Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre gospodine Selakoviću i poštovani gosti i gošćo iz Ministarstva pravde i poštovana predsednice Narodne skupštine, narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli smo amandman na član 7. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu.
Pokušaću da obrazložim još jednom ovaj amandman, budući da je Vlada odbila da prihvati naš amandman, ja ću komentarisati obrazloženje Vlade uz dve prethodne napomene, ministre Selakoviću.
Molim vas da u dijalogu sa narodnim poslanicima ne koristite argument - a što ne reagovaste ranije? Mi diskutujemo o nečemu kao što ste malopre uradili gospodine Selakoviću, mi diskutujemo o nečemu što je sada na dnevnom redu, nemojte da nas vraćate u prošlost, gledajmo u budućnost gospodine Selakoviću, reagujmo na ono što je sada tema.
Gospodine Selakoviću, molim vas, nemojte ovde kada se naljutite zbog nečega da vičete na narodne poslanike i tu bi predsednica Narodne skupštine možda mogla i da interveniše, ako zaključite da zbog nečega niste u pravu, kažite – nisam u pravu, a nemojte umesto toga da se ljutite, gospodine Selakoviću. To su bile dve prethodne napomene.
Sada bih pokušao da obrazložim naš amandman na član 7. Evo, u članu 7. mi hoćemo da se menja stav 2. U tom stavu 2. piše – u obliku javno-beležnički potvrđene (solemnizovane isprave), zaključuju se naročito; i sada imamo u tri tačke šta se zaključuje.
Mi smo predložili da se taj stav člana 7. ovog Predloga zakona menja i da glasi ovako – u obliku javno-beležnički potvrđene (solemnizovane isprave); i sada sledi naš dodatak za koji smatram da treba ipak da bude prihvaćen - odnosno isprave na kojoj su overeni (legalizovani) potpisi ugovornih stranaka ili jedne stranke u jednostranom pravnom poslu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje overavanje, potpisa, rukopisa i prepisa, zaključuju se, odnosno potvrđuju se naročito; i onda slede tri tačke kao što stoji u stavu 2. član 7. To je naš predlog.
Mi smo obrazložili naš predlog, ja mislim veoma jasno i zapisali smo u jednoj rečenici sledeće – smatramo da obe forme solemnizacija i legalizacija treba da budu ravnopravno ovde zastupljene, čime se posebno uvažava pravna tradicija naše države i mi smatramo da to jeste jedan veoma važan argument.
Vlada je odbila ovaj amandman. Obrazloženje Vlade je sledeće – ne prihvata se amandman iz razloga što se odredba člana 7. Predloga zakona kojim se menja član 93. Zakona o javnom beležništvu, odnosi na potvrđivanje (solemnizaciju) privatne isprave, a ne i na overu potpisa stranaka ne ispravi.
Ali, ja vas molim onda, pošto nisam zadovoljan ovim obrazloženjem, da se gospodine Selakoviću možda dodatno precizira kako se ovo obrazloženje može koristiti da se apsolutno poništi naše obrazloženje kojim tražimo da obe forme budu ravnopravne čime se uvažava naša pravna tradicija.
Dakle, na osnovu ovoga što ste vi rekli, ja ne vidim snagu argumenta, vidim samo jedan stav kao što smo i mi mogli da kažemo samo stav menjamo to i to.
Možda ja ne razumem neke stvari, ja nisam pravnik, ali gospodine Selakoviću, ja sam i u avgustu kada smo razgovarali i početkom novembra kada samo razgovarali o istim stvarima, ja sam vas pokušavao da ubedim u drugi pristup. Govorio sam i tada sa zadrškom, nisam pravnik, a pokazalo se da vi kao pravnik grešite.
Ja se sada čudim kako malo opreznije i pažljivije ne pristupate obrazlaganju toga zašto Vlada ne prihvata neke amandmane opozicije? Gospodine Selakoviću, vi ste u obrazloženju ovog Predloga zakona ovde rekli – usvajanjem ovih predloga zakona završava se štrajk advokata, a ja sam vam rekao gospodine Selakoviću, mi veoma cenimo to što su advokati uspeli da se izbore za pravnu sigurnost i vladavinu prava, ali smo i vama gospodine Selakoviću i advokatima poručili da se zakon uvek tiče udovoljavanja interesa adresata, a adresati su ovde gospodine Selakoviću, građani Republike Srbije, to znači da mi treba ovde pažljivo da razmislimo i o tome da li da se usvoje neki amandmani čijom sadržinom se utiče na to da bude bolje ostvaren interes građana Republike Srbije.
