Ja, gospodine Bečiću, smatram da mene treba da čuju i drugi narodni poslanici, a ne da govorim samom sebi. Hvala vam što ste mi uključili mikrofon sada,
Povredili ste član 106. stav 3. u kojem piše: „Za vreme govora narodnih poslanika, ili drugih učesnika u pretresu, nije dozvoljeno“, gospodine Bečiću, „dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava“, gospodine Bečiću, slobodu govora jednog narodnog poslanika npr.
Tokom govora gospodina Nikolića, gospodin Babić je neprestano dobacivao, gospodine Bečiću. Na moje veliko iznenađenje i gospođa Barišić. To me je stvarno iznenadilo sada od koleginice Barišić. Takođe tu gospodin Martinović, da ne govorim o gospodinu Đukanoviću, gospodinu Atlagiću itd. Dakle, ne radi se samo ovde sada o podizanju fotografija, nego o dobacivanju tokom govora jednog narodnog poslanika.
Gospodine Bečiću, vaša je obaveza ja mislim, da upozorite narodnog poslanika koji dobacuje, evo i sada se to dešava, ne samo tim zvonom, nego da kažete kao što radi gospođa Gojković kada neko od nas prošapuće nešto, ona odmah – evo rekao je to, evo rekla je to. I vi da kažete gospodine Babiću – nemojte da dobacujete. Gospođo Barišić nemojte da dobacujete. Gospodine Martinoviću nemojte da dobacujete. I tako, gospodine Bečiću, redom. Svim poslanicima iz SNS koji tokom govora drugog narodnog poslanika na primer u slučaju narodnog poslanika Dejana Nikolića dobacuju tom narodnom poslaniku.
Valjda smo se dogovorili da argumentovano raspravljamo danas o važnom predlogu zakona, o važnom pitanju koje je takvo proglašeno pre nekoliko nedelja, zapravo meseci. Molim vas da se pridržavate Poslovnika, gospodine Bečiću. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjom sednicom gospodine Bečiću, poštovani ministri Antiću, Vujoviću i  Selakoviću, poštovana gošćo iz Ministarstva, opozicija je danas argumentovala po mom sudu veoma dobro, veoma snažno protiv ovog predloga zakona i još uvek nisam čuo argument protiv našeg ključnog argumenta od gospodina Selakovića, na primer, kako bi možda mene ubedio da glasam za ovaj predlog zakona.
Ja znam, na primer, ili verujem u to da i gospodin Selaković zna da ponovim to još jednom, da se eksproprijacija uvek vrši za unapred definisani projekat od javnog interesa, predviđen regulatornim planom.
Gospodo, pa i ministri su danas potvrdili – projekta nema, a eksproprijacija treba da se vrši.
Gospodine Selakoviću, šta je vaš odgovor na ovaj argument, molim vas da se javite da odgovorite na ovaj argument, gospodine Selakoviću?
Druga stvar, ne može u ime ničega, nadovezujem se na ovaj argument, da se oduzima imovina, pa prodaje privatnim licima poštovana gospodo i gospodine Selakoviću. Jeste li saglasni? Ako ste saglasni, pozovite narodne poslanike SNS da glasaju protiv ovog predloga.
I treća stvar, ni interes države kao suinvestitora da ostvari profit, ne predstavlja javni interes koji opravdava oduzimanje imovine poštovana gospodo. Pa, ja idem jedan korak dalje ovde i naravno da me najviše sada u ovom delu interesuje mišljenje pravnika, a naročito ministra pravde koji je zadužen za tu oblast, poštovana gospodo. Ali, mišljenja ministra nema, jer mi imamo argument, poštovani gospodine Bečiću. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti iz Vlade Srbije, ministri i saradnici u Ministarstvu finansija, svaka vlast u Srbiji, poštovana gospodo, može da se ubeleži i zapiše u urbanu strukturu Beograda svojim simbolom.
Dakle, svaka vlast ima takvu priliku, i za mene je naša današnja rasprava bila, pravo da vam kažem i jedan povod da se malo zapitam i sam, kakvim se simbolom upisuje u istoriju ova Vlada u Srbiji.
Ova Vlada, poštovana gospodo, ovim Predlogom zakona, zalaganjem za projekat „Beograd na vodi“, ovakav kakav je, pravi jedan raskid sa tradicijom urbanog razvoja Beograda dva veka dugog, poštovana gospodo. Ruše se principi na kojima je dva veka bio utemeljen urbani razvoj Beograda. To je simbol koji za sebe vezuje ova Vlada Srbije.
Ova Vlada Srbije kao svoj simbol, u smislu urbane strukture Beograda, takođe vezuje jedan antimodernizacijski pristup, jedno antimodernizacijsko usmerenje, gde se narodnim poslanicima u našoj Narodnoj skupštini u 21. veku, poštovana gospodo, stambena zgrada sa ne znam koliko spratova predstavlja kao vrhovni modernizacijski poduhvat, poštovana gospodo, a šoping mol, kao nešto što je neviđeno u gradu Beogradu i to se onda naziva modernizacijom.

