Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički, poštovani gospodine Vujoviću i poštovani gosti iz ministarstava u Vladi Republike Srbije, Zoran Živković i ja podneli smo amandman na član 4. ovog Predloga zakona kojim predlažemo da se sadržina člana 4. briše.

Moram ovde samo dve stvari da navedem kao argumentaciju za prihvatanje našeg amandmana. Najpre, čuo sam od nekoliko narodnih poslanika, npr. gospođe Mrdaković, čini mi se i gospodina Mijatovića, možda i gospodina Arsića, da im nije jasno koja je argumentacija za prihvatanje ovog amandmana.

Poštovana gospodo, mi smo napisali jedno vrlo, ja mislim, dobro obrazloženje na osnovu kojeg smatramo da treba da bude prihvaćen ovaj amandman. U obrazloženju se pozivamo na četiri tačke. U te četiri tačke četiri argumenta. Ja mislim snažna argumenta, da se prihvati ovaj amandman i molim sve narodne poslanike, ukoliko nisu imali priliku da pročitaju ovo obrazloženje u četiri tačke da pročitaju, čini mi se da to može da bude korisno u razmatranju i mogućnosti da se glasa za naš amandman.

Druga stvar, ja sam razumeo gospodina Vujovića kada je ovde govorio, on kaže – napravljena je ušteda, ali kada je objašnjavao kako je napravljena ušteda, ja sam razumeo da on smatra i da ovde to i brani, da je ušteda, između ostalih načina, napravljena i time što su smanjene plate, npr. nastavnicima. Čekajte gospodo, ja bih očekivao da jedna Vlada pripremi jednu politiku, pa da onda kaže evo rezultat ove politike je ušteda, a ne da se uštedom nazove smanjenje plata nastavnicima.

Gospodo, obrazovanje treba da bude investicija a ne ušteda, poštovana gospodo, koja pripremate predloge budžeta i za 2014. i za 2015. godinu. Otud ne treba da vas čudi što je posledica rebalansa i štrajka prosvetnih radnika sada, nastavnika koji rade u školama, pa ako vi njima kažete da mi štedimo na vama i to je naš najveći uspeh, pa šta oni drugo da rade nego da pruže neku vrstu otpora, poštovana gospodo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Bečiću, poštovana gospodo ministri Vlade Republike Srbije, malopre je povređen Poslovnik u članu 108. u kome u prvom stavu piše da se o redu na sednici Narodne skupštine stara predsednik, odnosno predsedavajući Narodnom skupštinom.

Poštovana gospodo, da bi predsedavajući ili predsednik mogao da se stara o redu, neophodno je da poznaje pravila koja su zapisana u tom Poslovniku, a da se svi mi ovde pridržavamo tih pravila, poštovana gospodo.

Prema tim pravilima, naši gosti u Narodnoj skupštini, a ministri u Vladi Republike Srbije su danas naši gosti u Narodnoj skupštini, imaju pravo da po jednom amandmanu u odgovoru na nastup jednog narodnog poslanika, poštovani gospodine Bečiću, govore dva minuta i to jednom.

Dosledno smo se pridržavali ceo dan tog pravila, a vi ste sada gospodine Bečiću dozvolili gospodinu koji je malopre ušao u ovu Skupštinu, ceo dan nije bio ovde, da govori tri minuta, da govori o nekim stvarima gospodine Bečiću koje se ne tiču onoga što je sadržina amandmana na član 1, koji je ovde malopre predstavljen. Ja smatram da je očigledno da ste vi prekršili Poslovnik Narodne skupštine, gospodine Bečiću.

Mi, narodni poslanici, a vi ste jedan od narodnih poslanika ovde, moramo striktno da se pridržavamo procedure i pravila. Jedino tako ćemo pokazati našim gostima danas i svaki put kada dođu ovde da je najvažnija stvar koje moramo svi da se držimo i u zakonodavnom telu i u izvršnoj vlasti, ono što je zapisano u članu 3. našeg Ustava, gospodine Bečiću, čega se Vlada ne pridržava, a to je načelo vladavine prava, poštovana gospodo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodo ministri, povređen je član 103. Poslovnika Narodne skupštine u kojem piše kada jedan narodni poslanik ima pravo da reklamira povredu Poslovnika, što ja sada radim, gospodine Bečiću.

