Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gosti iz MUP-a, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli smo amandman na član 1. Predloga zakona o oružju i municiji i to je jedan od amandmana koji nisu prihvaćeni.
Ja bih želeo, poštovana predsednice Narodne skupštine, da vreme kojim raspolažem upotrebim da pokušam da ubedim uvažene goste iz MUP-a da su pogrešili što su odlučili da ne prihvate naš amandman, i evo, da saopštim ovde dodatnu argumentaciju.
Naime, poštovana gospodo članom 1. Predloga zakona uređuje se nabavljanje, držanje, nošenje, kolekcionarstvo, popravljanje, prepravljanje, promet, posredništvo i prevoz oružja i municije. Naš predlog, poštovana gospodo, je da se doda jedna reč u član 1. ovog Predloga zakona, a ta reč glasi „pravljenje“.
Smatramo da je ovim zakonom potrebno urediti i pravljenje oružja i municije i evo da pokušam da objasnim i referišući na obrazloženje koje je stiglo od naših gostiju danas ovde.
Da bismo mogli da razumemo šta znači pravljenje, naravno, neophodno je da mi definišemo značenje tog izraza i onda mi u posebnom članu ovog Predloga zakona, kojim se definiše značenje ovog izraza, kažemo – pravljenje oružja jeste samostalna izrada oružja sposobnog da ispaljuje municiju na barutni potisak, poštovana gospodo. Sigurno je pitanje za narodne poslanike ovde – šta je smisao? Predlagač kaže – smisao ovog predloga je proizvodnja. Mi kažemo sledeće – smisao ovog našeg predloga, poštovana gospodo, je da se zakonski reguliše i ovo pitanje.
Poštovani ministre i poštovana gospodo zamislimo sada, na primer, da jedna osoba A, da ne imenujemo u zamišljenim situacijama bilo koga, uzme jednu vodovodnu cev, naprimer, i da napravi improvizovani pištolj.
Ja sad ovde imam i neke fotografije takvih mogućih pištolja koji su improvizovani. To može da se vidi. To onda zaista postaje oružje iz jedne od kategorija koje su definisane kasnijim članom zakona. Pazite, ako mi to ne regulišemo i ovim Predlogom zakona, a predlagač kaže – to je kompleksna oblast koja bi trebalo posebnim zakonom, a neuređena je. To nije nikakva industrijska proizvodnja, to nije proizvodnja vojne opreme, poštovana gospodo, nego je to nekakva zanatska stvar gde neki čovek može da uzme vodovodnu cev, napravi improvizovani pištolj i ako raspolaže time, mi nemamo nikakve zakonske mogućnosti da reagujemo na to.
Dakle, takav improvizovani pištolj, poštovana gospodo, može da bude sposobna da ispaljuje municiju na barutni potisak. Mi smatramo da to treba ovim zakonom rešiti.
Drugim rečima, poštovana gospodo, ako mi ovde definišemo izvesne kategorije, ja smatram da je apsurdno da u Predlogu zakona imamo popravljanje oružja, da se ovim predlogom definiše to, a da se ne definiše i pravljenje na ovakav način oružja koje jeste materija koja se reguliše ovim Predlogom zakona.
Meni se čini da ako pravljenje oružja definišemo kako mi predlažemo kasnije u članu 3, onda to pripada onome što je prema Zakonu o ministarstvima upravo delokrug nadležnosti MUP.
Molim vas da se još jednom malo pažljivije razmotri sadržina naših predloga. Mi smatramo da je potrebno da se ovim Predlogom zakona i ovo oružje u zakonu prepozna kao vatreno oružje, a prema kategorijama koje su navedene kasnije u Predlogu zakona, a koje ukoliko ne prepoznamo kako mi predlažemo, uopšte neće biti prepoznate. Onda se ostavlja mogućnost, koliko ja razumem, da osoba A, osoba B, osoba C, mnogo osoba pokušaju da prave ovako, zanatski da kažemo, u svom slobodnom vremenu neko oružje koje će moći da bude svrstano suštinski u neku kategoriju, a mi to zakonski nećemo regulisati.
