Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Arsenoviću, poštovani ministre Selakoviću i Vujoviću i poštovani gosti, jedan je sada ostao iz ministarstva, gospodine Arsenoviću gospodin Babić se malopre javio za povredu Poslovnika a ja sada reklamiram povredu člana 103. našeg Poslovnika…

Zato što ste vi povredili Poslovnik.

Da opišem kako je došlo do povrede Poslovnika.
Član 103, gospodin Babić se javio da interveniše po povredi Poslovnika član 107. i umesto da gospodin Babić ovde obrazloži kako je povređen taj član, gospodine Arsenoviću, gospodin Babić je upotrebio to vreme da replicira meni, a vama samo u jednoj rečenici da zameri na nečemu. Na čemu? Na nečemu o čemu sam ja prethodno govorio, a što su činjenice, poštovana gospodo.
Gospodine Arsenoviću, vaša obaveza nije bila da pitate gospodina Babića da li želi da se izjasnimo mi svi narodni poslanici u danu za glasanje o toj povredi Poslovnika, nego je vaša obaveza bila da zabeležite, da konstatujete, da ide u stenogram da se gospodin Babić javio po Poslovniku, da je zloupotrebio Poslovnik i da mu izreknete meru upozorenja, što bi gospodinu Babiću značilo kao poruku da sledeći put kada zloupotrebi Poslovnik da će možda da se nađe u situaciji da kao predsednik Administrativnog odbora sam sebe stavi kao jednu tačku dnevnog reda, jer moguće je da dobije opomenu i na osnovu te opomene plati kao što sam ja nepravedno platio.
Skoro sedam hiljada dinara, poštovani gospodine Arsenoviću, jer se ovde borim za dostojanstvo Narodne skupštine i za velika načela našeg Ustava, vladavine prava i pravde, poštovana gospodo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovani ministri, Vujoviću, Selakoviću, vidim stiglo je i pojačanje, gospodine Udovičiću i poštovani gosti, smatram da su povređeni upravo sada, poštovana predsednice, članovi 27. i 103. Poslovnika Narodne skupštine jer ste vi argumentujući zašto nije povređen Poslovnik, poštovana predsednice Narodne skupštine, saopštili da u Skupštini nemamo problema sa 250 poslanika, nego sa nekoliko poslanika kojima se izriču mere opomene, na osnovu kojih onda ti poslanici plaćaju novčane kazne.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, ja sam jedan od narodnih poslanika kome je izrečena mera opomene, poštovana predsednice Narodne skupštine.
Ja sam platio zbog toga skoro 7.000 dinara jednom prilikom.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, nikada ni na jednoj sednici naše Narodne skupštine nisam izgovorio ni jednu uvredljivu reč bilo kome. Uvek sam se pozivao na neka velika načela, našeg Ustava, na primer. Na načelo vladavine prava. Uvek sam se pozivao na dijalog, na raspravu, na ideju da svi učestvujemo u tome da zakoni koje usvajamo budu najbolji mogući. Nikada ničim nisam povredio dostojanstvo Narodne skupštine.
Onda ste vi, poštovana predsednice, malo pre rekli da Skupština, na primer, ima problema i sa mnom. Ja vas molim, ako se utvrdi da ste vi to tako rekli, a ja sam slušao, samo da mi kažete da li ostajete pri tome ili smatrate da ste pogrešili prilikom iznošenja takve ocene. Priznanje da se pogrešilo je dobra stvar. Ja vas pozivam da prihvatite da ste pogrešili. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovani ministri Selakoviću i Vujoviću i poštovani gosti, molim vas još jednom da razmislimo i o ovom amandmanu na ovaj član ovoga Predloga zakona. Zašto?
U dva veka urbanog razvoja Beograda, poštovana gospodo, nije se desilo, gospodine Selakoviću, da imamo maketu i gradnju. Od hiljadu osamsto petnaeste godine od Radoja Dedinca uvek je redosled bio sledeći: plan, projekat, izgradnja, i to redom svi oni, evo, gospodin Selaković, sada vidim da prati. Hiljadu osamsto petnaesta do 1830. godine, Radoje Dedinac plan, projekat, izgradnja, a ne maketa i odmah izgradnja, gospodine Selakoviću.
