Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući današnjom sednicom, potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Arsenoviću, poštovana gospođo Bošković Bogosavljević, poštovane gošće iz ministarstva, vidim da neko neraspoloženje povodom naše rasprave ovde i povodom ovog amandmana i poštovani gosti iz ministarstva, ne razumem, otkud takva vrsta neraspoloženja, naročito kada se ima u vidu gospođo Bošković Bogosavljević da su sadržinu ovog amandmana potpisali svi poslanici opozicije u ovoj Narodnoj skupštini.
Poštovana gospodo, to nije česta situacija ovde. Mi imamo neke različite pristupe, ali ja smatram da obrazloženje i argumentacija koja stoji u osnovi ovog amandmana koji su potpisali svi poslanici opozicije, takođe treba nešto da nam sugeriše.
Moj je utisak poštovana gospodo, pre svega gospođo Bošković Bogosavljević, da ukoliko ne prihvatite i ovaj amandman, kao i ovaj prethodni na član 26. i 21. i 22. Zakona o hemikalijama, da će to da otkrije jednu vrstu vaše nekonzistentnosti, neefikasnosti i samovolje ove Vlade.
Vi ćete gospođo Bošković Bogosavljević po mom sudu da se priključite ovoj grupi ministara koji se ponašaju nekonzistentno u odnosu na ono što je i sadržina i procedura zakona koji se ovde usvajaju, pokazaćete jednu neefikasnost i samovolju.
Smatram, poštovana gospodo narodni poslanici, ako je Vlada takva, dajte nemojmo mi narodni poslanici da budemo takvi. Hajde da se mi usmerimo ka konzistentnosti, ka efikasnosti ovde prilikom usvajanja zakona i pre svega ka očuvanju vladivini prava umesto samovolje koju promoviše ova izvršna vlast, poštovana gospodo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući i današnjom sednicom, gospodine Arsiću, poštovana gospođo Bošković Bogosavljević i poštovani gosti iz Ministarstva, smatram da je povređen član 87. Poslovnika, u čijem stavu 1. piše – sednice Narodne skupštine po pravilu održavaju se utorkom, sredom i četvrtkom od 10 do 18 časova sa pauzom od jednog časa.
Mi danas nastavljamo sednicu koju smo imali i juče povodom ove tačke dnevnog reda, gospodine Arsiću, i nije mi jasno zašto je jučerašnja sednica prekinuta u 15 časova i 20 minuta kada u našem Poslovniku fino piše, a juče je bila sreda, da sredom radimo do 18 časova?
Mi smo juče počeli sednicu, napravljena je pauza, kao što i piše ovde, od jednog časa do 15 časova. Ja sam se spremao prema redosledu govornika da juče govorim. Došao sam u ovu salu u jednom trenutku i zatekao praznu salu bez ikakvog obaveštenja – zašto je ta jučerašnja sednica prekinuta? Saznao sam da je jedan narodni poslanik nakon pauze govorio. Mi smo imali redosled prijavljenih narodnih poslanika i ne razumem zašto je jučerašnja sednica prekinuta u 15 časova i 20 minuta i zašto nismo radili kao što je Poslovnikom predviđeno do 18 časova?
Mi smo, dakle, juče sami ovde odlučili, neko je odlučio da dva sata i 40 minuta Skupština ne radi, a Skupština je trebalo da radi. Mene kao narodnog poslanika niko nije ni obavestio da je ta sednica odložena za danas, a nije mi ni jasno ko to i na osnovu kojih razloga odlučuje da se jedna sednica koja treba da traje do šest sati prekine u 15 časova i 20 minuta juče. Za mene je to ne samo povreda člana 87, nego i člana 107. koji govori o dostojanstvu narodnih poslanika i naše Skupštine, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjom sednicom, gospodine Arsiću, poštovana gospođo Bošković Bogosavljević i poštovani gosti iz Ministarstva, poslanici Nove stranke glasaće, naravno, za usvajanje ova dva protokola i tri međunarodna sporazuma, ali bih hteo da ovaj jedan povod ovde sada iskoristim da uputim i dve napomene povodom izvesnih tema koje su danas na dnevnom redu ovde, uz jedno prethodno podsećanje ministarki Bošković Bogosavljević da je danas četvrtak i da je vreme da saznamo da li ste prihvatili naša četiri amandmana na ona dva predloga zakona o kojima smo razgovarali u utorak. Dva dana su prošla i ja mislim da je u redu da saznamo da li je to prihvaćeno, da se možda još malo i bolje pripremimo za amandmansku raspravu, gospođo Bošković Bogosavljević.
