Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Arsiću i poštovani gosti iz Ministarstva, vi ste sada, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Arsiću, prekršili član 104. Poslovnika Narodne skupštine, kojim se definiše pravo na repliku jednog narodnog poslanika.
Taj član predviđa da kada jedan drugi narodni poslanik ne interpretira na odgovarajući način, ili interpretira na pogrešni način drugog narodnog poslanika, da drugi narodni poslanik ima pravo na repliku. Takođe, kada jedan narodni poslanik pomene drugog narodnog poslanika, a da to nije bilo primereno, da ovaj drugi narodni poslanik ima pravo na repliku.
Gospodine Arsiću, mene je gospodin Atlagić pomenuo jednom, pa me je pomenuo drugi put, pa me je pomenuo i treći put kada je, i ja tu čestitam na hrabrosti gospodinu Atlagiću, reč „čestitost“ vezao za moje delanje u Narodnoj skupštini za ovih godinu i mesec dana, gospodine Arsiću. Evo, gospodin Atlagić sada to potvrđuje, ali vidim i gospodin Linta i ostala gospoda iz SNS-a.
I, gospodine Arsiću, ja mislim da je ovo očigledni primer kada jedan narodni poslanik ima pravo na repliku. Moram da vam kažem da ja ne razumem otkud sada tolika restriktivnost u vođenju sednice Narodne skupštine kod vas, gospodine Arsiću, kada ste do sada kada ste predsedavali Narodnom skupštinom i vodili sednice uglavnom fleksibilnije tumačili odredbe članova Poslovnika Narodne skupštine.
Ja vas molim da sada ovde, gospodine Arsiću, prihvatite da ste pogrešili i da mi date pravo na repliku, u trajanju od dva minuta, narodnom poslaniku i profesoru gospodinu Atlagiću. Da li je to u redu, gospodine Arsiću?

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Stefanoviću, poštovani gosti iz MUP, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, ja smatram da je red da na osnovu članova 249, 250. i 251. Poslovnika Narodne skupštine, kojima se definiše vanredno zasedanje Narodne skupštine, mi narodni poslanici, ali i građani i građanke naše Republike, dobiju informaciju zašto nismo imali sednicu Narodne skupštine 19 dana, poštovana predsednice Narodne skupštine. Devetnaest dana ovde se nismo sastajali da diskutujemo o predlozima zakona koji se nalaze u skupštinskoj proceduri.
Budući da podnosilac zahteva za vanredno zasedanje može da bude Vlada Republike Srbije, ja sam zaključio, poštovana gospodo i poštovana predsednice Narodne skupštine, da se izgleda Vlada, ali i predsednik Vlade, da su se umorili od napornog rada jer nisu slali u Skupštinu za ovih 19 dana predlog da se zakaže sednica.
Ja sam, poštovana predsednice, čitajući Poslovnik Narodne skupštine primetio da i 84 narodna poslanika može da podnese zahtev za održavanje vanrednog zasedanja. Osamdesetčetiri poslanika ovde ima SNS, poštovana predsednice Narodne skupštine. Ja sam onda zaključio da se i gospodin Babić i da su se i narodni poslanici SNS takođe umorili.
Ja vas molim, poštovana predsednice Narodne skupštine, da nas obavestite šta je razlog za nezakazivanje sednica Narodne skupštine u celih 19 dana, kada smo se na početku ovog saziva fino dogovorili ovde da ćemo danonoćno da radimo. Ako nema ideja za raspravu, naši predlozi zakona stoje u proceduri. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani gosti, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, malopre je povređen član 103. Poslovnika kojim se definiše mogućnost jednog narodnog poslanika da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika, a u našem slučaju predsednice Narodne skupštine.
Poštovana predsednice Gojković, gospodin Babić se malopre javio da ukaže na to da ste vi povredili Poslovnik i umesto da objasni kako ste vi povredili Poslovnik, gospodin Babić je opisivao neke stvari sa Tvitetra, Fejsbuka, sa društvenih mreža koje se ne tiču mogućnosti da neko obrazloži kako je povređen Poslovnik.