Potom, Franc Janke, isto 1842. – 1843, potom, Emilijan Josimović 1867. godina, poštovana gospodo, ista stvar. Stefan Zarić, 1878. godina, Jovan Bešlić, 1893. godina, poštovana gospodo. Vasa Lazarević, 1910. godina. To su sve urbanistički planovi, projekti, a potom izgradnja, Alban Šamon 1912, 1921. godine, imamo i konkurs prethodno. Ovde se npr. gospodin Selaković, gospodin Vujović, gospodin Vučić, tu su se žalili protiv raspisivanja konkursa, pre dva dana ovde. Đorđe Kovaljevski 1923, Jovan Obradović 1927. godine, poštovana gospodo.
Usvajanjem ovog predloga o kojem danas ovde amandmanski raspravljamo rušićemo 200 godina urbanog razvoja grada Beograda, poštovana gospodo. Rušićemo neka načela koja su uvek do sada poštovana. Ne zaboravite da time rušimo našu tradiciju, poštovana gospodo. Nećemo valjda da glasamo za to. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici…

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministri, Vujoviću, koji ne odgovarate sada na pitanja narodnih poslanika, i Selakoviću, poštovani gosti, ugledne arhitekte tvrde da je Beograd na vodi urbanistički presedan.
Moram ovde sada da se podsetim jednog zapažanja, da se svi mi narodni poslanici zamislimo oko toga o čemu mi danas raspravljamo. Ugledne arhitekte su nama ovih dana, narodnim poslanicima, poručili da većina u Skupštini, a sada je većina naprednjačka, može da glasa i da se zubi vade kroz uvo, a onda su saopštili koji razuman stomatolog će, na primer, da se pridržava takvog zakona.
Dame i gospodo narodni poslanici, da li je nama jasno sa čime se poredi mogućnost najava usvajanja ovakvog predloga zakona? Da li je nama jasno ovde da će taj princip većine, ukoliko bude ključni za ovu raspravu, narušiti sve ono što su vrednosti konstitucionalne demokratije, gospodine Selakoviću?
Ovde je predsednik Vlade pre dva dana, u načelnoj raspravi, naveo praksu komunističke, jednopartijske, autoritarne, bivše države kao neku vrstu uzora za nas koji težimo stvaranju savremene demokratske države, gospodine Selakoviću. Zar jednoumlje treba da bude uzor nama koji težimo takvoj savremenoj državi, konstitucionalnoj, liberalnoj, parlamentarnoj demokratiji?
Poštovana gospodo, narodni poslanici, poštovani ministri, poštovani gosti, poštovana predsednice Narodne skupštine, uvek ću se boriti protiv takvog pristupa i uvek ću se truditi da ubedim sve narodne poslanike da takav pristup ne donosi dobro, ne donosi opšte dobro, poštovana gospodo i poštovana predsednice, gospođo Gojković. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, gospođo Gojković, poštovani ministri, vidim da se gospodin Vujović uključio u našu raspravu, ali gospodin Selaković ne, kao ni narodni poslanici Srpske napredne stranke, što ja tumačim kao prihvatanje naše argumentacije protiv ovog Predloga zakona, poštovana gospodo.
Još jednom se pokazalo da strpljivošću, marljivošću, posvećenošću, upornošću i snaga argumenta možda nekada ovde može da pobedi. Ovde je projekat na vodi, poštovana gospodo, poređen pre dva dana sa Ajfelovom kulom, sa projektom „Porto Montenegro“ na primer, u smislu inovativnosti, potencijala za ekonomski razvoj. Ovde bih se zadržao na ovom projektu „Porto Montenegro“ u Tivtu. Sticajem okolnosti rođen sam u tom kraju. Svaki kamen te obale znam. Preplivao od Prevlake do Bojane. Tu ja mislim više od bilo koga drugoga ja mogu da govorim o tome projektu.
Poštovana gospodo, pa taj projekat se tiče izgradnje jedne marine, jednog malog naselja uz tu marinu u okviru koje se nude nautičke usluge, poštovana gospodo. Pa to je projekat koji je izgrađen bez ovakvih problema sa kojima se mi suočavamo ovde, kakvi su na primer pravni problemi, o kojima gospodin Selaković ovde ne govori. Nema argumente za svoj stav, jer je osnovni problem ovog Predloga zakona što se krši Ustav radi privatnog interesa. Pa to se tamo poštovana gospodo nije desilo. Kada se porede neki projekti, onda ja mislim važno je da se porede u odnosu na sve kriterijume koji su bili važni za razumevanje i jednog i drugog i trećeg kriterijuma.
Gospodine Selakoviću, posebno ću se ja usmeriti i ka analizi ovog poređenja sa Ajfelovom kulom, da i tu ništa ne ostane nejasno ni narodnim poslanicima, pre svega Srpske napredne stranke, a ni građanima naše Republike, poštovana predsednice Gojković. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjom sednicom, gospodine Bečiću, poštovani ministri i poštovani gosti, evo, malopre ste vi gospodine Bečiću, očigledno je, prekršili član 108. Poslovnika Narodne skupštine, koji se tiče održavanja reda na sednici Narodne skupštine.
