Samo jednu rečenicu.
Ovom rečenicom završavam, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospodin Martinović je stidljivo ali jasno saopštio da je pogrešio kada je kritikovao gospodina Đurišića…

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovani ministre Stefanoviću i poštovane gošće i gosti iz MUP, narodni poslanik Aleksandar Martinović, gospođo Gojković, malopre kaže da sam ja pitao ko ga je ovlastio da nešto kaže?
Nisam ja to pitanje uputio gospodinu Martinoviću, gospođo Gojković, nego sam ja gospodina Martinovića pitao – ko ga je ovlastio da saopštava ovde nerealne kvalifikacije i da govori o moralnoj odgovornosti, jer je naša Narodna skupština, poštovana gospodo, ne bilo koja, nego centralna politička institucija, a vi ste gospođo Gojković, predsednica te centralne političke institucije u našem ustavnom sistemu.
Veoma je važno da precizno govorimo i o temi i da kada referišemo na to što je rekao drugi narodni poslanik, gospođo Gojković, govorimo istinu.
Što se tiče 5. oktobra, poštovana gospodo, ja sam učestvovao. Peti oktobar je jedan od najsvetlijih datuma u savremenoj istoriji Srbije, poštovana gospodo. Tu se desio jedan zaokret, tu se desila jedna promena, jedna važna prekretnica.
Treća stvar, gospođo Gojković, nama narodnim poslanicima, poštovana gospodo, na raspolaganju je i jedan mehanizam kontrole Vlade koji podrazumeva da ministri, pa i ministar Stefanović, i predsednik Vlade, poslednjeg četvrtka u mesecu dolaze ovde, da odgovaraju na pitanja narodnih poslanika. Ni prošlog četvrtka nisu došli pa smo morali da … (isključen mikrofon)

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče gospodine Arsiću, poštovani ministre Selakoviću, uvažena gošćo iz Ministarstva i naravno poštovani gosti iz Ministarstva pravde.
Gospodine Arsiću, ja ću koristiti amandmansko vreme od pet minuta na koje imam pravo kako bih uveo i druge narodne poslanike i u raspravu o sadržini naših 35 amandmana, koje smo podneli na Predlog zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kako bismo, a ja sam to rekao i u načelnoj raspravi, jedan relativno dobar predlog zakona, poštovana gospodo, učinili još boljim.
Moje je očekivanje bilo da će i ministar Selaković i njegova saradnica i njegovi saradnici da prihvate i jedno naše tumačenje da je rasprava o ovom predlogu zakona bila prilika da obezbedimo saglasnost i većine u ovoj Skupštini i opozicije u ovoj Skupštini, oko toga da na najbolji način uredim sadržinu jednog veoma važni predloga zakona.
Neše je očekivanje bilo da nakon što smo mi ovde saopštili da se ovim predlogom zakona na suđenje u razumnom roku želi efikasno pravno sredstvo za zaštitu stranaka od neopravdano dugog trajanja sudskog postupka.
Nakon što smo u načelnoj raspravi ovde rekli da je neopravdano dugo trajanje sudskog postupka jedan od vidova kršenja prava na pravično suđenje i da mi moramo da reagujemo na to, i nakon, poštovana gospodo, što smo i u načelnoj raspravi ovde saopštili, da je ovaj predlog usklađen u najvećoj meri sa nacionalnom strategijom reforme pravosuđa za period od 2013. godine do 2018. godine, kao i sa evropskim standardima gospodine Selakoviću, nama je prihvaćen samo jedan od 35 podnetih amandmana, uprkos tome što smo po mom sudu veoma dobro obrazložili sve naše amandmane, pozvali se ovde i na izvesne autoritete i u pravnoj nauci, kao što je predsednica Saveta Nove stranke, gospodine Selakoviću, gospođa Vesna Rakić Vodinelić.
Onda smo na primer, poštovana gospodo, evo, u slučaju našeg amandman na član 2. gde mi predlažemo da se u Predlogu zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku naziv iznad člana 2. menja i glasi – nosioci prava na suđenje u razumnom roku umesto „imaoci tog prava“, pa smo onda mi podrazumevajući da će onaj ko čita sadržinu našeg amandmana da razume da mi smatramo da je naš predlog primereniji, svrsishodniji, celishodniji od onoga što je predlog Vlade i fino u jednoj rečenici vrlo precizno to obrazložili, dobili odgovor od Vlade, odnosno od ministra Selakovića da Vlada predlaže Narodnoj skupštini da odbije ovaj naš amandman, a evo kakvo je bilo obrazloženje poštovana gospodo.
