Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice gospođo Gojković, poštovani ministre Vulin i poštovane gošće i gosti naše Narodne skupštine danas, narodni poslanici Nove stranke su i u načelnoj raspravi pa i povodom Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti saopštili, dakle Zoran Živković i ja da ćemo glasati za ovaj predlog, kao i za Predlog zakona o upotrebi znakovnog jezika.
Nismo, poštovana gospodo, podneli ni jedan amandman ni na jedan od ova dva predloga zakona, ali smatram svojom obavezom poštovana predsednice da ipak reagujem na ovu diskusiju koju do sada imamo o amandmanu na član 1. koji je u ime grupe predlagača obrazlagao naš kolega narodni poslanik Marko Đurišić.
Najpre, gospodin Vulin je, malo pre ovde ja sam pažljivo slušao, saopštio da ga čudi kako to neko iz opozicije želi da se zadrži veći broj članova Upravnog odbora, a eto vlast želi da se malo smanji broj članova Upravnog odbora pa da se malo racionalizuje, a gospodin Vulin je pre čuo našu diskusiju kada smo govorili u načelnoj raspravi da treba da brišemo te Upravne odbore.
Kako to da ministar Vulin nije racionalizaciju vezao za jedan treći predlog, da nemamo uopšte članove Upravnog odbora, poštovana gospodo, nego se služimo sada nekim dosetkama koje su terminološke da bi smo diskreditovali predlagača amandmana. Mislim da nije red time da se bavimo u našoj Narodnoj skupštini poštovana gospodo.
Poštovana predsednice Gojković, ja sam danas i u ovog raspravi čuo još jednu stvar i mislim da je vreme, dame i gospodo narodni poslanici, da ja mislim jednom zauvek rešimo to pitanje amandmana „briše se“. Ponovo smo ovde čuli od poslanika Zorana Babića da to nije primereno, malo pre. Gospodin Đurišić je rekao – Primereno je amandman „briše se“; i ja moram da stanem u odbranu ovog stava gospodina Đurišića.
Poštovana gospodo, kada jedan narodni poslanik zaključi da sadržina jednog člana zakona ne valja ili da predlog zakona u celosti ne valja, može da bude legitimna filozofija i pristup narodnog poslanika da se u našem dijalogu ovde bori amandmanima „briše se“ sa ciljem da se anulira predlog zakona.
Mislim poštovana predsednice da oko toga više ne sme da bude dileme i da je vaša obaveza ja mislim da kada god neki narodni poslanik, u ovom slučaju iz SNS ustane, dobije reč i kaže – To nije u redu; da vi upozorite tog narodnog poslanika i da mu kažete da je to u redu, da narodni poslanici imaju to pravo, poštovana gospođo Gojković.
Još jednu stvar ovde da napomenem poštovana gospodo, ne samo da je u redu, nego zna da bude i smisleno a potvrda da je smisleno došla je od jedne gospođe koja je u zamrznutom statusu na funkciji u SNS, a to je gospođa Jorgovanka Tabaković. Molim vas poštovana predsednice da potvrdite ovako, da klimnete glavom na ovo što ću sada da kažem, gospođa Tabaković, da čuju poslanici SNS, je prihvatila u našoj jednoj raspravi naša dva amandmana „briše se“.
Ako je gospođa Tabaković jednom prilikom kada smo ovde raspravljali prihvatila dva amandmana koji glase – briše se, to znači da ta gospođa znači da ima smisla i amandman briše se. Pa, kada poslanik SNS dođe i kaže – to nema smisla, on se sudara, ne samo sa opozicijom, nego i sa guvernerkom Narodne banke, gospođom Tabaković, koja je i, koliko ja znam, zamenica predsednika SNS, u statusu mirovanja.
Molim vas, poštovana gospodo, da o tome razmišljamo kada diskutujemo ovde. Naše reči proizvode neke posledice. Kada nešto kažemo, to nešto nekada treba i da se univerzalizuje, da ne važi samo u jednom momentu, jednom trenutku, nego da nešto što je princip važi u dužem vremenskom periodu, poštovana gospodo.