Što se tiče ova dva protokola i tri sporazuma, dve napomene bih hteo ovde da saopštim, ne samo gospođi Bošković Bogosavljević, nego i svim narodnim poslanicima koji učestvuju u današnjoj raspravi. Najpre, mi ovde razgovaramo o dva protokola uz Okvirnu konvenciju o zaštiti i o održivom razvoju Karpata. Jedan protokol se tiče održivog turizma, a drugi održivog upravljanja šumama.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada sam čitao one protokole koje mi sada ovde treba da potvrdimo, meni se učinilo da je sadržina, evo, makar jednog od ova dva protokola - jedna slika strašnog sudara sa našom realnošću i da treba da radimo mnogo više, da nešto što je ambijent u kojem mi živimo bude u odnosu na ove teme mnogo bolji, poštovana gospodo. Evo, da pokušam to ovde da potvrdim.
Na primer, u ovom Protokolu o održivom upravljanju šumama, uz Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata, mislim da se vrlo jasno promoviše jedna kultura pošumljavanja. Da li mi treba da pripadamo tome? Naravno da treba da negujemo tu kulturu.
Evo, ja vidim član 8. Posebne mere u Poglavlju 3. Član 8. tiče se očuvanja i uvećanja površina pod šumama. Evo, u dva stava se kaže sledeće – veoma je važno da to čujemo. Kaže – svaka strana će preduzeti mere na svojoj nacionalnoj teritoriji, kroz održivo upravljanje šumama i planiranje prostora, u cilju očuvanja postojećih površina pod šumama, kao ključnog sastavnog dela karpatskog dela. Drugi stav, koji je, ja mislim, za ovo o čemu sada govorim još važniji, kaže – svaka strana će preduzeti mere na svojoj nacionalnoj teritoriji u cilju povećanja površina pod šumama na Karpatima itd, itd.
Šta sada ja zapažam? Evo, na osnovu nekih podataka i na osnovu naše rasprave na Odboru, neguje se ovde i promoviše kultura pošumljavanja, a naša praksa, koliko ja mogu da primetim, je potpuno drugačija, mi imamo jednu kulturu sečenja šume. Kako sam sada razmišljao? Naravno da je u redu da mi ovde potvrdimo jedan protokol koji nas usmerava ka jednoj drugačijoj praksi i drugačijoj kulturi, ali sam se pitao šta će da se desi ukoliko mi ne uspemo da ispunimo neke obaveze koje preuzimamo, na primer, na osnovu ovog protokola. U Vojvodini, koliko sam razumeo ovde, a nisam iz te oblasti, ali sam se malo informisao za ovu raspravu, mi imamo 6% te teritorije koja je pokrivena šumama, kaže da je evropski minimum 14%.
Da li ćemo mi uspeti ove obaveze koje ovde stoje da ispunimo i ako ne ispunimo, šta će da se desi? Da li smo malo razmislili o tome da li smo sposobni da ispunjavamo sve obaveze koje preuzimamo na osnovu nekih protokola? Ili, moram ovde jednu dodatnu napomenu oko ova tri sporazuma. Pazite, imamo tri sporazuma, jedan potpisan sa Istočnom republikom Urugvaj 20. septembra 2011. godine, to je, znači, pre tri i po godine, 13. februara 2012. godine sa Republikom Alžir, 6. juna 2013. godine sa Ukrajinom, a sva tri tražimo ovde, nakon toliko vremena, da se po hitnom postupku potvrde. Zašto, gospođo Bogosavljević Bošković? Zašto se ne držimo onoga što piše u zakonu, da kažemo - kako hitni postupak, kada je od jednog potpisivanja prošlo tri i po godine, od drugog dve godine, od jednog godinu i po dana, i sada mi, posle toliko vremena, moramo baš po hitnom postupku ovde sve to da potvrdimo? Važno je da se držimo nekih procedura, nekih dobrih običaja i, naravno, pravila, poštovana gospodo.