Tako je, to je amandman na član 16.
Ja nudim onda dodatno obrazloženje, poštovana predsednice, koje se sada tiče i rušenja vladavine prava, suprotnosti javnom interesu, to je simbol koji za sebe vezuje ova vlada, nažalost, poštovana gospodo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovani ministre Vujoviću i poštovani gosti iz ministarstva, ovo je poslednji amandman koji sam ja podneo na poslednji član ovog predlog zakona, u jednom cilju da pokušam da ubedim narodne poslanike ovde da treba da se anulira ovaj predlog zakona i da ga ne usvojimo poštovana gospodo.
Za mene nije bilo nikakve sumnje dame i gospodo narodni poslanici da će opozicija i na današnjoj sednici Narodne skupštine snagu argumenta imati na svojoj strani. I pre dva dana u načelnoj raspravi ovde u našoj Narodnoj skupštini kada je Vlada bila u najjačem sastavu, kada je predsednik Vlade lično branio ovaj predlog zakona, opozicija je poštovana gospodo bila nadmoćna kada se mere argumenti.
Zato mislim da gospođo Gojković ni vi ne treba mnogo da se brinete, ni gospodin Babić, ni gospodin Martinović, ni gospodin Arsić, ni gospodin Jovičić, ali ni gospođa Vukomanović, ni gospodin Vujović što danas niste uspeli na dobar način da argumentujete svoj stav oko ovog predloga zakona.
Kada to nije pošlo za rukom predsedniku Vlade, prvom čoveku ove Vlade pre dva dana, zašto bi bilo ko očekivao od vas da danas uspete u tome. Prema tome, opozicija je …

Jeste.

Ovo je sumiranje naše rasprave. Poslednji amandman i ja…

Moj poslednji.
Ponovo ste skratili vreme i kako ja sada da zaokružim svoj govor gospođo predsednice?

