nisu prihvaćeni. To znači da manji broj amandmana nije prihvaćen. To opet znači da smo mi veoma zadovoljni i brojem prihvaćenih amandmana i time što smo doprineli tome, gospođo Mihajlović, ne samo, kako vi kažete, da se ovaj predlog zakona popravi u smislu jezika, pravopisa i gramatike, nego ja mislim, gospođo Mihajlović, da smo doprineli i još na dve stvari ovde. Jedno je da smo mi ovde uticali na narodne poslanike, ali narodni poslanici SNS-a, gospodin Babić, gospodin Mićin ili gospodin Atlagić nisu imali sluha za to, da se malo raspravlja o tome da pooštrimo kaznenu politiku.
Gospođo Mihajlović, kada govorite o tome šta je sadržina naših prihvaćenih amandmana, da se prisetimo da je usvojen jedan naš amandman koji se tiče oštrije kaznene politike. To nije sad pitanje jezika, nego je pitanje nečeg drugog. I, poštovana gospođo Mihajlović, još jedna stvar - efikasnost, član 77. će da se promeni. Umesto „24 meseca“ biće „18 meseci“.
Gospođo Mihajlović, meni je drago što povodom predloga zakona koje vi branite u Narodnoj skupštini ovde nismo imali razloga, evo i ovim povodom, da pišemo amandmane „briše se“, zaista nismo. Dobar je Predlog zakona, a sada još bolji. Ali, molim vas da i vi podsetite narodne poslanike stranke čiji ste vi potpredsednik da su ovde usvajani amandmani „briše se“, gospodine Bečiću. Jorgovanka Tabaković je usvojila naša dva amandmana „briše se“. Svaki puta kada gospodin Mićin, Atlagić ili Babić kažu – kako „briše se“, pa gospođa Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke rekla je - da, da, da, može gospodo i „briše se“, i to dva puta. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Bečiću, gospođo Mihajlović i poštovani gosti, narodni poslanik gospodin Atlagić nije u pravu i ja znam zašto nije u pravu. Zato što gospodin Atlagić koristi rečnike iz 50-ih, 60-ih godina prošlog veka, poštovana gospodo. A ja ovde imam jedan rečnik koji mi stalno stoji na stolu, to je rečnik „Matice srpske“ iz Novog Sada iz 2007. godine, poštovana gospodo i gospodine Bečiću.
U tom rečniku, evo kaže, rečnik kojeg jezika gospodine Atlagiću – rečnik srpskog jezika. I fino ima termin – delati. Znači, neko može da dela, delanje. A evo šta znači delati, poštovana gospodo, na osnovu rečnika srpskog jezika – delati znači aktivno raditi, preduzimati nešto, uopšte obavljati neki posao, vršiti neku delatnost, raditi.
Poštovana gospodo, piše – opozicija koja dela. E, mi smo ovde, gospodine Atlagiću, gospodine Bečiću i gospođo Mihajlović, opozicija koja dela, koristimo se rečima koje su popisane ovde u rečniku srpskog jezika. I svaki put, poštovana gospodo, kada primetimo da u predlogu nekog zakona imamo nepoštovanje svog jezika, mi ćemo, razumevši da je naša obaveza kao narodnih poslanika i time da se bavimo, da intervenišemo, gospodine Bečiću, amandmanski.
Uopšte ne mogu da razumem kako gospodin Babić i u toj vrsti delanja pronalazi političku mržnju? A gospođa Mihajlović, na primer, ne pronalazi, nego razumno kaže – naravno da ćemo da prihvatimo nešto što je u duhu srpskog jezika, poštovana gospodo, gospodine Bečiću i posebno profesoru Atlagiću ovde, da mu sugerišem malo novije izdanje, iz 2007. godine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Bečiću, poštovana gospođo Mihajlović, poštovane učenice, učenici, nastavnice, nastavnici gimnazije iz Smedereva, tri stvari sada želim da kažem u ovoj replici.