Šta se malopre desilo, gospodine Bečiću? Vi ste dali reč mimo Poslovnika gospodinu Martinoviću. On je mogao da govori samo pod uslovom da gospodin Babić nije bio u sali, jer je on šef poslaničke grupe SNS.

Svi vidimo da je gospodin Babić bio u sali i da je još uvek u sali. Molim vas, ako, gospodine Bečiću, vi niste sigurni da li je ovo gospodin Babić, molim vas da se utvrdi identitet ovog gospodina ovde, da proverimo da li je ovo gospodin Babić ili vi smatrate, gospodine Bečiću, da se gospodin Zoran Babić transformisao u poslaničku karticu, pa to što on npr. ne drži poslaničku karticu u jedinici znači da to nije gospodin Babić.

Gospodine Bečiću, molim vas, ovo se zaista tiče dostojanstva Narodne skupštine našeg zakonodavnog tela, a za koji stalno ovde ponavljam da predstavlja svetilište našeg političkog života. Zamislite, gospodine Bečiću, šta sada misle građani i vide da je gospodin Babić tu. Gospodin Babić kaže – nisam tu. Da li je ovo duh? Ko je ovaj gospodin? Gospodine Bečiću, utvrdite ovde.

Druga stvar, molim vas kada se obraćate gospodinu Stefanoviću kome dajete reč, molim vas, da budete pažljivi sa onim „doktore“.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Bečiću, gospodo ministri, smatram da je povređen član 109. Poslovnika Narodne skupštine.

Ponudiću sada dva argumenta. Želim da se izjasnimo u Danu za glasanje da li je povređen Poslovnik.

Najpre, gospodine Bečiću, gospodin Babić se javio po Poslovniku, a nakon toga je koristio vreme, koje je dobio, ne da objasni kako je povređen Poslovnik, nego da priča o onome što je njemu palo na pamet. To je jedna stvar, gospodine Bečiću.

Druga stvar kojom je prekršen Poslovnik, gospodin Babić se obratio vama da pitate mene – po kojoj proceduri se u skupštinsku salu unose sendviči? Gospodine Bečiću, molim vas, da po Poslovniku prenesete gospodinu Babiću da sam jednog dana ovde, ceo dan, od jutra do mraka diskutovao po jednoj tački dnevnog reda i da je jedan narodni poslanik SNS ponudio da se meni donese sendvič ovde. Neka gospodin Babić proveri sa svojim poslanicima, sa svojim zamenikom šefa poslaničke grupe – po kojoj proceduri se to donosi sendvič u veliku salu Narodne skupštine, poštovana gospodo i gospodine Bečiću?

Molim vas da se sada ovde zadržimo, da ponudite ozbiljno obrazloženje zašto niste intervenisali malo pre, saopštili gospodinu Babiću da je prekršio Poslovnik i izrekli mu izvesnu meru, za početak upozorenje, a nakon toga, kao što radite nama iz opozicije, gospodine Bečiću, i to nepravično, meru opomene, a onda, ako se zasluži, a to se proceni ovde, i meru udaljenja sa sednice. To bi značilo, gospodine Bečiću, pridržavanje Poslovnika, zakona, Ustava i vladavine prava.

Dame i gospodo narodni poslanici, veoma je važno da ozbiljno raspravljamo o jednom ozbiljnom zakonu. Više puta sam ovde rekao, ali mislim da je važno još jednom, član 99. Ustava kaže – Narodna skupština usvaja budžet, završni račun na predlog Vlade. Posebno da se usmerimo na amandmane kojima, pretpostavka je, treba da se popravi jedan loš predlog Vlade.

Ovaj Predlog budžeta je poštovana gospodo, žao mi je što ministar Vujović nije sada ovde, ne znam da li će umesto njega ministar Vulin ili dr Stefanović da govore, ali evo, podneli smo amandman na član 1. i imam tu tri zapažanja koja su važna.

Prvo zapažanje, na prihodnoj strani tabela 2 kaže – prihod od smanjenja zarada u javnom sektoru. Poštovana gospodo valjda se to zove smanjenje rashoda, a ne prihod od smanjenja zarada u javnom sektoru. Druga stvar pošto je gospodo, mi smo primetili u tački 1. i tačka 4. – subvencije. Ogromne subvencije i dalje po našem sudu, za privredu, za železnicu. Mi smo ovde preporučili da se 14 milijardi smanji od subvencija za privredu i za železnicu i da taj novac, ako već mora da se raspoređuje, da ide za bolju privredu, što je nama važno i za kulturu. Ministar Tasovac takođe nije tu, njega kultura ne interesuje kao ni sloboda govora i izgleda.