Gospodine Selakoviću, pazite, vi ste i do sada i naše i predloge advokata uglavnom odbijali, ja mislim, na jedan arogantni način. U načelnoj raspravi, uglavnom ste se makar u odnosu na mojih 11. teza, ovim predlozima zakona, branili ćutanjem, ministre Selakoviću. Kako to ministre Selakoviću?
Ovde ste malte ne skoro pa dobili tretman i statut jednog Fojerbaha, a niste se udostojili da odgovorite na te primedbe, da obrazložite malo preciznije zašto ne prihvatate neke amandmane, gospodine Selakoviću i osim toga, vi ste rekli ovde, ja sada to koristim kao argument za usvajanje našeg amandmana na član 7, vi ste rekli ovde, zapisao sam, da vama nije problem da kažete – pogrešio sam; kada pogrešite.
Gospodine Selakoviću, da lis te grešili u prethodna četiri i po meseca, molim vas da nam povodom rasprave o amandmanu Zorana Živkovića i mene na član 7. ovog prvog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu, to kažete?
Kažite gospodine Selakoviću – pogrešio sam; a u našoj raspravi ovde i u daljim raspravama, hajde zajednički da se trudimo da se ne prave slične greške i slični propusti.
Gospodine Selakoviću, arogantni pristup neće doneti zadovoljenje interesa adresata ovih zakona, odnosno građana Republike Srbije. Taj arogantni način neće ni dalje zadovoljavati naše advokate koji su se borili i ja vas zato pozivam da promenite pristup, a taj pristup menjate na dva načina, ja mislim.
Prvo, pokazivanjem jedne odgovornosti i ozbiljnosti u odnosu na pisanje obrazloženja zašto se amandmani ne prihvataju, a možda i važnije, gospodine Selakoviću, tvrdnjom – pogrešili ste. Kažite to konačno ovde. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministre Selakoviću, poštovani gosti i gošćo iz Ministarstva pravde, tri su stvari koje u replici gospodinu Martinoviću sada ovde želim da kažem.
Veoma je dobro, i to je prva stvar, što u ovoj Skupštini konačno razgovaramo o političkim idejama u parlamentarnoj praksi. Moje iskustvo u radu i diskusijama sa poslanicima Napredne stranke se stalno vraća neku prošlost, vi, bivši režim, a konačno sada imamo makar i preko Marksa.
Druga stvar, gospodine Martinoviću i gospođo predsednice, za Karla Marksa na ovoj strani zadužen je, samo da vas obavestim, gospodin Borislav Stefanović, gospodine Martinoviću, a ne ja.
Dodatna informacija, samo da znate, manifest Komunističke partije Karla Marksa najpre je mogao da se kupi za funte, a ne za rublje, gospodine Martinoviću. Na zapadu je to prvo čitano, gospodine Martinoviću.
Treća stvar, moramo ovde jednu korekciju. Ne znam zašto vi branite ministra Selakovića, koji se brani ćutanjem u odnosu na ovih 11 teza? Nisam ja rekao da je to 11 teza o lošem predlogu zakona. Ja sam rekao da je to 11 teza o neodgovornom ministru pravde Nikolu Selakoviću, gospodine Martinoviću.
Ako već govorimo o političkim idejama u parlamentarnoj praksi, red je ovde da se pažljivo slušamo da precizno saopštavamo ono što je naš stav i naše mišljenje.
Molim vas, nisam ja gospodina Selakovića posvetio sa Fojerbahom. Ja sam ovde, gospodo i gospođo predsednice Narodne skupštine, rekao da je gospodin Selaković skoro pa dobio tretman Ludviga Fojerbaha, gospodine Martinoviću, skoro, i to je velika razlika, poštovana gospodo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Bečiću, poštovani ministre Selakoviću, poštovani gosti iz Ministarstva i naročito gošća iz ministarstva, narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli smo amandman na član 8. kojim predviđamo da se menja novi član 93a, b, v, g, d, đ, ministre Selakoviću. U tom članu imamo samo jednu vrstu, možda deluje tehničkog zahteva, ali mislim da je ipak supstantivni. Mi smatramo da redosled reči ovde treba da se promeni i da javni poredak ide pre propisa, a na kraju da idu dobri običaji.
