Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički, poštovani gosti i poštovana gošćo, Zoran Živković i ja podneli smo amandman i na član 5. ovog Predloga zakona, o kojem je zapravo malopre ovde, čini mi se, bilo i reči jednim delom.
Mi predlažemo da se ovaj član 5. briše, a kao dodatnu argumentaciju onom ključnom argumentu koji smo i napisali u obrazloženju ovog amandmana, molim vas, poštovana gospodo, preporučujemo čitanje Poslovnika Evropskog parlamenta. Naša Vlada je ovde nama saopštila da je cilj naše države punopravno članstvo Srbije u EU.
Poštovana gospodo, evo Poslovnika Evropskog parlamenta ovde. U tom Poslovniku fino piše da kada se diskutuje u zakonodavnom postupku, da neki tekst mora prvo da dođe, ali pazite, u Skupštinu, a ne negde tamo da stoji na sajtu, pa da mi narodni poslanici moramo da trčimo da se snalazimo gde je i šta je, nego kada dođe u Skupštinu. Dakle, prvo ide prvo čitanje, pa se onda pripremaju zaključci prvog čitanja. Onda to malo odleži, poštovana gospodo poslanici, pa onda dolazi na drugo čitanje. Onda se priprema teren za zaključke za drugo čitanje i onda, evo ga poglavlje 5, treće čitanje i sve to u parlamentu, poštovana gospodo. A mi ovde 28. januara dobijamo, 30-og se već zakaže sednica i mi moramo da pročitamo samo jedno čitanje, a verovatno neki ne stignu da pročitaju, kao što ja, priznajem, nisam stigao sve da pročitam. Nisam imao dovoljno vremena, poštovana gospodo. Kako onda da se izjašnjava za ove predloge zakona? Evo prakse, evo pravila. Hajde da se pridržavamo dobre prakse i dobrih običaja, poštovana gospodo, i u našoj Skupštini. Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospođa Jerkov reklamira Poslovnik, pa ne znam da li da… ili ja da govorim? Ona nakon mene može pošto je bilo pozivanje… ona kao ćerka može da vam bude, gospodine Arsenoviću, pa možda da dobije priliku.
Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli smo amandman i na član 6. ovoga Predloga zakona.
Gospodine predsedavajući Arsenoviću, ja želim ovde da dopunim našu osnovnu argumentaciju dodatnim argumentom. Ovde smo imali nekoliko narodnih poslanika, poput gospodina Babića, na primer, ili gospodina Martinovića, koji su smatrali da Poslovnik Evropskog parlamenta ne treba da bude nekakav reper za ocenjivanje našeg rada i rada Vlade u pogledu predlaganja zakona našoj Skupštini.
Poštovana gospodo, ja sam sadržinu Poslovnika Evropskog parlamenta samo kao dodatnu inspiraciju narodnim poslanicima ovde predstavio, ali mi je, naravno, ključni Poslovnik naše Narodne skupštine, u kojem je 40 stranica posvećeno zakonodavnom postupku.
Ja se sada kao argument za član 6. gde kažemo amandman „briše se“, pozivam na član 154. našeg Poslovnika, gospodine predsedavajući, a tamo piše: „Predlog zakona može da se uvrsti u dnevni red sednice Narodne skupštine u roku ne kraćem od 15 dana.“
Ovde smo imali dva dana da čitamo. Prethodno smo diskutovali po ceo dan o odbrani i vojsci i ja se onda pitam kako jedan narodni poslanik može odgovorno da pristupi svom radu u Narodnoj skupštini, da čita zakone, da tumači da predlaže izmene, kada teoretske šanse nema da on može da stigne to da uradi, poštovana gospodo? Suprotstavimo se ovakvom postupanju Vlade i prihvatimo još jedan amandman „briše se“. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Arsenoviću, poštovana gospođo Udovički, poštovani gosti, uz sve simpatije prema vama, gospodine Arsenoviću, morao sam da se javim po Poslovniku, da reklamiram povredu člana 107. zato što ste sada rekli da je teško predlagaču da obrazloži svoj amandman. Gospodine Arsenoviću, to znači da ste vi rekli da je meni teško da obrazložim svoj amandman na član 6. koji glasi – briše se.
