Dame i gospodo narodni poslanici, dok ja govorim, gospodin Martinović govori ovde. Za takvo ponašanje gospodine Bečiću, malopre je Jovan Marković dobio opomenu od vas.
Molim vas da primenjujete …

Onda pretnju.     
Nisam završio po Poslovniku.
Dakle, povređen je član 103. Poslovnika Narodne skupštine, poštovani gospodine Bečiću. Vi ste povredili taj član Poslovnika po ko zna koji put, gospodine Bečiću. Time što ste gospodinu Martinoviću omogući da vreme trajanja replike umesto da ga ograniči na dva minuta, on produži na skoro tri minuta, gospodine Bečiću.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Trebao je da me strelja po vama.)
Kada se desi …

Evo i dalje govori gospodin Martinović.
Gospodine Martinoviću, govoriću ja o autentičnom tumačenju.

Tako je gospodine Bečiću.
Hvala gospodine Bečiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, ja smatram da je veoma važno da uvek sa posebnom ozbiljnošću pristupimo raspravama koje se tiču pitanja obrazovanja, a u ovom slučaju pitanja visokog obrazovanja, konkretno autentičnog tumačenja odredbe člana 54. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju.
Svoju ozbiljnost u odnosu na ovu oblast i na ovu temu ja sam, ja mislim pokazao i delovanjem zajedno sa narodnim poslanikom Zoranom Živkovićem kada smo mi pripremili uz konsultacije sa ljudima iz naše stranke, jedan program transformacije sistema visokog obrazovanja, koji na čitanje preporučujem svim narodnim poslanicima i svim građanima naše Republike.
Ovde imamo sada jedan slučaj autentičnog tumačenja jednog stava i jednog člana Zakona o visokom obrazovanju. Autentičnim tumačenjem, poštovana gospodo, Narodna skupština nastoji da dodatno pojasni neki stav ili sadržinu nekog člana određenog zakona. Ovde imamo konkretni slučaj da je, narodni poslanik gospodin Orlić, predložio da se donese autentično tumačenje jednog stava, a to autentično tumačenje tiče se, evo, sadržine ovoga stava. Kaže – organ poslovođenja univerziteta je rektor, fakulteta dekan, akademije strukovnih studija predsednik i visoke škole strukovnih studija direktor. Onda imamo jednu rečenicu, kaže – organ poslovođenja bira se na tri godine sa mogućnošću jednog ponovnog izbora.
Za mene, na primer, je sadržina ovog stava, ovog člana i ovako definisana jasna. Ali, mogu da razumem da postoje neki ljudi koji se i u svom praktičnom delanju upravo sa pozicija kojih se tiče ova odredba ponašaju tako da nije njima baš najjasnije da li oni mogu da budu izabrani samo dva puta i da je onda neophodno da Narodna skupština donese autentično tumačenje. Ali, pazite poštovana gospodo, mene to malo podseća, evo, da sad jedan primer ovde navedem.
Na primer, meni je ovo jasni i sada meni deluje ova čitava situacija kao na primer da sada većini nas ovde jeste apsolutno jasno da je danas sreda i sada treba da vidimo šta je sreda. Sad, ja mislim većina zna, sreda je treći dan u sedmici, prvi nakon utorka, na primer, ili drugi nakon ponedeljka, treći nakon nedelje. Sada zamislimo na primer, da postoji neko, evo na primer, profesor Atlagić je diskutovao, pa da pomene prof. Atlagića koji kaže – e, ja baš ne računam, ne brojim dane od nedelje, nego ću da brojim dane od subote. I gospodin Atlagić dođe i kaže – e, pa za mene sreda nije treći dan u nedelji i molim sada autentično tumačenje.