Moram ovde da kažem, kao deo argumentacije za usvajanje ovog našeg amandmana, gospodine Selakoviću, da sam ja veliki i dosledni zagovornik koncepcije vladavine prava i verujem da je to ovde i zapaženo, a za gospodina Martinovića, da kažem, i veliki i dosledni zagovornik filozofije slobode poštovana gospodo, na osnovu čega je jednim delom nastao i ovaj amandman. Za sva ova druga pitanja marksizma, marksista, gospodin Martinović da se, kao što sam rekao, javi gospodinu Stefanoviću.
Još jedan dodatak gospodine Bečiću, ja inače na Fakultetu političkih nauka jesam jedan od nastavnika, docent, ovde još jednom da kažem, koji je angažovan na predmetu moderne političke ideologije, odnosno na predmetu koji se tiče modernih političkih ideologija. Moram da kažem, radi naše rasprave ovde i preciznosti, i marksizam je jedna važna tradicija u okviru modernih, političkih ideologija poštovana gospodo, ali to ne znači da neko ko kaže da je neka tradicija važna, da automatski postaje zagovornik te tradicije.
E, tu je došlo do jednog spora, do jednog nerazumevanja, a čini mi se da nerazumevanje sa ministrom Selakovićem opstaje poštovana gospodo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Selakoviću, poštovani gosti i gošćo iz Ministarstva pravde, poštovani predsedavajući Bečiću, molim vas da mi omogućite da obrazložim kako je povređen član 103. Poslovnika, a da me ne prekinete pre nego što prođe dva minuta, što obično radite.
U stavu 1. člana 103, poštovani predsedavajući Bečiću, piše – narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika, u ovom slučaju predsedavajućeg, Narodne skupštine, ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, a učinjeno je na sednici Narodne skupštine koja je u toku i to neposredno po učinjenoj povredi.
Gospodin narodni poslanik Neđo Jovanović se javio malo pre da reklamira povredu Poslovnika član 106. i umesto da objasni kako je gospodin Martinović u svom govoru povredio Poslovnika, a vi niste intervenisali, gospodin Neđo Jovanović se javio na nastup gospodina Veselinovića, koji je govorio pre gospodina Martinovića. Gospodine Bečiću, vaša je obaveza bila da prekinete, evo gospodin Jovanović potvrđuje. Sada gospodine Jovanoviću, a malo pre ste klimali glavom. Vaša je obaveza bila da prekinete gospodina Jovanovića, da mu kažete da ne govori o gospodinu Veselinoviću koji se držao Poslovnika, nego da govori o gospodinu Martinoviću i da gospodin Neđo Jovanović, iako je njegova stranka u ovoj vladajućoj koaliciji, slobodno može da kaže da je jedan poslanik SNS delovao u Skupštini tako da ga vi niste upozorili, čime ste povredili Poslovnik Narodne skupštine, gospodine Bečiću.
Molim vas da konstatujete da ste povredili Poslovnik i da na osnovu člana 109. sebi izreknete meru upozorenja, poštovani gospodine Bečiću. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovani ministre Selakoviću, poštovani gosti iz Ministarstva pravde i poštovana gošćo iz Ministarstva pravde, Zoran Živković i ja smo podneli amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti.
Mislim da je ovaj dijalog koji je vođen preko amandmana obrazloženje za odbijanje ovog amandmana slika i prilika apsurda u kojem ne razumem zbog čega ministar Selaković. Pokušaću da argumentujem to poštovana gospodo.
Mi smo predložili da se menjaju stavovi 1. i 2. izmenjenog člana 4, a u članu 1. Predloga zakona. Dve stvari smo imali na umu. Jedno je usaglašavanje sa izmenjenim članom 7. izmena i dopuna Zakona o javnom beležništvu, pod uslovom da je taj naš amandman prihvatio ministar Selaković, računali smo da će prihvatiti. Druga stvar je da se njime posebno uvažava pravo na tradicije naše države.