Ja, ministre Selakoviću stvarno, kao narodni poslanik, ne mogu da prihvatim takvo obrazloženje, jer nema obrazloženja nego ima konstatacije, ministre Selakoviću.
Evo, šta je konstatacije. Kaže – amandman se ne prihvata iz razloga što je izraz iz naziva člana 2. Predloga zakona primereniji.
Pa, gospodine Selakoviću, kada ste poslali predlog zakona u Skupštinu, ja mislim da sam ja jedan razuman čovek, ja sam razumeo da vi smatrate da je to najprimereniji izraz.
Ja, čitajući sadržinu zakona, video sam da postoji i primereniji izraz. I kada sam podneo amandman gospodine Selakoviću, ja nisam stavio samo u jednoj rečenici – moj predlog je primereniji, jer vi ćete da podrazumevate da ja smatram da je moj predlog primereniji.
Ali za to što vi kažete da je nešto primereniji, ja gospodine Selakoviću očekujem obrazloženje zašto je to primerenije, a ja nisam dobio to obrazloženje.
Evo, može sada da se dobije to obrazloženje i gospodine Selakoviću, ako vi mene ubedite da je vaše obrazloženje primerenije sada u toku rasprave ja mogu i da prihvatim, ali ja ne mogu da prihvatim obrazloženje u kojem neko kaže – ovo je primerenije.
Pa, pretpostavka je da taj koji nešto zagovara smatra da je to primerenije. To me malo podseća na naše rasprave sa gospođom Udovički u ovoj Narodnoj Skupštini.
Mi smo podnosili veliki broj amandmana na predloge zakona koje je ona branila. Usvojeno je nekoliko tih predloga naših amandmana, ali oni koji nisu usvojeni gospodine Selakoviću, znate kako je gospođa Udovički argumentovala? Evo, na primer, jedan amandman kaže – pa, ne prihvata se amandman zato što mi smatramo da je celishodniji.
Onda za sledeći neprihvaćeni kaže – ovaj je svrsishodniji, naš predlog je svrsishodniji. Onda ja pogledam u rečniku gospodine Selakoviću i onda pronađem da je - ono što je svrsishodno isto što i ono što je celishodno.
Onda kada vi kažete da je primerenije gospodine Selakoviću ja ne dobijem odgovor, a zašto vi smatrate da je primerenije? Na primer, evo da vam objasnim još malo.
Mi smo u obrazloženju fino napisali termin „imaoci“, termin je koji se upotrebljava u građanskom pravu, dok je termin „nosioci“, termin koji se može adekvatno upotrebiti i za stranke u krivičnom postupku i u svim drugim postupcima, ministre Selakoviću.
Mi smo obrazložili zašto mi smatramo da je naš predlog primereniji, bez da vam konstatujemo da je primereniji. Računamo da i vi kao razuman čovek razumete da ono što mi predlažemo, da iza toga stoji naša vera da je to primerenije. Onda vi nama umesto da obrazložite kao što mi obrazlažemo naše amandmane, da li je ovako gospodine Selakoviću, jesmo fino obrazložili? Jesmo.
Vi nama umesto obrazloženja šaljete jednu konstataciju. Kaže - ovo rešenje je primerenije. Ja to ne mogu da prihvatim, ni kao deo teksta. Vi možete sada da kažete ovako gospodine Selakoviću – pogrešili smo što u obrazloženju za neprihvatanje vašeg amandmana, dakle, mog amandmana, što nismo rekli zašto ne prihvatamo, pa da sada nakon što u prvoj rečenici kažete – pogrešio sam možda, evo vi, ili pogrešili smo, da onda kažete – evo sada ću pokušati da ispravim tu grešku i da vam objasnim zašto ja i moja saradnica i moji saradnici smatramo da je izraz koji smo mi predložili primereniji.
Ja onda mogu gospodine Selakoviću da se javim i da kažem – pa dobro, razumem da može da se pogreši, mogu da kažem – i da ne razumem da može da se pogreši.