Ja sam saglasan i u takvim slučajevima Narodna skupština treba da donese autentično tumačenje. Onda kada nam se čini da je nešto apsolutno jasno, a vidimo da postoje neki primeri koji nam ukazuju da neko ne razume čak ni ono što je apsolutno jasno, da Narodna skupština treba da donese autentično tumačenje da se to pojasni. Ali, poštovana gospodo, ja smatram da pored donošenja autentičnog tumačenja o nečemu što je jasno, i gospodin Orlić i gospodin Martinović, ali i gospodin Poskurica i gospodin Atlagić, treba ovde, kada govorimo o obrazovanju, a posebno visokom obrazovanju da se bave i nečim što je urgentno.
Šta je urgentno poštovana gospodo, a govorimo o Zakonu o visokom obrazovanju? Urgentno je pitanje uvažavanje principa akademske čestitosti u našem sistemu visokog obrazovanja. Ja se, poštovani gospodine Bečiću, slutim kao i vi, pitam kako to da gospodinu Orliću, na primer, nije palo na pamet, kada je predložio da se donese autentično tumačenje povodom odredbe ovog člana Zakona o visokom obrazovanju, da u nekom od prethodnih članova istog tog zakona nedostaje jedan princip o kome ja želim već sedam, osam meseci, to i predlažem ovde, da se hitno raspravlja, jer dobijamo ukore međunarodnih institucija, međunarodnih organizacija da ne reagujemo na teške prekršaje principa akademske čestitosti. Evo, ja pitam gospodina Orlića i gospodina Martinovića i gospodina Poskuricu i gospodina Atlagića, svu gospodu profesore iz SNS.
Kako to da ne reaguju na nešto što je urgentno, a urgentno reaguju na nešto što je ja mislim jasno, kao što je jasno poštovana gospodo, da je danas sreda i da je sreda treći dan u sedmici, prvi nakon utorka, poštovani gospodine.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Mihajlović, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovani gospodine Bečiću, vi ste povredili član 108. Poslovnika Narodne skupštine kojim se definiše održavanje reda na sednici. Red na sednici podrazumeva, između ostalog, i da se vi i drugi narodni poslanici pridržavate svih članova Poslovnika, pa i onog stava člana 103. koji kaže da narodni poslanik ne može da ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine na koju je već ukazano.
Gospodin Živković je ukazao na povredu Poslovnika na osnovu člana 107, nakon njega se javio gospodin Babić koji je ukazao isto na član 107. i umesto da kažete gospodinu Babiću da nema pravo da reklamira povredu Poslovnika, jer je ta reklamacija već urađena. Vi ste dali pravo gospodinu Babiću da govori dva minuta.
Mimo toga, gospodine Bečiću, vi ste i gospodinu Babiću i gospodinu koji je govorio nakon gospodina Babića omogućili da zloupotrebe pravo na povredu Poslovnika time što ste potpuno prećutali njihove govore, koji su bili replike narodnom poslaniku Zoranu Živkoviću, i vaša je obaveza bila, gospodine Bečiću, da kada ste uočili da gospodin Babić replicira gospodinu Živkoviću, a javio se po povredi Poslovnika, i da drugi gospodin replicira gospodinu Živkoviću, a javio se po povredi Poslovnika, kao potpredsednik Narodne skupštine koji predsedava današnjoj sednici, da kažete gospodi i gospodinu Babiću da nije primereno, ni dostojanstveno da bilo koji narodni poslanik zloupotrebljava prava predviđena Poslovnikom Narodne skupštine, da im izreknete najpre meru upozorenja, a gospodine Bečiću, nakon toga na osnovu člana 109. i meru opomene. Da se glasa o ovome.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče i predsedavajući gospodine Bečiću, poštovana gospođo Mihajlović i poštovani gosti, pretpostavljam, iz Ministarstva, ima jedna latinska izreka i prosto me današnja rasprava malo, a inače su me gostovanja gospođe Mihajlović podsetila na tu latinsku izreku koja kaže da je naročito veliko neznanje neznati da greši.