Čini mi se, poštovana gospodo, da je naš predlog veoma smislen i ako je moguće da se još malo razmisli o tome da poboljšamo ovaj Predlog zakona. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gosti iz MUP-a, poštovana predsednice Narodne skupštine, nemoguće je odbiti ponudu da se koristi vreme, pošto je vrlo restriktivno ovde korišćenje vremena od poslanika opozicije, ali evo da pokušam na tri stvari da odgovorim ministru Stefanoviću, kako bih ubedio njega i njegove saradnike i saradnice da ipak prihvate ovaj amandman.           
Najpre, poštovani gospodine Stefanoviću, nije primereno da ulazim u to kakva je čija namera povodom nekog delanja. Ako bismo ulazili u to da li neko ima dobru ili lošu nameru, onda otvaramo jedno strašno polje pristrasnosti i arbitrarnosti. Zato je moj predlog da ne komentarišemo da li je namera dobra ili loša, nego da mi komentarišemo sadržinu predloga, poštovana gospodo. Ovde imamo konkretni predlog. Naravno da je moja ideja dobra da popravimo ovaj Predlog zakona. Druga stvar, smatram da je važno ovde da se kaže da naše definisanje pravljenja oružja ne podrazumeva, evo i gospođi Malušić da kažem, ne podrazumeva proizvodnju. Mi kažemo – ako je moguće da se ovim predlogom bavimo popravljanjem oružja, a neko bi mogao da komentariše da je i to neka vrsta proizvodnje, prepravljanjem, pa i to je neka proizvodnja nečega drugog. Mi ne kažemo – proizvodnja, upravo poštujući Zakon o Vladi, nego kažemo – pravljenje oružja je samostalna izrada oružja sposobnog da ispaljuje municiju na barutni potisak.
To je ona situacija kada osoba A uzme vodovodnu cev napravi takvo oružje, počinje da ga koristi i mi nemamo, za razliku od nekih drugih stvari i pitanja, ovim predlogom zakona regulisano i to pitanje, odnosno ovaj problem. Ja mislim da mi treba da rešavamo i takve probleme, poštovana gospodo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti iz MUP, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, ja smatram da je u redu da nastavimo raspravu koju smo počeli povodom našeg amandmana na član 1. ovog Predloga zakona, budući da se naš amandman na član 3. istog Predloga zakona tiče istog pitanja i istog predloga kako da se reši jedan problem, poštovana gospodo.
Budući da smatram da uvek treba koristiti vreme koje je na raspolaganju da se ubedimo u nešto što je dobro, onda je u redu da ja sada pokušam još jednom da ubedim naše goste ovde danas, pa i narodne poslanike, da se prihvati ovaj amandman.
Poštovana gospodo, smatram da je ovo pozivanje na članove Krivičnog zakonika upravo jedan od argumenata zašto treba prihvatiti naš amandman na član 3. kojim se uvodi, kao jedna od tačaka, u ovaj predlog zakona i definisanje kovanice pravljenje oružja.
Još jednom napominjem da ovo pravljenje oružja nije u vezi sa proizvodnjom oružja kako je predlagač saopštio u formulaciji kojom obrazlaže zašto se ne prihvata ovaj amandman. U članu 3. predlažemo da piše – pravljenje oružja jeste samostalna izrada oružja sposobnog da ispaljuje municiju na barutni potisak.
Poštovana gospodo, ako ne prepoznamo ovo pravljenje oružja ovim predlogom zakona, a naročito kada to postane zakon, plašim se da će uprkos sadržini navedenih članova Krivičnog zakonika ovo polje ostati velikim delom ne regulisano, a mi ne treba tome da doprinosimo, pre svega, kao narodni poslanici poštovana gospodo. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gosti iz Ministarstva unutrašnjih poslova, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, želim ovde tri stvari da kažem povodom našeg amandmana na član 5. Predloga zakona koji je, samo da naglasim pre svega poslanicima Napredne stranke, prihvaćen, poštovana gospodo. Ovo je 29. amandman poslanika Nove stranke koji je prihvaćen u ovom sazivu i ja smatram da su tri stvari povodom ovog slučaja važni.
