Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički i poštovani gosti, gospođo Šuput i gospodine Milekiću i Kokotoviću, razumeo sam da sada, a i povodom našeg amandmana na član 4. ovog predloga zakona postoji jedna sumnja da bi se desila povreda pravnog postupka da se usvoji ovaj naš amandman, odnosno da je jedan od skupštinskih Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, a o tome je govorio Neđo Jovanović ovde malopre, da bi moglo da se desi da je taj odbor napravio jednu tešku grešku.
Poštovana gospodo, nikako ne razumem sada tu vrstu obrazloženja zato što amandmanom – briše se, ne može da se napravi nikakva povreda pravnog sistema osim ukoliko se nesaglasimo da je u vremenu koje prethodi primeni ovog zakona, da se kontinuiranom dešava povreda pravnog sistema. Ako se kontinuirano poštovana gospodo, dešava povreda pravnog sistema, onda to znači da mi ovde živimo u jednoj neuređenoj državi. Ako živimo u neuređenoj državi, onda je to zaista pitanje dokidanja ostataka našeg parlamentarizma i pravnog poretka, poštovana gospodo, a ne pravne utemeljenosti jednog amandmana na jedan član jednog predloga zakona.
Onda potvrdu za ovo što govorim nalazim i u članu 36. ovog predloga zakona u kojem piše – danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje. To znači da nema povrede pravnog postupka, poštovana gospodo. Nema povrede prava. Vraćamo se zbog greške Vlade na ono što je prethodno stanje uz mogućnost da u redovnoj proceduri do 1. aprila ovde još jednom prodiskutujemo o svim članovima i ovog predloga zakona i onda, poštovana gospodo, usvojimo najbolje. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici,  poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički i poštovani gosti, gospođo Šuput i gospodine Milekiću i Kokotoviću, evo jedan narodni poslanik Napredne stranke predlaže da preskočimo obrazlaganje makar jednog amandmana, ali poštovana gospodo, smatram da to ne bi bilo primereno onome oko čega smo se danas ovde dogovorili. A, dogovorili smo se jutros u 10.00 časova kada je počela rasprava, i gospodin Neđo Jovanović je isto klimnuo glavom, ja sam to video i narodni poslanici iz drugih poslaničkih grupa da je u redu da građani znaju šta piše u svim članovima svakog predloga zakona i da ova rasprava danas jeste prilika za to.
Ono što građani treba da znaju i to navodim kao jedan dodatni argument za bazičnu argumentaciju koju sam ja već ponudio i za ovaj amandman na ovaj član zakona jeste sledeći. Nisam tu saglasan sa gospodinom Petrovićem kada on kaže – evo, prosto većina je odlučila.
Poštovana gospodo, nije demokratija samo princip većine. Demokratija podrazumeva da je i većina ograničena nekim pravilima, propisima, procedurama i pravima. Pa, ne može nikakva većina u bilo kom odboru naše Narodne skupštine, pa ni u ovoj velikoj sali da proglasi ovde da je zemlja ravna ploča i onda da kažemo pa većina je tako rekla i da zemlju tretiramo kao ravnu ploču.
Ne može, poštovana gospodo, odavno je demokratija prestala da bude samo volja većine, samo volja naroda, nego se zato i zove konstituciona demokratija jer oni koji vladaju, koji imaju većinu imaju neku vrstu ograničenja ovde u Poslovniku, u Zakonu o Narodnoj skupštini, pre svega poštovana gospodo, u Ustavu naše Republike koji se očigledno ne poštuje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički, naravno poštovani gosti, gospođo Šuput i gospodo Milikiću i Kokotoviću, mi smo podneli amandman i na član 6. ovog Predloga zakona kojim predlažemo da se sadržina tog člana briše i ovde moram, pre svega, da reagujem sada i na nastup gospodina Atlagića. nije to gospodo, ja mislim, dovoljna definicija onoga što je konstituciona demokratija a za šta mi ovde treba da se borimo.