Moj jedan osećaj ovako je da gospođa Mihajlović u želji da osigura tu poziciju da je izvan bilo kakvog neznanja u Narodnu skupštinu dolazi da potvrdi da je grešila i da greši. To je sada jedna zanimljiva situacija na koju je, gospođo Mihajlović, mislim, jednim delom ukazala i narodna poslanica SNS gospođa Rakić. Ja sam to primetio. Čini mi se da smo svi to primetili, i to je sada jedna zanimljiva situacija.
Sada ću, gospođo Mihajlović, da vam kažem gde sam primetio da ste grešili danas, i ne samo danas, nego povodom sadržine ovog predloga zakona.
Prvo, gospođo Mihajlović, ponovo ste grešili u pravopisu i gramatici srpskog jezika. Poštovana gospodo, mi smo u Narodnoj skupštini podneli 19 amandmana, a koji se tiču ovog dela, i to na čl. 1, 6, 7, 11, 12, 14, 15, 24, 25, 27, 29, 31, 37, 45, 49, 50. i 55. Gospođo Mihajlović, jednom kada ste bili ovde, mislim, povodom rasprave o Zakonu o planiranju i izgradnji, ovde sam bio pripremio jedno uputstvo koje sam vam poklonio i knjigu jednu „Divlje društvo“. Očekivao sam da neće biti ovakve vrste pogrešaka sada, međutim vidim da ponovo imamo istu vrstu greške.
Poštovana gospođo Mihajlović, još jednu sam stvar primetio ovim povodom. Vi ste ovde, povodom rasprave pojedinih narodnih poslanika, danas delili ne prelazne ocene narodnim poslanicima, predstavljajući se ovde kao profesorka kod koje, ako bi došao neki narodni poslanik, da bi dobio peticu. Dakle, ne prelaznu.
Gospođo Mihajlović, šta ja onda da kažem kada vidim da imamo problema sa pravopisom i gramatikom srpskog jezika? Hoću da vam kažem – važno je da biramo reči kojima se služimo u našem dijalogu u Narodnoj skupštini Republike Srbije i da nije primereno da bilo koja ministarka ili bilo koji ministar narodnom poslanicima ovde izriče ne prelazne ocene.
Druga stvar, gospodin Živković je to u svom govoru i rekao. Mi smo dosledni u jednoj politici ovde, kao narodni poslanici, u zagovaranju oštrije kaznene politike. Molim vas, gospođo Mihajlović, vi ste jednim delom već reagovali na taj deo primedbi ili predloga, da reagujete na naše amandmane koje smo podneli na čl. 72. i 74. ovog predloga zakona, kojim je maksimalna kazna zaista maksimalna, ali ona koje je minimalna može da bude malo veća. Naš je predlog da ona koje minimalna, a predviđena čl. 72. i 74, poštovana gospođo Mihajlović, bude malo veća, a onako kako smo mi predložili.
Treća stvar, primetio sam danas da Vladu brani gospođa Mihajlović i u ime SNS narodna poslanica gospođa Katarina Rakić. Čuo sam mnogo reči hvale i od narodne poslanice gospođe Rakić za Vladu i za ovaj predlog zakona, a ovim predlogom zakona, poštovana gospodo, u jednom delu promoviše se, po mom sudu, gospođo Mihajlović i gospođo Rakić, neefikasnost.
Imam čl. 77. i 78. Pazite, poštovana gospodo, u članu 77. se kaže – propisi za izvršavanje ovog zakona doneće se u roku od 24 meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona. Sada ja ovako razumem, ako je jedna Vlada efikasna, ako gospođa Rakić tvrdi da je ovo efikasna Vlada, pa kako 24 meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona. Možda negde nisam uspeo da vidim dobru argumentaciju za to. Čitao sam obrazloženje sadržine ovog člana i člana 78, ali nisam video zašto je potrebno 24.