Poštovana gospođo Gojković, ako mi dozvolite, ja bih samo u 15, 20 sekundi jednim delom izašao iz onoga što je tema, samo 15 sekundi. Ja to inače ne radim, vi znate.

Samo jedno pitanje za ministra Vulina.

Znači, ne dozvoljavate mi da ministru postavim pitanje? Evo, da čujete šta je, pa da procenite. Da li može?

Da li je istina da je ministar Vulin otvorio lift? Ja ne verujem da se to desilo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, poštovana gospođo Mihajlović, poštovane gošće i gosti iz Ministarstva i pretpostavljam iz „Železnica Srbije“, želim danas povodom naše amandmanske rasprave o Predlog zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju da saopštim svoje zadovoljstvo efektima zajedničkog rada vas, gospođo Mihajlović, i svih članica i članova vašeg tima, i nas narodnih poslanika Nove stranke u okviru načelnog i amandmanskog pretresa ovog Predloga zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju.
Molim i predsedavajućeg današnjom sednicom da mi računa i amandmansko vreme, ukoliko premašim ova dva minuta, jer hoću da iskoristim ovo prvo obraćanje danas da dam i nekoliko širih napomena, ali i onih vezanih za ovaj konkretni amandman.
Narodni poslanik Zoran Živković i ja, kao što je ja mislim poznato i drugim narodnim poslanicima, podneli smo 12 amandmana na ovaj Predlog zakona i od podnetih 12 amandmana, da obavestim pre svega narodne poslanike, možda ima nekih koji nisu informisani o tome, 10 je prihvaćenih, poštovana gospodo, i to na članove 2, 3, 4, 7, 8, 22, 23, 34, 60. i 70. Po prvi put se desilo u našem radu ovde u ovih godinu dana da pet šestina naših podnetih amandmana jeste prihvaćeno ovde. Ja mislim da je to vredno jednog posebnog pomena u našem današnjem dijalogu. Od 12 podnetih amandmana nisu prihvaćena samo, da upotrebim taj termin, dva amandmana, i to na članove 5. i 72. Želim pre svega sada ovde gospođi Mihajlović da saopštim da mi prihvatamo obrazloženja za neprihvatanje tih amandmana.
Da ponovim ovde još jednom da ćemo glasati za ovaj Predlog zakona u celosti. To znači sledeću stvar, mislim da je dobro da se čuje, da je u ovu Skupštinu došao jedan dobar Predlog zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju, a usvajanjem naših 10 amandmana jedan dobar predlog zakona, poštovana gospodo, postao je još bolji. Smatram da to može da bude i primer, možda i uzor, možda i ideal našeg zajedničkog zakonodavnog rada u instituciji kakva je naša Narodna skupština. Da podsetim još jednom narodne poslanike, centralna politička institucija u našem političkom sistemu.
Ovde bih želeo da kažem još dve napomene, poštovana gospodo. Jedno je da ja i lično posebno cenim odgovornost u pristupu predlagača, kako u pripremi Predloga zakona, tako danas vidimo i u analizi podnetih amandmana. Pažljivo se tome pristupilo. Imamo neke odluke koje se tiču poboljšanja zakonskog predloga. Ova poboljšanja, da ovde napomenem narodnim poslanicima, tiču se tri aspekta ovog Predloga zakona. Jedan aspekat je jezički aspekat, poštovana gospodo. Važno je da se brinemo o jeziku. Danas ovde imamo jednu saglasnost oko toga da naš jezik jeste važna stvar. Juče, na primer, nismo imali takvu situaciju. Ministar Vulin nije pokazao neko posebno interesovanje za to, ali danas smo popravili situaciju.
Druga stvar, mi smo se danas dogovorili i oko preciziranja pojedinih odredbi ovog zakona, jer ne sme da se desi da ono što postane zakon bude neprecizno, neodređeno. Ovde nemamo takvu situaciju.
Treća stvar, mi smo ponudili i zamenu nekih predloženih rešenja novim, čini nam se, boljim rešenjima i uglavnom je to prihvaćeno. U tom poduhvatu smo ja mislim povodom ove rasprave danas uspeli.
