Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospodo iz Ministarstva, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, smatram da je povređeno nekoliko članova Poslovnika, počev od člana 108, preko člana 114, 115. i člana 283. u kojem, na primer, piše da je narodni poslanik dužan da učestvuje u radu Narodne skupštine.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, jedan od narodnih poslanika, gospodin Zoran Živković, je jutros, kao što je i red, došao u ovu Skupštinu, pokušao da uđe u ovu salu, kako bi obavio svoje dužnosti predviđene Poslovnikom Narodne skupštine, Zakonom o Narodnoj skupštini i Ustavom naše Republike.
Narodni poslanik Zoran Živković je jutros, po mom sudu, bespravno sprečen da uđe u salu naše Narodne skupštine, kako bi učestvovao u raspravi o ova tri predloga zakona. Budući, poštovana predsednice Narodne skupštine, da ne postoji bilo koji dokument u vidu jednog rešenja, da kažem, odluke bilo kog tela Narodne skupštine, pa ni vaše, na primer, kojim bi se mogao opravdati ovakva vrsta postupka prema narodnom poslaniku Zoranu Živkoviću, molim vas, poštovana predsednice, gospođo Gojković, da poštujući Ustav Republike Srbije, Zakon o Narodnoj skupštini i Poslovnik Narodne skupštine, omogućite Narodnom poslaniku Zoranu Živkoviću da redovno, kako priliči svakom narodnom poslaniku ovde, ispunjava svoje dužnosti u Narodnoj skupštini, a to znači da se gospodinu Zoranu Živkoviću, koji se uredno prijavio za reč za diskusiju danas, obezbedi pravo da učestvuje u raspravi o ova tri predloga zakona koja se nalaze na dnevnom redu današnje sednice. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri u Vladi Republike Srbije, poštovani gosti i poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, mene veoma čudi kada čujem da neko od narodnih poslanika iz jedne od vladajućih stranaka ovde, u ovom slučaju iz Napredne stranke, kaže da će bez dvoumljenja da glasa za predloge zakona koji se nalaze kao tačke dnevnog reda na našoj sednici, najvišeg predstavničkog tela, naše Narodne skupštine danas.
Mene to čudi, poštovana gospodo, zato što smatram da imamo veoma loše predloge zakona i pokušaću, pre svega, da se usmerim izvesnim pitanjima, komentarima i napomenama gospodinu Sertiću, koji ovde brani dva predloga od tri, o kojima danas raspravljamo.
Najpre, gospodine Sertiću, Vlada je predložila da se o Predlogu izmena Zakona o privrednim društvima raspravlja po hitnom postupku. Gospodine Sertiću, moram da vas pitam - zar je moguće da ništa nismo naučili iz prošlogodišnjeg iskustva? Prošle godine, poštovana gospodo, raspravljali smo ovde o predlozima zakona po hitnom postupku, usvojili smo ovde početkom decembra Zakon o planiranju i izgradnji njegove izmene, posle 20 dana, gospodine Sertiću, morali smo da menjamo to što smo 20 dana ranije usvojili. Potom, poštovana gospodo, gospodine Sertiću, ovde smo raspravljali o zakonima koji se tiču javnih beležnika, notara, dva puta smo menjali jedno te isto i ponovo ćemo morati po treći put, gospodine Sertiću, ovde verovatno do kraja januara.
Gospodine Sertiću, tu do vas sedi gospodin Antić, koji je, ja mislim reč „izvinite“, najviše upotrebljavao u našoj raspravi krajem decembra kada smo i njemu stavili zamerku na način koji je primenio kada je došao da brani svoj Predlog zakona o energetici ovde sa 434 člana, poštovana gospodo.
Gospodine Sertiću, učimo se na nekom iskustvu. Ne treba da donosimo zakone po ovakvom postupku. To je jedna primedba.
Druga stvar, čitajući sadržinu predloženih izmena, čitajući razloge za donošenje zakona, čovek može da zaključi, i o tome je, mislim, veoma precizno, veoma primereno ovde i jutros govorila narodna poslanica Olgica Batić, da se izmene zakona tiču jednog privrednog subjekta. Evo ja sada uzimam razlog za donošenje zakona, prvi pasus „Telekom Srbija“, drugi pasus „Telekom Srbija“, treći pasus „Telekom Srbija“, poslednji pasus „Telekom Srbija“.
Poštovana gospodo, molim vas da se zamislimo oko toga, a i vi gospodine Sertiću - da li zakoni treba da služe tome da se tiču jednog privrednog društva? To je strašna zamerka. Postoji, poštovana gospodo, jedan princip, koji važi u svakoj državi koja se temelji na vladavini prava, a to je princip da moramo da imamo obezbeđenu opštost zakona. Na šta bi to ličilo, poštovana gospodo, kada bismo za svaki privredni subjekt morali ovde posebno da raspravljamo i da o njemu usvajamo jedan posebni zakon? To bi značilo, gospodine Sertiću, da izlazimo iz okvira vladavine prava. Ako se izlazi iz okvira vladavine prava, a ovakvim predlogom se upravo to radi, onda to znači, poštovana gospodo, da Vlada iskače sa evropskog koloseka. Ovo više, gospodine Sertiću i poštovana gospodo narodni poslanici, nije neki evropski put, čak ni u formalnom smislu. Ovo je, gospodine Sertiću, kako ja razumem antievropski put, a ja smatram da ovde treba da se suprotstavimo tome.
Treća stvar, ako se usmerimo malo sada na ovaj drugi predlog zakona koji vi branite. Na primer, član 3. ovog predloga zakona o izmenama Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije, kaže – Fond za svoje obaveze odgovara svojom imovinom. Gospodine Sertiću, možete li da nam kažete kolika je to imovina Fonda? Možete li ovde da nam kažete kolika je to imovina kojom taj Fond onda može da odgovara?
Na primer, član 10. kaže – program rada Fonda sadrži namenu, visinu itd, ali se briše ovo „godišnji“. Ja sa pitam, poštovani gospodine Sertiću, zašto se briše to „godišnji“, zašto se briše ova ograda do 31. decembra, jer ja zaključujem sledeće – menjamo zakon zato što neko nije radio svoj posao? Ako tome dodam onu suprotstavljenost, opštost iz zakona, onda ja mislim, gospodine Sertiću, da se apsolutno stvara slika tog antievropskog puta i puta koji nas usmerava ka mogućnosti korupcije, gospodine Sertiću. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, mislim da je veoma važno i veoma dobro što naše rasprave o različitim predlozima zakona u ovoj godini završavamo raspravom o amandmanima na jedan predlog zakona koji su u Skupštinsku proceduru uputili upravo narodni poslanici.
Mislim da je i u simboličkom smislu to veoma dobro jer nam ukazuje na jednu veliku mogućnost, poštovana gospodo, da se pogledamo ovde u oči, da se suočimo sa sopstvenim delanjem u ovoj Narodnoj skupštini, u ovoj kalendarskoj godini.
Evo šta je moje razmišljanje povodom amandmana na član 1. koji je ovde uputio gospodin Bradić, poštovana gospodo i povodom rasprave o ovom predlogu zakona.
Usvajanje Predloga zakona o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, poštovana gospodo, biće slika i prilika delanja ove skupštinske većine i delanja, poštovana gospodo, jedne veoma loše Vlade.
Evo, pokušaću to da ilustrujem upravo na primeru amandmana na član 1. koji je podneo gospodin Blagoje Bradić.
Gospodin Bradić je ovde u obrazloženju naveo da smo mi o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, poštovana gospodo, raspravljali pre 20 dana. Te izmene ovog istog zakona usvojene su 8. decembra, poštovana gospodo.
Tada smo vam Zoran Živković, narodni poslanik i ja, Vladimir Pavićević, govorili da ne treba to da radite, poštovana gospodo, naročito povodom člana 97. tog zakona, koji sada ovde ponovo, poštovana gospodo, treba da se menja. Šta se sada dešava? Menja se član 97. uz sledeće obrazloženje.