Gospođo Mihajlović, da odmah oduzmem taj argument da samo kritikujemo, podneli smo amandmane i na ova dva člana. Smatramo da je 18 meseci, poštovana gospodo, dovoljno da se pripreme ova dokumenta, kako bi ovaj zakon mogao da se primenjuje apsolutno. Molim vas da uvažite, gospođo Mihajlović, i ove amandmane i prethodnih 21 amandman koji smo podneli na ovaj predlog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajući, gospodine Bečiću, poštovana gospođo Mihajlović i poštovani gosti, najpre, žao mi je što gospođa Mihajlović nije meni, na primer, danas odgovorila na moja tri zapažanja. Ja volim ovde da imamo dijalog i strašno žalim što toga nema. Ali, gospođo Mihajlović, u četvrtak ćemo da imamo amandmansku raspravu. Mi smo spremili 23 amandmana i ja ću da obrazložim sve te amandmane, gospođo Mihajlović. Nadam se da će tada rasprava da teče.
Druga stvar, gospodin Babić je meni zamerio što sam se pozvao na jednu latinsku izreku da je naročito veliko neznanje neznati da grešiš. Gospodinu Babiću je izgleda promaklo da sam ja time ukazao da gospođu Mihajlović izmeštamo iz polja neznanja, zato što gospođa Mihajlović kontinuirano od sednice do sednice Skupštine priznaje da greši. Poštovana gospodo, to znači da je reč o osobi koja nije u polju neznanja. Molim vas, gospodine Bečiću, da to evidentirate ovde i vi gospođa Mihajlović.
Treća stvar, gospodin Babić ovde sada kaže i upućuje na nas ovde – neko je pročitao samo prvi, a neko samo poslednji. Pa, ja sam podneo 23 amandmana, pozvao se ovde na amandmane 1, 6, 7, 11, 55, na članove ovoga Predloga zakona. Gospodin Babić kaže – pa mi ovde zagovaramo evropski put i time odgovara na moju primedbu da je Vlada neefikasna, a neefikasnost sam pronašao i u članovima 77. i 78. ovoga Predloga zakona.
Ja onda gospodina Babića, gospodine Bečiću, pitam - pa šta je nego neefikasna Vlada koja do dana današnjeg nije formirala pregovarački tim za pregovore sa Evropskom komisijom, poštovana gospodo, kada do dana današnjeg nije otvoreno nijedno pregovaračko poglavlje? Pa, kako mi možemo tu Vladu da nazovemo efikasnom na putu evropskih integracija?

Ne možemo, poštovana gospodo, očigledno je. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovani ministre Verbiću i poštovani gosti, pre svega iz Ministarstva prosvete, ja sam se javio sada da pokušam da podržim jednom vrstom argumentacije stav koji je izneo naš kolega narodni poslanik Marko Đurišić povodom amandmana koji je, između ostalih narodnih poslanika, podneo i narodni poslanik Marko Đurišić.
Mislim da je gospodin Đurišić veoma dobro argumentovao sadržinu ovog amandmana. Pažljivo sam slušao sada i odgovor ministra Verbića. Ministar Verbić se sada pozvao na to da je obrazloženje amandmana i sadržina samog amandmana previše opšta i da zbog neusmerenja ka nekakvih preciznijim odrednicama nije u mogućnosti da prihvati sadržinu tog amandmana. Neophodno je, poštovana gospodo, ja mislim i danas ovde da podsetimo i sebe, a i ministra prosvete, gospodina Verbića, da se uvek polazi od nekih načela, uvek se polazi od nekih principa.
Poštovana predsednice, evo vi da kažete gospodinu Verbiću da i u našem Ustavu, kada ga otvorimo, prvo poglavlje kaže – načela Ustava. Pa i u zakonu može da se nađe nekakva opšta odrednica. Ja smatram da taj pristup, koji podrazumeva da nešto što je za nekoga opštije ne može da bude prihvaćeno, ne može da bude dobar argument.