Ajde da se zahvalim i ja vama.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjom sednicom, gospodine Bečiću, poštovana gospođo Janjić i poštovani gospodine Tomiću, tri su napomene koje želim, pre svega vama, a i narodnim poslanicima ovde, da kažem povodom naše rasprave o Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.
Smatram da ta rasprava, budući da je po mom sudu veoma važna, mora da bude i u našoj Skupštini ozbiljna i argumentovana, a sama odluka o izboru mora da bude i jedan svečani događaj. Tako, s obzirom na važnost ove teme, svaki narodni poslanik, ja mislim, treba da pristupi i raspravi o ovoj temi, pa mi je veoma žao što nema malo više učesnika u raspravi, budući da tema jeste toliko važna.
Druga napomena, poštovane dame i poštovana gospodo, 18 kandidata iz naše Skupštine, a naša Skupština je, kao što svi ovde dobro znamo, centralna politička institucija u našem ustavnom sistemu, mi ovde ponavljamo redovno – svetilište političkog života u Srbiji, dakle, iz Skupštine, odavde ovih 18 kandidata treba da čuju poruku, poštovana gospodo, da je posao kojim će se baviti odgovoran posao i da je sudijski poziv jedan sveti poziv koji svoje mesto ima i u Ustavu naše Republike. Smatram ovu raspravu povodom da se podsetimo važnosti ovog poziva za koji, mislim, nema nijedne osobe u ovom domu, a ni među našim gostima danas koji će osporiti svetost ovog poziva.
Hteo bih samo da napomenem koja su to dva člana Ustava koja upravo potvrđuju svojom sadržinom ono o čemu sam sada govorio. Najpre, član 4. Ustava naše Republike koji se tiče jednog velikog načela u svim savremenim demokratijama, a to je načelo podele vlasti. Jedan od stavova člana 4. glasi: „Uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku“. Pazite, poštovana gospodo, posebni stav je posvećen sudskoj grani vlasti, gde u stavu 4. piše: „Sudska vlast je nezavisna“. To je jedna poruka koju još jednom moraju da čuju ovi kandidati koji će verovatno biti izabrani.
Član 149, poštovana gospodo je takođe veoma važan, našeg Ustava, da podsetimo i sami sebe ovde, a naročito ovih 18 kandidata koje ćemo izabrati. Kaže - sudija je u vršenju sudijske funkcije nezavisan i podčinjen samo Ustavu i samo zakonu, poštovana gospodo, svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije je zabranjen.
To je bila moja druga napomena koja se tiče svetosti ovog sudijskog poziva i da na taj način taj poziv tretiramo, ali i da ovih 18 kandidata na dan kada mi raspravljamo o njihovoj kandidaturi čuju odavde važne poruke koje se tiču onoga čime oni treba da se bave.
Treća napomena, poštovana gospodo, gospođo Janić i gospodine Tomiću pre svega, mislim da predloge treba u svakoj situaciji argumentovati, podsećajući kandidate i na svečanost ovog događaja i na važnost i odgovornost.
Gospodine Tomiću, meni se čini da je uvek kada vi dođete ovde, ili neko drugi sličnom prilikom, veoma važno da ne pročitamo samo crtice iz biografije, pa da kažemo bio je ili bila je na seminaru, nego kada se dođe ovim povodom, gospodine Tomiću, da je veoma važno zbog tih kandidata, ali moram da kažem i zbog narodnih poslanika i zbog svih građana Srbije, uvek da se podsećamo na uzvišenost ovoga poziva, da podsećamo te kandidate šta je njihov posao kako bi oni znali da od prvoga dana, od dana kada se raspravlja o tome da li će oni biti izabrani da njihovo usmerenje treba da bude ka nekim svetim načelima, koji se tiču temeljnih načela našeg Ustava i naše Republike, poštovana gospodo. Otud ja smatram da današnja rasprava jeste veoma važna, da se tiče odgovornosti i da se tiče nekih velikih načela na kojima počiva svaka savremena država, a i Srbija, ja mislim, treba da bude savremena država. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjom sednicom gospodine Bečiću, nakon što ste me vi ovde, ja mislim, častili jednom titulom profesora, ja verujem na osnovu zasluga koje imam …