Poštovana predsednice, očekujem vašu podršku sada ovde u diskusiji, možda da vi, takođe, iskoristite dva minuta, pet minuta ili više, gospođo Gojković.
Pazite obrazloženje, poštovana gospodo. Kaže - prilikom usvajanja amandmana, a to je ono od pre 20 dana, na ovaj član zakona potkrala se greška. Pa kako greška, poštovana gospodo? Koliko sam puta ustao ovde u načelnoj raspravi, u raspravi po amandmanima da kažem da ovakva greška ne sme da se dogodi zakonodavnom telu prilikom usvajanja sadržine predloga zakona u našoj Skupštini.
Pazite, nije se potkrala greška, poštovana gospodo, nego ste vi, a ja sam to rekao i u načelnoj raspravi, usvojili jedan krpež od zakona, što se danas potvrđuje.
Poštovana predsednice, još jednom da podsetim narodne poslanike šta ova reč znači, šta piše u rečniku srpskog jezika, u izdanju Matice srpske iz Novog Sada, poštovana gospodo. Evo, kaže, krpež od zakona. Krpljenje – ono što je urađeno, sastavljeno loše, nevešto, neskladno, kako bilo, ono što je sklepano, skrpljeno, poštovana gospodo.
Pazite na koji način, poštovana predsednice Narodne skupštine, mi završavamo naše rasprave u ovoj kalendarskoj godini u našoj Narodnoj skupštini – usvajanjem jednog zakona koji možemo da nazovemo, na osnovu značenja termina krpež iz rečnika, krpež od zakona. Da li to treba da bude slika i prilika delanja Narodne skupštine kao, poštovana predsednice Narodne skupštine, više puta smo ovde to ponovili, centralne političke institucije u našem ustavnom sistemu, a mi volimo da kažemo, jer je to istina, poštovana gospodo, svetilišta našeg političkog života. Ovakav zakon da bude slika i prilika našeg rada u ovoj kalendarskoj godini?
Poštovana gospodo, smatram da treba dobro da se zamislimo, ako je ovo ocena našeg rada ovde, da se zamislimo ovako u razgovoru jedni drugima, a naročito, poštovana predsednice, u odnosu prema građanima koji, saglasan sam, prate pažljivo ove rasprave, prate ovaj rad i kojima, budući da je ovo moje poslednje redovno javljanje, u ovoj godini ovde u Skupštini želim, poštovana predsednice, srećnu Novu godinu 2015, uz jednu nadu, da ćemo u narednoj godini, 2015. godini, smeniti lošu vlast. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Bečiću, umesto jedne vrste autorfleksije, samopreispitivanja, što sam ja preporučio ovde svima nama, ne samo poslanicima SNS nego i sebi kao jednom narodnom poslaniku koji deluje u Narodnoj skupštini, u kojoj sedi 250 slobodno izabranih narodnih predstavnika, umesto da primenjuje taj pristup, gospodin Babić je govorio o krpežima, trpežima i drpežima, pretpostavljam, gospodine Bečiću, pokazujući ovde izvesne pesničke sklonosti, jer smatra da je izražavanje u rimi nešto što koristi ili možda on smatra da vodi opštem dobru.
Smatram da takvo pesničko poigravanje ili pokušaj pesničkog poigravanja neće rešiti problem koji imamo, a ja sam, poštovana gospodo, veoma precizno pokušao ovde da definišem šta je problem na primeru jednog predloga zakona koji menjamo samo 20 dana nakon što smo izmenili taj Zakon o planiranju i izgradnji, poštovana gospodo.
Ja moram ovde još jednom, poštovani predsedavajući Bečiću, da pozovem sve narodne poslanike da se zamisle oko jednog važnog principa u našem zajedničkom delanju u ovoj narodnoj skupštini, a to je princip etike, odgovornosti, poštovana gospodo. Taj princip kaže – u politici moramo da merimo rezultate, pa i rezultate našeg rada u ovoj Narodnoj skupštini. Sudeći po zakonu koji poslednji usvajamo u ovoj godini, vrlo smo loše radili, poštovana gospodo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, predlažem narodnim poslanicima da se u dnevni red Dvanaeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije uvrsti i Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju koji smo u Narodnu skupštinu uputili narodni poslanik Zoran Živković i ja, 26. septembra ove godine. Dakle, poštovana gospodo, pre tačno tri meseca.
Ovim Predlogom dopuna Zakona o visokom obrazovanju, mi predlažemo narodnim poslanicima da se član 4. Zakona o visokom obrazovanju kojim se definišu principi visokog obrazovanja doda jedan veoma važan princip na koje mora da se temelji jedan sistem visokog obrazovanja, jedne savremene demokratske države, a to je poštovana gospodo princip akademske čestitosti.
Podsećam da se među principima visokog obrazovanja u članu 4. Zakona o visokom obrazovanju navode – akademske slobode, autonomija, jedinstvo nastave i naučno istraživačkog, odnosno umetničkog rada, otvorenost prema javnosti i građanima, uvažavanje humanističkih i demokratskih vrednosti nacionalne i evropske tradicije i vrednosti kulturnog nasleđa, poštovanje ljudskih prava i građanskih sloboda uključujući zabranu svih vidova diskriminacije, usklađivanje sa evropskim sistemom visokog obrazovanja i unapređivanje akademske mobilnosti, nastavnog osoblja i studenata, učešće studenata u upravljanju i odlučivanju posebno u vezi sa pitanjima koja su od značaja za kvalitet nastave poštovana gospodo, ravnopravnost visoko-obrazovnih ustanova bez obzira na oblik svojine, odnosno na to ko je osnivač, afirmacija konkurencije obrazovnih i istraživačkih usluga radi povećanja kvaliteta i efikasnosti visoko-školskog sistema, obezbeđivanje kvaliteta i efikasnosti studiranja.
Mi smatramo da kao dvanaesti princip, jedan od principa sistema visokog obrazovanja u Srbiji treba da bude akademska čestitost. Ukoliko poštovana gospodo dogovorimo ovde da otvorimo raspravu i o akademskoj čestitosti kao važnom principu sistema visokog obrazovanja, poslali bismo dve važne poruke – prvo da se zakonodavno telo pridružuje jednoj vrsti otpora destrukciji akademske zajednice koja dolazi u jednom strašnom naletu izvršne vlasti. Druga stvar, poručili bismo mladim ljudima koji tek ulaze u svet nauke i istraživanjima, da vredi pošten naučno-istraživački rad poštovana gospodo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Antiću, poštovana ministarko Joksimović, poštovani saradnici iz ministarstva i iz Kancelarije za evropske integracije, gospođo Ilić, gospodine Bečiću, prekršili ste ponovo po ko zna koji put Poslovnik Narodne skupštine, član 108. koji definiše da se predsedavajući odnosno predsednik Narodne skupštine brine o redu na sednici Narodne skupštine.
Poštovana gospodo, red na sednici Narodne skupštine znači da se pridržavamo Poslovnika Narodne skupštine. U Poslovniku Narodne skupštine piše da kada neki gost, a gospođa Joksimović je danas ovde gošća, ili neki narodni poslanik dobije pravo na republiku, da ta replika ne može da traje duže od dva minuta, poštovana gospodo.
Volim da slušam gospođu Joksimović, nemam zamerku u tom smislu, ali imam zamerku da neki član ili članica Vlade kada dobije pravo na repliku, umesto da govori dva minuta, što bi bilo pridržavanje Poslovnika govori gospodine Bečiću skoro četiri minuta.
Evo gospođa Joksimović može ovde da potvrdi da se to zaista desilo. Poštovana gospodo, šta je onda zaključujem? Onda ja ne zaključujem samo da je prekršen Poslovnik, nego ja zaključujem da se ova poslanička većina ovde i vi gospodine Bečiću kao predsedavajući, stavite u jedan, da kažem, ponizni odnos prema izvršnoj vlasti.
Vi izvršnoj vlasti, gospodine Bečiću, ovde duplirate vreme mimo Poslovnika, a narodnim poslanicima koji se pridržavaju Poslovnika, a ja sam jedan od njih, prekidate ih u sred govora…