Evo, gospodine Selakoviću aplaudira se ovde i opoziciji samo da se čuje kada imamo vrlo dobru argumentaciju. Ja mislim da je argumentacija za ovaj amandman je nama bila dobra i u ovom tekstualnom delu…

… a i sada gospodine Selakoviću. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice gospođo Gojković, poštovani ministre Selakoviću i poštovani gosti iz Ministarstva pravde, dozvolite mi predsednice Gojković samo da i ja osudim ovaj fizički napad na državnog sekretara u Ministarstvu prosvete, gospodina Šuvakova. Mi smo ovde često raspravljali, nismo se razumevali oko mnogo stvari, ali, nasilje ne sme da se toleriše u našoj državi, niti bilo gde drugo. Mi ćemo uvek da se borimo, poštovana gospodo, protiv brutalizacije društva i fizičkog napada na bilo kog pojedinca, a posebno je to važno da se istakne kada je reč o nekim visokim funkcionerima, a naročito čoveku koji je veoma angažovan u Ministarstvu prosvete, kao što to jeste, gospodin Milovan Šuvakov.
Mi smo podneli amandman i na član 4. Predloga zakona i ja mislim, gospodine Selakoviću, da ovaj amandman treba da prihvatite. Radi se o tome da predlažemo da se iza zapete u članu 4. briše reč: „zatim“, jer mi smatramo da je suvišna. Vi kažete, ministre Selakoviću, da ta reč nije suvišna već je predložena formulacija preciznija, imajući u vidu da se u navedenoj odredbi nalazi veći broj elemenata koji se nabrajaju.
Ako bih ja sledio vašu logiku, ministre Selakoviću, onda bih ja mogao da zaključim da bi taj termin „zatim“ mogao onda i više puta da se upotrebi u članu 4, pa da onda nakon prvog nabrajanja imamo „zatim“, pa nakon drugog nabrajanja imamo „zatim“, pa nakon trećeg nabrajanja da imamo „zatim“ i onda biste vi, gospodine Selakoviću, bili dosledni argumentaciji.
Ovako, ja smatram, ako izbrišemo reč: „zatim“, da će to biti najpreciznija moguća formulacija sadržine člana 4. ovoga Predloga zakona i smatram da bi trebalo, evo sada ovde da kažete gospođi Gojković da i ovaj amandman poslanika Nove stranke, gospodine Selakoviću, prihvatate. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovani ministre Selakoviću, uvažena gošćo iz Ministarstva, gospođo Kuburović i poštovani gosti, povređen je sada član 107. Poslovnika Narodne skupštine koji tretira pitanje dostojanstva Narodne skupštine i narodnih poslanika.
Poštovana predsednice Gojković, gospodin Živković je u svom govoru rekao da prema Rečniku srpskog jezika koji je izdala Matica srpska 2007. godine značenje termina podrobno je iscrpno. Evo, ja imam taj rečnik ispred sebe. Gospodin Atlagić je rekao da to nije tačno, da značenje termina podrobno nije iscrpno. Onda je gospodin Atlagić rekao da smatra da pozivanje gospodina Živkovića na Rečnika srpskog jezika Matice srpske znači unižavanje dostojanstva Narodne skupštine.

Jeste. Proverite, gospođo Gojković.

Ja sve pažljivo slušam i pratim.

Matica srpska - Novi Sad, gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Gojković, poštovani ministre Selakoviću i poštovani gosti i gošće.
Imam utisak jedan, na osnovu rasprave do sada, pre svega o našim amandmanima, kao da sam jednim delom u jednom teatru apsurda jer, na naša prethodna četiri amandmana koja smo podneli narodni poslanik Zoran Živković i ja, za svaki je gospodin Selaković rekao – u pravu ste. Možemo da proverimo, i dodao – ali, ne možemo da usvojimo te amandmane.
Ja sam sad pomislio, pravo da vam kažem, da li bi možda amandman bio usvojen kada bi ja sada ministru Selakoviću, evo u ovom našem amandmanu, rekao – nemojte da ga usvojite, jer nemamo dobro obrazloženje i da nakon toga ministar Selaković kaže – pa dobro, nemate dobro obrazloženje ali evo da usvojimo amandman.
Jer pazite poštovana gospodo, ako je obrazloženje dobro, ako se kaže - u pravu ste, ako mi potvrdimo da je primereniji argumentaciji, ja mislim da je nekakav logički ishod da se taj amandman usvoji pa i amandman na član 6. Jer se tiče, gospodine Selakoviću, ja mislim, preciznije formulacije nečega što piše u stavu 2. člana 6. u odnosu na ono kako ste vi definisali.