Amandman je odbijen, a u obrazloženju za odbijanje amandmana ministar Selaković u ime Ministarstva pravde se poziva poštovana gospodo, na pravnu sigurnost. Sada, ja bih razumeo da je ministar Selaković u obrazloženju rekao – veoma mi je važan princip pravne sigurnosti pod uslovom da je prethodno ministar Selaković pre dva dana u Skupštini rekao – u prethodna četiri i po meseca pogrešio sam upravo oko pravne sigurnosti.
Ali ne može bez ovog stava da se pogrešilo sada da dođe isti čovek i da kaže – pozivam se na pravnu sigurnost, gospodine Selakoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministre Selakoviću, poštovana gošćo iz Ministarstva pravde i poštovani iz Ministarstva pravde, podneli smo narodni poslanik Zoran Živković i ja amandman i na član 2. ovog Predlog zakona i u obrazloženju smo jasno napisali zašto smatramo da sadržina člana 2. treba da se menja onako kako smo mi predložili.
Moram poštovanom ministru Selakoviću još jednom ovde da napomenem da ovaj argument pravne sigurnosti zaista jeste zaista važno. Oko njega je vođena borba u ova četiri i po meseca, poštovana gospodo i ministre Selakoviću. Mislim da je neophodno da to čujete ovde, pa makar i od jednog narodnog poslanika.
Vaš autoritet bi bio učvršćen, vaš lični autoritet time što biste pred narodnim poslanicima ovde rekli i vrlo jasno saopštili da ste pogrešili krajem avgusta, da ste pogrešili krajem novembra i da sada uvidevši da ste grešili tokom ova četiri i po meseca pristupate jednom zajedničkom radu, oblikovanju najbolje sadržine predloga zakona koji se danas nalaze kao tačke dnevnog reda na našem zasedanju.
Ukoliko to ne uradite, gospodine Selakoviću, vama će da ostane autoritet koji vam daje institucija, ali je nezgodna situacija za jednog odgovornog čoveka da lični autoritet zbog ovakve jedne omaške, gospodine Selakoviću, ne može u ovakvim uslovima da prati autoritet koji mu daje institucija i ja vas pozivam još jednom da razmislite i o ovom amandmanu, ali i o sopstvenom autoritetu u odnosu na delanje u ova četiri i po meseca, poštovani ministre.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Selakoviću, poštovani gosti iz Ministarstva pravde, i naročito poštovana gošćo iz Ministarstva pravde, poštovani predsedavajući gospodine Bečiću vama se sada zahvaljujem na ovom „profesore“, još jednom, iako ja još nemam taj status, ali budući da ste vi imali i na prethodnim sednicama ove vidovnjačke komentare, pretpostavljam da vi naslućujete šta sledi u mojoj karijeri na univerzitetu.
Dva su argumenta koja koristim sada ovde da pokušam da ubedim narodne poslanike, pa i ministra pravde, gospodina Selakovića, da prihvati naš amandman na član 6. ovog predloga zakona.
Najpre, gospodo, ovde je i povodom prethodnih amandmana bilo reči o tome, a ovaj se tiče iste stvari, da mi mešamo dve forme – solemnizaciju i legalizaciju. Ne mešamo, poštovana gospodo. Ja sam, obrazlažući amandman na član 7. Predloga izmena i dopuna Zakona o javnom beležništvu, saopštio da mi smatramo da ove dve različite forme, poštovana gospodo, treba da budu ravnopravno zastupljene.
Samo sam razumeo koleginicu Batić kada je diskutovala, koja nije zamerila na nerazumevanju formi, nego na doslednosti u odnosu na naše rasprave koje su prethodile.
Prema tome, poštovana gospodo, molim pre svega poslanike SNS da prate, da čitaju i da se ne usuđuju da opominju narodne poslanike, za koje se pokazalo nakon četiri i po meseca da su bili u pravu krajem avgusta, da su bili u pravu početkom novembra, da se ne usuđuju da te narodne poslanike nazivaju neznalicama, jer je vreme pokazalo, poštovana gospodo, da smo upravo mi bili u pravu a da je većina glasala za nešto što nije bilo pravično, poštovana gospodo i gospodine Bečiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre gospodine Selakoviću, poštovana gošćo iz Ministarstva pravde i poštovani gosti iz Ministarstva pravde i, naravno, poštovani predsedavajući gospodine Bečiću, upravo ste povredili dva člana Poslovnika Narodne skupštine, član 103. i član 108.
