Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Arsenoviću, poštovana gospodo ministri i ostali gosti iz različitih ministarstava u Vladi Srbije, kako smo krenuli, ja mislim da je red da se usvoji i ovaj amandman poslanika Nove stranke. Evo, da obavestim gospodina Mijailovića dok je bio odsutan, mi smo usvojili još jedan, pa evo prilike da usvojimo i 13. naš amandman, ovog puta na Predlog zakona o budžetu.

Amandman se tiče člana 9. Tu imam jedno zapažanje i jedno pitanje, poštovani gospodine Vujoviću. Nama se čini da iza zagrade, iza zapete, ove reči: „izuzetno u 2015. godini“ ne treba tu da stoje, jer je pretpostavka da u delu budžeta, Treće poglavlje, Izvršavanje budžeta, da se to odnosi na 2015. godinu i da ćemo verovatno kada budemo usvajali budžet za 2016. godinu tu da stoji nešto što se tiče 2016. godine. Nama se čini da je to suvišno.

Gospodine Vujoviću, imam jedno pitanje za vas. Gospodin Vučić je ovde pre dva dana, kada je bio, rekao povodom sadržine ovog člana da će biti bolje već 2015. godine, ali ja kada sam čitao ovo, poštovana gospodo, ja sam video pad bruto domaćeg proizvoda 0,5%, pad privatne potrošnje 3%, pad javne potrošnje 7% i, poštovana gospodo, ja sam se pitao, gospodine Vujoviću, da li je gospodin Vučić čitao ovaj tekst? Jer, ne mogu da zaključim da je moguće reći da će biti bolje 2015. godine, kada na osnovu ovih podataka ne možemo da očekujemo takav privredni rast da građanima može da bude bolje, poštovana gospodo.

Gospodine Vujoviću, jeste li vi saglasni sa ovim mojim čitanjem? Da li to znači da je gospodin Vučić strašno pogrešio ovde? Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Bečiću, poštovana gospodo ministri i gosti iz različitih ministarstava u Vladi Republike Srbije.

Imam tri prethodne napomene, jedno zapažanje i jedno pitanje za gospodina Vujovića. Najpre zapažanja. Mislim, poštovana gospodo, da je veoma važno da narodni poslanici ozbiljno razmatraju predloge zakona, naročito kada je reč o ovako jednom Predlogu zakona kao što je Predlog zakona o budžetu. Ako treba da radimo duže, celu noć, da radimo celu noć i da se pokaže da smo marljiviji od ove Vlade Srbije, poštovana gospodo.

Druga stvar, ja smatram, i ovo je pre svega jedan uput ministrima ovde, gospodine Bečiću, pazite, ovde narodni poslanici postavljaju pitanja gospodine Sertiću, a ministri odgovaraju na pitanja. Morao sam to zapažanje da iznesem.

Obrazlažem, obrazlažem gospodine Bečiću.

Vi ste videli da su naši amandmani ovde i usvojeni gospodine Bečiću. Molim vas, da budete strpljivi, ja imam, ovako, slojevita obrazloženja amandmana. Budite malo strpljivi u slušanju naših obrazloženja, gospodine Bečiću.

Treća stvar, kao prethodna napomena. Pazite, gospodin Sertić misli ovde Vlada misli jedno, a svi ostali ako misle drugačije, samo je jedno drugačije mišljenje. Nije gospodine Sertiću, pa, raznovrsna su mišljenja gospodine Bečiću. Nova stranka ima svoj program ekonomskih reformi. Pročitajte, gospodine Sertiću.

Amandman, gospodine Vujoviću neću stići da postavim pitanje, čuvaću za sledeći. Predlažemo da se briše dvotačka. Ako ide dvotačka u stavu 2. mora novi red broj jedan. Pa šta u broju jedan? Pa, novi red broj dva. Ovako kada ima samo dve stvari ne mora dvotačka. Zna se da su dve stvari, veznik „i“ između. Nema razloga da se odbije ovaj amandman kao trinaesti, gospodo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Bečiću, poštovani ministre u Vladi Republike Srbije i poštovani gosti iz različitih ministarstava verujem ovde, Zoran Živković i ja smo podneli amandman na član 12. i tu imam dva zapažanja da kažem uz jedno prethodno podsećanje. Uprkos tome što smatramo da sve što piše u ovoj rashodnoj strani budžeta, predstavlja suprotnost reformskom opredeljenju jedne Vlade, odlučili smo da podnesemo ovih 65 amandmana da nešto što je loše, poštovana gospodo, učinimo manje lošim.

Na primer, evo i u jezičkom smislu, onda i u supstantivnom, u drugom stavu piše ovako – korisnik budžetskih sredstava kod koga u toku godine dođe do umanjenja odobrenih aproprijacija iz razloga izvršenja prinudne naplate, gospodine Vujoviću i gospođo Udovički sada ovde pre svega, kada kažemo iz razloga, poštovana gospodo, to je više ovako jedan govorni jezik i već malo pokvaren. Mi predlažemo da se briše to „iz razloga“ ovde imamo pisanu jednu formu i fino da stavimo „zbog“ to je u duhu našeg jezika, to je po pravilima i molim gospodina Vujovića ili gospođu Udovički da mi kažu – da li prihvataju ovaj amandman?