Poštovana predsednice, ovih 19 dana sam strpljivo čekao da se zakaže vanredno zasedanje Narodne skupštine. Zajedno sa narodnim poslanikom Zoranom Živkovićem u skupštinsku proceduru, gospođo Gojković, uputio tri predloga zakona, predložio narodnim poslanicima SNS da ako se…

Onda recite da je gospodin Babić zaista zloupotrebio povredu.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Stefanoviću, poštovani gosti, među kojima su i gospodin Todorović i Marić sa kojima smo mi juče imali priliku da razgovaramo pre svega o ovom Predlogu zakona o odbrani od grada i poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, ja mislim da je neophodno povodom ove rasprave, ova tri predloga zakona da evidentiramo ovde, ministre Stefanoviću, evo jedno moje zapažanje da je ključna reč za razumevanje delanja Vlade i povodom ove rasprave, a povodom pitanja grada u Srbiji u ovoj godini -  neefikasnost.
Evo ja ću pokušati u četiri tačke, poštovana gospodo i ministre Stefanoviću da objasnim zašto ja tako mislim. Najpre, evo, ja sam i čitao malopre tekstove inženjera poljoprivrede na primer i tu sam našao neke informacije koje sam proverio i na drugim mestima. Oni kažu – svaki uloženi dinar u sistem zaštite od grada vrati se 14 i više puta, a onda dodaju da aktivna odbrana od grada pre svega traje u vegetativnom periodu od 15. aprila do 15. oktobra.
Mislim, kao jedan razuman čovek, poštovana gospodo, a naročito ako se zamislim kao neki čovek koji se bavi na primer voćarstvom, na primer u Ivanjici koju sam obišao posle grada koji je bio u maju, da se nužno čovek pita, pa kako to da se ova Vlada nije pripremila za ovu opasnost od grada do 15. aprila kada počinje ovaj vegetativni period nego mi, poštovana gospodo, o Predlogu zakona o odbrani od grada raspravljamo dva meseca nakon početka tog vegetativnog perioda, dakle, 15. juna.
Pazite, evo samo jednu logiku ako sledimo, ja mislim ministre Stefanoviću, da dolazimo do toga da je postojala jedna vrsta neefikasnosti, nije se planiralo unapred, nije se računalo sa tim kakve će sve biti štete, a ja se vraćam na primer na ove tekstove koje sam pročitao i pozivam se ovde na etiku odgovornosti, jedan veoma važan princip u politici koji podrazumeva sledeće, ministre Stefanoviću.
Dakle, Vlada je bila neefikasna jednim povodom ili jednim pitanjem, kada dođete ovde u Skupštinu onda prvo treba da kažete – jeste, bili smo neefikasni, napravili smo grešku, ali evo sada hoćemo tu grešku da sprečimo da se ne bi ponovila opet. Mislim, da je to neki redosled koraka ili poštovana gospodo, povodom Predloga zakona o odbrani od grada, ja se pitam i sledeće – da li je baš nužno da za svaki problem koji se pojavi u našoj državi, da li je nužno da odmah pristupamo pripremi Predloga zakona pa da preko zakona rešavamo to pitanje. Vidim da se gospodin Stefanović sada smeje, ali evo i meni, gospodine Stefanoviću, meni je to neko pitanje o mogućem prenormiranju.
Pazite, ako prenormiramo nešto, prvo, građane dovodimo u jednu nezgodnu situaciju, oni sada trebaju da čitaju stotine stranica iz ovog zakona i drugog zakona i trećeg zakona i četvrtog zakona, itd. Pazite, onda ulazimo u jednu veliku opasnost, gospodine Stefanoviću, da imamo protivurečne odredbe.
Da li je potrebno ovde da podsećam narodne poslanike na koliko smo protivurečnih odredaba različitih zakona oko iste stvari nailazili tokom ovog saziva. Ili, poštovani gospodine Stefanoviću, primetio sam da ovaj Predlog zakona o odbrani od grada nije u vezi sa harmonizacijom sa pravnim sistemom EU. Pravni sistem EU, gospodine Stefanoviću, prenormiran, a mi sada ovde mislimo sve što se pojavi kao problem rešićemo ga preko zakona.
Mene to zapravo ponovo vodi ka jednom pitanju neefikasnosti. Može li ova Vlada nešto da uradi, a da ne šalje predloge zakona, a videli smo malopre i gospođa Gojković je potvrdila da 19 dana nismo imali sednicu ovde, jer Vlada nije imala šta da pošalje u Narodnu skupštinu, poštovana gospodo, a ni poslanici SNS nisu imali šta da pošalju, a tri naša predloga zakona čuče ovde i umesto da diskutujemo o tome, 19 dana nema sednice.