Poštovana gospodo, mi smo takođe predložili, pošto je gospodin Lončar ovde govorio da je Fond za zdravstveno osiguranje u višku, a sada Fondu za zdravstveno osiguranje je 32 milijarde 900. Treba nam tu jedan preraspodela radi pravednijeg budžeta poštovana gospodo.

Dame i gospodo, mi smo podneli amandman na član 2. Predloga zakona o budžetu i tu imam dve stvari da kažem. Moram da primetim da stvarno mi nije jasno zašto ovaj amandman nije usvojen i evo da pokušam da obrazložim gospodi ministrima, evo, pre svega Vujoviću i Sertiću.

Pazite, u stavu 2. piše sledeće – planirana primanja po osnovu zaduživanja veća su od sredstava potrebnih za finansiranje deficita, otplatu duga i nabavku finansijske imovine u iznosu od tri milijarde i dalje piše koliko dinara. Onda pazite ima zapeta, gospodine Vujoviću i kaže – što predstavalja pozitivnu promenu stanja na računu. Mi smo smatrali sledeće. Ovo sve što ide posle zapete, što predstavalja takvu vrstu promene stanja na računu je višak u ovom stavu. Meni to deluje kao kada na primer jedan student ili studentkinja piše eseje, napiše rečenicu i umesto da stavi tačku stavi zapetu i doda - što znači da sam dobro napisao ovaj deo eseja.

Dakle, smatram da je to neka vrsta ohrabrivanja onoga ko piše ovo, jer mi se čini da ovaj tekst treba da bude informativan i analitički, ali ovo što predstavlja, mislim da je to ovde višak, poštovana gospodo.

Moram samo ovde da dodam što se tiče subvencija. Ne mislimo vi gospodine Vujoviću da se brišu sve subvencije. Naš predlog je da za Železnicu umesto planiranih 11 milijardi i 700 ide 7 milijardi i 700. To znači da subvencije treba još da se smanje. Nije dovoljno ovo realno oko 20 ili skoro 20 odsto što je urađeno nego te subvencije i za privredu i za Železnicu moraju da budu dodatno smanjene. Nije mi stvarno jasno zašto nije prihvaćen ovaj amandman na član 2. koji smo podneli u ime Nove stranke. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri u Vladi RS, red je i ja da dobijem pravo na repliku. Reč je o amandmanu koji sam ja podneo. Ovde drugi narodni poslanici, ministri imaju pravo na više replika, a ja nemam pravo na repliku a treba da obrazložim svoj…

Dali ste mi, dali ste mi priliku.

Samo da pojasnim, poštovana gospodo, evo i dr Stefanoviću, koji se izgleda razume u subvencije veoma, ali i gospodinu Vujoviću, pre svega.

Pazite šta je naša ideja.

Da pojasnim. Evo gospodinu Jovanoviću, onda sada Neđu, da pokušam da dodatno obrazložim svoj amandman.

Dakle, poštovani gospodine Jovanoviću, odnosno gospodine Bečiću da prenesite gospodinu Jovanoviću …

Evo, gospodine Bečiću, obraćam se vama, ali malo da pogledam gospodina Jovanovića, da zna da njemu repliciram.

Pazite, nije dovoljno, mi smatramo, da se subvencije smanje za realno skoro 20% poštovana gospodo, gospodine Bečiću. Smatramo da subvencije za privredu, za narednu godinu treba da budu za 10 milijardi manje, jer šta onda mi time pokazujemo? Time pokazujemo da hoćemo da se upustimo u rešavanje problema sa kojim se suočavamo.

Ne možemo mi sada iz godine u godinu da stalno govorimo o tom problemu u smislu – a ko je napravio taj problem, a pre koliko je to godina, a ko je kriv za to? Pa pazite, ovde vlast treba da postoji, a politika tome služi, poštovana gospodo, da se problemi rešavaju. Subvencije treba da budu manje, i tih 10 milijardi, mi smatramo treba da se preusmere ka poljoprivredi, ako je već neophodno da postoje subvencije, jer to može da bude opravdano, poštovana gospodo. Hvala.