Gospodine Arsenoviću, meni nije teško da obrazložim taj amandman, a naročito kada se ima u vidu da je guvernerka NBS prihvatila dva amandmana koja glase – briše se.
Dakle, gospodine Arsenoviću, ako je moguće da guvernerka prihvati dva amandmana, briše se, ne vidim zašto biste vi kao predsedavajući ovde saopštili komentar da je teško predlagaču da obrazloži svoj amandman, a imajući u vidu i sadržinu Ustava i zakona i Poslovnika u kojim jasno stoji da Vlada naše Republike, gospodine Arsenoviću, za svoje delanje, za svoj rad odgovara nama ovde, odgovara narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini, a Vlada je neodgovorna kada sve predloge zakona šalje po hitnom postupku i ja kao narodni poslanik reagujem na tu neodgovornu praksu amandmanima briše se.
Molim vas sada, gospodine Arsenoviću, da kažete da nije teško razumeti predlagača amandmana, koji glase – briše se, i da je veoma moguće ubediti narodne poslanike da se prihvati taj amandman. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Arsenoviću, poštovana gospođo Udovočki i poštovani gosti, narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli smo amandman i na član 7. ovog Predloga zakona o osiguranju depozita zato što smo smatrali da je naša dužnosti, poštovana gospodo, da se borimo za očuvanje pravnog poretka i parlamentarizma u našoj državi.
Ovde sam kao jednu vrstu primedbe ili kritike za ovaj naš pristup koji važi i za član 7. čuo da je to besmisleno, da je bespredmetno podnositi ovakvu vrstu amandmana. Gospodin Martinović je rekao i neodgovorno. Ja se onda, gospodine predsedavajući, gospodine Arsenoviću, pitam, pa ako je to sve besmisleno, bespredmetno, ako je neodgovorno, zašto onda poslanici SNS već 160 minuta učestvuju u raspravi o nečemu što je besmisleno, bespredmetno i neodgovorno?
Smatram da je smisleno, poštovana gospodo, raspravljati o svakom članu svakog predloga zakona. Do sada smo razgovarali o ukupno osam amandmana. Za tih osam amandmana, gospodine Arsenoviću, ja sam mogao da iskoristim najviše 16 minuta, a šta je sa onom razlikom do 160 minuta? Pored poslanika iz DS, iz Socijaldemokratske stranke, najviše su vremena ovde potrošili poslanici SNS. Pa zašto poslanici Napredne stranke učestvuju u nečemu što sami označavaju besmislenim, bespredmetnim i neodgovornim? To su, dakle, poslanici, koji za sebe tvrde da su neodgovorni, da je to što rade besmisleno i bespredmetno.
Zaista, gospodine Arsenoviću, ne mogu da razumem tu vrstu argumentacije, a ja ću se boriti za usvajanje svakog amandmana – briše se, a ne samo ona dva koja je prihvatila guvernerka Tabaković. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Arsenoviću, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički i poštovani naši gosti danas u Skupštini Republike Srbije, tri su stvari koje želim da kažem povodom našeg amandmana na član 8. Predloga zakona.
Najpre, i ovaj amandman smo podneli zato što želimo da se borimo za očuvanje i dostojanstva Skupštine i pravnog poretka i parlamentarizma u našoj Republici.
Druga stvar, poštovana gospodo, ja podržavam ovo što je rekao gospodin Babić i ovo što kaže gospodin Đukanović i mislim da je to u redu, naravno. Pravo je narodnih poslanika SNS-a da učestvuju u ovoj raspravi. Ja nikada nisam hteo da upravljam tim vremenom, ni da pokušam to da radim. Samo sam pokušao da ukažem na jednu nelogičnost, da ako se za nešto kaže da je besmisleno, bespredmetno, a onda se kaže – učestvovaću u tome, samo da se malo pojasni. Ali, naravno da je to pravo i niko ne sme da dira u to pravo. Ja podržavam ideju narodnih poslanika SNS-a i gospodina Babića, da iskoriste sve vreme koje imaju po amandmanu za današnju raspravu.