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Joksimović, poštovani gospodine Antiću, poštovani gosti iz ministarstava i iz Kancelarije za Evropske integracije, tu je gospođa Ilić, koliko ja razumem, gospodine Bečiću, ponovo ste malo pre prekršili Poslovnik Narodne skupštine, ovog puta član 103. koji definiše pitanje povrede Poslovnika Narodne skupštine.
Na dva načina ste to uradili, gospodine Bečiću. Prvo, omogućili ste gospodinu Babiću da ponovo govori duže nego što po Poslovniku ima pravo. Gospodin Babić je kao i svi narodni poslanici imao pravo sada da govori dva minuta, a gospodin Babić je, evo ja sam ovde sada merio, govorio dva minuta i 16 sekundi.
Gospodine Bečiću, kada ja dobijem pravo da reagujem po Poslovniku ili na repliku, vi mene upozorite da mi je vreme isteklo na minut i 55 sekundi. Taman posla da doživim dva puna minuta. Malo pre ste me isključili na minut i 52, gospodine Bečiću, to je jedna vrsta prekršaja, poštovani gospodine Bečiću.
Druga vrsta prekršaja, gospodin Babić se ovde javio po povredi Poslovnika. Umesto da obrazloži kako je povređen Poslovnik, gospodin Babić je replicirao na moj govor kada sam pokušao da obrazložim zašto ste vi prethodno povredili Poslovnik, gospodine Bečiću.
Mogao bih i ja tako da govorim da je predsednik Vlade ponizio Skupštinu, da je postao uzurpator pominjući neke termine poštovana gospodo, ali nisam to uradio, a gospodin Babić jeste,a vi ste prekršili Poslovnik.