Poštovani predsedavajući Bečiću, sada neću čitati sadržinu ta dva člana. Verujem da vam je sadržina oba člana veoma poznata i zato se pitam kako, gospodine Bečiću, dok predsedavate Narodnom skupštinom, ne primenjujete sadržinu i ova dva člana Poslovnika Narodne skupštine?
Članom 103. predviđeno je da jedan narodni poslanik kada se javi po povredi Poslovnika ima pravo, gospodine Bečiću, to je njegovo ili njeno pravo, da obrazloži povredu Poslovnika u dva minuta. Vi ste obavezni, gospodine Bečiću, kao predsedavajući, da saslušate tog poslanika koji je dobio pravo da reklamira povredu Poslovnika.
Šta ste vi uradili, gospodine Bečiću? Vi ste dali pravo i priliku gospodinu Veselinoviću da obrazloži kako ste povredili odgovarajući član Poslovnika, a onda ste ga posle nekoliko sekundi, gospodine Bečiću, prekinuli i time sprečili jednog narodnog poslanika da objasni povredu Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Nikoliću, ja sam dobio reč, ne znam da li da vi insistirate dalje da govorite…

U redu, poštovani predsedavajući, gospodine Bečiću.
Poštovani ministre Selakoviću, poštovana gošćo i gosti iz Ministarstva pravde, ovde je bilo velikih dilema i kod narodnih poslanika iz Srpske napredne stranke, a uključila se i narodna poslanica Olgica Batić, koja je imala, ja mislim, dosta razborit komentar i ja je pozivam da nastavimo našu raspravu, iako gospodin Bečić nije sklon tome da se ovde vodi jedan dijalog, pa da dođemo do najboljih rešenja, kao što je rekla gospođa Čomić.
Poštovana gospodo, mi smo predložili da se u članu 7. posle stava 1. dodaje stav 2. Mislim da je ovo veoma važno, pa vas zato, ministre Selakoviću, naročito molim za jednu pažnju sada. Stav 2. glasi - Poslove overavanja potpisa iz člana 4. stav 1. ovog zakona, imamo sada jedan naš dodatak poseban, tri godine nakon imenovanja ukupnog broja javnih beležnika u skladu sa zakonom koji uređuje javno beležništvo, vrše i mesno nadležni osnovni sudovi, ako im se ugovorne strane sporazumno obrate u pisanom obliku.
Mi smatramo da ovakvo jedno rešenje može samo da doprinese opštem dobru, ministre Selakoviću. Vi ste nama u obrazloženju napisali da se amandman ne prihvata iz istih razloga kao i amandman na član 1. Ali, amandman na član 1. nije u vezi sa sadržinom ovog amandmana, gospodine Selakoviću. Molim vas, da još jednom razmislite o tome, da uvidite svoju grešku i kada je uvidite gospodine Selakoviću, da kažete, da ste pogrešili ministre. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministre Sertiću i gosti iz Ministarstva, smatram, poštovana predsednice, da je povređen Poslovnik član 107, i to u stavovima 1, 5. i 9. i član 283. Poslovnika, budući da je narodni poslanik Zoran Živković ponovo sprečen da uđe u skupštinsku salu kako bi učestvovao u raspravi o amandmanima na ove predloge zakona.
U odnosu na taj slučaj, poštovana gospodo, imamo izvesnu promenu okolnosti i moj predlog je, poštovana predsednice Narodne skupštine, da se narodnom poslaniku Zoranu Živkoviću omogući da uđe u salu i da učestvuje u raspravi. Evo zašto to predlažem i mislim da bi se usvajanjem tog predloga pridržavali Poslovnika Narodne skupštine.
Naime, narodni poslanik Zoran Živković podneo je ustavnu žalbu u kojoj je zatraženo odlaganje izrečenih sankcija do okončanja postupka pred Ustavnim sudom.
Smatram da je veoma važno da postupimo kako sam predložio, kako bismo zaštitili dostojanstvo zakonodavnog i predstavničkog tela, koje je centralna politička institucija u našem predstavničkom sistemu.