Najpre, ne razumem kada jedan profesor, u ovom slučaju gospodin Atlagić, ne ceni raznovrsnost i bogatstvo svog jezika. Mi ovde imamo i neke sinonime, poštovana gospodo, imamo obilje nekih reči koje imaju ista ili slična značenja. Kada mi kažemo „delati“, ja mislim da je dobro što možemo da kažemo i „raditi“, da upotrebimo još neki termin, poštovana gospodo, a ne da umanjujemo vrednost svog jezika time što druge narodne poslanike, na primer, i đake ovde usmeravamo ka tome da isključivo koriste jednu jedinu reč. Pa šta je to, poštovana gospodo?
Druga stvar, gospodine Atlagiću, pa mi smo, gospodo, u 2015. godini. U 2015. godini važe pravila Rečnika srpskog jezika koja su donesena u ovom veku, poštovana gospodo. Pa nećemo u 2015. godini da primenjujemo pravila iz 1971. godine koja su prevaziđena, poštovana gospodo. Moramo da se pridržavamo ovog rečnika i ovog pravopisa, šta god mislili o njemu, dok se ne izmeni.
Naročito ne razumem šefa poslaničke grupe SNS gospodina Babića, koji u svakom mom govoru, koji je uvek usmeren ka poboljšanju teksta predloga zakona, pronalazi mržnju. Poštovana gospodo, za ovih godinu i mesec rada u ovoj Narodnoj skupštini nikada nisam izgovorio nijednu uvredljivu reč ni za jednog narodnog poslanika, ni za jednog gosta, ni za jednu gošću koja je u ime Vlade dolazila u ovu Narodnu skupštinu.
Poštovana gospodo, mislim da to ovde treba da se ceni, gospodine Bečiću, poštuje, umesto da se naziva političkom mržnjom, kao što to radi gospodin Babić, vrlo neprimereno. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, poštovana gospođo Mihajlović i poštovani gosti iz ministarstva, pre svega vas molim gospodine Bečiću da ne interpretirate nešto što ja govorim, a naročito da ne saopštavate da sam rekao nešto što nisam ja rekao, gospodine Bečiću. Molim vas da to ne radite kao predsedavajući. Vaša je obaveza da držeći se člana 108. Poslovnika da se starate o redu na sednici, a to znači da ne unosite neke netačne informacije, svoje interpretacije osim kada govorite i učestvujete u raspravi povodom tačke dnevnog reda.
Druga stvar, poštovana gospodo, u ovoj sali doma Narodne skupštine ja ne aplaudiram poštovana gospodo. Potrebno je nešto strašno važno, veliko i časno da se desi, nešto toliko vrhunsko da bi se aplaudiralo, ja mislim u ovoj sali, jer velika sala doma Narodne skupštine, poštovana gospodo, nije sala za mitinge niti je to sala za mitingovanje bilo koje stranke, bilo koje grupe ljudi. Ovo je sala u kojoj mi treba da raspravljamo o tome kako da predloge zakona o kojima raspravljamo učinimo najboljim mogućim, poštovana gospodo. Kada se možda obezbedi saglasnost, opšta o toj stvari, e onda možda jeste prilika za aplauz, a ovo nikako nije prilika, poštovana gospodo da učestvovanje u raspravi, mojoj npr, jedan narodni poslanik i to šef najveće poslaničke grupe ovde naziva političkom mržnjom. Nikada, ni jedan znak mržnje ili nepoštovanja ovde nisam pokazao, poštovana gospodo. Ni gestom, ni rečju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana potpredsedniče gospodine Bečiću, poštovana gospođo Mihajlović i poštovani gosti, žao mi je, moram sada ovde da priznam što šef poslaničke grupe SNS, gospodin Zoran Babić, nije više tu da čuje, gospođo Mihajlović, da je naš amandman, na član 24. ovog predloga prihvaćen, poštovana gospodo.
Evo, šta je Vlada napisala. Amandman se prihvata iz razloga koji su navedeni u obrazloženju podnetog amandmana.
Mislim gospođo Mihajlović, da je ovakav pristup koji vi primenjujete povodom rasprave po ovom Predlogu zakona za čestitku, jer je očigledno da se neko bavio tekstom, bavio se sadržinom i razumnim putem zaključio da moramo zajednički da popravljamo ovaj tekst.