Poštovane dame i poštovana gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Bečiću, poštovani gosti iz Vlade Republike Srbije, gospodine Antiću, mi ćemo da glasamo protiv Predloga zakona o energetici.
Naši razlozi, poštovana gospodo, su principijelni, jer smatramo gospodine Antiću da su vaši argumenti za hitnost postupka slabi. Moram da se vratim na taj argument. Pazite, poštovana gospodo i narodni poslanici ovde, danas je 26. decembar. Mi smo 22. decembra ovde u Skupštini primili Predlog zakona o energetici. To je bilo onog dana kada je počela rasprava o budžetu za 2015. godinu i o izmenama Zakona o budžetu za 2014. godinu. Mi smo svi učestvovali u toj raspravi. To traje svih ovih dana.
Predlog zakona, koji je uputio gospodin Antić, ima 434 člana. O budžetu smo raspravljali do juče ujutru u osam sati, poštovana gospodo. Dan i noć. Ja sam svoje argumente obrazlagao 15 sati ovde bez pauze. Gospodine Antiću, kada je da pročitam vaših 434 člana Predloga zakona o energetici? Kada? Ako pretpostavim da sam čitao i budžet za 2015. godinu, što jesam, i rebalans za 2014. godinu, što jesam, i prethodno 513 članova zakona Narodne banke Srbije, poštovana gospodo. Pa očekivanje od jednog narodnog poslanika, naravno, ako nije upućen u materiju da se konsultuje, ali ipak i sam da pročita predlog zakona. Ja ne mogu, poštovana gospodo, da glasam za predlog zakona, a da ga nisam pročitao. Kako ja da glasam danas kada nije bilo teoretske šanse, gospodine Antiću, da ja pročitam ovo? Iz principijelnih razloga glasaću protiv.
Druga stvar, poštovana gospodo narodni poslanici. Glasaću i protiv Predloga zakona o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji. Evo, gospođe Rakić ovde, da kažem i gospodinu Babiću i gospođi Vlahović i ostaloj gospodi, Giriću i Atlagiću.
Pazite, poštovana gospodo, pre dve nedelje poslanici napredne stranke glasali su za izmene i dopune istog ovog zakona. Pazite, poštovana gospodo, pre dve nedelje niste ni hteli da nas čujete kada smo argumentovali da nam treba potpuno novi zakon o planiranju i izgradnji. Potpuno novi, poštovana gospodo. Šta se dešava? Danas raspravljamo o izmenama zakona koji smo menjali ovde pre dve godine. Pazite, poštovana gospodo, ja sam čitao u literaturi ima naziv za to. Mi od jednog zakona pravimo krpež od zakona. Evo u rečniku šta znači krpež, poštovana gospodo. Rečnik srpskog jezika „Matice srpske“. Evo, da vam pročitam, pa da vidimo ko će da glasa za taj krpež od zakona. Evo, kaže: „Krpež, ono što je urađeno ili sastavljeno loše, nevešto, neskladno, kako bilo, ono što je sklepano, skrpljeno“.
Poštovana gospodo, pa mi smo vam pre dve nedelje predložili da sačekate evo do kraja marta, a da vam mi iz Nove stranke podnesemo predlog novog Zakona o planiranju i izgradnji i podnećemo do kraja marta. Mi ćemo u skupštinsku proceduru da uputimo apsolutno novi predlog Zakona o planiranju i izgradnji, poštovana gospodo, umesto da krpimo na ovaj način ovde zakon.
Pa, naša Skupština, koliko puta ponavljam ovde, je svetilište političkog života. Sadržina zakona koji usvajamo mora da bude najbolja, najkvalitetnija, a ne na svake dve nedelje da menjamo izmenama i dopunama, izmene i dopune jednog te istog zakona, gospodo.
Treća stvar, glasaćemo za usvajanje ovog predloga zakona o IPA 2, gospođo Joksimović. Glasaćemo za, ali moram da vas pitam nešto.
Gospođo Joksimović, mi smo diplomirali na istom fakultetu. Gospođo Joksimović, vi ste bili studentkinja generacije. Ja sam bio student generacije na tom fakultetu. Ja znam da vi znate, gospođo Joksimović, šta su evropske vrednosti, šta je vladavina prava, šta je podela vlasti, a sve to je zapisano u našem Ustavu. Pitam se, gospođo Joksimović, kako to da na jednoj sednici Vlade da se ne javite i da postavite pitanje odnosa izvršne vlasti prema Skupštini? Pa, vidite li vi kako teče naša rasprava danas? Po hitnom postupku, uz pozivanje na evropsku praksu, a onda gospodin Antić kaže – evropska praksa zaobilaženje Skupštine. Skupština se posmatra kao prečica, ili ovi krpeži od zakona, gospođo Joksimović. Kako to da vi ne reagujete na to kao ministarka koja se bavi evropskim integracijama, u čijem temelju je vladavina prava, poštovana gospođo Joksimović? Strašno me interesuje odgovor na to pitanje. Hvala.