Naravno, čekam za ona četiri amandmana da gospođa Bošković Bogosavljević kaže da li su usvojena. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući danas gospodine Arsiću, poštovana gospođo Bošković Bogosavljević i poštovani gosti iz Ministarstva, povređen je član 104. ovog Poslovnika, ja mislim, i to na dva načina. Najpre, gospodine Arsiću, to što je Skupština skinula oznaku hitnosti, ne znači da Vlada u proceduru nije uputila ove predloge po hitnom postupku i to piše na ovim dokumentima.
Gospodine Arsiću, ja ovu napomenu i kritiku nisam uputio vama lično, niti narodnim poslanicima, nego sam ovu kritiku i napomenu uputio predstavniku Vlade danas u našoj Skupštini - gospođi Bošković Bogosavljević. Mislim, gospodine Arsiću, da je obaveza narodnih poslanika ne da po svaku cenu štite Vladu i predstavnike Vlade, nego da mi ovde treba da ispunjavamo jednu od funkcija Narodne skupštine, da kontrolišemo Vladu, svi zajedno ovde, bez obzira da li smo poslanici vlasti ili opozicije. To je jedna stvar, gospodine Arsiću.
Druga stvar, nije bilo moj zahtev da ja sada govorim drugi na današnjoj sednici, nego je to bio zahtev predstavnika SNS, koji su predložili ovde da zbog obaveza ministarke mi, poslanici iz opozicije, govorimo nešto malo ranije, kako bi ministarka mogla da ispuni svoju obavezu prema narodnim poslanicima sada pre svega iz opozicije i da u tom duhu pokušamo da dogovorimo redosled prijavljenih, kako bismo mi govorili dok je ministarka tu.
Ni na koji način nisam prekršio Poslovnik, gospodine Arsiću. Molim vas da vi sada ovde kažete da ste vi pogrešili kada ste izneli ocenu da sam ja delovao tako da se ne pridržavam Poslovnika Narodne skupštine naše Republike, poštovani gospodine Arsiću. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjom sednicom gospodine Arsiću, saglasan sam da raspravljamo o jednoj veoma važnoj temi, jer svaki put kada je pitanje obrazovanje, a naročito visokog obrazovanja na dnevnom redu, smatram da ta tema treba da privuče naročitu pažnju svih narodnih poslanika u našoj Narodnoj skupštini, naročito kada mi ovde u Skupštini treba da izaberemo 21 člana Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.
Moja je pretpostavka da sve osobe, svi pojedinci koji su ovde predstavljeni, kao kandidati za članove Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, znaju šta su nadležnosti tog saveta i znaju koliko je važan posao koji očekuje jednog člana Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. Utoliko pre, imam izvesne dileme oko predloženih kandidata, a samim tim i oko načina na koji se mi ovde u Skupštini odnosimo prema ovoj temi.
Naime, Nacionalni savet za visoko obrazovanje se bavi obezbeđivanjem razvoja i unapređenja kvaliteta visokog obrazovanja. Mi smo ovde, naročito u poslednjih godinu dana, imali poplavu, ako ništa drugo, a onda ono, ozbiljnih sumnji da se na našim univerzitetima na drastični način narušava princip akademske čestitosti i ja sam se onda pitao, poštovana gospodo, da li ovde bilo ko, predlagač, bilo koji narodni poslanik, može da nam saopšti da li je bilo koja od ove 21 osobe i jednom rečju, u ovom vremenskom periodu, reagovala na ozbiljne sumnje da je akademska čestitost, kao jedna od osnovnih principa sistema visokog obrazovanja, ugrožena u našoj državi. Ja to nisam primetio.