Konstitucionalna demokratija podrazumeva neko odlučivanje većine, naravno poštovanje prava manjine i poštovanje nekih opštih prava, ali poštovana gospodo, i poštovanje pravila, propisa i procedura a to u našem konkretnom slučaju, povodom ovog Predloga zakona znači da je u ovu Skupštinu ovaj Predlog zakona trebalo da stigne u skladu sa članom 154. Poslovnika Narodne skupštine u kojem piše – predlog zakona pripremljen u skladu sa odredbama ovog poslovnika, može da se uvrsti u dnevni red sednice Narodne skupštine u roku ne kraćem od 15 dana od dana njegovog podnošenja, a sve to, poštovana gospodo, naročito imajući u vidu član 37. ovog Predloga zakona, kojim je predviđeno da zakon kada bude usvojen počinje da se primenjuje, poštovana gospodo, od 1. aprila 2015. godine. Zar svakome ovde nije jasno da nije bilo osnova za hitnost, da smo imali vremena da se dodatno posvetimo, da se svako pojedinačno ovde potrudi oko toga, da se popravi sadržina svakog člana, pa da zaista onda diskutujemo…

Nismo. Moram ovde da kažem zato…

To je u vezi sa članom 154. našeg Poslovnika. Nema nikakve dileme za mene i da se prizna to ovde, gospodin Babić, da prihvati da je pogrešio. Hvala

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički, i poštovani gosti, gospođo Šuput i gospodo Milikiću i Kokotoviću, ja ću naravno sada da uvažim i ovu intervenciju predsednice Narodne skupštine, gospođe Gojković, koju razumem na sledeći način.
Dakle, veoma je važno, a oko toga smo se dogovorili jutros, da naši građani koji se neprestano javljaju i kažu – zainteresovani smo za sadržinu ovih Predloga zakona, da čuju šta je to predviđeno članovima ovog Predloga zakona i po kakvoj proceduri se to usvaja, a prethodno i po kakvoj proceduri se raspravlja u Narodnoj skupštini.
U članu 7. ovog Predloga zakona piše – nadležni sud je dužan da u rešenju o pokretanju postupka stečaja iz člana 6. ovog zakona, to je dakle prethodni član, odredi rok koji ne može biti kraći od 30 niti duži od 90 dana od dana objavljivanja obaveštenja o pokretanju postupka stečaja u „Službenom glasniku RS“, u kojem poveriocu mogu prijaviti svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, sada vidimo čega se tiče sadržina člana 7. ovog Predloga zakona, mi smo predložili da se briše, zbog dva razloga sada ovde, jednog neprimerenog pristupa, ja mislim Vlade Srbije u pogledu rasprave o ovom Predlogu zakona, a potom, pazite sada, pa evo u ovom članu piše – izvesni rok koji se tiče pokretanja postupka stečaja, ne može biti kraći od 30 niti duži od 90 dana, a Vlada nama sedam predloga zakona, koji se tiču ovako važnih stvari, šalje da u dva dana sve to ovde raspravimo, uz rizike da u pojedinim odborima usvojimo nešto i što ne stoji, poštovana gospodo. Samo molim da se još jednom zamislimo oko toga. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički, i poštovani gosti, gospođo Šuput i gospodo Milikiću i Kokotoviću, mi smatramo da treba da se menja i član 8. ovog Predloga zakona i ponudili smo jedan naš osnovni argument u amandmanu na član 1. zašto treba da se menja ovaj član, a ja sada poštovana predsednice hoću da ponudim još jedan argument koji nismo uputili u pisanoj formi, a mislim da može da bude važan za poslanike, pre svega Napredne stranke.
Mi smo dobili, svi narodni poslanici ovde i jedan nacrt jednog izveštaja, koji će da raspravljaju poslanici Evropskog parlamenta u martu, poštovana predsednice Narodne skupštine, koji se između ostalih stvari, gospodine Babiću, tiču i procedura kojima se služimo u Narodnoj skupštini.