Ovde moram na samom kraju ovog prvog obraćanja da dodam još jednu informaciju svim narodnim poslanicima. Za godinu dana koliko funkcionišemo u ovom sazivu u Narodnoj skupštini, ja mislim za godinu dana vrednog rada u ovoj instituciju, usvojeno je ukupno 60 naših amandmana od ukupno podnetih 1.200 amandmana. To kada se prenese na procente, poštovana gospodo, iznosi 5%.
Za godinu dana Nova stranka je obezbedila, simbolički da kažem, cenzus poštovana gospodo. U narednim godinama nastavljamo istim tempom, kako se slučajno ne bi desio bilo kakav pad, nego suprotno tome, nama je sada ideja da u narednoj godini dođemo do deset procenata, u onoj tamo do 15 procenata usvojenih amandmana, u onoj tamo i do dvadeset, pa da ti procenti budu i odraz našeg učešća na sledećim parlamentarnim izborima, poštovana gospodo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Bečiću, poštovana gospođo Mihajlović i poštovane gošće i gosti, saradnice i saradnici gospođe Mihajlović danas, odlučio sam da obrazlažem ili komentarišem dodatno samo jedan deo prihvaćenih amandmana zato što smatram da je dobro da nešto što je dobro urađeno uvek navodimo kao primer i da ne gubimo te prilike kada postoje, a danas imamo jednu takvu priliku.
Upravo u odnosu na naš treći amandman koji se tiče člana 4, taj amandman i prihvatanje amandmana hoću da predstavim kao primer jednog posvećenog obostranog rada u odnosu na predloženi zakon. Evo čega se tiče taj amandman, prosto i narodni poslanici da vide i građani da vide da ovde teče neki posvećeni rad nekada oko nekih predloga.
Vlada je, naime, predložila u članu 4, u poslednjem stavu, sledeću formulaciju – Povećanje prevoznih troškova i druge izmene i dopune tarife kojima se otežavaju uslovi prevoza, ne mogu se primenjivati pre isteka roka utvrđenog tarifom.
Mi smo, naravno, pažljivo čitajući i ovaj predlog zakona, zapazili da osim povećanja može da dođe i do smanjenja i onda smo predložili da ne ide povećanje prevoznih troškova, nego malo preciznije - izmena prevoznih troškova koja podrazumeva i mogućnost povećanja i mogućnost smanjenja. Naravno, jedna posvećenost, odgovornost i ozbiljnost doveli su nas do toga da se to prihvati kroz ovaj amandman i da, naravno, preciziramo gde je god to moguće ono što je sadržina jednog predloga zakona.
Samo jednu rečenicu još da dodam, gospodine Bečiću, neću komentarisati danas nijedan amandman koji nije prihvaćen, ponavljam, zato što mi prihvatamo obrazloženje za neprihvatanje amandmana. Hvala.

Dame i gospodo, ovo je poslednje moje javljanje danas povodom amandmanske rasprave, povodom jednog amandmana koji je prihvaćen i to ja mislim zbog toga što je obrazloženje bilo veoma dobro. Meni je bilo važno da se javim i povodom ovog amandmana zato što se desilo da u jednom članu Predloga zakona prepoznajem nešto što sam mogao negde nekada i sam da koristim, koristeći upravo železnički prevoz. Mi smo čitali ovaj član 23. i u stavu 2. smo pročitali sledeće – žive životinje i bicikli se prevoze kao prtljag pod uslovima propisanim tarifom.
Nama se učinilo da treba napraviti jednu vrstu razlike. Ta razlika je ovde takođe uočena kao nešto što treba da postoji. Žive životinje i treba da se prevoze kao prtljag pod uslovima propisanim tarifom, ali bicikli su posebna stvar za sve one koji koriste te bicikle. Valjda je ovde naša ideja da što više naših građana koriste bicikle za prevoz, da mogu onda te bicikle da smeste negde bez plaćanje dodatne naknade.