Moja je nada, gospođo Mihajlović, još jednom da vam kažem, da će te isti pristup da primenjujete povodom jednog zakonskog predloga koji, da ponovim, čuči u skupštinskoj proceduri sada već više od mesec dana i to je jedan zakonski predlog koji takođe, ja mislim, može da bude vrlo inovativan, može da ide na opšte dobro, kada govorimo o našoj političkoj zajednici, a to je Predlog zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja.
Gospođo Mihajlović, ja bih sada vama mogao veoma precizno ovde da navodim šta je razlika između našeg predloga i zakona koji je sada na snazi, a koji je u decembru ovde usvojen pa promenjen posle dve nedelje, gospođo Mihajlović.
Sada ja imam ovde u devet tačaka to što bi moglo vas možda, ja mislim, da ubedi u to, ali saglasan sam danas nije tema naš Predlog zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja na kojem je uglavnom radio predsednik Saveta za urbanizam, Nove stranke, gospodin Krešić, ali se nadam da će zahvaljujući i vašem delanju i uticaju…

… i taj zakonski predlog da se nađe ovde kao tačka dnevnog reda. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Bečiću, poštovana gospođo Mihajlović, uvaženi gosti iz Ministarstva, ja mislim da je veoma dobro i drago mi je što mogu da ja, ne samo vi gospodine Bečiću, obavestim pre svega narodne poslanike SNS da će u danu za glasanje, glasajući za Predlog zakona u celosti, glasati i za sadržinu amandmana koji je prihvaćen, a to je amandman na član 27. ovog Predloga zakona.
Ja mislim, poštovana gospodo, da je veoma dobro da ministarka Mihajlović prihvatanjem i ovog amandmana i drugih naših amandmana poručuje, ja mislim, pre svega, narodnim poslanicima stranke čija je potpredsednica da rasprava, da amandmani, da dijalog, makar ih neko opisivao kao epski ili ne znam kakvi, uvek koristi u našoj Narodnoj skupštini.
Naša Narodna skupština, poštovana gospodo, kao što više puta ovde jesmo govorili je centralna politička institucija. Mi ovde treba neprestano da raspravljamo, da vodimo dijalog, da se usmerimo ka tome da naši zakoni budu bolji. Pa, i gospodinu Muameru Bačevcu da kažem, da se držimo i nekih pravila i pravopisa jezika kojim se ovde služimo, a ne gospodine Bečiću, da gospodin Bačevac ovde minimizira naš trud koji je usmeren ka tome da se očuva jezik kojim se ovde služimo.
Evo, i gospodinu Bačevcu da kažem, ovo delati, poštovana gospodo, pa kako to ikome može da smeta? Kod jezika smo, gospodine Bačevac, delati. Da li vam je poznat termin delo? Ima književno delo, ima umetničko delo, ima životno delo. Sve je to u vezi sa nekim delanjem, poštovana gospodo. Sada ovde iz SNS imamo primedbe na korišćenje tih termina. To je, ja mislim, zaista neprimereno. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Bečiću, poštovana gospođo Mihajlović i gosti, ja ni jednom rečenicom nisam zamerio gospodinu Bačevcu na rečima kojima se služi u svom govoru ovde. Samo sam ovde postavio jedno pitanje – kako to da neko može da zamera što se pridržavamo pravila, gramatike, pravopisa srpskog jezika?
Druga stvar, gospodine Bečiću, da čuje sada gospodin Bačevac. Gospodin Bačevac kada kaže – ja sam smatrao da je važno neke supstantivne stvari ovde da postavimo kao smisao naše rasprave, a ne pitanja jezika, upravo time gospodin Bačevac minimizira značenje i značaj jednog jezika.
Ja onda pitam, gospodine Bečiću, gospodina Bačevca, pa ako je gospodin Bačevac smatrao da postoji nešto supstantivno, sadržinski veoma važno za ovaj predlog zakona, što nije podneo amandman na taj predlog zakona, pa da onda diskutujemo sadržini tog amandmana, da ja možda gospodinu Bačevcu kažem - gospodine Bačevac, ovo je zaista, kada bi se usvojio ovaj amandman, to bi zaista bio supstantivni iskorak u odnosu na ono što je predlog sadržine tog člana, čini mi se 6. ovog zakona, nego je gospodin Bačevac uzeo reč u raspravi povodom mog amandmana da kritikuje osnov za moj amandman, a da govori o zamišljenom, imaginarnom, svom amandmanu. Kako to može, poštovana gospodo?