Podneseno je mnogo amandmana na taj nacrt, koliko ja znam, ali očigledno da će u tom izveštaju ostati jedna velika primedba našem radu. Ja to shvatam kao kritiku i sebi, iako nisam učestvovao u tome, ali deo sam ovog zakonodavnog tela, da se neprimereno veliki broj predloga zakona šalje u ovu Skupštinu po neprimerenoj proceduri u smislu važnosti tih predloga zakona.

Ja to objašnjavam, a vezano za proceduru.

Došli smo sada na član 8. Ovaj član 8. je nešto malo obimniji da bih mogao da pročitam i komšinici i drugim građankama i građanima, ali sigurno njih interesuje i ocena Evropskog parlamenta, upravo ovoga.
Šta sada kada u martu Evropski parlament usvoji taj izveštaj i kaže – evo kako se usvajaju zakoni u zakonodavnom telu. Šta ćemo onda da kažemo toj gospodi, poštovana gospodo? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički i poštovani gosti gospođo Šuput i gospodo Milikiću i Kokotoviću, dve su stvari koje sada želim da kažem u ovoj replici, poštovana predsednice, gospodinu Babiću.
Najpre, ja na fakultetu jesam nastavnik koji je često u prilici da postavlja pitanje, ali poštovana predsednice, moram to ovde da kažem, ja nikada ne postavljam pitanje sa nadom da onaj kome je postavljeno pitanje neće znati odgovor na to pitanje.
Valjda je ideja da razgovaramo tako da se znaju odgovori na pitanja, da neki đaci, studenti pa i u nekom razgovoru, da se zna o čemu, da imaju neko znanje, a ne da se postavlja pitanje kao što je gospodin Babić sada uradio sa željom da se ne zna odgovor na to pitanje. Smatram to jednim neprimerenim pristupom, ali možemo da diskutujemo i o tome.
Druga stvar, evo da odgovorim gospodinu Babiću. Mislim da imam odgovor na to pitanje. Mislim da znam šta je odgovor. Ako gospodin Babić povodom našeg amandmana na član 8. kaže da to ako se usvoji briše se sadržina člana 8. Znači, dokidanje pravosudne grane vlasti u našoj državi, onda bi za mene poštovana predsednice značilo da je ta grana vlasti već dokinuta, jer u članu 36. fino stoji da imamo jedan zakon kojim se reguliše ova oblast, da postoje pravosudni ograni koji se bave tom oblašću, poštovana gospodo.
Ako prihvatimo argumentaciju gospodina Babića, onda zapravo saznajemo da ovde pravosudnog sistema nema, jer amandmanom „briše se“ ne možemo da uklonimo ono što postoji, a to znači da ne možemo ni da dokinemo pravosudnu granu vlasti.
Ako prihvatimo argumentaciju gospodina Babića, a ako je to tačno, onda da se stvarno dodatno zamislimo, pravosuđa ovde nema, gospodo. Da li je to tačno?

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Arsenoviću, i potpredsedniče Narodne skupštine, poštovana gospođo Udovički i poštovani gosti, gospođo Šuput i gospodo Milekiću i Kokotoviću, ceo dan danas ovde razgovaramo zapravo o tri veoma važne stvari, ja mislim, o sadržini predloga zakona koji dolazi u Narodnu skupštinu, o načinu usvajanja tih zakona i o odnosu Vlade, izvršne vlasti u našoj državi prema našoj Narodnoj skupštini.
Mislim, poštovana gospodo narodni poslanici, da ovde sada nema nijednog narodnog poslanika kome nije apsolutno jasno da naš amandman briše se, između ostalih, i na ovaj član predloga zakona jeste reagovanje na stav Vlade Republike Srbije, koji počiva na ideji da Skupština zavisi od Vlade. Smatram da je veoma dobro što smo se tokom ove rasprave danas ovde uverili, svi smo, dakle, to primili kao jednu vrstu znanja, informacije, da stvar ne stoji tako, nego da Vlada zavisi od volje narodnih poslanika u ovoj Skupštini.