Treća stvar, poštovana gospodo, nisam saglasan sa predlogom koji su saopštili gospođa Tomić i gospodin Babić, da dok mi ne dosegnemo neke standarde Evropskog parlamenta, da možda ne trebamo ni da čitamo tako pažljivo predloge zakona kao što se čitaju u Evropskom parlamentu. Poštovana gospodo, ja smatram da je upravo naša dužnost, već sada imamo uslove za to, da se svim predlozima zakona bavimo na jedan odgovoran način. Ništa nas ne sprečava, poštovana gospodo, da one standarde koji su zapisani u Poslovniku Evropskog parlamenta, ali i u našem Poslovniku Narodne skupštine, u stoprocentnom iznosu ovde koristimo, poštovana gospodo narodni poslanici. Ja smatram da to može da bude samo dobro. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički, poštovani gosti, veoma cenim gospođu Vlahović. Cenim i poziv koji je gospođa Vlahović sada ovde uputila, predloživši meni da povučem pisanim putem amandmane na ovih sada preostalih šest predloga zakona. Zaista, ceneći i ovaj predlog i inače gospođu Vlahović, želim ovde da kažem jednu stvar povodom tog poziva.
Ja bih, poštovana gospodo, uvažavajući gospođu Vlahović, mogao da razmislim o ovom pozivu i hoću da razmislim o ovoj ideji, ali je neophodno, ja mislim ovde, da obezbedimo jednu stvar, kao prethodnu stvar, da bi se o tome razmislilo, a ta prethodna stvar, poštovana gospodo, tiče se sledećeg. U koliko bi gospođa Udovički, u ime Vlade Srbije, ovde nama rekla – Vlada je pogrešila što je na ovaj način pristupila raspravi o ovim predlozima zakona u Narodnoj skupštini, ukoliko bi gospođa Tabaković rekla da je ponovo pogrešila, pošto je u decembru već jednom na isti način pogrešila, i rekla – pogrešila sam što sam na ovaj način kao guvernerka tretirala Narodnu skupštinu i narodne poslanike, i gospođu Vlahović i mene, i ako bi gospodin Babić ustao i rekao – i ja sam pogrešio što sam branio ovakav pristup Vlade i pristup Narodne banke Srbije, gospođo Vlahović, molim vas, poštovana predsednice, da gospođa Vlahović čuje, ja bih razmislio i prihvatio ovaj poziv. Samo da obezbedimo ovo kao prethodnu stvar jer se tiče odnosa između institucija, a to nama ovde mislim da jeste važno i nadam se da vi isto to tako tumačite. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički i poštovani gosti, još jednom, ceneći i ovaj predlog i poziv narodne poslanice gospođe Vlahović, a u iščekivanju reakcije i Vlade i Narodne banke i gospodina Babića, sada moram da pristupim obrazlaganju našeg amandmana na član 9. i, naravno, uz zahvalnost gospodinu Đukanoviću za jednu lekciju iz bontona i lepog i pristojnog ponašanja, moram sada da se usmerim ka obrazlaganju našeg amandmana na član 9.
Amandman na član 9, poštovana gospodo, glasi – briše se. Veoma mi je važno da ovo čuje i gospodin Babić, i gospođa Mrdaković, i gospođa Vlahović, i gospodin Đukanović, mi smo ovaj amandman podneli zbog toga što smatramo da je neophodno da se zaštiti dostojanstvo Narodne skupštine i naš parlamentarizam. Mi ovde nemamo primedbu na delovanje predsednice Narodne skupštine, zato što je ona delovala po proceduri, ali imamo primedbu na prihvatanje narodnih poslanika, na jedan predlog kojim se dovodi u pitanje to dostojanstvo Narodne skupštine i parlamentarizam.
Poštovana gospodo, na ovakav naš pristup koji se tiče dostojanstva i pravnog poretka i parlamentarizma, kao kontrastav dobijamo sledeće termine, poštovana gospodo: mržnja, neznanje, kaže - ovaj Pavićević i ne zna šta će sa sobom pa sprema amandmane, pa zaludan pop se pominje, pa sramota, pa nestručnost. Poštovana gospodo, čekajte, zar je moguće da ovakve termine koristimo kao argumentaciju, naspram argumentaciji koju nudimo mi, a koja se tiče uvažavanja dostojanstva Narodne skupštine, našeg parlamentarizma i osnovnih načela i principa našeg ustavnog sistema, poštovana gospodo. Molim samo da se usmerimo ka principima i načelima, a ne ka ovakvim terminima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, gospođo Udovički i poštovani gosti, narodni poslanik Zoran Živković i ja smatramo da je sadržina člana 10. treba da se briše iz jednog osnovnog razloga koji smo i naveli u obrazloženju za amandman na član 1. ovog Predloga zakona, ali bih ja kao što je i red u našoj Narodnoj skupštini pokušao da tu argumentaciju dopunim dodatnom argumentacijom.