Mi smo onda ovde predložili posebni stav 3. – bicikli se prevoze kao ručni prtljag ako se unose u kola predviđena za ovakav prevoz. Naravno, svi naši građani treba da znaju i svi mi ovde, ko možda nije pažljivije sve ovo čitao, da od momenta usvajanja ovog zakona, stupanja na snagu, da se prevoz bicikala neće dodatno naplaćivati i ja smatram da je to zaista u redu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče, gospodine Bečiću, poštovani ministre Vulin i poštovani gosti i gošće iz Ministarstva i Nacionalne službe za zapošljavanje, vi ste, gospodine Bečiću, evo sada povredili dva člana Poslovnika Narodne skupštine, član 104. i član 109. Član 104 tako što ste sami sada priznali da ste produžili trajanje replike gospodinu Babiću na dva minuta i 45 sekundi i onda dodali da oduzimate onih 45 sekundi od vremena koje je predviđeno za poslaničku grupu.
U član 104, gospodine Bečiću, precizno piše – replika ne može ni pod kojim uslovima, ni pod kakvim okolnostima da traje duže od dva minuta. Ne možete onda vi, gospodine Bečiću, suprotno onome što piše u članu 104. Poslovnika, da sabirate i oduzimate sekunde koje koristimo ovde u Narodnoj skupštini mi narodni poslanici. Dakle, vaša je obaveza bila da gospodinu Babiću, kao što radite i nama iz opozicije, kažete kada istekne dva minuta - nema više ni jedne sekunde, pa će biti prilike kasnije tokom replika, tokom govora da gospodin Babić zaokruži svoju misao.
Onda ste, gospodine Bečiću, povredili član 109. Poslovnika Narodne skupštine. Vidim da vam precizno ja to sada ovde objašnjavam, da prihvatate i molim vas onda da prihvatite i posledice. Vi ste sada rekli da ste pogrešili. Sami ste malopre rekli – pogrešio sam. Ako ste pogrešili, gospodine Bečiću, pa konačno primenite na sebe član 109. Poslovnika i sebi da izreknete sada meru opomene, konačno jednom, koja je davno zaslužena, gospodine Bečiću. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Bečiću, poštovani ministre Vulin i poštovane gošće i gosti  iz Ministarstva i Nacionalne službe za zapošljavanje. Pripremio sam pet napomena povodom naše današnje rasprave o ova dva predloga zakona, dve prethodne, a tri redovne napomene poštovana gospodo.
Prva prethodna napomena direktno ide ministru Vulinu, žao mi je što ministar Vulin nije odgovorio na sva pitanja koja mu je ovde, povodom prvog Predloga zakona postavio narodni poslanik Zoran Živković, ja smatram da su i građani očekivali da se čuje precizni odgovor na jedno i na više pitanja koje je ovde postavio gospodin Živković.
Druga prethodna napomena, poštovana gospodo, takođe ide ministru Vulinu. Nova stranka će glasati za ova dva predloga, ali nisam siguran ministre Vulin da će poslanici SNS da glasaju svi za ovaj predlog, evo samo da ovde pokažem u redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč piše – SNS protiv, na jednoj stranici, na drugoj stranici SNS – za, ministre Vulin, a na trećoj stranici SNS – bez oznake „za“ ili „protiv“.
Znači, SNS povodom ova dva predloga, gospodine Vulin, ide u tri kolone koliko ja mogu da primetim na osnovu ovog papira. To bi kod mene izazvalo jednu zabrinutost da sam ministar. To je druga prethodna napomena, poštovana gospodo.
Prelazim sada na ove redovne napomene. Povodom ovog predloga zakona o znakovnom jeziku.
Prva napomena, vrednost ovog predloga zakona, poštovana gospodo je poboljšanje položaja gluvih osoba i nema dileme da sa ovim predlogom zakona to ostvaruje i to je osnovni razlog zbog kojeg ćemo mi poslanici NS da glasamo za ovaj predlog zakona.
Druga redovna napomena, ministar je ovde pokazao tokom današnje rasprave jednu sumnju u to da narodni poslanici posvećeno čitaju, analiziraju i tumače ove predloge zakona. Evo, ministre Vulin, ja sam pažljivo, posvećeno tumačio, čitao, analizirao ovaj Predlog zakona. I šta sam primetio kao jednu napomenu da vam kažem ovde i ako ću glasati za? Primetio sam da sam u tekstu zakona nalazi, ja mislim, jedno gomilanje suvišnih reči mestimično.