Dakle, Vlada zavisi od Skupštine i svaki predstavnik, svaki susret sa bilo kojim predstavnikom Vlade Republike Srbije jeste prilika za nas, poštovana gospodo, da ih malo propitamo, da vidimo kako stoje stvari i da ih upozorimo ako primećujemo da postoji neki pristup i delanje koje zaslužuje kritiku.
Naravno, najvažnija stvar je i član 154. koji se tiče procedure slanja predloga zakona u Skupštinu, razgovora o tom predlogu zakona, a na kraju i glasanje. Mi tražimo ovde da se poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, a da se razmisli o usvajanju amandmana briše se na član 9. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući i potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Arsenoviću, poštovana gospođo Udovički i, naravno, poštovana gošćo, gospođo Šuput i gosti, gospodo Milekiću i Kokotoviću, Zoran Živković i ja podneli smo amandman i na član 13. ovog predloga zakona i u odnosu na osnovno obrazloženje koje smo vrlo fino u pisanoj formi saopštili na član 1. ovog predloga zakona, a na koji se kasnije pozivamo i drugim amandmanima. Ovde želim samo da dodam dva argumenta koja su, po mom sudu, veoma vežna za razumevanje onoga o čemu diskutujemo danas u Skupštini.
Jedna stvar tiče se nekih standarda delanja u zakonodavnom telu. Jutros sam ovde navodio primer Poslovnika Evropskog parlamenta, poštovana gospodo, koji počiva na tome da kada jedan predlog zakona dođe u Evropski parlament da poslanici pristupaju prvom čitanju, pa definisanju zaključaka, pa drugom čitanju, pa definisanju zaključaka, pa trećem čitanju, pa definisanju zaključaka i konačno, gospodo, ka usvajanju finalne verzije teksta. Dok je kod nas dovoljno da Vlada uputi u Skupštinu, po hitnom postupku, predloge zakone, ovde se to usvoji bez nekakvog velikog promišljanja i rasprave i posle dva, tri dana, posle prvog čitanja imamo usvojene zakone.
Smatramo da narodni poslanici treba da reaguju na tu praksu, kako se ne bi desilo da svi mi, koji smo narodni poslanici u Narodnoj skupštini, trpimo i relevantne kritike koje nam slede i u izveštaju Evropskog parlamenta, koji će sigurno biti usvojen u martu mesecu u Strazburu, u Evropskom parlamentu, gde će se zameriti zakonodavnom telu na ovakvom pristupu usvajanja zakona.
Mi, narodni poslanici, treba da reagujemo na neprimerenu praksu Vlade Srbije, poštovana gospodo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući i potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Arsenoviću, poštovana gospođo Udovički i naravno poštovani gosti, najpre gošćo Šuput i gosti, gospodo Milikiću i Kokotoviću, narodni poslanik Zoran Živković i ja smatramo da sadržina ovog člana takođe treba da se briše i u odnosu na bazičnu argumentaciju, koja je ja mislim jasna svakom narodnom poslaniku ovde, jer smo ne samo čitali ovde to obrazloženje za naše amandmane „briše se“, nego smo i mnogo sati danas diskutovali o tom obrazloženju.
Želim samo da dodam dve stvari koje mogu da budu značajne za dalji tok naše rasprave. Jedno je, amandman „briše se“, može da bude veoma smislen amandman i to se danas ovde poštovana gospodo, pokazalo na dva načina. Prvo, preispitivanjem jednog broja narodnih poslanika oko sadržine Predloga zakona koji u Skupštinu šalje Vlada, a na drugi način i preko toga što je na primer gospođa Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije u ime Narodne banke prihvatila naša dva amandmana koji glase „briše se.“
Tu dolazi potom i do one druge strane argumentacije ovog našeg amandmana poštovana gospodo. Pazite, kada se dogovorimo ovde da se briše jedna loša sadržina ili da se brišu loši pristupi i načini slanja u Skupštinu predloga zakona, pa onda je brisanje uvek jedan dobar mehanizam poštovana gospodo.
