dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovani ministre Vujoviću i poštovani gosti iz ministarstva, smatram da je upravo sada povređen član 104. Poslovnika Narodne skupštine, kojim se, kao što ste i vi saopštili, poštovana predsednice, definiše pravo jednog narodnog poslanika na korišćenje replike.
Tim članom, poštovani narodni poslanici, predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, definisano je da jedan narodni poslanik u slučaju da u dijalogu sa drugim narodnim poslanikom ili sa predstavnikom Vlade, a danas je to gospodin Vujović, da taj narodni poslanik ima pravo na dodatna dva minuta obrazloženja svog stava ukoliko se proceni da ministar ili drugi narodni poslanik nije na dobar način protumačio ili na pravi način, jer nismo ni mi da merimo da li je nešto dobro apsolutno, protumačio ono što je bio saopšteni stav.
Gospodin Živković je, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, saopštio svoj stav, argumentaciju za naš amandman na član 3.
Ministar, Vujović je odgovorio, po razumevanju gospodina Živkovića i po mom razumevanju, gospodin Vujović je jednim delom pogrešno interpretirao nešto što je rekao gospodin Živković. Ja mislim da je očigledno, poštovana gospodo, da gospodin Živković sada na osnovu člana 104. Poslovnika Narodne skupštine ima pravo na repliku, poštovana predsednice.
Pravo na repliku je usmerenost ka dijalogu, ka pokušaju da najboljom argumentacijom dođemo do rešenja.
Gospodin Vujović saopštava volju da se dođe do rešenja. On je prihvatio jedan naš amandman i čini mi se da ovde ima šanse da se prihvati i još jedan. Hajde da obezbedimo takvu vrstu dijaloga, poštovana predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjom sednicom, gospodine Arsenoviću, poštovani ministre Vujoviću i poštovani gosti iz ministarstva, dve su stvari koje želim da kažem u replici sada gospodinu Arsiću i čini mi se da se nalazimo na jednoj vrsti klackalice oko ovog amandmana jer ima izvesne argumentacije sa jedne strane, ali je moj sud da naša argumentacija treba da pretegne ovde, gospodine Vujoviću. Zašto? Gospodin Arsić na primer ovde poistovećuje sadržinu onoga što je stav 3. i stav 4. člana 3. Predloga zakona.
Da podsetim narodne poslanike. U stavu 3. piše – izmene i dopune akta kojim se utvrđuje lista označenih lica vrše se odmah po saznanju za postojanje činjenica od značaja za njene izmene. Ali, poštovana gospodo, gospodine Arsenoviću da čuje i gospodin Arsić, u stavu 4. piše – da je Vlada dužna da razmotri opravdanost stavljanja na listu. Dakle, to je sadržinski različita stvar od onoga što piše u stavu 3. i mi samo predlažemo da Vlada treba da pokaže jednu volju, usmerenost ka efikasnosti, ažurnosti, ozbiljnosti i posvećenosti u borbi protiv terorizma time što će da kaže – Vlada je sposobna da dva puta godišnje razmatra opravdanost stavljanja na listu osoba ili organizacija za koje postoji ozbiljna sumnja da su terorističke ili da finansiraju terorizam, poštovana gospodo.
O čemu je ovde reč? O borbi protiv najveće svetske pretnje. Ne sme da se desi da Vlada nama kaže da ne raspolaže mogućnostima da dva puta godišnje minimalno razmatra opravdanosti stavljanja na tu listu. Mi ovde pomažemo Vladi. Molim da se prihvati ovaj amandman. Hvala.
(Veroljub Arsić, s mesta: Replika.)

Po osnovu člana 104. Poslovnika Narodne skupštine, to je pravo na repliku.

Gospodinu Šormazu. Gospodin Šormaz je komentarisao amandman koji smo podneli narodni poslanik Zoran Živković i ja. Proširio malo temu i ja smatram da je jednim delom neadekvatno interpretirao našu argumentaciju.

Ali, gospodin Šormaz nije komentarisao samo jučerašnju sednicu Odbora za kontrolu službi bezbednosti nego i amandman koji smo podneli narodni poslanik Zoran Živković i ja.

Mislim da ima još razloga da argumentujemo za prihvatanje ovog amandmana.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući  današnjom sednicom gospodine Bačiću, poštovani ministre Vujoviću i poštovani gosti iz Ministarstva, prihvaćen je naš amandman, jedan od pet amandmana koje smo podneli na ovaj Predlog zakona i taj amandman je prihvaćen uprkos, da kažem jednom netolerantnom odnosu predsednice Narodne skupštine danas prema opozicionim poslanicima i uprkos poštovana gospodo jednom poniznom odnosu naprednjačke većine ovde prema Vladi Srbije.