Ili, gospodine Stefanoviću evo u prelaznim i završnim odredbama, vi ste tamo predvideli period od šest meseci za one dodatne propise koji moraju da se pripreme kako bi sve ovo moglo da funkcioniše. A ja se onda gospodine Stefanoviću, pitam sledeće – pa, da li je nužno da sebi dajemo još šest meseci za te propise, da li smo napravili neku procenu. Možemo li gospodine Stefanoviću to da uradimo za tri meseca, pa da onda pokažemo građanima da je ova Vlada usmerena ka jednoj vrsti efikasnosti.
Mi smo podneli amandman, gospodine Stefanoviću, ne jedan nego dvanaest amandmana na ova tri predloga zakona. Dva amandmana tiču se efikasnosti u pogledu propisa i očekujem da će većina od ovih 12 amandmana biti usvojena, poštovana gospodo i gospodine Stefanoviću i gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Stefanoviću, poštovani gosti iz MUP-a, poštovana gospođo Gojković.
Dve stvari želim sada da saopštim gospodi narodnim poslanicima povodom repliku koju je sada imao narodni poslanik gospodin Zoran Babić.
Najpre, moram da podsetim narodne poslanike da sam ja još prošle godine 2014. dao blagoslov gospodinu Babiću da se bavi mojom biografijom. Ja sam njemu čak poklonio jednu knjigu Vladimire Dedijera novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita kako bi gospodin Babić mogao da imao pravi uzor u pisanju i pripremi moje biografije i zahvalan sam danas gospodinu Babiću što je obavestio sve nas da ja igram tenis.
Ja zaista veoma dobro, mislim, igram tenis, još od pete godine i na teniskom terenu poštovana gospodo ja mislim da bi bilo kog narodnog poslanika SNS pobeđivao jednako kao što pobeđujem u skupštinskim raspravama ovde poštovana gospodo i vidim sada podržavanje ovde i aplauz.
Druga stvar, poštovana gospodo tri Predloga zakona smo mi ovde podneli 84 poslanika treba da iniciraju raspravu o tim Predlozima zakona i evo da podsetim poštovanu gospodu narodne poslanike, ali evo i ministra Stefanovića, goste druge iz ministarstva Predlog zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja koji je alternativa onom krpežu od zakona kako smo mi nazvali zakon koji je ovde branila gospođa Mihajlović koji smo menjali dve nedelje nakon što smo ga usvojili.
Pazite, poštovana gospodo predložili smo i Predlog dopuna zakona o visokom obrazovanju, Predlog zakona o slobodi od straha pa kako to da 84 poslanika SNS nisu inicirali raspravu o predlozima zakona koji čuče u skupštinskoj proceduri. Devetnaest dana sam čekao poštovana gospođo Gojković, nije bilo ni jednog poslanika SNS da to inicira. Na veliku žalost svih nas. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani gosti i poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, evo u tri tačke da odgovorim gospodinu Babiću, na repliku koju je on malopre imao.
Najpre, ja mislim da gospodin Babić treba da odluči da li on ceni i poštuje to što ja radim u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer povremeno od sednice do sednice, on saopšti jedno poštovanje za moje angažovanje, za moju posvećenost, a nekada i za broj usvojenih amandmana, a ponekad, kao što je danas slučaj, kao što gospodin Babić kaže, da bi bilo najbolje da ne sedim ovde.
Ja tu vidim jednu protivurečnost, u glavi jednog čoveka i samo predlažem gospodinu Babiću da odluči šta misli ili vredi što ja radim ovde pa onda ponavlja to, ili smatra, ovo ne vredi ništa, i onda od sednice do sednice, gospodin Babić, priča tu priču.
Druga stvar, ja sam gospodinu Babiću dao blagoslov za pisanje biografije, dao sam jednu vrstu saglasnosti, pošto je gospodin Babić pokazao želju, istražuje moj život, vidi da igram tenis, teniskim reketom, gospodine Stefanoviću, se igra tenis, ne može drugim sredstvima da se igra tenis i ko god da igra, gospodine Stefanoviću.
Dakle, gospodin Babić sve to istražuje i vidim da se priprema za pisanje priloga za moju biografiju i ja mu dajem blagoslov i čak sam mu poklonio knjigu, jednog biografa, jednog političara, za koji sam procenio da može da mu bude uzor, jer je to dobro i temeljno napisana biografija. Ja sada vidim da gospodin Babić nije pročitao knjigu koju sam mu ja poklonio, i gospodine Babiću, pročitajte u celosti. Nemojte kao predsednik Vlade onako tamo – vamo, nego u celosti da se pročita.