Molim vas da mi date pravo minut jedan, neću dva.

Ja sam sada razumeo da je gospodin Vujović rekao da ovaj deo rečenice nakon zapete, koji glasi: „što predstavalja pozitivnu promenu stanja na računu“ ne mora nužno da bude deo ovog stava i da je njemu to prihvatljivo.

To je pažljivo čitanje predloga zakona, gospodine Bečiću. Svaka rečenica je važna.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti iz Vlade Republike Srbije, ceo dan danas smo koristili da objasnimo da je ova rashodna strana budžeta u suprotnosti sa proklamovanom reformskom politikom Vlade.

Naš amandman na član 4, gospodine Vujoviću, isključivo se tiče jezika. Molim vas da me saslušate sada pažljivo, jer mislim da ovaj amandman treba da prihvatite. Ovde je rečnik i gramatika srpskog jezika. U ovom domu mi vodimo računa i o jeziku koji se koristi.

U stavu 4, čisto radi jedne preciznosti, a i stilski, gospodine Vujoviću, kaže: „U finansijskoj perspektivi EU za period od 2014. do 2020. godine Republika Srbija će učestvovati“ i sada piše gde će sve učestvovati, u osam programa itd, ali, gospodine Vujoviću, dalje u istoj toj rečenici i u narednim rečenicama ne koristi se futur, nego se koristi prezent, iako se odnosi na futur, pa kaže: „Republika Srbija obezbeđuje“, na još jednom „obezbeđuje“, na još jednom mestu „nastavlja“. Smatram, poštovani gospodine Vujoviću, da ako primenjujemo jedan kriterijum za korišćenje vremena, jedne reči, dajte da se u jednom stavu dosledno pridržavamo tog kriterijuma. Ako smo rekli na više mesta prezent „obezbeđuje“, „obezbeđuje“, „nastavlja“, hajde onda i ovde u drugom redu, u prvoj rečenici, u četvrtom stavu da kažemo „učestvuje“ umesto „će učestvovati“.

Smatram da bi to bilo ovako stilski, jezički dobro. Smatram da ovaj amandman treba da prihvatite. To nije ništa strašno, gospodine Vujoviću. Nova stranka jeste podnela oko 800 amandmana do sada, a svega 10 je usvojeno, ali nema nikakvog razloga da ovo ne bude naš 11. usvojeni amandman, gospodine Vujoviću. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Bečiću, poštovana gospodo ministri, Zoran Živković i ja podneli smo amandman na član 8. Predloga zakona o budžetu za 2015. godinu i, poštovani gospodine Vujoviću, ja mislim da je ovo prilika da usvojite još jedan naš amandman.

Molim vas sada za posebnu pažnju, jer mi se čini da nema nijednog argumenta da ovaj amandman ne bude usvojen.

Mi smo ovaj amandman podneli imajući naročito na umu plan 98. Ustava Srbije, gospodine Vujoviću, koji tretira Narodnu skupštinu, položaj Narodne skupštine i koji kaže da je Narodna skupština najvažnija institucija u našoj državi.

Budući da je najvažnija, gospodine Vujoviću, moram još jednom večeras da se vratim na pitanje jezika, korišćenja znakova interpunkcije. Ako negde moramo dosledno da se držimo pravila jezika, to je ovde, gospodine Vujoviću.

Mi smo primetili jednu nedoslednost, nepoštovanje tih pravila u članu 8. u stavu 1. Naime, gospodine Vujoviću, u zagradi u trećem redu prvog pasusa, nakon zagrade nedostaje jedna zapeta, a nakon zapete bi trebalo da ide reč „utvrđuje se“. U sledećem pasusu u istoj situaciji, nakon zagrade ide zapeta pa reč. U poslednjem stavu takođe imamo zagrada, pa zapeta, pa ista reč „utvrđuje se“, što znači da je pisac ovoga teksta upoznat sa pravilima, ali je verovatno nekom pogreškom tehničkom ispustio da zapetu stavi u stav broj 1.

Poštovana gospodo, gospodine Vujoviću, ja smatram da ovo treba da bude 12. usvojeni amandman poslanika Nove stranke i molim vas da mi odmah kažete da li usvajate amandman