Samo da podsetim poštovanu gospodu narodne poslanike, ne treba se plašiti, mi smo podneli do sada oko 1.000 amandmana Zoran Živković i ja, od toga je usvojen 21, a od ovih 186 koje smo podneli za ovih sedam predloga zakona usvojena su dva.
Ne možemo da kažemo da smo zadovoljni, ali se ide malo napred poštovana gospodo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Arsenoviću, poštovana gospođo Udovički i poštovani gosti iz Ministarstva, ja ću i ovaj naš amandman da obrazložim, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, sa velikim zadovoljstvom. Ovaj amandman na ovaj član Predloga zakona glasi – briše se.
Hteo bih ovde samo da podsetim narodne poslanike, u dodatku naše osnovne argumentacije, da smo mi narodni poslanici ovde slobodno izabrani da pre svega zastupamo zajedničke interese građana Srbije. Pazite, zajednički i opšti interesi građana Srbije ostvaruju se samo ukoliko mi ovde, ja se ceo dan danas trudim upravo da to obezbedimo, obezbedimo poštovanje Ustava, poštovanje zakona i poštovanje Poslovnika Narodne skupštine. Ako Vlada Republike Srbije ne poštuje Ustav, ako Vlada ne poštuje zakone, ako ne poštuje Poslovnik Narodne skupštine, to znači da ova Vlada ne radi za opšte dobro i takvu Vladu, poštovana gospodo, treba da vratimo u okvir Ustava, zakona i Poslovnika Narodne skupštine.
Ovde je veoma važno, ja mislim, povodom rasprave o ovih sedam predloga zakona, a sada i povodom rasprave o amandmanu na član 22. Zakona o kojem razgovaramo, da se setimo samo sadržine člana 99. Ustava koji propisuje da svaki put kada neki predstavnik Vlade, a danas je to gospođa Udovički, dolazi u Narodnu skupštinu, da je to za nas prilika da proveravamo i način rada tog ministra i Vlade u celini. Meni se čini da ova Vlada ne zaslužuje prelaznu ocenu i zbog toga na takav loš rad Vlade odgovaram amandmanima – briše se. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Arsenoviću, poštovana gospođo Udovički i, naravno, poštovani gosti iz Ministarstva, po ko zna koji put ja se danas javljam za reč kako bih obrazložio jedan, poštovani potpredsedniče Arsenoviću, od 186 amandmana koje smo Zoran Živković i ja podneli na ovih sedam predloga zakona Narodne banke Srbije i Vlade Srbije, a u ovom konkretnom slučaju povodom amandmana na član 27. ovog zakona.
Smatrao sam poštovana gospodo, da naša današnja amandmanska rasprava i o ovom predlogu zakona treba da bude prilika, ne samo za mene, nego za svakog narodnog poslanika koji svoju poziciju, svoju ulogu doživljava na jedan odgovoran način kao jedna prilika da se preporuči i predloži bilo kom ministru ko dođe iz Vlade, a danas je to gospođo Udovički, meni bi bilo drago da je tu i gospodin Vujović pored gospođe Udovički, pa i gospođi Tabaković, da im se preporuči da kažu ovde - pogrešili smo što smo u Skupštinu suprotno čak i članu 167. Poslovnika naše Narodne skupštine po hitnom postupku slali 7. predloga zakona koji sadrže jedan paket rešenja za izvesne oblasti.
Smatrao sam, da smo imali tu situaciju da ministarka ili ministar kaže pogrešio sam, da guvernerka kaže pogrešila sam, da onda kažemo - u redu gospodo može nekada da se pogreši, a sada pristupimo analizi sadržine onoga što su predlozi zakona. Ako nema snage za tu vrstu i priznanje da se pogrešilo onda je neophodno da član po član analiziramo i podsećamo na greške, poštovana gospodo. Hvala.