Treća stvar, gospodine Stefanoviću, prenormiranost znači da za sve što postoji mi jedino rešenje ili kao odgovor imamo pisanje zakona. Ne treba to da nam bude pristup. Zamislite da imamo mnoštvo zakona, na stotine hiljade stranica, pa to ne vredi gospodine Stefanoviću.
Zna se šta podrazumeva vladavina prava i zakonitost.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče gospodine Bečiću, poštovani ministre Sertiću i poštovana gošćo i gosti, pretpostavljam iz Ministarstva, povređen je, gospodine Bečiću, malo pre član 107. stav 1. našeg Poslovnika Narodne skupštine, u kojem se reguliše pitanje dostojanstva Narodne skupštine.
Vaša je obaveza bila, gospodine Bečiću, da upozorite gospodina Babića da greške koje on pravi, ne služeći se na primereni način srpskim jezikom, ne pripisuje svim građanima kraja iz kojeg on dolazi, jer je gospodin Babić ovde malo pre priznao da je pogrešio…

Dostojanstvo Narodne skupštine, gospodine Bečiću…

Nisam dovršio, imam još jednu rečenicu.

Neophodno je.

Ali, ja ne repliciram gospodinu Babiću.

Ne, ja vama govorim, gospodine Bečiću.

Vaša je obaveza bila da kada gospodin Babić kaže da se u njegovom kraju… (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče gospodine Bečiću, poštovani ministre Sertiću i uvaženi gosti iz ministarstva.
Smatram da ovako treba da izgleda rasprava u našoj Narodnoj skupštini, kao što teče ova rasprava o amandmanu na član 2. koji smo u istovetnom tekstu podneli narodni poslanik Zoran Živković i ja.
Podnese se amandman, obrazloženje vrlo jasno, sledi jednu logiku, sledi jednu filozofiju, jedan sistem ideja, ministar odgovara braneći, vrlo precizno i jasno, ja mislim svoj stav, sudaraju se dva različita pristupa i sada u jednom dijalogu, kao što je red u Narodnoj skupštini i građani slušaju koja je to argumentacija za jedan pristup, koja je argumentacija za drugi pristup i cene koji je bolji pristup od ta dva.
Ja strašno uživam u takvoj vrsti rasprave u ovoj Narodnoj skupštini i ovde moram sada i jednu čestitku gospodinu Sertiću, što na takav način učestvuje u našoj raspravi.
Moram ovde i da podsetim povodom ovog amandmana da smo mi pre dva dana, takođe u načelnoj raspravi saopštili svoje primedbe.
Tada smo saopštili gospodinu Sertiću i gostima iz ministarstva da je narodni poslanik Zoran Živković podneo sedam amandmana na ova dva Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji i o izmenama i dopunama Zakona o standardizaciji, da sam i ja podneo sedam amandmana i danas imam zadovoljstvo da obavestim i narodne poslanike ovde, pre svega gospodinu Bečiću, SNS, da je od ovih sedam podnesenih, prihvaćena dva naša amandmana i ja moram ovde da podsetim narodne poslanike da je za narodnog poslanika uvek to jedno veliko zadovoljstvo, jer smatramo da smo time uticali na poboljšanje jednog teksta koji će sadržinski da važi za sve građane u našoj Republici.
Ne samo to, nego da podsetim i narodne poslanike, SNS pre svega, da smo se mi poslanici NS učvrstili za sada na šest procenata prihvaćenih amandmana. Gospodine Sertiću, vi možda ne znate mi automatski to pravimo analogiju sa podrškom u biračkom telu.
Na primer, ako zamislimo da će da budu izbori parlamentarni, vanredni neki, do kraja godine ili početkom sledeće, sada smo na 6%, ali gospodine Sertiću, da vam kažem, naš cilj je 20%, kako prihvaćenih amandmana ovde, tako i podrške na parlamentarnim izborima, kad god da budu organizovani, poštovana gospodo.
Imamo ovde još dve stvari da napomenem u vrlo pozitivnom smislu. Jedno je, ja mislim, već sam rekao da je dobro što rasprava teče ovako.
Druga stvar, obrazloženja koja su nama prosleđena ovde, uprkos tome što mi nismo saglasni sa sadržinom obrazloženja, su ipak jasna i precizna.