Druga stvar, poštovana gospodo, Nacionalni savet za visoko obrazovanje prati razvoj visokog obrazovanja i njegovu usklađenost sa evropskim i međunarodnim standardima, a šta smo mi dočekali, poštovana gospodo i dame narodni poslanici? Dočekali smo da jedna posebna tačka u najnovijoj rezoluciji Evropskog parlamenta o Srbiji bude posvećena oceni stanja visokog obrazovanja, gde se kaže da naše državne institucije i da naša akademska zajednica nije uspela da se izbori sa velikim problemom plagijata, poštovana gospodo. Ni jedna država nije dobila takvu ocenu u jednoj tački izveštaja, odnosno Rezoluciji Evropskog parlamenta, poštovana gospodo. Ja se pitam - da li je jedna osoba od ove 21 osobe sa ovih spiskova ovde, da li neko može da mi navede ime jedne osobe odavde koja je reagovala na ovo teško stanje u kome se nalazi danas sistem visokog obrazovanja u Srbiji, pa da onda kažemo - hajde da se saglasimo oko te jedne osobe i oko druge osobe, oko 21 osobe? Ja ne mogu da pronađem takvu osobu na ovim listama, poštovana gospodo.
Nacionalni savet za visoko obrazovanje utvrđuje standarde za samovrednovanje i ocenjivanje kvaliteta visoko školskih ustanova. Da li je jedna od ovih osoba ovde, koji znaju da su kandidatkinje i kandidati za mesto u Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje, reagovala, tražila provere akreditacija, pa da vidimo gde su ti rezultati akreditacija na pojedinim ili na svim univerzitetima?
Nema, poštovana gospodo. Šta sad? Sada mi treba ovde onako da izglasamo tu 21 osobu i da Nacionalni savet za visoko obrazovanje radi bez ikakve kontrole, odgovornosti za one poslove koji se tiču svih ovih nadležnosti koji su delokrug rada Nacionalnog savet za visoko obrazovanje.
Pazite sada, poštovana gospodo, sledeći primer, Konferencija univerziteta Srbije predložila je profesora Papa za člana Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. U biografiji profesora Papa kaže - član komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta visoko školskih institucija u Srbiji od 2006. godine, poštovana gospodo. Od 2013. godine predsednik komisije za akreditaciju. Jednom rečju čovek nije reagovao na kršenje akademske čestitosti. Ovde na Odboru kada smo ga dočekivali reč nije progovorio i sada treba da se seli u Nacionalni savet za visoko obrazovanje koji ima sve ove nadležnosti, poštovana gospodo.
Ako je obrazovanje važna oblast za sve nas ovde, pre svega za mlade, pa hajde i mi ozbiljno da pristupimo pitanju koja su važna za obrazovanje, naročito za visoko obrazovanje, poštovana gospodo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Martinović, malopre je kritiku delanja i ove Vlade i ove većine nazvao otrovnom strelom koja je upućena Srpskoj naprednoj stranci, a onda je naveo nekoliko primera iz evropske prakse, na koju se upravo ova naprednjačka većina ne ugleda u našoj državi, pa kada je utvrđeno ovde, kada se pokazala ozbiljna sumnja, mislim ovde u Nemačkoj, sam hteo da kažem, a ovde se tokom rasprave to pokazalo, poštovana gospodo, tokom naše rasprave na odboru da je Nebojša Stefanović na nepošten način stekao zvanje doktora nauka, pa gospodin Martinović i gospodin Arsić su  bili na odboru, tu je bio i mentor gospodina Stefanovića, utvrdilo se, mentor je priznao da sam nema titulu doktora nauka. Utvrdili smo da komisija koja ocenjivala doktorsku disertaciju gospodina Stefanovića nije bila kvalifikovana da ocenjuje doktorsku disertaciju.
U sličnim primerima, poštovana gospodo, u drugim državama ministar kada se utvrdi tako nešto podnosi ostavku kao što je ovde malopre rekao i gospodin Martinović. Jedino kod nas takav ministar dobija najveću zaštitu prvog čoveka izvršne vlasti, a to je gospodin Vučić i ne samo to nego gospodin Vučić onda vređa naše mlade istraživače koji se bave metodologijom izrade naučnog rada, govoreći da je njihova argumentacija glupava, zbog čega se gospodin Vučić kasnije morao i izviniti poštovana gospodo.