Prvo, meni se čini, poštovana gospodo, da je prihvatanje i ovog 29. amandmana znak da se ovde pristaje na jedan proces učenja pravila, pre svega akademske pismenosti, budući da je naš amandman glasio da na kraju stava 1. član 5. umesto tačke zapete treba da stoji znak interpunkcije tačka, poštovana gospodo.
Druga stvar, to meni sve daje nadu da ćemo uz taj proces učenja akademskih pravila, pravila pismenosti itd. malo po malo da dođemo i do učenja ili učenju principu akademske čestitosti, poštovana gospodo, što je takođe međusobno uslovljeno i međusobno povezano, poštovana gospodo narodni poslanici.
Treća stvar, svaki amandman koji mi predložimo, a koji se usvoji, ja smatram jednom malom pobedom ovde. Naročito sam zadovoljan kada u Danu za glasanje vidim da poslanici Napredne stranke glasajući za predlog zakona glasaju, na primer, i za ovu našu tačku u ovom predlogu zakona, poštovana gospodo. Malo po malo, pobeda po pobeda, poštovana gospodo narodni poslanici, smenićemo lošu vlast. Hvala.

Ako može jedan minut, poštovana predsednice, neću dva.

Ne, hoću da uradim ovo što ste predložili i da obrazložim zašto prihvatam to.

Jel može sada? Evo, i ja da dobijem pravo na repliku, kada ministar dobija dva puta…

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gosti iz Ministarstva unutrašnjih poslova, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, dve stvari sada hoću da kažem u replici gospodinu Zoranu Babiću, a i vama, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković.
Vi ste malopre komentarisali jedan deo mog nastupa, zahtevajući maltene od mene da ja sada poslanike Srpske napredne stranke nazivam poslanicima Srpske napredne stranke. Ali, ako ja dobro razumem nekakva pravila našeg jezika, nekada koristimo skraćenice. Ne moram ja svaki put kada hoću da kažem – hoću, da kažem – hoću, mogu da kažem – ću. Kao što kada neko hoće da npr. meni da reč kao narodnom poslaniku Nove stranke, pošto je puni naziv Nove stranke Nova stranka, a skraćeni naziv je, poštovana gospodo, Nova, pa ako bi predsednica Skupštine rekla – reč ima narodni poslanik Nove Vladimir Pavićević, meni to ništa ne bi smetalo, poštovana predsednice Narodne skupštine. Tako očekujem da poslanicima Srpske napredne stranke ne smeta kada ja koristim skraćenu kovanicu Napredna stranke, jer je jasno da nemamo nijednu drugu stranku u ovoj Skupštini koja po nazivu liči na Srpsku naprednu stranku, poštovana predsednice Narodne skupštine.
Sada druga stvar gospodinu Babiću. Apsolutno se protivim kvalifikacijama delovanja narodnih poslanika kao besmislenim. Gospodin Babić je malopre rekao da kada npr. gospodin Živković ili ja podnesemo amandman „briše se“, da je to sve besmisleno, bespredmetno itd. Zaboravlja gospodin Babić da je guvernerka Narodne banke Srbije, gospođa Tabaković, usvojila naša dva amandmana „briše se“. Da li to, gospodine Babiću, znači da se gospođa Tabaković bavi besmislenim, bespredmetnim radom, poštovana gospodo? Hvala.

  Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gosti iz Ministarstva unutrašnjih poslova, poštovana predsednice Narodne skupštine, tri stvari sada želim da kažem u replici gospodinu Babiću, ali i vama predsednice Narodne skupštine.
Kao što uvodite praksu da gospodinu Babiću i ministru Stefanoviću npr. danas malo produžite vreme trajanja govora, tako vas ja molim da meni danas povodom naše amandmanske rasprave o ovim predlozima zakona dodelite barem dva dodatna minuta za amandmansku raspravu, poštovana predsednice Gojković, kako bismo svi ovde bili ravnopravni, na šta nas stalno podseća slovo našeg Ustava naše Republike, poštovana gospodo.