Na primer, u članu 2. Predlog zakona, pazite kako glasi član 2. – prvo u sedam redova jedna rečenica, ali hajde, ja ću da skratim, kaže – Ovim zakonom obezbeđuje se ostvarivanje Ustavom zajamčenih osnovnih načela koja se odnose na uživanje ljudskih prava, a naročito, itd. Šta je bio problem, poštovana gospodo, da imamo jednu rečenicu koja bi glasila ovako – Ovim zakonom obezbeđuje se ostvarivanje Ustavom zajamčenih ljudskih prava, i da svako ko čita apsolutno razume o čemu se tu radi? Ovako ko čita, mora na prvom poglavlju Ustava, načela, pa tamo ima mnogo načela i podela vlasti, pa onda na drugo poglavlje, ljudska prava. A, ovde imamo jasan uput. Ja mislim da je to u redu.
Ili, gospodine Vulin, evo da vam pokažem koliko narodni poslanici, opozicije pre svega, pažljivo čitaju svaku reč, svaku rečenicu, i u obrazloženju zakona koje šaljete. Evo, i u obrazloženju imam primedbe, uvodni deo, 15 pasusa od toga šest pasusa počinju na sledeći način „u smislu navedenog“, „takođe u smislu navedenog“, „takođe inače u smislu mogućnosti“, to nije naša rečenična konstrukcija, poštovana gospodo. To nije rečenična konstrukcija koju mi koristimo u srpskom jeziku, a jedna od najvažnijih vrednosti kod nas, u našoj državi je upravo pitanje našeg jezika. U Skupštini tome treba da posvetimo pažnju.
Poslednja napomena, poštovani ministre Vulin, u zakonu se često koristi modalni glagol „moći“. Evo, ja odmah ovde imam rečnik, kaže – moći, mogu, možeš, znači biti u stanju sposoban učiniti, imati, moći, snage za nešto. Vi u zakonu na primer, u članovima 9, 11. i 14. koristite taj glagol.
Evo, član 9. da vam navedem, kaže – Obrazovno vaspitni rad u ustanovama obrazovanja i vaspitanja i studije na visokoškolskoj ustanovi mogu se izvoditi na znakovnom jeziku. Pazite, šta ja zaključujem, a kada čitamo i druge članove 11. i 14. vidimo da to pravo nije apsolutno. Ono se tiče mogućnosti raspolaganja izvesnim sredstvima. To i sada imamo kao mogućnost. I sada nešto negde može. Ali, kada se tiče Ustavom zajamčenih prava, to nešto mora da, mora, ja mislim, poštovana gospodo, i ministre Vulin. Hvala.

Dame i gospodo, gospodin Babić je meni malo pre zamerio na tome što sam kako on misli lenj, gospodin Babić je rekao da nisam marljiv, to bi moglo da znači da je to slika gospodina Babića i mog delanja u Narodnoj skupštini ovih godinu dana.
Poštovana gospodo samo da vas obavestim, ja sam po statističkim pokazateljima najaktivniji narodni poslanik u ovoj Narodnoj skupštini u ovih godinu dana. Obratio sam se 603 puta za ovih godinu dana, poštovana gospodo, dva puta više i od gospodina Zorana Babića koji je šef poslaničke grupe najveće političke stranke ovde, podneo sa gospodinom Živkovićem najveći broj amandmana, učestvovao u raspravama i kada nisam imao vremena borio sam se za to vreme. Zar postoji neko ko meni može da kaže da nisam bio vredan narodni poslanik ovih godinu dana? Mislim da ne postoji poštovana gospodo.
Druga stvar, gospodin Zoran Živković i ja ćemo identično da glasamo o ovim predlozima zakona. Gospodin Živković je rekao za, ja sam rekao za, a na ovom papiru vidim gospodine Bečiću, iako vi možda ne vidite, SNS protiv, SNS za i SNS bez oznake za i protiv. Ja vidim to sada tri kolone iz SNS.