Mi smo ponudili jednu formulaciju kojom se ne bi moglo doći do zaključka da je u ovom postupku radi zaštite prava na razumno suđenje obavezno zastupanje od strane punomoćnika.
Vi ste se, ministre Selakoviću jutros pozivali na ovaj kriterijum preciznosti, pa ste rekli da ta preciznost vodi ka primerenosti, ka boljem razumevanju, lektori su takođe tu bili uključeni kao kriterijum, ja mislim da nema nikakve prepreke ako pratimo neku logiku da se naš amandman, koji se u obrazloženju zasniva na dodatnoj preciznosti, na član 6. evo sada ovde usvoji.
Ako se ne usvoji, ja ću samo nastaviti da se osećam kao u tom teatru apsurda. Eto, hvala vam poštovana gospodo.

Dame i gospodo, poštovani potpredsedniče, uvaženi gosti i gošće iz Ministarstva pravde, naši amandmani na član 7. ovog predloga zakona su ključni amandmani koje smo podneli na ovaj predlog zakona, poštovana gospodo. Žao mi je što nisu usvojeni, ali imam nadu da će u okviru rasprave koju vodimo možda ipak biti usvojeni.
Mi smo u predlaganju ovih amandmana pošli od opredeljenja iz Nacionalne strategije reforme pravosuđa za period od 2013. do 2018. godine, poštovana gospodo, gde se kaže da Narodna skupština treba da se isključi iz procesa i izbora predsednika sudova. Zna se da to negativno utiče na samostalnost sudija itd, itd. Onda smo primetili da se preko sadržine člana 7. ovog predloga zakona neopravdano povećavaju ovlašćenja predsednika suda.
Ministar Selaković je nama odgovorio da se ne povećavaju prava predsednika sudova, niti se utiče na drugi način na postupajućeg sudiju i u ovom obrazloženju imamo argumentaciju. Ne mogu sada da kažem samo da je celishodno, primereno i precizno, nego imamo stvarno argumentaciju da je to tako, ali imamo i mi svoje obrazloženje u okviru kojeg kažemo da se ovakvom sadržinom člana 7. preko zaštite prava stranaka na razumno suđenje zapravo obezbeđuje pravo i mogućnost predsedniku suda da disciplinuje sudije, to zaista jeste povećanje ovlašćenja. Možemo da zamislimo tu situaciju, da malo konsultujemo i ljude iz prakse tu, ja sam tako čuo.
Druga stvar, ako zadržimo ovakvu formulaciju to će značiti da će pod vidom zaštite prava stranaka predsednici sudova moći da utiču na sudije, da na taj način njima budu nadređeni, iako bi predsednici sudova po pravilu trebali da budu prvi među jednakima. Dakle, ako suočimo ova dva stava, iz obrazloženja Vlade i iz našeg obrazloženja, čini mi se da je tačno ono što smo mi napisali i da treba da se usvoji amandman, i ovaj i gospodina Živkovića na član 7. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče gospodine Arsiću, poštovana gošćo Kuburović i poštovani gosti iz ministarstva, moj amandman u ovom slučaju na član 8. je u direktnoj vezi sa našim amandmanima na član 7. i tu bih hteo samo da ukažem na dve stvari koje mogu biti važne i za našu dalju diskusiju.
Najpre, ne mogu da razumem poštovani gospodine Arsiću kada npr. pročitam u jednom momentu obrazloženje Vlade za ne prihvatanje povodom i ovog amandmana, a onda se nakon toga javi gospodin Orlić i kaže kako to da niste pročitali obrazloženje Vlade, a ja upravo pročitao? To mislim da nije primereno, da neko ustane, da zameri nekom drugom da nije pročitao, a prethodno je to upravo pročitao. Tu sam saglasan sa gospođom Čomić, zaista je veoma važno da se slušamo dok ovde traje diskusija.