Hoću ovde da kažem, akademska zajednica je u našoj državi izložena jednoj vrst destrukcije izvršne vlasti, ali način na koji akademska zajednica predlaže svoje kandidate za članove Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje govori o još jednoj važnoj pojavi, jednoj vrsti autodestrukcije koja se sada dešava tamo i to je, mislim, još veći problem od ovog prvog problema koji smo evidentirali. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, od svih stvari sa kojima se susrećemo od malih nogu, ja verujem da ovde postoji saglasnost da je obrazovanje jedna od najvažnijih i zato je veoma važno da budemo osetljivi na sva važna pitanja koja se tiču obrazovanja.
Veoma je važno da se zna šta je utvrđeno na našem Odboru za prosvetu, a utvrđeno je, poštovana gospodo, da su dva člana Komisije za odbranu doktorske disertacije gospodina Stefanovića stranci koji ne razumeju srpski jezik, a doktorska disertacija je predata na srpskom jeziku, da jedna članica komisije nije bila prisutna na odbrani doktorske disertacije. Prema tome, tri od pet članova komisije nisu mogli da se izjasne o doktorskoj disertaciji, a da jedan član komisije i mentor gospodina Stefanovića nema doktorat iz Londona na koji se pozivao ovde objašnjavajući svoja vrhunska naučna i istraživačka dostignuća.
Poštovana gospodo, mladi istraživači, naši, priznati u svetu koji se bave metodologijom izrade naučnog rada su kompententni da sude, a gospodin Vučić koji u životu nije objavio nijedan naučni rad nije kompententan da sudi o tome da li je nešto plagijat ili nije, poštovana gospodo.
Druga stvar, Evropski parlament je pripremio rezoluciju u čijoj jednoj tački saopštava svoju zabrinutost zato što naše institucije, a to znači naša Skupština takođe, poštovana gospodo, nije uspela da se izbori sa velikim problemom kršenja principa akademske čestitosti i plagijata.
I ja sam saglasan, u SNS ima doktora nauka koji su čestito stekli svoje zvanje i ja se čudim zašto ti ljudi ne reaguju ovde, zašto se prvi nisu oglasili da kažu – ja sam pošteno stekao, a ovaj nije pošteno stekao. Evo gospodina Orlića, zašto niste ustali i rekli – ja sam stekao pošteno, a ovaj čovek da da ostavku jer je na nepošten način stekao titulu doktora nauka, poštovana gospodo?

Po Poslovniku.
Poštovani predsedavajući gospodine Arsiću, reklamiram član 107. Poslovnika Narodne skupštine. Vi dobro znate o čemu on govori. Govori o dostojanstvu Narodne skupštine koje ste vi, ne upozoravajući gospodina Babića, povredili.
Naime, gospodin Babić, šef poslaničke grupe SNS, na grub način je uvredio sve mlade u Republici Srbiji. On je o njima govorio na jedan uvredljiv način: „naši mladi“. Ima ih na drugoj strani. Dakle, gotovo 70% svog vremena on je upotrebio za vređanje mladih ljudi, školovanih ljudi, to mu je bio naglasak, jer su oni, čini mi se, po njemu, opasnost za Srbiju, jer oni su verovatno elita, a elita je jako opasna za Srbiju.
Zbog toga, gospodine Arsiću, bili ste dužni da upozorite gospodina Babića da je uvredljivim korišćenjem izraza i u uvredljivom kontekstu koristiti mlade generacije, koje bi trebalo da su budućnost Srbije, povređeno dostojanstvo ove Narodne skupštine. Ne znam šta gospodin Babić ima protiv mladih ljudi, protiv mladih, stručnih, obrazovanih ljudi, ali vi ste bili dužni da ga upozorite na to, gospodine Arsiću. To nije bitno što je on šef vaše poslaničke grupe. Vi ste sada ovde prvi među jednakima i bili ste dužni da kažete – gospodine Babiću, ne možete da vređate mlade ljude. To nije u skladu sa dostojanstvom Narodne skupštine, to nije u skladu sa moralom. Kako jedan narodni poslanik može da vređa mlade ljude, koji su možda i glasali za njegovu stranku na izborima?

Hvala.

Dame  i gospodo narodni poslanici, gospodin Zoran Babić je zamerio meni ovde što ispred sebe imam nekoliko knjiga koje čitam i koje koristim u raspravama u našoj Narodnoj skupštini.