Poštovane dame i poštovana gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Bečiću, poštovani gosti, iz Vlade Republike Srbije cenim ovaj sada postupak gospodina Antića. On na neki način pokazuje sada, ali naknadno jedno uvažavanje prema narodnim poslanicima. Dve su stvari koje moram ovde da kažem.
Prvo, gospodin Babić kaže – šta ovaj čovek priča, kada nije pročitao Predlog zakona. Nisam pročitao poštovana gospodo, ali ja pitam sada ovde ko bi moga da pročita Predlog zakona koji čine 434 člana Zakona, nakon četvorodnevne rasprave o budžetu za 2015. godinu, nakon uloženih 65 amandmana koje sam ja ovde obrazlagao, sedam je usvojeno, prethodno Narodna banka Srbije 513 amandmana i na 530 članova, prethodno Zakon o planiranju i izgradnji.
Poštovana gospodo, jedino da jedan čovek ne spava ni jednu noć u poslednjih mesec dana. Pa ko je to mogao da pročita poštovana gospodo? Iz principijelnih razloga gospodo ja ne mogu da se izborim sa svojom savešću pa da glasam za neki predlog zakona koji teoretske šanse nije bilo, nisam mogao da pročitam.
Druga stvar, druga napomena poštovana gospodo i gospođo Joksimović, vi kažete Zakon o energetici je toliko važan da je time opravdana hitnost, da ipak tako nazovemo, tako piše u Poslovniku postupka, a ja ovako razmišljam gospođo Joksimović, ako je neki predlog zakona toliko važan, najozbiljniju raspravu o takvom predlogu zakona poštovana gospodo moramo da vodimo u instituciji koja je centralna, politička i institucija u našem ustavnom sistemu, a to je naša Narodna skupština. Ja ne zameram članovima i članicama Vlade, ali zameram poslanicima, pre svega Napredne stranke, što jednom ne pokažu otpor izvršnoj vlasti, da se izborimo za dostojanstvo Narodne skupštine, poštovana gospodo. Hvala.