Moram ovde, poštovanoj gospodi, da kažem i to vredi čestitke, jer mi ovde imamo posla sa nekim ministrima, poštovana gospodo, kao što su ministarka Udovički, ili ministar Selaković, koji nama, gospodine Sertiću, na naše vrlo dobro obrazloženje amandmana samo odgovore, pa ne prihvata se, na primer zato što oni smatraju da je njihov predlog celishodniji i svrsishodniji i primereniji, bez obrazloženja.
Vi ste ovde obrazložili, mi to strašno cenimo i kažemo, nismo saglasni sa takvim pristupom, ali cenimo ovaj pristup u smislu obrazlaganja.
Šta je problem oko ne prihvatanja ovog amandman, poštovana gospodo i gospodine Sertiću? Ovaj amandman tiče se jednog člana koji se između ostalih stvari tiče i nekih rokova, koji su jednom dati i sada se, koliko sam ja razumeo, ti rokovi pomeraju. Gospodin Živković je o tome govorio ovde.
Vi ste nama u obrazloženju za ne prihvatanje amandmana saopštili – „amandman se ne prihvata, jer je rešenje predloženo u Predlogu zakona“, koji ste vi poslali ovde opravdano iz razloga uspešnog rešavanja sudbine subjekata privatizacije za koje postoje uslovi za prodaju.
Dakle, vi opravdano, s produženja, vezujete za jednu vrstu optimizma koji negujete povodom mogućnosti da se reše ovi slučajevi subjekata privatizacije koji nisu rešeni.
Ali, ja onda gospodine Sertiću, primećujem tu jednu vrstu ne konzistentnosti, jer sam ja pre dva dana, ovde u raspravi vas pitao, da li veliki broj promena jednog zakona, prvo promena starog zakona, pa usvajanje novog zakona, pa danas menjanje novog zakona, da li je to pozitivni ili negativni signal za neku, ako bi investirao ili kupio, neki od ovih subjekata privatizacije?
Vi ste rekli ovako, sad ću da vam kažem, vi ste rekli - „ne postoji danas ni jedna konsultantska kuća i ni jedna kompanija iz sveta ili Evrope koja je došla, a da ne podržava mere Vlade Srbije na putu oporavka i rada“.
Vi, dakle, saopštavate da ove česte promene ne ometaju, ne sprečavaju, nisu prepreka, ali ja ovde imam stenogram, gospodine Sertiću, pošto moramo da proveravamo, šta, ko, kada kaže, kojim povodom.
Onda odmah vi posle saopštavate drugu rečenicu, a u toj rečenici kažete, za šest poslednjih godina, dakle od 2009. godine do danas, to su vaše reči, ni jedna privatizacija nije obavljena.
To znači, ni u ovoj prethodnoj godini. Onda, ja tu izjavu sudaram sa onom prethodnom izjavom kojom vi tvrdite svi uslovi za privatizaciju, uspešni su tu, nema ni jedne konsultantske kuće koja bi mogla da kaže nešto protiv.
Dakle, imamo jednu vrstu ne konzistentnosti i onda ja, gospodine Sertiću, šta primećujem? Onda ja unosim tu vrstu ne konzistentnosti i u vaš optimizam, koji isijava iz obrazloženja i sudaram to. Naročito, sa jednim iskustvom koje sam imao. Ovde su gospoda spominjala izvesne primere razgovora sa privatnicima, sa privrednicima iz Srbije.
Pa, ja sam skoro bio u Ivanjičkom kraju, prethodno sam, evo gospodin Babić je pomenuo na primer Bač, prethodno sam bio u Baču. Znate li vi koliko su privatnici, privrednici iz tih krajeva ogorčeni, ljuti, zbog toga što nema odgovarajućih uslova za njihove male poslove.
Ja sam u Ivanjici tamo sedeo u jednom gazdinstvu Zarića, pa ni jedne pozitivne reči nije bilo, ništa afirmativno u smislu mogućnosti da se oni privatno bave svojim poslom.
U Baču, koji je pominjao gospodin Babić, pa struju ne mogu da urade u jednom naselju „Ekonomija 3“, ne zna se ko će da plati, ne zna se ko će, stub čiji je, koji je, i onda im se isključuje struje.
Gospodine Sertiću, ovaj optimizam ne odgovara onome što su činjenice i zato mi smatramo gospodine Setiću, da produžavanje rokova neće ništa da donese, nego odmah ovde da se suočimo i da završimo tu stvar. To je naša ideja bila. Hvala.