Treća stvar, gospodine Bečiću, da kažem ovde gospodinu Bačevcu, naši amandmani, da ponovim još jednom, ima ih 23, pa ne tiču se svi jezika. Valjda je važna stvar, gospodine Bečiću, za jedan zakon kakva će da bude kaznena politika. Mi ovde kontinuirano, dosledno se borimo za oštriju kaznenu politiku. To je deo našeg pristupa, malo konzervativnijeg, ali mi smatramo da je tako ispravno. Druga stvar, borimo se za efikasnost, pa je prihvaćen jedan amandman na član 77. kojim se popravlja i pitanje efikasnosti povodom ovog predloga zakona, gospodin Bačevac.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Bečiću, poštovana gospođo Mihajlović i poštovani gosti, možda će da deluje malo neobično, ali nije mi žao što nije prihvaćen ovaj naš amandman zato što nam je Vlada u odgovoru zašto ne prihvata amandman, ja mislim, ponudila dobru argumentaciju i mi prihvatamo da nije bilo neophodno da se ovaj amandman prihvati.
Ja mislim da treba ovde posebno da se evidentira i takav naš pristup, vidim da je sada došao i gospodin Martinović, koji nije jutros učestvovao u raspravama, nije bilo ni replika, da zna da nije nikakav problem, poštovana gospodo, kada neko proceni da je onaj drugi našto uradio malo bolje i da se kaže – e vidite, ovo je dobro urađeno, pa nema nikakvih problema, jer smo ovde usmereni ka tome da zajednički dođemo do nekog dobro dela.
Još jednom gospodinu Atlagiću da ovde pomenem taj termin koji se vezuje za delanje, jer ima jedna rečenica, ja mislim, koja je svima nama ovde veoma dobro poznata, a to je da „konac delo krasi“. To znači, poštovana gospodo, da svi mi ovde treba da budemo usmereni ka tome da ovaj zakon, kada bude usvojen, ja mislim danas ili u danu za glasanje, ne znam kada će gospodin Bečić to da zakaže, da svi budemo zadovoljni finalnom verzijom, odnosno sadržinom toga zakona, kada ga usvojimo ovde.
To će značiti, poštovana gospodo, da i građani razumeju, da smo svi mi ovde koji radimo u Narodnoj skupštini, usmereni ka svom poslu, da smo posvećeni i onda će i građani, ja mislim, više da cene instituciju Narodne skupštine Republike Srbije, a nikada, ja mislim, ne smemo da zaboravimo, da je to naša centralna politička institucija. Institucija koja uživa najviše dostojanstvo i gospodine Bečiću, još jednom, svetilište našeg političkog života.

Dame i gospodo narodni poslanici, povodom ovog amandmana samo u jednoj rečenici želim da kažem da nam je prihvatljivo obrazloženje Vlade zašto je ovo jedan od deset ne prihvaćenih amandmana i u danu za glasanje ja neću glasati za ovaj amandman. Prihvatam obrazloženje koje je došlo iz Vlade. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče gospodine Bečiću, poštovana gospođo Mihajlović i poštovani gosti, ovo je jedan od 13 amandman koji su prihvaćeni na ovaj predlog zakona, a da smo podnosioci narodni poslanik Zoran Živković i ja.
Veoma mi je važno i ovim povodom, povodom usvajanja ovog amandman, da kažem ovde jednu stvar posebno, da nikako ne mogu da razumem učestvovanje u diskusiji narodnih poslanika povodom prihvaćenih amandmana sa znanjem da će da glasaju za zakon, a da deo tog zakona postaje prihvaćeni amandman i onda se u diskusiji saopštavaju reči protiv i to ne samo iz kruga poslanika SNS, nego i iz drugih poslaničkih grupa. Gospodin Bačevac je tu bio, pa i gospodin Marinković, koji je više puta, ja mislim, nama ovde saopštavao da ima posla u Narodnoj skupštini sa bezidejnom opozicijom koja ne zna kako šta itd, a evo danas imamo, poštovana gospodo, jednu sliku rada jedne ozbiljne opozicije, koja je idejno usmerena, koja zna šta radi.