Druga stvar, sada mi je, čini mi se, jasnije zašto je gospodin Zoran Živković, kome se, uprkos tome što nije tu, gospodin Babić malopre obraćao, zašto je on dobio ovu kaznu udaljenja sa sednice na 11. sednici Drugog redovnog zasedanja. Izgleda da je narodnim poslanicima SNS lakše da kritikuju gospodina Živkovića kada nije tu nego kada je tu, poštovana gospodo. Obaveštavam vas da na početku sledeće sednice Trećeg redovnog zasedanja gospodin Živković zauzima svoje mesto ovde i da sve što imate da kažete gospodinu Živkoviću, da mu kažete kada se pojavi u Velikoj sali Narodne skupštine, a ne u njegovom odsustvu, poštovana gospodo.
Treća stvar, veoma mi je drago da se delovanje Nove stranke u politici u našoj Republici sada već prepoznaje i kroz taj jedan termin od dva koja stoje u nazivu naše stranke, a to je termin „nova“ politika, poštovana gospodo narodni poslanici i poštovani gosti iz Ministarstva unutrašnjih poslova. Hvala.

Dame i gospodo, narodni poslanici, uvaženi gosti iz MUP, poštovani predsedavajući, potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Arsenoviću, ja smatram da bi trebalo još malo da se zamislimo oko našeg amandmana na stav 5. člana 12. ovog Predloga zakona, poštovana gospodo.
Evo šta predlaže Vlada u ovom stavu, Vlada predlažem ovako – fizičko lice kome je po ovom zakonu odobreno nabavljanje oružja iz kategorije B, pa ima jedan deo, mora nadležnom organu svakih pet godina dostaviti novo uverenje koje nije starije od mesec dana.
Naš predlog je poštovana gospodo, da se smanji rok za dostavljanje novog lekarskog uverenja i da reči „svakih pet godina“ treba da zamenimo rečima „svake tri godine“. Nama se čini poštovana gospodo, da je vremenski period od tri godine razumni vremenski period za predmetnu materiju.
Čitao sam obrazloženje zašto se amandman ne prihvata i još jednom da napomenem, kaže – amandman se ne prihvata, s obzirom da bi predloženi rok od tri godine za periodičnu proveru zdravstvene sposobnosti vlasnika oružja prouzrokovao visoke troškove za vlasnike oružja.
Sada ja tu imam dve stvari da kažem, prvo, a koliki je to visoki trošak ako na tri godine umesto na pet treba da obezbedi ovaj dokument. Smatram, poštovana gospodo, da s obzirom na predmetnu materiju taj trošak za lekarski pregled od tri godine ne sme da bude ključni argument za odbijanje našeg amandmana, da čovek koji treba da dobije ovu dozvolu na tri godine treba da dobije i lekarsko uverenje.
Strašno me interesuje - da li to znači da neka količina novca ovde jeste prepreka za nas da kontrolišemo malo bolje? Ako to jeste argument, koliki je to novac poštovana gospodo, pa da merimo?

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gosti iz Ministarstva unutrašnjih poslova i poštovani predsedavajući gospodine Arsenoviću, mi smo podneli amandman na član 17. i predlažemo ovim amandmanom da se i sami u našoj državi, poštovana gospodo, usmerimo ka praćenju nekih savremenih tokova kada se tiče izdavanja oružnog lista. Molim vas samo da malo pažnje usmerimo ka sadržini ovog amandmana. Mislim da bi bilo veoma dobro za sve građane naše Republike da se ovaj amandman usvoji.
Naime, u članu 17. piše: „Fizičko lice, koje je na osnovu odobrenja nadležnog organa izvršilo nabavljanje oružja podnosi zahtev nadležnom organu radi izdavanja oružnog lista u roku od osam dana od dana izvršene nabavke oružja. Uz zahtev podnosi se i dokaz o poreklu oružja“.