A koje knjige se ovde nalaze, poštovana gospodo? Rečnik srpskog jezika za koji se utvrdilo da nam je veoma koristan ovde. Poslovnik Narodne skupštine, Poslovnik Evropskog parlamenta, a imam ovde, poštovana gospodo i Poslovnik iz Kraljevine SHS iz 1922. godine, poštovana gospodo. Prelistavao sam i čitao i u članu 43. tog Poslovnika piše – zabranjeno je čitati besede. A gospodin Babić umesto da sledi ovu našu tradiciju on ovde zadaje zadatke svojim narodnim poslanicima da pišu esejske zadatke i onda čitaju po dva minuta, po tri minuta, po pet minuta, a to je još 1922. godine bilo zabranjeno, poštovana gospodo, prema Poslovniku.
Ne bismo mi to saznali da ne čitamo knjige, poštovana gospodo, i evo šta još kaže tu, gospodine Arsiću. Kaže – na sednici od 24. maja 1919. godine, potpredsednik dr Ivan Ribar, to je nešto kao vi danas, gospodine Arsiću, potpredsednik Skupštine, kaže – gospodine poslaniče, evo kao da govori gospodinu Babiću, nije dozvoljeno čitati, nego, ako ste hteli da što čitate, trebalo je to ranije da predložite predsedništvu, da predsedništvo kaže šta treba da radi, a da li se to treba čitati ili ne. Čitanje pre, a ovde diskusija i rasprava, poštovana gospodo.
Druga stvar, kaže gospodin Babić, evo dva minuta odoše i na knjigu, i ne žalim gospodine Arsiću, što su i ova dva minuta otišla na jednu od knjiga koje stoje ovde ispred mene, i da iskoristim u replici gospodinu Babiću povodom jedne teme koja se tiče obrazovanja. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, veoma mi je žao što smo evo i danas ovde saznali da je praksa parlamentarna od pre 100 godina u nekim delovima bila bolja nego što je današnja parlamentarna praksa u našoj državi poštovana gospodo.
U Poslovniku iz 1922. godine postojali su neparlamentarni izrazi, a gospodin Babić, ovde nama danas kaže da on neće time da se bavi, to prebacuje na nekakve druge organe na kolegijum, a ja vam kažem 1922. godine neke stvari su bile mnogo bolje uređene, nego što su danas.
Druga stvar, vidim da ovde postoji jedan sukob na naučnoj osnovi u SNS. Gospodin Martinović, danas i na Odboru za prosvetu saopštava da ocenu o verodostojnosti rada može da da samo čovek koji je stekao doktorsko naučno zvanje, a gospodin Orlić danas kaže ne mora. Pa, dogovorite se poštovana gospodo.
Gospodine Babiću, jeste li vi šef te poslaničke grupe? Uključite se u taj sukob na naučnoj osnovu u SNS da se to reši poštovana gospodo.
Postoji još jedna stvar, primetio sam, da gospodin Babić povremeno saopštava crtice iz moje biografije.
Meni se čini da je gospodin Babić zainteresovan da pripremi neke priloge za moju biografiju, ali poštovana gospodo, vidim da gospodin Babić zna gde sam rođen, gde se bavim i kojim sportom, šta čitam, itd. Molim vas ja to razumem na sledeći način.
Gospodin Babić traži jednu vrstu blagoslova da se bavi mojom biografijom i imamo mi u našoj istoriji jednoga, Vladimira Dedijera, koji se bavio pripremama biografije Josipa Broza Tita, pisao pisma. Mogu li ja to da radim? Tito odgovara – može.
Gospodine Babiću, poklanjam vam prvi ton novih priloga za biografiju Josipa Broza Tita. Da, ako se bavite biografskim crticama nekih narodnih poslanika, da učite od najboljih poštovani gospodine Babiću. Evo, jedan primerak ovde, jedna knjiga manje za mene, ali od danas je vaša.

Dame i gospodo, kada sam ja bio na vlasti? Kada gospodine Arsiću, gospodo Martinoviću, Babiću, Orliću i ostala gospodo? Nikada, ali se spremam da dođem na vlast i to će da bude promena, poštovana gospodo, prava.