Dodatna argumentacija tiče se sada već i poziva koji meni dolaze u ovu Narodnu skupštinu, u moju kancelariju dole, Ivana se javlja, građani zovu, preko Tvitera takođe poručuju, kažu – bravo narodni poslaniče Vladimire Pavićeviću, kaže tako naše zajedničke interese nas građana u Narodnoj skupštini brani jedan odgovorni narodni poslanik.
Poštovana predsednice Narodne skupštine kako ja onda da ne delam vrlo ovako inspirisan i sa jednom energijom u našoj Narodnoj skupštini kada je očigledno da građani prepoznaju sada jedan trud, posvećenost i napor kako da se očuva dostojanstvo u našoj Narodnoj skupštini tako da se ovde usvajaju najbolji mogući zakoni.
Imam još jednu stvar koju bih ovde pomenuo. Građani mi takođe saopštavaju, pišu mi ovde i preko Tvitera, da bi najbolje bilo da sada ovde i gospođi Udovički, i gospođi Tabaković, i gospodinu Babiću kupim jednu gumicu za brisanje. Kaže, tako se lakše brišu loši tekstovi, loša sadržina članova Predloga zakona. Samo da napomenem, ja sam ovde poklanjao knjige i predsednici govore Jovana Skerlića, gospodinu Gašiću jednu finu knjigu izdatu 2014. godine „Top, vojnik i sećanje“, a izgleda da ću morati da pripremim i nekoliko gumica za brisanje nekim ministrima i guvernerki NBS, a i bogami gospodinu Babiću, poštovani narodni poslanici. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički, poštovani gosti, evo, da pre svega zbog gospodina Babića ovde pročitam sadržinu člana 11. za koji mi predlažemo da se briše.
Ustavu 2. naime, piše nešto o čemu se veoma interesovao gospodin Babić malopre, a to je pitanje početne premije. U stavu 2. piše – početna premija iznosi 0,3% novčanog dela minimalnog osnivačkog kapitala banke, poštovana gospodo. Zato sam poštovana predsednice, iako sam primetio da ste bili voljni da mi date pravo na repliku sačekao svoje redovno javljanje po amandmanu da gospodin Babić dobije odgovor i na to pitanje uz tri pitanja gospodinu Babiću sada, poštovana predsednice Narodne skupštine, ako je to u redu da kažem.
Prvo, evo ne mogu direktno, pa preko vas, da li može gospodin Babić da mi odgovori na pitanje, ako Vlada Srbije nije sposobna da upravlja, poštovana gospodo, zašto se gospodin Babić u ovoj Narodnoj skupštini jednom ne suprostavi takvoj Vladi?
Drugo pitanje, ako Vlada, poštovana gospodo, ovde svakom prilikom dokida ostatke našeg parlamentarizma, zašto gospodin Babić sledi volju loše Vlade, a ne narodnu volju, poštovana gospodo?
Treće pitanje, zašto gospodin Babić brani Vladu time što kaže – pa, znate Vlada nije imala mnogo vremena da vam pripremi obrazloženje za odbijanje amandmana, a ne brani narodne poslanike i Narodnu skupštinu od jednog teškog nasrtaja izvršne vlasti na zakonodavno telo? Pa, mi ovde čitamo sve, sve predlog zakona, a resorni ministar dođe jednom u ne znam koliko vremena da brani svoje predloge zakona. Razlikuje se ta težina posla poštovana gospodo i očekujem odgovore na sva ova tri pitanja predsednice Gojković. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički i poštovani gosti, narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli smo i amandman na član 12. ovog Predloga zakona, čiju sadržinu sada ovde neću čitati jer je nešto obimnija nego što je bila sadržina člana 11.
Mi smo naravno, osnovni argument za ovaj amandman, ponudili svim narodnim poslanicima, predstavnicima Vlade i ministarki i ministru, ali ovde želim da se pozovem na nekoliko dodatnih argumenata, dva.