Poštovana gospodo, mislim da je ovde reč o principu legitimnosti, jer po našem sudu ne može sloboda govora da se ograničava samo zbog toga što se neki govor ili neka reč čini neprijatnom ili stvara neprijatnost npr. predsedniku Vlade. Kako Skupština ne bi došla u situaciju da je Ustavni sud opominje zbog izvesne vrste delanja, mislim da bi najbolje bilo da gospodin Živković može da učestvuje do okončanja postupka pred Ustavnim sudom. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Sertiću, poštovani gosti iz ministarstva i poštovana predsednice Narodne skupštine, narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli smo amandman na član 1. ovog Predloga zakona o privrednim društvima koji branite danas vi, amandmanski, gospodine Sertiću. Budući da nam je član 1. ovog Predloga zakona na neki način i supstantivni, a da smo mi preporučili da se briše sadržina tog člana 1, ja ću, poštovana predsednice, koristiti sada i vreme po amandmanu koje imam, nezavisno od dva minuta kojim raspolažem za svaki amandman. Dakle, ako sam izračunao dobro, sada imam sedam minuta.
U obrazloženju gospodina Sertića mi smo mogli da pročitamo da naš amandman koji glasi – briše se, se ne prihvata jer ne postoje dovoljno obrazloženi razlozi za njegovo prihvatanje.
Poštovani gospodine Sertiću, mi smo pokušali da obrazložimo zašto taj član i svi članovi ovog Predloga zakona treba da se brišu, u načelnoj raspravi, ali i u amandmanu koji smo podneli u pisanoj formi. I budući da je meni sada ovde jasno iz vašeg odgovora da razlozi nisu dovoljno dobri, ja ću pokušati, gospodine Sertiću, sada ovo vreme da iskoristim da vas ubedim u to da odustanete od odbrane ovog Predloga zakona, poštovani gospodine Sertiću.
Šta je situacija? Dakle, mi smo odlučili da podnesemo amandmane – briše se, na sve članove ovog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima.
Tri su stvari za nas veoma važne ovde, poštovana gospodo. Jedno je – ovaj Predlog zakona, gospodine Sertiću, otkriva jednu neodgovornost izvršne vlasti, pre svega Vlade Republike Srbije. Šta znači neodgovornost, gospodine Sertiću? Evo, da navedem samo dve stvari, kao doprinos obrazloženju našeg amandmana da se briše član 1, gospodine Sertiću. Najpre, ovaj Predlog zakona nam otkriva da Vlada ne ispunjava svoje dužnosti prema drugima, na osnovu ukazanog poverenja građana. Jer, ovaj Predlog zakona služi tome da se nadoknadi nešto što je Vlada propustila da uradi, poštovana gospodo. Dakle, Vlada ne ispunjava svoje dužnosti, a to je neodgovornost.
Druga stvar, Vlada, poštovana gospodo, narodni poslanici sada, pre svega, ne podnosi račune za učinjene i neučinjene akte. Naš je dakle sud da pre nego što bismo mi mogli ovde da raspravljamo o Predlogu zakona koji se tiču ovih izmena, Vlada treba da dođe, pre svega predsednik Vlade, i da kaže – bio sam neodgovoran, a onda, gospodine Sertiću, da zajednički ovde raspravljamo o tome kako da se nadomesti šteta koja je učinjena.
Dakle, ovaj Predlog zakona je po mom sudu, po mom čitanju i tumačenju, a član 1. mi je tu najvažniji, jer je osnovni, slika i prilika jedne neodgovorne Vlade. Vlada, gospodine Sertiću, i nadam se da razumete sada ovaj argument, vi ste član te Vlade, znam da znate o čemu se radi, nije uradila u roku nešto što je morala da uradi i sada se Vlada poigrava zakonom i vladavinom prava.
Poštovana gospodo i gospodine Sertiću, moj osnovni argument za ovaj amandman tiče se jednog važnog principa u politici, amandman na član 1. ovoga Predloga zakona, a to je princip etike odgovornosti, gospodine Sertiću. Nadam se da je sada još jasniji naš amandman, da je obrazloženje sada malo potpunije. Etika odgovornosti znači – politika se meri rezultatima. Ako nema rezultata, ako je Vlada nešto propustila da uradi, da se dođe ovde i da se kaže, a ne da se nedostaci, pogreške maskiraju izmenama jednog zakona.