Održavanje reda podrazumeva da ministar kada gostuje u Narodnoj skupštini i učestvuje u amandmanskoj raspravi ima dva minuta da govori po jednom amandmanu. Gospodin Vujović je sada govorio četiri minuta i tada je završio svoj govor i vi niste ponovo sebi izrekli meru upozorenja, gospodine Bečiću, zato što ste prekršili Poslovnik.
Gospodin ministar je imao svo vreme ovog sveta da u utorak kada smo u načelnoj raspravi razgovarali o ovom predlogu zakona govori, dakle, koliko god hoće. Predsednik Vlade je zaista i koristio to svoje pravo koje je predviđeno Poslovnikom.
Ali, danas, gospodine Bečiću, danas ministri treba malo više da slušaju, u dva minuta treba da smeste svoj komentar na svaki pojedinačni amandman, a vaša uloga gospodine Bečiću je da vodite računa o tome da se na sednicama Narodne skupštine, kada vi predsedavate tim sednicama, poštuju pravila, poštovana gospodo, procedure i da na sednicama Narodne skupštine imamo red.
Ako vi, poštovani predsedavajući, kršite taj red, kršite pravila, kršite procedure, onda mi dolazimo i do kršenja člana 107. Poslovnika Narodne skupštine, koji se sada tiče dostojanstva naše Skupštine kao centralne političke institucije u našem ustavnom sistemu, svetilišta, gospodine Bečiću. Hvala.

Gospodine predsedavajući, ja ću da iskoristim i ona preostala tri amandmanska minuta, osim ako se niste predomislili pa mislite da imam i pet punih, jer niste bili u pravu.

Dobro.
Poštovana gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre Selakoviću i Vujoviću, poštovani gosti, gospodine potpredsedniče, eksproprijacija koja se sada i tiče naše rasprave povodom amandmana na član 6. Predloga zakona, ja ću to da ponovim, se uvek, poštovana gospodo, vrši za unapred definisani projekat od javnog interesa predviđen regulatornim planom. Ja sam tokom rasprave danas i u razgovoru, u dijalogu sa gospodinom Selakovićem tvrdio da projekta nema. Gospodin Selaković je u jednoj replici rekao – projekta ima, odnosno postoji plan posebne namene, ali ja sam rekao da nema projekta.
Onda je gospodin Selaković odgovorio – ne, ne, niste vi dobro čitali obrazloženje, na stranici 7. piše: „ima“. Nema projekta, gospodine Selakoviću. Gospodin Vujović je danas takođe to rekao. Nema projekta, projekat tek predstoji, a mi vršimo eksproprijaciju. Poštovana gospodo, to nema smisla. Gospodine Neđo Jovanoviću, to nema smisla.
Druga stvar koju sam hteo da kažem povodom ovog našeg amandmana takođe se tiče ovog područja kojim se bavi gospodin Selaković, ali i gospodin Neđo Jovanović. Osnovni problem ovoga Predloga zakona zbog kojeg nisu, ja mislim, primerene ove ponude da se pruži ruka, da se sada razgovara o tome, jer, što se krši Ustav – radi zadovoljavanja privatnog interesa, poštovana gospodo. Ne možemo oko toga da pružamo ruku jedni drugima. Barem mi ovde, narodni poslanici, ja mislim, treba da budemo usmereni prvenstveno ka očuvanju osnovnih načela našeg Ustava, a osnovno načelo našeg Ustava je vladavina prava, poštovana gospodo. Ne možemo da se rukujemo i dogovorimo da kršimo vladavinu prava. To je apsolutni znak da nismo usmereni ka opštem dobru, ja mislim. Od antike je to znak, do dana današnjeg, poštovana gospodo.
Treća stvar – ne može u ime ničega da se oduzima imovina pa prodaje privatnim licima. A ovo u ime ničega je samo znak i još jedno obaveštenje da nema projekta. Gde se to tako dešava, poštovana gospodo? Ovde smo tokom rasprave danas čuli i pozivanje na komunističko nasleđe, neki narodni poslanici su se pozivali, gospoda iz SPS i dobro, oni i jesu naslednici na neki način i ja to razumem. Ali, evo, ja sam se informisao, pripremajući se za ovu raspravu, i u komunizmu 1948. Nikola Dobrović, Novi Beograd, idejni plan, Dobrović za Novi Beograd, koji je pominjala gospođa Vukomanović, idejni generalni plan 1948. Tito, apsolutni vladar te države, nije smišljao sam, poštovana gospodo, nego je konsultovao Jovina, Paunovića, Stošića, Kabiljo, Katanić, konsultovao je struku, poštovana gospodo. A mi, u demokratskim uslovima, u nazovi demokratskoj državi, ne konsultujemo struku.