Najpre, meni je ovde argument za ovu situaciju i to što narodni poslanik Zoran Babić zaista ne odgovara na pitanja drugih narodnih poslanika, a kaže – e baš mi je drago što ću sada biti u prilici da odgovorim na sva tri pitanja gospodinu Pavićeviću.
Samo se dotakao jednim malim delom odgovora na prvo pitanje, a preostala dva, poštovana gospodo? Šta je sa odgovorima na ta pitanja?
Ja, poštovana predsednice Narodne skupštine, evo ovde sada dajem reč da ću odustati od rasprave o amandmanima na ovih preostalih šest predloga zakona ukoliko Vlada uradi samo jednu jednostavnu stvar, kaže – Pogrešili smo kada se tiče pristupa izvršne vlasti prema radu zakonodavnog tela.
Ukoliko gospođa guvernerka Tabaković uradi to isto, ja ću odustati od diskusije i naravno, ukoliko gospodin Zoran Babić kao šef poslaničke grupe stranke koja broji najviše narodnih poslanika u Narodnoj skupštini takođe kaže – pogrešio sam što sam podržavao neprimereni pristup Vlade Republike Srbije, Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Ukoliko se to desi, poštovana gospodo, dajem reč odustajem od rasprave po amandmanima na ove predloge zakona, poštovana predsednice Narodne skupštine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković i poštovani gosti, budući da nema sada više ni jednog od ministara u Vladi Republike Srbije, a da prisustvuje sednici Narodne skupštine. To je, u odnosu na sve druge stvari, samo još jedna manja slika nepoštovanja naše institucije, ali u redu. Ja ću se sada usmeriti ka narodnim poslanicima za koje verujem da i dalje postoji šansa da prihvate naše amandmane „briše se“ u ovom slučaju i na član 13. Predloga zakona o kojem sada debatujemo, a to je Predlog zakona o osiguranju depozita.
U odnosu na osnovni argument kojim sam ovde ponudio, želim da saopštim još jedan, a tiče se upravo onoga bez čega ni jedna savremena konstitucionalna demokratija ne može da živi, a to je pitanje pravila i procedura.
Poštovana gospodo narodni poslanici, u članu 154. našeg Poslovnika jasno piše: „Predlog zakona, pripremljen u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, može da se uvrsti u dnevni red sednice Narodne skupštine u roku ne kraćem od 15 dana od dana njegovog podnošenja“. Vlada ovde neprestano u više od 80%, pa i u slučaju ovih predloga zakona, a čiji je deo i član 13. ovoga zakona, stalno nama šalje predloge zakona po hitnom postupku.
Ja se sada ovde pitam da li se mi, poštovano gospodo, ovde nalazimo u nekom posebnom vanrednom stanju, pa stalno moramo sve da radimo po tom hitnom postupku ili mi ovde treba da poštujemo nešto što je pravilo?
Član 154. treba da bude pravilo, a ne izuzetak. Molim narodne poslanike da više usmerimo svoju pažnju i ka poroci ovoga člana. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine i poštovani gosti pretpostavljam iz ministarstva, budući da nema ni ministarke, nema ni ministra, nema ni guvernerke, ovde smo ostavljeni bez mogućnosti da bilo ko iz Vlade ko ima pravo na reč može da nam odgovori na neke naše dileme, evo npr. u odnosu na član 14. koji mi predlažemo da se briše.
Član 14. npr. kaže – ako Agencija proceni da sredstva Fonda neće biti dovoljna za isplatu osiguranih iznosa ili za druge namene utvrđene u članu 6. ovog zakona, dopunska sredstva Agencija obezbeđuje, pa se sada navodi u četiri tačke kako.
Možda sam ja imao sada jedno pitanje veoma konkretno u pogledu sadržine člana 14. ovog predloga zakona, ali budući da naši gosti nisu ovlašćeni da govore, ali mogu da asistiraju ministarki ili ministru, onda ću ja sigurno ovde ostati bez odgovora na to jedno pitanje.