Mi predlažemo da se doda: „i dokaz o balističkom profilu ispaljenog metka“, poštovana gospodo. Balistički profil ili otisak ispaljenog metka, važno mi je ovde sada to da saopštim jer smatram da ovo treba da bude deo naše zakonske materije, predstavlja forenzičku tehniku kojom se utvrđuju tragovi koje oružje ostavi neispaljeni metak. To znači, evo da se zamislimo sada o tome, da je moguće na osnovu ispaljenog metka, pronađenog npr. na mestu izvršenja nekog krivičnog dela, utvrditi iz kog oružja je ispaljeno, ukoliko postoji prethodna evidencija balističkih profila. To znači, poštovana gospodo, da uvođenjem ove sadržine mi obezbeđujemo snažni potencijal da se lakše rešavaju neka krivična dela, npr. neko ubistvo. Ako pomoću ove tehnike možemo jedno ubistvo da rešimo, ja smatram da je već to dovoljno da se opravda ovakva mera, uprkos obrazloženjima kojima Vlada saopštava da ne treba to da se prihvati.
Imam još jedan amandman koji se tiče ove stvari, pa ću iskoristiti to vreme za dodatnu argumentaciju, poštovana gospodo.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gosti iz Ministarstva unutrašnjih poslova, poštovani predsedavajući, gospodine Arsenoviću, ovde mi je neophodno na samom početku da saopštim da zaista ne razumem zašto nije prihvaćen amandman na član 21.
Evo da pokušam da ubedim još jednom i naše goste i narodne poslanike da se prihvati ovaj amandman.
U članu 21. stav 2. treba po našem sudu da se menja i da glasi ovako – Licima iz stava 1. ovog člana, nadležni organ će rešenjem zabraniti spravljanje municije za sopstvene potrebe i potrebe njihovih streljačkih i lovačkih organizacija.
Mi predlažemo da se ovde doda zapeta i tekst,- kao i prepravljanje gasne municije i druge vrste municije u municiju sa projektilom; i onda ide zapeta i nastavak - kako je i Vlada predložila, ukoliko se u postupku utvrdi da ne ispunjavaju uslove propisane ovim, odnosno drugim zakonom. Mi smo fino ovde saopštili da podneti amandman ima za cilj izbegavanje zloupotrebe prepravljanja bezopasne municije u opasnu municiju.
Vlada nama u odgovoru zašto ne prihvata amandman saopštava – Amandman se ne prihvata iz razloga što u dosadašnjoj praksi nisu zabeleženi slučajevi prepravljanja gasne municije u bojevu municiju; a ja onda ponovo vraćam predlagače na ono što je sadržina našeg predloga. Mi kažemo – kao i prepravljanje gasne i druge vrste municije u municiju sa projektilom i onda svodimo našu argumentaciju na mogućnost na sprečavanje mogućnosti zloupotrebe prepravljanja bezopasne u opasnu municiju.
Opet ne razumem ni to, zašto mi moramo uvek naknadno da reagujemo, da čekamo neki događaj, neku nezgodnu stvar pa onda da kažemo – evo praksa pa sada da reagujem.
Ovo može da se desi, možemo da zamislimo, zašto u zakonu da ne sprečimo takve mogućnosti? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti iz Ministarstva unutrašnjih poslova, evo gospodin Marić je za sada pratio ovde i poštovani predsedavajući i potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Arsenoviću, narodni poslanik Zoran Živković i ja predložili smo da se stav 1. člana 24. menja, a ta izmena, poštovana gospodo, je u vezi sa našim amandmanom na stav 1. člana 17. ovog predloga koji se tiče uvođenja jedne novine kod nas koja se naziva „Balistički profil ispaljenog metka“, poštovana gospodo.
Ja sam jedan deo argumentacije za uvođenje ovakve vrste inovacije već saopštio u raspravi povodom našeg amandmana na član 17. ali sada hoću ovde da dodam dve stvari. Jedno je, svako oružje, poštovana gospodo, makar sam ja tako ovde istražio, saznao i naučio jer nisam iz te oblasti, ali evo malo sam se bavio ovim, svako oružje pravi drugačije tragove. Meni su to objasnili nešto kao poput otiska prstiju.
Onda kaže – te sitne otiske u metalu, metak prolazi kroz cev, dobija jedinstveni otisak. Šta je naš predlog? Mi smatramo da treba da se napravi ta baza balističkih profila.
Ukoliko bi se napravila ta baza, a mogla bi se napraviti na osnovu naših amandmana na član 17. i član 24, moglo bi da se desi da se utvrdi počinioc krivičnog dela na osnovu analize pronađene čaure.