Mi smo uprkos svemu tome uspeli da popravimo ovaj Predlog zakona i ja ovako to vidim. Pobeda po pobeda, vidim da ćemo svi zajedno da skratimo mandat ovoj lošoj Vladi, uskoro. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući današnjom sednicom, gospodine Bečiću, poštovani ministre Vujoviću i poštovani gosti iz Ministarstva, usvojen je ovaj kao i drugi naš amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona, što nas navodi na zaključak da je učinak narodnih poslanika Nove stranke kada se tiče rasprave i amandmanske o ovom Predlogu zakona stoprocentno uspešan, da tako kažem. Od dva podneta amandmana usvojena su, odnosno prihvaćena su dva amandmana.
Tim povodom želim da čestitam pre svega ministru Vujoviću i, naravno, njegovoj saradnici i njegovom saradniku na jednoj vrsti hrabrosti koju ispoljavaju ovakvim delanjem nekada u Narodnoj skupštini, jer prihvataju nešto za šta i predsednica Narodne skupštine danas npr. ne želi čak da dozvoli da se raspravlja, da se vodi jedan dijalog. Da i ne pominjem kakva je uloga narodnih poslanika npr. Srpske napredne stranke kojima se dešavalo, poštovani gospodine Vujoviću, da u svojoj diskusiji nekada povodom naših amandmana saopšte jedno, a da onda, samo nekoliko minuta kasnije, pod pritiskom ili uticajem jednog ministra, kao što ste vi npr, moraju da glasaju za nešto drugo.
Koristim ovu priliku, ovaj povod gde su usvojeni svi naši amandmani na jedan predlog zakona, da ohrabrimo svi zajedno ovde, gospodine Vujoviću i gospodine Bečiću, sve poslanike iz SNS da pažljivo čitaju sve naše amandmane i kada rezonuju o tim amandmanima da uvažavaju snagu argumenta, a ne sile ili broja, poštovana gospodo narodni poslanici i poštovane gospođe narodne poslanice. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, smatram da u dnevni red ove sednice treba da se uvrsti i Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji smo još 26. septembra prošle godine, poštovana gospodo, Narodnoj skupštini podneli narodni poslanik Zoran Živković i ja.
Pokušaću u ova tri minuta, na koja imam pravo, da ubedim narodne poslanike da glasaju za usvajanje ovog našeg predloga, da danas raspravljamo o našem Predlogu zakona.
Poštovana gospodo, prošle nedelje Evropski parlament je usvojio Rezoluciju o Srbiji koju, koliko sam ja razumeo, možemo da tumačimo kao crveno upozorenje za naše institucije, a pre svega za instituciju Narodne skupštine, kada je reč o stanju u visokom obrazovanju u našoj državi, poštovana gospodo. U toj Rezoluciji, ja verujem da smo svi pročitali tu Rezoluciju, piše da je Evropski parlament, poštovana predsednice Narodne skupštine, posebno zabrinut zbog toga što naše institucije, a to znači i Narodna skupština, nisu uspele da se izbore sa velikim problemom plagijata, a naravno i zbog toga što naša akademska zajednica nije uspela da se izbori sa istim tim problemom.
Za ovu veoma lošu ocenu stanja u visokom obrazovanju odgovorna je, naravno, pre svega izvršna vlast, koja pojedince za koje postoji ozbiljna sumnja da su na nepošteni način stekli diplome, zvanja, promoviše u ministre, gradonačelnike, itd. Odgovorna je, poštovana gospodo, i naprednjačka većina ovde, poštovana predsednice Narodne skupštine, u Skupštini koja šest meseci uporno odbija da u dnevni red jedne sednice Narodne skupštine uvrsti Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju, kojim se princip akademske čestitosti, poštovana gospodo, definiše kao jedan od osnovnih principa u našem sistemu visokog obrazovanja.
Ja smatram, poštovana gospodo, da bi naša rasprava o ovom predlogu, a potom i usvajanje našeg predloga, bio primereni odgovor jedne institucije, najznačajnije institucije u našem političkom sistemu, na veliki problem plagijata. Time bi i naprednjačka većina ovde otklonila jednu prepreku koja je sama stavila na našem putu, na putu naše države ka EU. Zato smatram da je dobro da danas raspravljamo i o našem predlogu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući i potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, poštovana ministarko Bošković Bogosavljević, poštovane gošće i gosti iz Ministarstva, smatram da ste, gospodine Bečiću malopre povredili Poslovnik Narodne skupštine i to članove 104. i 106. Poslovnika Narodne skupštine.
Član 104. tiče se prava jednog narodnog poslanika na korišćenje replike drugom narodnom poslaniku nakon govora tog narodnog poslanika.