Treća stvar poštovana gospodo, meni pristup ministra Vulina u odnosu na ove moje napomene koje sam malo pre saopštio liči na delanje jednog narodnog poslanika iz SNS ovde, moram to sada da kažem, koji se danas specijalno opasao knjigama ovde, evo na primer profesor Marko Atlagić, a kada treba da raspravljamo o akademskoj čestitosti, profesor koji se opasa knjigama ne glasa da raspravljamo o akademskoj čestitosti kao vrhovnom principu visokog obrazovanja, poštovana gospodo. To je veliki problem. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Bečiću, poštovani gosti iz Ministarstva i Nacionalne službe za zapošljavanje, kvantitet ne znači kvalitet. To je rekao šef poslaničke grupe koja je najbrojnija u našoj Narodnoj skupštini. Da li to znači, poštovana gospodo, da ovih 136, odnosno 138 narodnih poslanika koji u kvantitativnom smislu ovde…

Dame i gospodo, nikada nijednom rečju nisam uvredio, niti omalovažio nijednog narodnog poslanika, niti bilo kog gosta u našoj Narodnoj skupštini. Ovo je samo jedna rečenica gospodinu Bečiću.
Druga stvar, ovde je meni zamereno, i gospodin Atlagić i gospodin Babić, ponovo na jednoj vrsti nemarljivosti, u kvalitativnom smislu, gospodine Bečiću. Pa, poštovana gospodo, Zoran Živković i ja smo ovde podneli jedan potpuno novi zakon o planiranju i uređenju prostora i naselja sa kapacitetima koje imamo u Novoj stranci, sa konsultovanjem struke u 200 članova, na 81 stranici, da zameni ono što smo mi ovde nazvali, gospodine Bečiću, krpež od zakona, što je sada jedna kovanica koja se koristi za usvojeni Zakon o planiranju i izgradnji, koji je usvojen, pa menjan posle dve nedelje, gospodine Bečiću.
Podneli smo čak i jednu rezoluciju za koju je bilo veoma dobro da bude usvojena do petka.

Nažalost, zbog ovakvog pristupa poslanika SNS, pre svega, neće biti usvojen. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, poštovani ministre Vulin, poštovane gošće i gosti iz ministarstva i Nacionalne službe za zapošljavanje, prekršili ste članove 107. i 109, gospodine Bečiću.
Član 107. ste prekršili time što niste reagovali na primereni način na govor gospodina Babića koji je meni rekao više puta ovde „sram vas bilo“ i on je rekao meni „sram vas bilo“, zato što sam se ja u svom govoru pozvao na rečenicu gospodina Babića, koji je rekao – kvantitet nije kvalitet.
Gospodine Bečiću, pogrešili ste što niste reagovali. Tu grešku možete da ispravite tako što ćete opomenu ovde sada da izreknete gospodinu Babiću.
Potom ste prekršili član 109. Poslovnika Narodne skupštine, koji definiše izricanje mera narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini i time što ste meni izrekli ovde dve opomene apsolutno neosnovano, gospodine Bečiću, budući da ja ni jednom rečju ovde nisam uvredio bilo koga. U jednom delu sam citirao rečenicu gospodina Babića, pa ako je tu nešto bilo uvredljivo, onda gospodin Babić zaslužuje opomenu, gospodine Bečiću, ne ja.
Predlažem da sada ovde kažete da ste pogrešili kada ste mi izrekli jednu, pa drugu opomenu i da povlačite, kao znak priznanja da ste pogrešili, gospodine Bečiću, obe opomene koje ste mi izrekli. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče gospodine Arsiću, poštovana gospođo Mihajlović i poštovane gošće i gosti, pretpostavljam, iz Ministarstva i sa železnica, da kažem, narodni poslanik Zoran Živković je u svojoj raspravi već saopštio da ćemo mi, narodni poslanici Nove stranke, da glasamo za usvajanje svih predloga zakona koji su objedinjeni u okviru zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa danas. Ali, saopštio bih dve napomene, pre svega gospođi Mihajlović, koje mi se čine veoma važnim za ovu našu današnju raspravu.