Što se tiče Dedijera, evo da vam kažem, 1978. godine iz kabineta predsednika, naravno, tačni su ovi podaci, ali kaže – poštovani druže Dedijer, primio sam vaše pismo od 7. aprila i sa njegovom sadržinom upoznao sam druga predsednika Tita. Naravno, drug predsednik nema ništa protiv da objavite treće izdanje „Priloga za biografiju“, ali je napomenuo da bi tu priliku trebalo iskoristiti da se otklone i isprave neke nepreciznosti kojih u knjizi ima.
Naravno, ovo su „Novi prilozi za biografiju“, ali pazite, to je trotomno izdanje. Najobimnije i ja sam, budući da gospodin Babić želi da se bavi mojom biografijom, ja sam dao blagoslov gospodinu Babiću da nastavi da se bavi, da pročita sva tri toma, ali za početak prvi tom, gospodine Martinoviću. Kad pročita prvi, ja donosim drugi tom, pa treći, a naravno u međuvremenu gospodin Babić da nastavi da se bavi i slobodno da saopštava ko sam, odakle sam, šta sam. Ja dajem blagoslov za to poštovana gospodo.
Druga stvar, kada ja kažem sukob na naučnoj osnovi, ne znam zašto se to prenosi u neko političko polje. Nauka je puna sukoba, različitih tumačenja. Ljudi pristupaju tako da stalno nešto dokazuju, a onda proveravaju još jednom.
Šta je problem da gospodin Orlić dovede u pitanje nešto što kaže ili uradi gospodin Martinović i obrnuto, poštovana gospodo, ali je naravno problem ako gospodin Babić nema uvid ili ne zna odgovor na to šta se dešava između pojedinih poslanika, pa kada je čak reč i o sukobu na naučnoj osnovi, ali hajde da pustimo to polje neka se razvija, neka teku ti sporovi, da ih tako nazovemo. Ako je termin „sukob“ prejak, pa da vidimo dokle će ti sporovi da nas odvedu, poštovana gospodo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče i predsedavajući gospodine Arsiću, tri su stvari koje sada želim ovde da kažem.
Prva stvar, uvek ću da potpišem apel kojim se traži zaštita akademskog integriteta članova i članica akademske zajednice u našoj državi i šire. Uvek ću to da potpiše, kao što ću uvek da potpišem apel kojim se traži zaštita principa akademske čestitosti unutar akademske zajednice. To je jedna stvar.
Druga stvar, gospodine Babić zamera ovde narodnim poslanicima što nekada možda drugačije tumače značenje nekih reči, a sam nije dobro protumačio značenje reči blagoslov.
Evo, poštovana gospodo, rečnik. Koristi li nam ovde? Koristi nam, poštovana gospodo. Šta znači blagoslov? Ja sam dao blagoslov gospodinu Babiću da se slobodno bavi mojom biografijom, da istražuje, da piše, da izda ako treba i trotomno izdanje pa i za 20 godina, gospodine Babiću.
Blagoslov – izražavanje želje za nečije dobro i sreću, poštovana gospodo ili, drugo značenje, odobrenje, saglasnost, pristanak da se i gospodin Babić bavi sada ovom vrstom istraživačkog rada. Šta je tu problem, poštovana gospodo? Da li je ovo rečnik srpskog jezika, poštovana gospodo? Jeste. Da li je izdavač Matica srpska? Da li je ovo verodostojno? Pa verodostojno je, poštovana gospodo.
Što se tiče prakse parlamentarne iz perioda kada smo imali monarhiju, pa i to je deo naše parlamentarne prakse, poštovana gospodo. Mi smo imali parlamentarnu monarhiju ovde, a Kant je, gospodine Martinoviću, npr, pa da malo tumačimo i to, istražujemo, rekao – najbolja republika je parlamentarna monarhija. Šta sada to znači? Hajde da tumačimo, da gledamo. To je deo naše istorije, deo naše prakse i deo naše tradicije, poštovana gospodo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjom sednicom, gospodine Arsiću, uvažena gospođo Bošković Bogosavljević i poštovani gosti iz Ministarstva, imam četiri napomene koje želim pre svega ministarki, a i našim gostima iz Vlade, da saopštim povodom naše rasprave o prvoj tački dnevnog reda današnje sednice.