Očigledno je da je narodni poslanik koji je govorio pre narodnog poslanika, gospodina Neđe Jovanovića, dao svoj osvrt na ono o čemu je govorio narodni poslanik Zoran Živković, pogrešno tumačeći jedan dobar deo onoga o čemu je govorio narodni poslanik Zoran Živković i prema članu 104. narodni poslanik Zoran Živković je u takvom slučaju, poštovani predsedavajući Bečiću, imao pravo na repliku, a vi mu to pravo niste dali.
Dakle, povredili ste Poslovnik. Povredili ste i član 106. Poslovnika Narodne skupštine, kada narodnog poslanika koji je govorio pre narodnog poslanika Neđe Jovanovića, niste upozorili da se u svojoj diskusiji vrati na ono što je tačka dnevnog reda, član 106. tiče se toga.
Tačka dnevnog reda u ovom momentu je naš amandman, narodnog poslanika Zorana Živkovića i mene na jedan član Predloga zakona o hemikalijama.
Narodni poslanik koji je govorio, je govorio o svemu, osim gospodine Bečiću o onome što je predmet i sadržina našeg amandmana. Vaša je obaveza bila da ga za početak upozorite, da se vrati na tačku dnevnog reda.
Vi niste reagovali ni na osnovu člana 104. ni na osnovu člana 106. povredili ste Poslovnik, i sebi molim vas, sada na osnovu Poslovnika, izrecite meru upozorenja, gospodine Bečiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjom sednicom, gospodine Bečiću, poštovana gospođo Bošković Bogosavljević, poštovane gošće i gosti iz Ministarstva, mislim da je veoma važno da nastavimo našu raspravu o našem
amandmanu na član 21. ovog Predloga zakona, pre svega, poštovana gospodo, zato što je Narodna skupština institucija u kojoj se raspravlja o idejama i predlozima zakona, umesto da se u Narodnoj skupštini ćuti, kao što je red, poštovana gospodo.
Povodom našeg amandmana ovog, da se dijalog ceni umesto da se naziva i označava mržnjom, kao što je to uradio malopre gospodin Babić, ne može poštovana gospodo usmerenost ka dijalogu da bude mržnja, naročito u instituciji koja služi za raspravu, poštovana gospodo.
O čemu je ovde reč, da podsetim još jednom i narodne poslanike i ministarku Bošković Bogosavljević i uvažene gošće i goste iz Ministarstva, kako bismo vas ubedili da prihvatite ovaj naš amandman i sledeći na član 22.
Dakle, u članu 21, još jednom da se podsetimo, Vlada je predložila sledeće – da podzakonski propis o kojem govori gospođa Bošković Bogosavljević, koji se donosi na osnovu ovog zakona, da će se doneti u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Mi smo predložili poštovana gospodo, da malo podsetim i narodne poslanike, možda neko nije stigao da pročita sve amandmane i obrazloženje zašto je neki odbijen, a neki prihvaćen, predložili smo da će se podzakonski propis koji se donosi na osnovu ovog zakona, doneti u roku od mesec dana, od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Dakle, mi predlažemo, umesto tri meseca, mesec.
Vlada je odgovorila na naš amandman zašto ga ne prihvata i Vlada, predstavnik Vlade je napisao – amandman se ne prihvata, zato što je za donošenje ovog propisa, kojim se uređuje visina taksi za najsloženije administrativne postupke na poslovima upravljanja hemikalijama, potrebno uraditi adekvatnu procenu opravdanosti troškova.
Dakle, potrebno je neko vreme, kako ja razumem, da se uradi adekvatna procena opravdanosti troškova.
Sada ja, poštovana gospodo, upravo u ovom obrazloženju Vlade, u odgovoru gospođe Bošković Bogosavljević, kada se javila ovde povodom našeg amandmana, primećujem jednu nekonzistentnost, poštovana gospodo.
Dakle, Vlada kaže, treba nam mnogo vremena za procenu opravdanosti troškova. Vlada nam time kaže, neko vreme koje smo mogli i do sada da koristimo za ovakvu vrstu procene, jer se Predlog zakona priprema, neko vreme protiče, a mi nismo iskoristili za to i sada za Predlog zakona, poštovana gospodo, za koji predlažemo da stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja, što je nešto što nije redovno stanje, što nije poštovanje onoga što je zakon i Ustav, onda se za takav zakon koji odmah sutra treba da stupi na snagu, traže tri meseca, za podzakonski propis.
Poštovana gospodo, ja u tome primećujem jednu vrstu nekonzistentnosti. Naš predlog je bio, poštovana gospodo, mnogo je tri meseca. Ministarstvo treba da pokaže da se ozbiljno bavilo i do sada ovom materijom, da je analiziralo, pripremalo, išlo u susret ovoj raspravi, a ne čekalo današnju raspravu da se da još tri meseca.