Sada hoću samo da proverim ovde sa gospodinom Marinkovićem da li on i dalje ostaje u tom stavu, jer sam ja na primer primetio da gospodina Marinkovića nose talasi različitih ideoloških usmerenja. Na primer, u velikoj sali, kada ovde zagovara velike ideje socijaldemokratije, on ne nalazi nikakvu protivurečnost u odnosu na primer na delanje u jednoj neformalnoj grupi, u ekonomskom kokusu, gde sam ja primetio, poštovani gospodine Bečiću, da gospodin Marinković ovako, sa desne strane, saopštava neke ideje. Desni centar je pozicija Nove stranke, poštovana gospodo, i mislim da smo mi ovde zaista dosledni zagovornici jednog sistema ideja, a sistem ideja uvek činu jednu ideologiju.

Zato mi je važno ovde, u raspravi sa poslanicima, da razjasnimo ta talasanja. Da li ovde znamo šta je ideologija, šta je ideološka poruka i da li smo dosledni u tome, poštovana gospodo?

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče gospodine Bečiću, poštovana gospođo Mihajlović i poštovani gosti, ja smatram da je ideološko pitanje uvek važno pitanje i u našim rasprava u našoj Narodnoj skupštini. Ali, da bismo znali šta predstavlja ideološko pitanje, ja mislim da je važno da znamo šta je ideologija. Ideologija se uvek tiče jednog konzistentnog sistema ideja, verovanja, vrednosti, mišljenja, koje dosledno zagovara jedna grupa ljudi u društvu ili u Narodnoj skupštini. U raspravama ovde ta grupa pokušava da u svoj sistem ideja ubedi one druge ljude koji su do tada zagovarali neki drugi sistem ideja.
Narodni poslanik Zoran Živković i ja smo apsolutno dosledni u zagovaranju sistema ideja, verovanja, vrednosti i mišljenja Nove stranke. Mi imamo devet velikih programa, poštovana gospodo, počev od programa ekonomskih reformi, transformacije zdravstvenog sistema i sistema obrazovanja. Svi ti programi, poštovana gospodo, su u ideološkom smislu ujednačeni. Pažljivo smo ih sadržinski oblikovali, da se ne bi desilo da imamo neku vrstu ideoloških iskakanja. Ja mislim da ako u ovoj Narodnoj skupštini postoje neke grupe ljudi koji dosledno zagovaraju svoj sistem ideja, da smo to narodni poslanik Zoran Živković i ja u ime Nove stranke. Ali, u poslaničkoj grupi u ime koje sada govore gospodin Bačevac i gospodin Marinković, ja to ne primećujem. Ovde kada se jave, to je socijaldemokratija, to su socijaldemokratske ideje, a u Ekonomskom kokusu, na primer, čiji sam ja član, to sve cveta od tržišta, apsolutnog tržišta.
Dakle, tačno je da neke ideje možemo da vezujemo unutar različitih ideologija, ali se tačno i zna gde su granice između varijanti različitih ideologija i ja samo ovde imam jednu primedbu kada nama dolazi primedba vezano za ideologiju.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče gospodine Arsenoviću, poštovana gospođo Mihajlović i uvaženi gosti, ovo je poslednji amandman koji smo narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli na ovaj Predlog zakona.
Hteo bih dve stvari da kažem gospođi Mihajlović ovim povodom.
Jedno je, nije mi žao što nije prihvaćen ovaj amandman zato što je obrazloženje koje nam je stiglo veoma dobro napisano. Mislim da je dobro da se i to evidentira ovde u jednoj rečenici.
Druga stvar, biće mi veoma žao, poštovana gospođo Mihajlović, ukoliko vašoj pažnji promakne onaj drugi predlog zakona koji sam vam ja tokom dana danas ovde nekoliko puta pomenuo, a to je naš predlog zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja. Mislim da bi bilo veoma korisno da uputite jedan znak narodnim poslanicima SNS da na početku naredne sednice naše Narodne skupštine glasaju za to da se taj predlog uvrsti u dnevni red naše sednice kako bismo, poštovana gospodo, raspravljali o jednom potpuno novom predlogu zakona, nadam se, gospođo Mihajlović, na jednako dobar način kao što smo raspravljali danas o ovom predlogu zakona. Hvala.