Predlagač se poziva na to da ovaj naš predlog stvara dodatne troškove za vlasnika naoružanja. Pa šta ako stvara dodatni trošak? Poštovana gospodo, ako stvara dodatni trošak, koliki je to trošak da bi nas ovde sprečio da ovo uvedemo kao mogućnost koja sigurno, očigledno je, doprinosi opštem dobru, dobru svih građana naše Republike.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gosti iz Ministarstva unutrašnjih poslova, poštovana predsednice Narodne skupštine, dve stvari želim da kažem sada povodom ovog amandmana.
Prva stvar, radi preciznosti, poštovana gospodo, samo da podsetim ovde da, ako sam ja dobro razumeo, ministar Stefanović je odlučio sada da se prihvati naš amandman na član 21. Predloga zakona, da uđe u evidenciju zato što je ministar to saopštio tokom rasprave o drugom amandmanu na drugi član, pa da se ne desi zabuna u danu za glasanje među narodnim poslanicima SNS, poštovana gospodo. Molim samo da se to utvrdi i potvrdi ovde na neki način. Znači, član 21.
Druga stvar, mi smo podneli amandman na član 25. kojim predviđamo uvođenje jednog novog stava 12. koji glasi: „Odobrenja za nošenje službenog oružja mogu izdati i drugi nadležni organi u slučajevima predviđenim drugim zakonima“.
U načelnoj raspravi sam ja ovde nagovestio i jasno saopštio da postoje neki delovi ovog zakona, odnosno Predloga zakona koji bi bili, kada se usvoji ovo, neusklađeni sa sadržinom drugih zakona.
Meni se čini, na primer, da bi, ukoliko bi član 25. ovog predloga ostao ovako kako sada piše, to stvorilo izvesne napetosti sa sadržinom člana 22. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija. Zato mi predlažemo da se unese ovaj novi stav člana 25. kako bi odredbe različitih zakona koje se tiču slične ili iste materije bili potpuno usaglašeni i da imamo jednu vrstu pravnog reda kada se tiče odobrenja za nošenje službenog oružja, na primer, u članu 22. ovog zakona koji sam pomenuo, van radnog vremena. Nama se čini da bi to stvorilo uslove za stvaranje pravnog reda i da bi trebalo usvojiti ovaj amandman. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gosti i gošće iz Ministarstva unutrašnjih poslova, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, predlažem da se, uprkos tome što smo se možda malo i zamorili jer je bila dosta sadržajna ova amandmanska rasprava do ovog trenutka, zamislimo malo i oko našeg amandmana na član 36, a evo zašto.
U stavu 3. ovog člana piše ovako: „Izuzetno, strancima na boravku u Republici Srbiji može se odobriti unošenje, iznošenje, nabavljanje, držanje i nošenje oružja uz odobrenje ministra“. Nama se učinilo, poštovana gospodo, da sadržina ovog stava predviđa veoma široka ovlašćenja ministra u pogledu odobrenja strancima za ove vrste delatnosti. Ja sam onda pročitao amandman Vlade. Zašto ipak ne može da se prihvati naš amandman?
Morali smo i danas jedan makar amandman „briše se“, u ovom slučaju stav 3. i, evo, Vlada kaže – pomenutom odredbom uređuje se postupak unošenja, iznošenja i sličnog oružja u slučajevima davanja ili primanja oružja na poklon članovima delegacija drugih država i slični slučajevi. U redu, ja isto smatram da za ove prilike treba da postoji izuzetak u odnosu na ono što piše u prethodnim članovima zakona. Ali, poštovana gospodo, odobrenje ministra u nekim slučajevima koji se ne tiču ovoga što je ovde navedeno u obrazloženju za odbijanje našeg amandmana bi se, ukoliko se prihvati ovakva formulacija, takođe tretiralo kao zakonito ponašanje. Onda ja smatram da treba da razmišljamo o tome da treba da sprečimo i neke mogućnosti zloupotrebe, bez obzira ko je u tom trenutku ministar koji daje takvu vrstu odobrenja, poštovana gospodo. Hvala.