… a te zasluge se tiču verovatno mojih nastupa u Narodnoj skupštini, gospodin Martinović je u svom govoru malopre, evo sada gospodin Martinović potvrđuje, mene ovde proglasio najboljim poznavaocem rečnika srpskog jezika, ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Gospodin Martinović je saopštio da ne postoji glagol „ispoštovati“ evidentiran u Rečniku srpskog jezika. I naravno, ja kao najbolji poznavalac Rečnika srpskog jezika, po mišljenju gospodina Martinovića, šta radim? Otvaram Rečnik srpskog jezika, Matice srpske izdanje iz 2007. godine, poštovana gospodo, i nailazim na dva glagola. Jedan je nesvršeni glagol „poštovati“ i „poštujem“ i onda se objašnjava šta to znači, a drugi je nesvršeni glagol „ispoštovati“, mogu nešto da ispoštujem, a to znači održati, ispuniti, npr. obećanje ili zahtev.
Tako da, gospodine Bečiću, samo da vi prenesete gospodinu Martinoviću, pošto nije dozvoljeno direktno obraćanje u našoj Narodnoj skupštini, da u Rečniku srpskog jezika u izdanju Matice srpske iz Novog Sada, i gospodine Bečiću i gospodine Martinoviću, postoji nesvršeni glagol „ispoštovati“, što za mene znači da je gospođa Jerkov bila u pravu, da se pridržava Rečnika srpskog jezika, a da gospodin Martinović nije imao jednu informaciju koja se tiče ovog štiva, poštovani gospodine Bečiću. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjom sednicom skoro ceo dan, da primetim i to, gospodine Bečiću, smatram da je u svakom savremenom društvu obrazovanje sigurno jedno od najvažnijih pitanja.
Naša rasprava o autentičnom tumačenju člana 13. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji se tiče izbora članova Nacionalnog prosvetnog saveta, otkrila je, po mom jednom razumevanju, da u našoj Skupštini obrazovanje, u našim raspravama ne zauzima mesto koje zaslužuje. Ako je to tačno, poštovana gospodo, to onda znači da se mi udaljavamo od onoga što su standardi i usmerenja jednog savremenog društva.
Nacionalni prosvetni savet, poštovana gospodo, danas ne funkcioniše u našoj državi i Nacionalni prosvetni savet neće funkcionisati, ako sam ja dobro razumeo i gospođu Jerkov, koja je predsednica jednog relevantnog Odbora za ovu raspravu, i gospodina Martinovića, koji je predsednik drugog Odbora koji je relevantan za ovu raspravu, sve do juna meseca ove godine. Dakle, Nacionalni prosvetni savet neće funkcionisati nekoliko meseci.
Koje su nadležnosti Nacionalnog prosvetnog saveta? Da vidimo kakav to savet ne funkcioniše u našoj državi nekoliko meseci. U članu 14. kaže – Nacionalni savet, izdvojiću samo nekoliko najvažnijih stvar, prati i analizira stanje obrazovanja na svim nivoima iz svoje nadležnosti. Taj savet ne radi danas. Taj savet utvrđuje pravce razvoja i unapređivanja kvaliteta predškolskog, osnovnog i srednjeg opšteg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja, taj savet ne funkcioniše i neće funkcionisati narednih meseci. Taj savet utvrđuje standarde kompetencija za profesiju nastavnika i vaspitača, standarde kompetencija direktora, standarde kvaliteta udžbenika i nastavnih sredstava i taj savet koji se bavi svim ovim poslovima nekoliko meseci neće funkcionisati, poštovana gospodo.
Zašto neće funkcionisati i kako je moguće, sada pitam, poštovani gospodine Bečiću, i profesora Atlagića, koji je malopre govorio, a pitam i gospodina Orlića i gospodina Martinovića?
Kako je moguće da naš Nacionalni prosvetni savet nekoliko meseci neće da radi? Onda gospodin Orlić, gospodine Bečiću, na primer postavi pitanje - pa zašto tako raspravljamo o ovoj temi? Poštovana gospodo, pa kako drugačije da raspravljamo? Uključen je alarm, jer jedan savet koji imao ovako važne nadležnosti zbog nečega neće funkcionisati i sada već ne funkcioniše. Nužno je da se ovde postavi pitanje – zašto smo došli u tu situaciju? Ja mislim da jedan od razloga leži i u delanju gospodina Martinovića, koji je, koliko sam ja razumeo, zamislio da suprotno Ustavu, suprotno zakonu, Vlada Republike Srbije kao izvršna vlast i jedan deo izvršne vlasti treba da kontroliše Skupštinu, umesto da, kao što piše u našem Ustavu, Skupština, poštovana gospodo, kontroliše Vladu. Gospodin Martinović ovde dela, a bogami, ja sam primetio i drugi narodni poslanici SNS pre svega, tako da su ovde neke uloge preokrenute, da Vlada ovde mora da da mišljenje, da može da se čeka koliko hoćeš na to mišljenje. Pa, nije tako, poštovana gospodo. Naša Skupština, prema Ustavu, prema zakonu, prema našem Poslovniku, mora da kontroliše Vladu.
Onda gospodin Martinović npr. ovde postavlja pitanje – pa kako vi mislite da li sam ja podvojena ličnost, kaže, pa da jednom ovako, a drugi put ovako, pa sada u jednom svojstvu…? Poštovana gospodo, uopšte me to ne interesuje. Gospodin Selaković npr. prihvata tu ulogu da ima i podvojenu ličnost, pa kaže – da li me pitate kao ministra ili me pitate u drugom svojstvu? Gospodin Martinović može da izabere da li je podvojena ličnost ili nije, ali to je nevažno. Važno je zašto naš Nacionalni prosvetni savet ne radi. Kako to da mi u ovoj Skupštini ne možemo da organizujemo jednu sednicu o akademskoj čestitosti npr, gospodine Bečiću? (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Bečiću, ja bih rado ustupio pravo gospođi Jerkov da ona pre mene govori.

Ali da nakon gospođice Jerkov ja govorim. Ali dobro, ako ste vi već odlučili ovako…