Videli smo kako je struka reagovala na ovo. Rekli su ljudi – strano telo u tkivu Beograda. I mi to sada provlačimo kao leks specijalis. Ili, poštovana gospodo, ovde je pominjano da će „Beograd na vodi“ da bude nešto slično kao Ajfelova kula, to će da privuče turiste, oni će se liftovima penjati gore na ne znam koje spratove. Pazite, poštovana gospodo, pozivanje na Ajfelovu kulu, a istovremeno eliminisanje svake važnosti i značaja institucije konkursa, pa, Ajfelova kula je bilo rešenje koje je bilo pobedničko na jednom konkursu. A ovde je i gospodin Selaković i gospodin predsednik Vlade, nema ko nije iz ove Vlade, nipodoštavao, minimalizovao značaj konkursa kada se dogovaramo za nešto.
Ali, i kod nas je konkurs uvažavan. Evo, 1921. godine – proširenje Beograda preko reke, poštovana gospodo. Novi Beograd, gospodo socijalisti, 1962. godina – prvo konkurs, pa onda plan. A mi u 2015. godini ne poštujemo vladavinu prava, ne poštujemo struku, ne poštujemo niti oglašavamo konkurse i šta radimo? Nanosimo štetu pre svega sebi, poštovana gospodo. A ko će nas da poštuje ako mi sebe ne cenimo, radeći ovako? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Bečiću, poštovani ministre Selakoviću i gosti, mi smo se još juče na sednici dogovorili da sam ja jedan od poslanika ovde koji najbolje poznaju pravopis i gramatiku srpskog jezika.
Gospodin Martinović je koliko se ja sećam to i potvrdio, kada je tražio od mene da proverim da li u Rečniku srpskog jezika postoji termin „ispoštovati“. Mi smo ustanovili da taj svršeni glagol postoji, a sada bih hteo gospodinu Martinoviću da kažem šta u Rečniku srpskog jezika piše i za instituciju. Nije institucija samo politička, kao što je na primer Skupština Republike Srbije.
Institucija može da bude i određena pojava, kao što piše u Rečniku srpskoga jezika gospodine Selakoviću, u društvenim odnosima regulisano pravnim normama, a onda ima i nekoliko drugih značenja, tako da ovde samo radi preciznosti upotrebe izvesnih reči u srpskom jeziku da budemo načisto.
Druga stvar poštovana gospodo, gospodin Martinović je poput gospodina Vulina, pre dva dana rekao nije mu poznat taj ugledni arhitekta Marin Krešić. Pa evo, da vas obavestim poštovana gospodina i gospodina Martinovića, gospodin Marin Krešić je sada predsednik Saveta za urbanizam Nove stranke.
Gospodin Krešić je, poštovana gospodo, da čujete dalje, bio angažovan u Zavodu za planiranje razvoja grada Beograda, poštovana gospodo.
Gospodin Marin Krešić je bio angažovan u Jugoslovenskom institutu za urbanizam i stanovanje, poštovana gospodo i gospodin Marin Krešić je bio narodni poslanik u periodu od 2001. do 2004. godine, poštovana gospodo, ugledni arhitekta i veoma poštovani član i funkcioner Nove stranke, gospodine Martinoviću i gospodine Bečiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice gospođo Gojković, poštovani ministri Vujoviću i Selakoviću, poštovani gosti, naš amandman na član 7. je direktni odgovor na ključni argument koji je između ostalih i predsednik Vlade ponudio za ovaj Predlog zakona kada je rekao da je projekat „Beograd na vodi“ stvar modernizacije Srbije.
Poštovana gospodo, još jednom sam morao da prelistam stenografske beleške sa sednica Skupštine iz marta 1881. godine budući da je predsednik Vlade ovu modernizaciju preko „Beograda na vodi“ uporedio sa modernizacijom tokom izgradnje železnice u Srbiji u drugoj polovini 19. veka.