Poštovane dame i poštovana gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući Bečiću, poštovani gosti iz Vlade Republike Srbije, uključujući i goste iz Kancelarije za evropske integracije.
Dve su stvari koje sada ovde moram da napomenem u replici, i gospodinu Babiću i gospođi Joksimović.
Pazite, poštovana gospodo, mislim da nije velika matematika da se prebroji broj članova nekog predloga zakona, pošto vidim da gospodin Babić smatra da je to neka visoka matematika ili broj stranica koji čine neki predlog zakona ili predloge zakona.
Razumem da možda i saradnici gospodina Antića, da ih čeka naporna noć, naporni dan, jer ćemo prekosutra razgovarati o amandmanima.
Poštovana gospodo, oni će da analiziraju te predloge dva dana.
Mi prethodna četiri dana imamo ovde budžete, uz budžete još deset predloga zakona, a prethodno Narodna banka sa dva od 513. Ja sve to moram da čitam, a gospodin Antić ima dva dana za čitanje možda 80 amandmana.
Samo da vam kažem, samo je stvar naše dobre volje što nismo na ovaj predlog zakona iz principijelnih razloga podneli 434 amandmana „briše se“ na 434 člana, nismo. To je stvar naše dobre volje, poštovana gospodo.
Druga stvar, gospođa Joksimović kaže, važnost zakona je obrazložena dobro.
Gospođo Joksimović, ja sam pažljivo slušao gospodina Antića, a on kaže – ovaj sporazum moraju da primenjuju druge države. Gospodin Antić je rekao večeras. Nijedna država neće biti toliko spremna da primenjuje kao Srbija.
Na šta onda mi jesmo spremni ovde, poštovana gospodo? Mi smo spremni da ponizimo našu najznačajniju instituciju, da znamo da drugi neće biti spremni to da rade. Zašto, poštovana gospodo?
Zato što je postojala neka neodgovornost prema Narodnoj skupštini, gospođo Joksimović, a to je onda vladavina prava, to su evropske integracije i to nije tehničko pitanje, gospođo Joksimović, ja mislim.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Bečiću i poštovana gospodo iz Vlade Republike Srbije, moram da se usmerim na jedan deo izlaganja gospodina Babića, a taj deo se tiče poverenja.
Ja ne mogu da verujem čoveku koji je nama na sednici Narodne skupštine dok je sedeo u ovoj klupi i rekao – ja nisam tu. Poštovana gospodo, čovek sedi kaže – ja nisam tu, i sada treba da imam neko poverenje u to što čovek koji je sedeo i rekao – ja nisam tu, kaže.
Molim vas, druga stvar cilj, Nove stranke, samo da vam kažem, nije nikakva opstrukcija ili nešto drugo. Cilj Nove stranke, poštovana gospodo, jeste dekonstrukcija jedne loše vlasti. Dekonstrukcija.
Oko dekonstrukcije možemo da krenemo od rečnika srpskog jezika, ali postoji i mnogo bolje štivo da se sazna šta to znači poštovana gospodo.
Treća stvar, gospođo Joksimović podnošenje amandmana narodnog poslanika ili narodnih poslanika nikada ne može da se tretira kao zloupotreba, a vi ste to malopre rekli da jeste.
(Vladimir Đukanović, s mesta: Može.)
Ne može, poštovana gospodo.
Kada se podnese jedan amandman to znači da jedan narodni poslanik koristi jedno svoje pravo definisano Poslovnikom Narodne skupštine zakonom i Ustavom. Ne možete vi ono što je nečije pravo i kada neko koristi to pravo da korišćenje onoga prava nazivate zloupotrebom, a kada se tiče dostojanstva Skupštine ono je, ja mislim, najviše dovedeno u pitanje kada je predsednik Vlade poslanike nazivao uličarima, poštovana gospodo. Kada gospodin Babić mene zove mrziteljem ovde, a da nikada ni jednu uvredljivu reč nisam rekao u ovoj Narodnoj skupštini, niti na bilo kom drugom mestu, poštovana gospodo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Bečiću, poštovani ministri u Vladi Srbije, ja smatram da je pitanje budžeta uvek jedna slika načina upravljanja državnim poslovima, poštovana gospodo.

Narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli smo amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu, kojim predlažemo da se taj član briše, poštovana gospodo, jer smatramo da upućivanje u Narodnu skupštinu Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu jeste jedna slika lošeg upravljanja državnim poslovima.

Ja ću pokušati u sedam minuta, poštovani gospodine Bečiću, da obrazložim narodnim poslanicima ovde posebno zašto smatram da treba da se prihvati ovaj naš amandman i nadam se da će narodni poslanici, nakon ove argumentacije koju ću da izložim, i sami zaključiti u danu za glasanje da treba da se briše član 1. i član 2. i član 3. i član 4. ovoga Predloga zakona, ali sada se usmeravam samo ka članu 1.

Poštovana gospodo, naše osnovno pitanje kada smo razmišljali o ovom Predlogu zakona, kada smo analizirali njegovu sadržinu, bilo je, i pre svega se sada usmeravam, što se tiče naših gostiju danas u Skupštini, ministru Vujoviću, kada se pristupa rebalansu. Ovde mi je veoma važno da povodom našeg amandmana na član 1. pokušamo da dođemo do toga kada se pristupa rebalansu budžeta.

Dva su osnovna uslova ili dve su prilike koje mogu da budu osnov, ja smatram, da se pristupi rebalansu budžeta. Jedna stvar, gospodine Vujoviću, jeste da postoji neka teška kriza i u okruženju, da kažemo da postoji neki embargo, da postoji neka kriza poput one od 1929. do 1933. godine, pa da onda, usled te jedne teške krize, mi moramo da pristupimo rebalansu budžeta ili, poštovana gospodo, rebalansu pristupamo kada je evidentan promašaj kreatora budžeta. Budući da nemamo takvu vrstu krize sada oko sebe, takvu koja bi upućivala na ovo što sam malopre pomenuo, ostaje nam da zaključimo da mi danas, u decembru mesecu, na kraju godine pravimo rebalans za tekuću godinu, dakle za 2014. godinu, zato što je neko promašio procene kada je kreirao budžet, poštovana gospodo.

Ako se saglasimo oko toga da je napravljena strašna greška prilikom kreiranja budžeta za 2014. godinu, a mi smo, poštovana gospodo, o tome ovde raspravljali pre dva meseca, kada smo upozoravali gospodina Vujovića da nije bio primeren pristup ni tada u našoj raspravi, onda nam, narodni poslanici, poštovane kolege, ostaje da zaključimo da je ova Vlada Srbije, čiji je predsednik gospodin Vučić, pogrešno kreirala i procenila ono što će da se dešava i pogrešno pripremila budžet. Ako je to tako, poštovana gospodo, onda Vlada Srbije treba da odgovora za takvu vrstu promašaja i to je jedna stvar.

Druga stvar, gospodine Vujoviću, kada smo i prošli put pre dva meseca ovde razgovarali o prvom rebalansu, jer ovo je drugi u ovoj godini, mi smo tada vama saopštili, poštovani gospodine Vujoviću, da budžet ne sme da se pravi za od pre podne do posle podne. Budžet nije bilo kakva vrsta zakona, poštovana gospodo. On mora da važi za celu godinu. Njega ne možemo da menjamo kada nam se prohte, kada ima neki hir nekoga, pa da kaže – hajde da menjamo Zakon o budžetu.

Ponavljam, ako to radimo, to je slika lošeg upravljanja državnim poslovima. Pazite, ne samo to, nego kada smo dva dana u načelnoj raspravi pominjali ovo kao jedan argument zašto ne smemo na ovaj način da govorimo o drugom rebalansu, mi smo dobili odgovor od predsednika Vlade, poštovana gospodo, da ako bude neophodno, ako se tako proceni, sledeće godine imaćemo četiri, pet rebalansa. Poštovana gospodo, pa to je neverovatno neozbiljni pristup.

Ovde se, poštovani gospodine Vujoviću, pozivalo na to da postoje pohvale izvesnih ambasadora, izvesnih međunarodnih organizacija, pominjalo se to da nemački ambasador npr. ima samo reči pohvale, ali gospodine Vujoviću, pa ja verujem da vi znate kada i koliko puta se u poslednjih 20 godina npr. u Nemačkoj desio rebalans budžeta. Voleo bih da čujem odgovor na to pitanje, pa da vidimo da li je moguće i jedinom da se menja budžet u toku jedne godine, a ne po tri, četiri, pet puta ili ove 2014. godine, kao što vidimo, dva puta.

Treći argument, poštovana gospodo, i meni je veoma važno da se usaglasimo mi narodni poslanici oko ovoga, tiče se značaja i smisla Zakona o budžetu, poštovana gospodo. Ja sam i u načelnoj raspravi pominjao ovde, to je nama važno, član 99. Ustava Srbije govori o tome koliko je važan Zakon o budžetu za našu državu.

Ovde imamo jedan pristup izvršne vlasti, koji potpuno zanemaruje takvu vrstu značaja ovog Predloga zakona. Ako se menja svaki čas, na svaka dva meseca ili kako se najavljuje za sledeću godinu, po četiri, pet puta Zakon o budžetu, to je za mene, poštovana gospodo, znak jedne nekompetentnosti ljudi koji se bavi upravljanjem državnim poslovima i ovo za nas, i ova rasprava danas i od pre dva dana, treba da bude jedan alarm da se probudimo ovde, da vidimo sa kim se ovde ima posla i da ne dozvolimo, pre svega mi narodni poslanici, da se povređuje načelo vladavine prava, bez kojeg nema ni jedne reforme u našoj državi, da se povređuje Ustav, i pre svega, poštovana gospodo, dostojanstvo Narodne skupštine, ponavljam još jednom, kao centralne političke institucije u našem političkom sistemu i pozivam poslanike da glasaju za usvajanje ovog amandmana. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Bečiću, poštovani ministri u Vladi Srbije i poštovani gosti iz različitih ministarstava Vlade Srbije, neophodno je, ja mislim, da reagujem na, po mom sudu sada, jedan neprimeren nastup gospodina Babića, poštovani gospodine Bečiću.

Gospodin Babić je u svom govoru, od jedno desetak minuta ovde, pominjao mržnju, razne termine koji mogu da budu asocijacije na mržnju. Pominjao je to da sam ja nekada bio na vlasti. Govorio je meni kao predlagaču ovog amandman. Pominjao je to da sam ja odgovoran za neke budžete prethodnih vlada ovde, poštovana gospodo. Pominjao je stanje u Banovini i to vezivao za mene, poštovana gospodo, i moram sada ovde da kažem.