Argumentacija koju mi nudimo ovde služi tome da i ono što je sadržinski, mi smo to tako i ocenili, dobro da bude na odgovarajući, formalni način zaokruženo. Naš zakon nije samo sadržina, nego je pitanje i forme i procedure. I da li je potrebno, poštovana gospodo, u danu kada smo ovde imali gošću iz Saveta Evrope, da se ponovo poziva na jednu tačku Rezolucije Evropskog parlamenta koji i danas raspravlja o Srbiji, da se pozovem na jednu tačku gde Evropski parlament u Rezoluciji kaže – preveliki broj zakona po hitnom postupku. Sada vidimo da i u onim slučajevima kada za to ne postoji opravdanje, gospođo Bošković Bogosavljević, naročito ako smo dve i po godine imali neuređeno polje jednim delom kojeg se tiče i ovaj zakon.
Pa dajte da zakon stupi osmog dana i da ova Vlada sebi zada jedan zadatak i da kaže – za mesec dana to da uradimo, da pokažemo jednu efikasnost. Ako Vlada neće, da narodni poslanici ovde, svi mi zajedno, pritisnemo tu Vladu da Vlada uradi to efikasnije nego što sama predlaže, gospođo Bošković Bogosavljević. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjom sednicom, poštovana gospođo Bošković Bogosavljević, poštovane gošće i gosti iz ministarstva, kada sam izabran za narodnog poslanika, poštovana gospodo, u ovom sazivu naše Narodne skupštine, ja sam izabrao da se ovde borim za najbolje moguće zakone. I svaki put kada učestvujem u raspravi, poštovana gospodo, povodom bilo kog našeg ili tuđeg amandmana, povodom bilo kojeg predloga zakona, ja se borim da zakoni budu najbolji za građanke i građane naše države.
Zato mi je važno ovde da kažem dve stvari, u odgovoru gospodinu Zoranu Babiću. Najpre, poštovana gospodo, u našim amandmanima nema nekonzistentnosti. Apsolutno sledimo logiku. Mi se pozivamo na član 3. Ustava koji se tiče jednog od ključnih načela naše države – vladavine prava, poštovana gospodo. A vladavina prava se tiče i opštosti zakona i usaglašenosti zakona i zakonitosti i pravednosti, poštovana gospodo, a mi se u našim amandmanima pozivamo na taj član Ustava.
Mi smo konzistentni zato što mi tvrdimo ovde da zakon treba da stupi na snagu onako kako je zakonom i Ustavom predviđeno, a ne da se skraćuje vreme, ali da se vreme koje je potrebno za podzakonski akt smanji na mesec dana, jer je tri meseca, po našem mišljenju, mnogo.
Poštovana gospodo i gospodine Bečiću, ovo da prenesete gospodinu Babiću, kada jedan narodni poslanik dijalog i raspravu nazove mržnjom, onda je to, po mom sudu, udar na demokratiju u našoj državi, naročito kada to radi šef poslaničke grupe najveće stranke u našoj Narodnoj skupštini. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući današnjom sednicom i potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Bečiću, uvažena gospođo Bošković Bogosavljević i uvažene gošće i gosti iz Ministarstva, neophodno je da sada reklamiram povredu člana 107. Poslovnika Narodne skupštine i da tim povodom postavim dva pitanja predsedavajućem današnjom sednicom gospodinu Bečiću.
Gospodine Bečiću, kako to molim vas da nam objasnite, da gospodin Babić kada se god javi za reč ima pravo čak i da bira da li je po amandmanu, je li po povredi Poslovnika, je li replika, a da kada god se javimo mi iz opozicije ne dobijamo najčešće, ne samo da biramo po kom osnovu, nego ne dobijamo pravo uopšte da govorimo ovde. Molim vas da mi objasnite da li je to u duhu i po slovu našeg Poslovnika?
Drugo pitanje gospodine Bečiću, molim vas da nam objasnite ovde – kako to da se krug replika kako se ovde kaže uvek završava govorom gospodina Babića? Kako se to ne desi jednom tokom naših rasprava gospodine Bečiću, da se makar jednom u ovom sazivu, tokom rasprave o jednoj tački dnevnog reda krug replike ne završi govorom narodnog poslanika iz opozicije?
Gospodine Bečiću, ovde ne smeju neki da budu jednakiji, niti ravnopravniji, ovde svaki narodni poslanik gospodine Bečiću, treba da bude jednak i ravnopravan. Vi ste ovde meni jednom rekli gospodine Bečiću, a kada ću da pripremim jednu knjigu za vas, da poklonim jednu knjigu, gospodinu Babiću sam poklonio jednu knjigu, spremam i za gospođu Bošković Bogosavljević, ali gospodine Bečiću moram da vam kažem, čim me uverite da ste temeljno pročitali Poslovnik Narodne skupštine, donosim jednu novu knjigu i za vas za poklon. Molim vas, prethodno odgovor na ova dva pitanja.

Podneli smo amandman u istovetnom tekstu.

U istovetnom tekstu…