Evo šta jedan narodni poslanik tada kaže, da potvrdimo da to jeste bila modernizacija za razliku od ovoga. Trifun Jeremić kaže – Gospodo i meni pade u deo kao poslaniku iz novooslobođenih predela da koju reč o ovom važnom pitanju progovorim. Pazite sada, kaže – Ja gospodo zaista nisam poslat, niti sam tako reći naučen da znam šta je železnica, niti sam je ikada očima video, ali mi spada u dužnost kao narodnom poslaniku da i ja koju reč o ovom sudbonosnom pitanju prozborim. Poštovana gospodo železnica je bila ugovorna stvar, stvar obaveza iz ugovora na Berlinskom kongresu 1878. godine. To jeste bilo sudbonosno pitanje za Srbiju. Pitanje prave modernizacije. Ljudi nisu znali šta je to, a to im donosi mogućnost privrednog razvoja.
A šta je modernizacija u izgradnji stambene zgrade, poštovana gospodo u „Beogradu na vodi“ ili u izgradnji šoping mola kojim će neko moći da se prošeta da nešto kupi u nekoj prodavnici?
Gospodo, nije modernizacija, antimodernizacija i zato smo podneli amandman – briše se i na član 7. ovog predloga zakona, kako bi se zakon anulirao. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovani ministri Vujoviću i Selakoviću i poštovana gošćo iz ministarstva i ja sam saglasan da je veoma važno da argumentovano raspravljamo o jednom važnom, velikom projektu i važnom predlogu zakona.
Ja mislim da smo, narodni poslanici, iz opozicije danas veoma argumentovano raspravljali, evo mi smo u odnosu na član 8. vrlo jasno ovde svi zajedno saopštili da se eksproprijacija uvek vrši za unapred definisani projekat od javnog interesa, predviđen regulatornim planom i svi zajedno smo ovde danas, iz opozicionih klupa saopštili da takvog projekta nema, a da se eksproprijacija predviđa. Poštovana gospodo, pa to je jedan jak argument.
Drugi naš jak argument i za ovaj član tiče se pregleda svih urbanističkih planova za Beograd od 1815. godine poštovana gospodo, pa nema ni jednog od 1815. godine do ovog projekta „Beograd na vodi“ a koji nije sadržao taj projekat i ja se onda čudim, poštovana gospodo, kada neki narodni poslanici koji su deo vladajuće koalicije ne samo iz SNS, kao gospoda Martinović, Đukanović, Babić i drugi, nego i gospodin Marinković npr. i Jovičić, naravno, da ga ne zaboravimo ovde, ali gospodin Marinković iz Socijaldemokratske partije Srbije, ustane i onda povodom naših amandmana kaže da ga čudi kako to da nema argumenata, pa evo argumenata, poštovana gospodo.
Sedimo li ovde od 10 sati, nudimo li argumentaciju ovde ozbiljnu, nudimo li poređenje urbanističkih planova, pa nudimo gospodine Marinkoviću i otkud to sada da se postavi kao pitanje, vlast nema argumente, poštovana gospodo, to ovde da se kaže. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovani ministri, Antiću, Selakoviću, Vujoviću i poštovana gošćo iz ministarstva, smatram da su malopre povređeni čl. 100. i 104. Poslovnika Narodne skupštine i ja ću pokušati, poštovana predsednice, da objasnim zašto smatram da su povređeni ti članovi.
Najpre, gospodin Antić je ministar u Vladi i on je već iskoristio svoje vreme kojim raspolaže da ukaže na neke aspekte, argumentacije o ovom amandmanu. Gospodin Antić više nema prava po ovom amandmanu da govori, ali može, poštovana predsednice, da sačeka sledeći amandman da nešto kaže.
Gospodin Božović je, poštovana predsednice, na osnovu člana 104. imao pravo na repliku, jer gospodin Antić nije rekao samo to da su on i gospodin Božović negde sedeli i razgovarali, nego je gospodin Antić rekao da je gospodin Božović izrekao jednu neistinu. Kada neki gost u našoj Narodnoj skupštini jednom poslaniku kaže da je on izrekao jednu neistinu, jednu netačnost ili jednu nepreciznost, onda narodni poslanik, poštovana predsednice, po Poslovniku naše Narodne skupštine ima pravo da dobije repliku i da objasni ministru, u ovom slučaju, da možda on jeste saopštio vrlo precizno argumentaciju za svoj stav.
Treća stvar, poštovana predsednice, vi zaista na osnovu člana 100. nemate pravo da nakon govora poslanika sudite o tom govoru. Vi imate pravo da se zahvalite, da date reč, da se možda javite za reč da učestvujete u diskusiji, ali ne i da budete sutkinja ili sudija, ne znam kako sada ovde to može da se prihvati, poštovana predsednice Narodne skupštine. Hvala.