Najpre, mi smo se, uprkos tome što smatramo da su ovo dobri predlozi zakona, posebno usmerili ka jednom i podneli 12 amandmana na Predlog zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju. Ti naši amandmani, poštovana gospodo, tiču se tri grupe pitanja. Samo molim sve naše goste, iz Vlade, iz Ministarstva, da posebnu pažnju usmere ka analizi naših predloga kroz amandmane koje smo podneli Skupštini.
Jedna grupa amandmana, naravno, kao što je i red i praksa koju smo, ja mislim, mi i uveli u našu Narodnu skupštinu, tiče se poštovanja duha, ne samo duha, gospodine Arsiću, nego i pravila srpskog jezika kojim se mi služimo u našoj državi. Druga grupa amandmana tiče se preciziranja sadržine pojedinih članova i izmena tih članova, kao što su npr. članovi 4, 7. ili član 23. Evo, već sada ovde da dam jednu napomenu našim gostima.
Na primer, u članu 23. u stavu 2. predviđeno je da se bicikli prevoze kao prtljag pod uslovima propisanim tarifom. Mi na primer, smatramo da to treba da se menja. Ovo je samo jedan primer, možda jedne ne toliko važne stvari u celom zakonu, ali ipak malo i tome da se posvetimo. Mi smatramo da bicikli treba da se prevoze kao ručni prtljag ako se unose u kola predviđena za ovakav prevoz. Dakle, da nemamo tarifu u tom slučaju. Verujem da o tome treba razmišljati, da se uvede i ova vrsta inovacije i treća grupa amandmana tiče se skraćenja rokova.
Na primer u članu 34. predlagač zakona, a u ime predlagača gospođa Mihajlović, u stavu 1. član 3. predvidela je rok od šest meseci za izvesnu vrstu intervencija ako se nešto desi tokom putovanja itd. Mi smatramo da taj rok treba da bude skraćen na tri meseca, jer nam se čini i ja vidim da je već dogovoreno da se prihvati ovo. Svaka čast. Znači, pažljivo se sluša. Bravo. Odlično.
Onda da pređem na drugu napomenu poštovana gospodo. Sticajem okolnosti pošto smo prethodno razgovarali i o „Beogradu na vodi“, a kritičari „Beograda na vodi“ identifikovani kao ljudi koji su slični kritičarima izgradnje Železnice krajem 19. veka. Ja sam se sticajem okolnosti poštovana gospodo, bavio istraživanjem, izgradnjom naše Železnice u 19. veku, raspravama u Skupštini oko toga kako su rasprave tekle oko ugovora o izgradnji, eksploataciji Železnice. I jedna stvar mi se tu pojavila kao zaključak oko koje nisam mogao da verujem da je moguća. Verujem da ovde svi treba malo da se zamislimo oko toga. Godine 1881, evo, stenografskih beležaka, narodni poslanici još jednom ovde da kažem, nisu znali ni šta je pruga, ni šta je vagon, ni šta je lokomotiva, nisu znali kako to izgleda. Evo, jedan od njih Trifun Jeremić, on sam i kaže ovde – moram nešto da progovorim iako ne znam šta je to.
Ali, šta se desilo izgradnja Železnice tada je sigurno bila neka velika modernizacijska stvar za Srbiju. Izgradnja Železnice bila je velika šansa za Srbiju. Izgradnja Železnice bio je veliki potencijal 130 godina nakon toga, poštovana gospodo, evo u ovoj godini u kojoj smo, i gospođo Mihajlović, čisto da se zapitamo, nije nikakva posebna kritika nekom pojedincu. Sto trideset godina nakon toga čitajući ove beleške, prateći ovu raspravu, danas na primer, mi možemo da zaključimo da smo nazadovali, ne u smislu nego smo mi nazadovali naš voz danas. Naš voz duže putuje od Beograda do Niša nego što je putovao u drugoj polovini 80-ih, 19. veka poštovana gospodo.
I ova tema pitanje Železnice gospodine Arsiću, završiću u 10 sekundi ako mi dozvoljavate, je mislim da je dobar povod da se zamislimo oko toga i da svi delamo tako. Da koristimo naše šanse i da budemo efikasni u našem zajedničkom radu. Hvala.