To me je automatski asociralo i na delanje ministra prosvete, gospodina Verbića, povodom naših rasprava ovde i o akademskoj čestitosti, gde jedan opšti princip, kao što je akademska čestitost, ministar Verbić u dijalogu i sa narodnim poslanicima naziva prodavanjem iluzije, govoreći da je prodavanje iluzije kada neki opšti princip hoćemo da unesemo u neki zakon. Pa, ne mogu principi, poštovana gospodo i ministre Verbiću, da budu prodavanje iluzije.
Dakle, mi krećemo od principa. Kao što u Ustavu krećemo od principa vladavine prava, tako u sistemu visokog obrazovanja, gospodine Verbiću, moramo da krenemo od akademske čestitosti. Nikako ne mogu da razumem jednog ministra prosvete koji jedan toliko visoki princip, kao što je princip akademske čestitosti, naziva prodavanjem iluzije. Upravo zbog njegovog delanja i zbog delanja ove većine ovde, mi smo dobili jedan ukor Evropskog parlamenta, poštovana predsednice gospođo Gojković…

Nikako, ja samo hoću da poredim dva slučaja, dve slike koje su, ja mislim ovde uporedive, poštovana predsednice. Ja znam da vi pažljivo slušate naše rasprave i ministar je rekao da ne može da uvaži argumentaciju gospodina Đurišića, zbog prevelike opštosti koju je on pronašao u sadržini amandmana, a ja sam onda to povezao i sa jednim pristupom ministra Verbića, povodom druge teme kada je on sam opet rekao – suviše je opšti jedan drugi princip akademske čestitosti.
Poštovana predsednice, ja sam ovde sugerisao da i vi, kao predsednica Narodne skupštine sugerišete ministru Verbiću, da uvek moramo da krenemo od nekih načela, pa i u ovom zakonu, i kao što u Ustavu krećemo od prvog poglavlja, to su načela Ustava, tako i u zakonima treba da krećemo od principa, od načela itd.
Molim ministra ovde da i povodom rasprave o ovom amandmanu razmisli malo o integritetu i autoritetu koji treba da ima jedan ministar, a posebno ministar prosvete jer je, poštovana predsednice Narodne skupštine, povodom tačaka dnevnog reda na ovoj sednici Narodne skupštine, degradiran integritet i autoritet ministra prosvete, jer je suprotno njegovom mišljenju i njegovoj volji, po nečijoj naredbi skinut jedan zakon koji je on pripremi.
Ja ga molim da nam odgovori – po čijoj naredbi je to urađeno gospodine Verbiću? Da li po naredbi gospodina Babića npr. ovde, da li po naredbi gospodina Vučića, a sigurno je da nije bilo po naredbi gospođe Gojković, jer je gospođa Gojković, nama uredno poslala saziv sednice, sa predloženim tačkama dnevnog reda. Molim poštovana predsednice Gojković, ministra Verbića, da kao što je i red u našoj Narodnoj skupštini meni sada odgovori i na ovo poslednje pitanje – ko je to naredio gospodine Verbiću? Molim ga da uvaži argumentaciju koju sam ja ponudio i gospodin Đurišić povodom ovog amandmana? Hvala vam, poštovana predsednice Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Bečiću, poštovani ministre Verbiću i poštovane gošće i gosti, gospodine Bečiću, malopre ste dva puta kao predsedavajući sednici Narodne skupštine prekršili član 104. Poslovnika Narodne skupštine.
Evo, da vam pročitam samo stav 1, a vi ste povredili stav 2. tog člana. U stavu 1. piše – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku.
U stavu 2. se govori o narodnim poslanicima koji su članovi druge stranke, gospodine Bečiću. Vi ste malopre gospodinu Babiću dali pravo na repliku na istom onom osnovu po kome sam se ja prethodno javio na repliku, ali mi niste dali pravo,

Pa, nije ni gospodina Babića pomenuto ime i prezime.

Pa, ja sam se prepoznao u govoru gospodina Babića.
Gospodine Pavićeviću, ne vredi sa vama da se ubeđujem.
Da li želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje?

Naravno da želim.