Najpre, poštovana gospodo, mi ćemo da glasamo za usvajanje ovog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine i tu nemam bilo kakvu vrstu primedbi.
Druga stvar, poštovana gospodo, odnosno druga napomena, narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli smo četiri amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama i na Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o biocidnim proizvodima i ja smatram da je veoma važno i za današnju raspravu, a i za amandmansku raspravu, gospođo Bošković Bogosavljević, da nam odmah danas kažete da li prihvatate sva četiri naša amandmana, jer od vašeg stava ovde zavisiće i naš stav u danu za glasanje o ovim predlozima zakona.
Evo da pokušam da vas ubedim u valjanost naših razloga za ove amandmane, a potom, naravno, i narodne poslanike u našoj Narodnoj skupštini. Vi ste predložili, gospođo Bošković Bogosavljević, da ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama, kao i ovaj o biocidnim proizvodima stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“, a istovremeno ste u oba predloga zakona u prethodnim članovima saopštili da podzakonski propis, dakle, jednina je, koji se donosi na osnovu ovog zakona, da će se doneti u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Vi ste, gospođo Bošković Bogosavljević, naravno saopštili argumentaciju zašto je neophodno da ovaj Predlog zakona, kada se usvoji, stupi na snagu narednog dana, ali je deo naše argumentacije sada ovde jedno saznanje, a vi ste to jutros i potvrdili, da je ovo polje naročito koje se tiče biocidnih proizvoda, dve i po godine na neki način neuređeno. Godina dana pripada skoro i vama, jer ste ministarka nepunih godinu dana u ovoj Vladi i sada, evo, ja kao narodni poslanik koji čita ove predloge zakona razmišljam ovako. Kako to da celu godinu dana, na primer, nije uočavana moguća šteta i sada je veoma važno da zakon stupi na snagu baš narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“, a godinu smo ovako propustili.
Poštovana gospodo, veoma je važno da se držimo nekih propisa koji pišu u našim zakonima. Po pravilu, zakon treba da stupi osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“ i mi se sada pozivamo ne samo na ono što piše u našem zakonu, nego i na ono što piše, na primer, u najnovijoj rezoluciji Evropskog parlamenta, koja će se usvojiti uskoro, a gde piše da ovde imamo kod nas u našoj državi neprimerenu praksu usvajanja zakona po hitnom postupku i mi smo, oslanjajući se na to da valjda to što piše u rezoluciji Evropskog parlamenta nama treba da služi kao opomena, da reagujemo na to, a ne, gospođo Bošković Bogosavljević, da praksom potvrđujemo osnovanost kritika, podneli ova četiri amandmana kojim tražimo da zakoni stupe na snagu, kao što je reč u ovom trećem zakonu, osmog dana od dana objavljivanja, a za podzakosnki propis da imamo jedan mesec.
Molim vas, gospođo Bošković Bogosavljević, ako postoji bilo kakva vrsta straha ili dileme da li usvojiti amandman poslanika Nove stranke, nemojte da se plašite. Evo prošle nedelje poslanici Srpske napredne stranke, i gospodin Babić, i gospođa Tomić, i gospodin Arsić, i poslanici Socijalističke partije Srbije, evo, gospođa Vukomanović, gospodin Neđo Jovanović, svi su glasali za jedan naš amandman kojim se menja jedan zakon koji se ticao jednog člana, gospođo Bošković Bogosavljević.
Molim vas, tu dilemu, ako imate, da je stavite u stranu i da odmah sada kažete da li prihvatate našu argumentaciju i sva četiri amandmana.
Imao sam treću napomenu, primedbe oko jezika, na primer. Neka je praksa naših ministara, a gospodin Lončar je, na primer, tu šampion, pa i gospođa Mihajlović i drugi ministri, a i vi, da se ne čita predlog zakona u toj finalnoj verziji pre nego što dođe u Skupštinu, pa onda imamo nekakve propuste koji ostavljaju utisak neozbiljnosti i površnosti u radu. Evo, u ovom Predlogu zakona o hemikalijama na strani 17. u obrazloženju se kaže: „Odredbe ovog zakona iz Poglavlja VIII…“. Pa, to je verovatno 8. poglavlje, ali neko nije pročitao završnu. To je pretočeno.