Druga stvar gospodine Sertiću, ovo je jednako važan argument, kao što je bio i prethodni, pazite poštovana gospodo narodni poslanici, šta je nama ovde Vlada predložila. Vlada nam je, da tako kažem, ovde predložila „leks individualis“, da ga tako nazovem, poštovana gospodo. Šta to znači, da objasnim.
U članu 3. Ustava, mi poštovana gospodo i poštovana predsednice Narodne skupštine, imamo vrlo jasan opis toga šta znači princip vladavine prava. Jedan od elemenata principa vladavine prava kaže da zakoni moraju da budu opšti, da opštost zakona jeste važan element svakog zakona i vladavine prava, da sada ne otvaram potpuno tumačenje toga šta podrazumeva vladavina prava, što je zapisano u članu 3. našeg Ustava, poštovani gospodine Sertiću.
Član 98. Ustava takođe se tiče stvari. Tiče se nadležnosti Skupštine, šta Skupština ovde radi. Član 99. Ustava govori da naša Skupština usvaja zakone i druge opšte akte. Zakon je opšti akt, a ja sam vama ovde gospodine Sertiću, u načelnoj rasprava, a sada i povodom člana 1. ovog predloga zakona, pokušao da ukažem na to da ste u obrazloženju za ovaj predlog zakona u svaki pasus obrazloženja stavili naziv jednog privrednog subjekta „Telekom Srbija“, „Telekom Srbija“, „Telekom Srbija“, i četvrti put u četvrtom pasusu „Telekom Srbija“.
Time ste nam poštovani gospodine Sertiću saopštili da ovaj zakon, ovaj predlog zakona ne može da bude opšti akt. To je dakle „leks individualis“, a Narodna skupština poštovana gospodo narodni poslanici, sada se usmeravam i ka gospodinu Babiću koji je šef ovde najveće poslaničke grupe i gospođi Vukomanović i ostaloj gospodi, šefovima poslaničkih grupa, naša Narodna skupština ne bi smela da usvaja „leks individualis“ poštovana gospodo.
Gospodine Sertiću, molim vas da mi odgovorite, da li vam je sada naše obrazloženje jasnije,uz još jedan dodatak, poštovani gospodine Sertiću. Mi smo ovde već imali slične situacije, naše iskustvo sa gospodin Selakovićem je slično, ali vidite šta se njemu dešava gospodine Sertiću. On će danas morati po treći put u pet meseci da dođe u ovu Narodnu skupštinu da brani jedno te isto. Nećete valjda gospodine Sertiću, da sledite lošu praksu? Prekinite lošu praksu, usvojite naš amandman i da ova Skupština radi kako treba. Hvala vam poštovana gospodo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Sertiću, žao mi je što se vi malo ne uključite u ovu raspravu, da čujemo vaš sud o ovom obrazloženju kojim sam dopunio obrazloženje za naš amandman na član 1. gde piše – briše se.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, dve stvari ovde sada želim da kažem povodom našeg amandmana na član 1. ovog Predloga zakona. Najpre, poštovana gospodo iz SNS-a, nekada je bolje prihvatiti amandman čija je sadržina – briše se, nego glasati za sadržinu predloženih zakona. Poštovana gospodo, slučaj ministra Selakovića je najbolji primer za to. Gospođo predsednice, da nas je ministar Selaković tamo u avgustu, pa u novembru slušao kada smo mu govorili da se brišu…

Briše se, a ja navodim primer koji…

Predsednice, ja time branim dostojanstvo Skupštine, jer hoću da obrazložim da je amandman: „briše se“ nekada bolji od usvojene sadržine nekog zakona. Ne želim da gospodin Sertić sledi loš primer gospodina Selakovića.
Druga stvar, poštovana gospodo, mi smatramo ovde da je važan redosled koraka. Vlada je, ukoliko je propustila da uradi nešto, morala da dođe u ovu Skupštinu, i to pre svega predsednik Vlade, da podnese račun za neučinjeno, za nastalu štetu ili za potencijalnu štetu, a potom, poštovana gospodo, da zajednički ovde pokušamo da pronađemo najbolji put da korigujemo ono što je učinjeno veoma loše. Zato se nadam da će amandman biti usvojen. Hvala.