Budući da ministarke nema … a evo stiže gospođa Udovički … dobro došli, onda se ja usmeravam sada ka narodnim poslanicima. Verujem da postoji jedno razmišljanje o tome, to sam zaključio na osnovu dosadašnje rasprave, da možda ne bi bilo uputno prihvatiti jedan amandman koji glasi „briše se“, ali čisto radi statistike, poštovana predsednice Narodne skupštine, ovde da kažem da je NBS prihvatila naša dva amandmana koja glase „briše se“. To znači da „briše se“ može da bude smisleno, predmetno i odgovorno, poštovana gospodo. Ne samo da je prihvatila ta dva, nego će uz ta dva Nova stranka imati ukupno sada 21 prihvaćen amandman u ovom sazivu od oko 1.000 podnetih amandmana. Ovo saopštavam samo kako bi se odagnao strah kod narodnih poslanika da je nešto loše ukoliko se glasa za ove amandmane. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički i poštovani gosti, narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli smo amandman i na član 15. ovog predloga zakona i veliko mi je sada zadovoljstvo što sam ovde imao priliku da u jednom nizu argumentujem za tri amandmana tri uzastopna člana. To mi se vrlo retko dešavalo u ovoj Narodnoj skupštini, čak i kada sam nekada imao pravo na repliku, a eto nisam dobijao.
Mi predlažemo da se član 15. ovog predloga zakona briše i ja ću sada da podsetim sve narodne poslanike, budući da smo se dogovorili jutros ovde da ćemo i da čitamo malo sadržinu Predloga zakona, jer većina narodnih poslanika nije imala ni vremena ni prilike da se pripremi za ovu raspravu čitaju predloge zakona, jer smo prošle nedelje raspravljali i o vojsci i o odbrani, pa smo bili i na Odboru za kontrolu službi bezbednosti gde smo branili Zaštitnika građana i evo šta piše u članu 15.
U članu 15. piše: „Agencija je dužna da izvrši isplatu osiguranog iznosa u slučaju pokretanja postupka stečaja ili likvidacije banke, koji je regulisan zakonom kojim se uređuje stečaj i likvidacija banaka.“
Moguće je, poštovana gospodo, da bismo mi ovde u Narodnoj skupštini, i sa našim gostima iz Vlade, na primer, obezbedili neku vrstu saglasnosti oko sadržine ovog člana, ali pod pretpostavkom da Vlada Republike Srbije, kao deo izvršne vlasti u našem ustavnom sistemu, poštuje dostojanstvo centralne institucije našeg političkog sistema, a to je naša Narodna skupština naše republike, poštovana gospodo.
Još jednom da kažem, da se to ne zaboravi, naša Skupština je, i veliko mi je zadovoljstvo što sam deo toga, svetilište političkog života u našoj Republici, poštovana predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovana gospođo Udovički i poštovani gosti, narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli smo i amandman na član 16. ovoga Predloga zakona. Budući da je član 16. nešto obimnije sadržine, tu imamo sedam stavova u tom članu, ja ne bih mogao, čitajući sadržinu tih stavova, u dva minuta da stignem sve da pročitam, pa se onda neću baviti time.
Ova dva minuta bih hteo da iskoristim da kažem dve važne stvari. Prva je – žao mi je što, evo sada, među poslanicima SNS očigledno malo ponestaje energije posvećenosti našoj diskusiji, raspravi, dijalogu u našoj Skupštini, povodom amandmana na predloge zakona koje podnose Narodnoj skupštini narodni poslanici iz opozicije. Kako je krenulo jutros, meni se činilo da će ova jedna energija da se očuva do kasno večeras, ali, izgleda da imamo blagog popuštanja ovde u pažnji kod poslanika SNS.
Zato ja predlažem predsednici Narodne skupštine, gospođi Gojković, da razmisli da budući da sada jeste vreme za to, možda odredi jednu pauzu, ne mora od sat vremena, od dva do tri, ali, recimo, od 14.00 do 14.30 sati, kako bi se narodni poslanici SNS malo odmorili, malo možda i dodatno pripremili i dogovorili da nastavimo kako smo jutros i počeli, poštovana predsednice.

Naravno. Mi smo u amandmanu na član 1. dali osnovni argument zašto smatramo da taj član treba da se briše i ista ta argumentacija koju smo ponudili u članu 1. važi i za član 16. i u odnosu na ovo što sam rekao više ništa ne bih mogao da dodam vezano za mogućnost usvajanja ovog amandmana na ovaj član ovog predloga zakona. Hvala.