Takođe nikako ne mogu da razumem kada jedan narodni poslanik, ponovo gospodin Orlić našu amandmansku raspravu gospodine Arsiću, evo ovom slučaju u odnosu na amandman na član 8. koji sam podneo na stav 1, da za tu raspravu vezuje kovanicu nemojmo da trošimo vreme. Imam rečnik ovde poštovano gospodo, kaže – trošiti vreme – gubiti vreme. Nije primereno da se za amandmansku raspravu u jednoj Skupštini, naročito u onoj Skupštini koja ima takav status koji ima u našem ustavnom sistemu kao najvažnija politička institucija ovde kaže da je to gubljenje vremena.
Možemo da kažemo koristimo vreme, možemo da kažemo upotreba vremena, ali da kažemo trošenje vremena, još kada ministar kaže da smo u pravu za veliki broj amandmana, poštovana gospodo, molim vas, ne samo da pažljivo slušamo nego da pažljivo biramo i reči koje koristimo u Skupštini. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovani ministre Selakoviću, uvažena gospođo i poštovani gosti iz Ministarstva pravde, ja verujem da, uprkos tome što je ministar Selaković odbio da prihvati naš amandman na član 7, sve dok traje ova rasprava danas ima šanse da se usvoji i amandman na član 7. koji sam podneo ja i amandman na član 7. koji je podneo gospodin Zoran Živković, a ja pominjem sada, poštovana gospodo, amandman na član 7. zato što je moj amandman na član 9. ovog Predloga zakona, evo i gospodin Orlić da čuje, da se prosto ne zamisli oko toga da li sam čitao ili nisam čitao, u direktnoj vezi sa našim predlozima na izmene člana 7. ovog Predloga zakona.
Dakle, šta je bila naša ideja? Ja verujem da je i ministar pravde sklon preispitivanju, jednoj vrsti autorefleksije i dok traje amandmanska rasprava da je moguće da popravimo jedan dobar Predlog zakona. Naša ideja je bila da ono za šta smo ocenili da je neopravdano povećanje ovlašćenja predsednika sudova da to treba da se menja.
Ministar je rekao – ne dodaju se ovlašćenja predsednicima sudova. Mi smo zaključili ipak da se dodaju i mi predlažemo da formulacija u stavu 2. vezano za član 7, a povodom amandmana na član 9. treba da glasi ovako: „Postupak po prigovoru vodi sudija sa najdužim sudijskim stažem u sudu, ne računajući predsednika suda, poštovana gospodo. Mandat tog sudije traje jednu godinu po čijem isteku postaje nadležan sudija koji posle prvog ima najduži sudijski staž u sudu, ne računajući predsednika, takođe sa mandatom od jedne godine i dalje na taj način“.
Dakle, hteli smo da ovlašćenja predsednika, poštovana predsednice, ne budu veća…

Hoću, hoću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, gospođo Gojković, poštovani ministre Selakoviću, poštovana gošćo i poštovani gosti iz Ministarstva pravde, tačno je, ja sam juče ovde podsetio sve narodne poslanike da smo još u Poslovniku iz 1922. godine imali jedan član tog Poslovnika, član 43, koji je glasio – zabranjeno je čitati besede u Narodnoj skupštini.
Tačno je da sam ja zamerio ministru Stefanoviću kada je juče bio tu na tome što je u uvodnoj besedi, umesto da nam objasni šta su predložena rešenja, od prve do poslednje reči tu besedu pročitao. Smatrao sam, kao jedan retor, uvaženi na pravnom fakultetu, da to gospodin Selaković razume. Smatrao sam da nije primereno da jedan ministar kada dolazi u Narodnu skupštinu čita besedu od početka do kraja, nego da saopšti nama neki predlog rešenja i da vidimo o čemu se radi. Tada sam rekao pre sednice da se čita, tokom sednice, poštovana gospodo, da raspravljamo.
U mom prethodnom govoru, gospođo Gojković, nisam čitao sve vreme. Ja sam obrazlagao jedan deo, a onda sam radi preciznosti na kojoj insistira ministar Selaković ovde pročitao samo stav 2. iz našeg amandmana kojim predlažemo izmenu člana 7. Sve pre toga, gospođo Gojković, da čuje gospodin Babić, i sve nakon toga nije bilo čitanje, nego je bio govor, poštovana gospodo, a onaj deo koji se ticao čitanja trajao je svega 15 do 20 sekundi. Ponavljam, samo zbog preciznosti. Zašto zbog preciznosti? Govorimo o predlogu izmene jednog stava, jednog člana, jednog veoma važnog predloga zakona, poštovana gospodo. Hvala.