Poštovana gospodo narodni poslanici, ja verujem da nema nijednog građanina u našoj državi koji ne zna da ja nikada nisam bio ni u jednoj vladi, ni u jednoj vlasti i prvi put kada imam priliku da zastupam interese građana, i to radim, ja mislim, sa jednim usmerenjem ka opštem dobru, jeste sada učestvovanje kao narodnog poslanika u ovom sazivu Narodne skupštine. To znači, poštovana gospodo, da gospodinu Babiću nisu važne primedbe ili argumenti koje mi nudimo za usvajanje amandmana na član 1. ovog predloga zakona, nego se gospodin Babić bavi svim drugim stvarima.

Šta je nama ovde važno, poštovana gospodo, povodom ovog našeg amandmana? Nama je važno da se kaže da to čuju narodni poslanici, da čuje ministar Vujović i drugi ministri, da svi građani Srbije znaju da slika usvajanja izmena Zakona u budžetu jeste slika vlasti koja ne zna šta hoće, poštovana gospodo narodni poslanici. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovani gosti, ministri u Vladi Republike Srbije, narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli smo amandman kojim predlažemo narodnim poslanicima da se briše član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu  Republike Srbije za 2014. godinu.

Mi smo u obrazloženju ponudili jedan stav, evo u jednoj rečenici da kažem, i dva dodatna argumenta. Mi smo napisali da smatramo da nije primereno da se o Predlogu izmena i dopuna Zakona o budžetu za 2014. godinu, uključujući i izmene predviđene članom 2. ovog Predloga zakona, raspravlja na ovoj sednici Narodne skupštine. Mi smo, poštovana gospodo, ponudili dva dodatna argumenta za prihvatanje našeg amandmana.

U prvom argumentu mi kažemo, gospodine Vujoviću, drugi rebalans za manje od dva meseca je signal da postoje sistemski nedostaci u planiranju i realizaciji budžeta Republike Srbije. Nikakvim rebalansom rebalansa, rebalansa, rebalansa, rebalansa neće se rešiti pitanje ovih sistemskih nedostataka u planiranju i realizaciji budžeta.

Druga stvar, mi smo smatrali sledeće – kada se na kraju godine predlaže ovaj rebalans koji smo imali pre dva meseca, to je onda za nas, poštovana gospodo, jedan znak da se na amaterski način bavimo najvažnijim pitanjima u našoj državi, a Zakon o budžetu je, poštovani gospodine Vujoviću, kako i u Ustav u članu 99. kaže, jedan od najvažnijih naših zakona. Mi smatramo da se iza ovog pristupa, iza ovog načina krije jedna vlast, gospodine Vujoviću, a vi ste deo te vlasti, koja ne zna šta hoće.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Bečiću, poštovani ministri u Vladi Srbije i poštovani gosti iz različitih ministarstava u Vladi Srbije, ja nikada ne gubim veru u to da će snagom argumenta narodni poslanici u ovoj Narodnoj skupštini ipak odlučiti da glasaju za amandman koji smo mi podneli na član 3. ovog Predloga zakona.

Ako možda snaga argumenta ne vredi za gospodina Babića, možda će vredeti gospodinu Orliću ili gospodinu Mrdaković, npr. ili ako ne vredi gospodinu Arsiću, možda će vredeti gospođi Obradović ili gospodinu Giriću. Ja imam dva argumenta za usvajanje ovog našeg amandmana na član 3, poštovana gospodo.

Evo ga prvi argument. Mi smatramo da Predlog izmena i dopuna Zakona o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu, koji je u Narodnoj skupštini primljen 20. decembra, poštovana gospodo, mi smatramo da je to znak da planovi Vlade Republike Srbije, predviđeni zakonom koji je usvojen 26. oktobra 2014. godine nisu bili precizni i potpuno i umesto da sada ponovo verujemo Vladi, koja je, potvrđuje sama ovde, već jednom pogrešila, ja smatram da Vladu treba da opomenemo time što ćemo odbaciti predlog koji je Vlada uputila u Narodnu skupštinu.

Druga stvar, poštovana gospodo, ovde postoji jedno nerazumevanje, ja mislim, između ljudi koji nastupaju u ime izvršne vlasti i predstavnika većine, koji to podržavaju. Gospodin ministar Vujović kaže – deficit ovim izmenama ostaje na nuli, a gospodin Babić kaže – deficit se smanjuje. Pa, smanjuje li se deficit ili ostaje u smislu promena na nuli? Ako se ništa ne menja, to znači 8%, svaki procentni poen 300 miliona evra, poštovana gospodo, deficita je ovim predlogom izmena Zakona o budžetu.

Argumenti su nam snažni. Nadam se da će gospoda prihvatiti ove argumente i glasati za usvajanje amandmana koji smo Zoran Živković i ja podneli na član 3. Predloga zakona. Hvala.