Jedno pitanje, ovde smo čuli ministra Stefanovića koji kaže – sve pljačkaške privatizacije od 2000. do 2012. godine. Poštovana gospodo, govorimo o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije. Ovde imamo dve osobe koje su direktni akteri izvršne vlasti ili saradnici te vlasti od 2000. do 2004. godine. Gospođo Udovički, šta vi mislite o tom komentaru? Kako se osećate povodom tog komentara sada vaše kolege u ovoj Vladi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovani gosti iz Vlade Republike Srbije, ja mislim da sam ja, poštovana predsednice, večeras zaslužio jedno ekstra vreme budući da nam se usvajaju amandmani, što znači da predlozi zakona postaju bolji, odnosno, kako mi ovde kažemo, manje su loši.

Predlažemo i da se menja član 14, poštovana gospodo, i tu su mi dve stvari važne, pre svega za gospodina Vujovića ovde i njegove saradnike.

Najpre, gospodine Vujoviću, što se tiče člana 14, veoma je važno da se zna da su subvencije, vraćam se malo i na tabelu koju smo već prošli, uprkos tome što su smanjene za realno skoro 20%, i dalje previsoke i mi smatramo da je trebalo da budu manje pre svega u privredi i, naravno, poštovana gospodo, za Železnicu. Mimo toga,

Mimo toga, mi smo smatrali da stav 1. ovoga člana treba da se menja i u jezičkom smislu i, evo, ja ovde mogu da lektorišem malo ove tekstove koje priprema Vlada. Pazite kako glasi stav 1. sada. On glasi ovako: „Prioritet u izvršavanju rashoda za robe i usluge korisnika budžetskih sredstava itd“, ali ja smatram i malo sam se tu konsultovao sa ljudima koji poznaju jezik bolje od mene da je prava formulacija u duhu srpskog jezika sledeća, poštovana gospodo, gospodine Vujoviću…

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Skupštine, poštovani gosti iz Vlade Republike Srbije i saradnici, koliko ja razumem, iz različitih ministarstava naše Vlade, ja sada ne očekujem ništa drugo nego da se usvoji i naš amandman na član 15. Predloga zakona o budžetu, uz jednu napomenu da je očigledno opozicija večeras ovde pobedila, poštovana gospodo. Ovi aplauzi svedoče o tome.

Moram da kažem i da je veoma važno da i poslanici Napredne stranke čuju vrlo precizno od ministra Vujovića ili možda Stefanovića, ili drugih, da se prihvata amandman, kako ne bi zaboravili u danu za glasanje da glasaju za. Mada, ovo postaje deo zakona, koliko ja razumem.

Poštovana gospodo, mi smo predložili da se u članu 15. menja stav 2. i evo da pokušam da pojasnim. Neću se sada pozivati na onu tabelu koja se tiče rashodne strane budžeta, koja nam je takođe važna, koja se tiče i subvencija i prenošenja novca iz Fonda za zdravstveno osiguranje u Nacionalnu službu za zapošljavanje, što mi predlažemo npr. ovde, ali nama je ovde važno da se zna da stav 2. po našem sudu treba da se menja.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsednice Narodne skupštine, gosti iz Vlade Republike Srbije, mi smo ovde imali ozbiljnu raspravu o sadržini Predloga zakona o budžetu naše države za 2015. godinu, poštovana gospodo.

Član 107, rekao sam, povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine i svih narodnih poslanika ovde. U situaciji kada popravljamo jedan zakon, gde je očigledno da su obrazloženja za amandmane koje su ovde predložili opozicioni poslanici toliko ubedljivi da ne može niko ovde tome da se suprostavi, javlja se šef poslaničke grupe SNS, mene naziva ovde klovnom, jer kaže da se i u cirkusu klovnovima aplaudira.

Gospođo Gojković, smatram da je jedina primerena reakcija u tom trenutku, kada je gospodin Babić to rekao, što se vašeg vođenja ove sednice tiče, bilo izricanje opomene gospodinu Babiću na osnovu člana 109, a možda i mera udaljenja sa sednice Narodne skupštine. Time biste zaštitili dostojanstvo svakog narodnog poslanika ovde pojedinačno, pa i moje, ali i institucije Narodne skupštine, koja je, još jednom ovde da kažem, svetilište političkog života u našoj državi.

Gospođo Gojković, ako niste na vreme izrekli ovu meru, jednu od dve, gospodinu Babiću, ja vas pozivam da sada izreknete na osnovu člana 109. jednu od ove dve mere gospodinu Babiću, jer je on to na osnovu svog izlaganja ovde zaslužio, poštovana gospodo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti iz Vlade Republike Srbije, saradnici, koliko ja razumem, iz različitih ministarstava, svi ovde znamo da je Skupština najviše predstavničko telo i ne postoji ta prepreka za naše usmerenje ka usvajanju najboljih, najkvalitetnijih mogućih zakona u ovom domu.

Upravo iz tog razloga, poštovana gospodo, nadam se da se to ovde razume, Zoran Živković i ja podneli smo amandman i na član 16. Predloga zakona o budžetu. Tu imamo jedan konkretni predlog izmene, a i jednu prethodnu napomenu. Prethodna napomena, a u vezi sa članom 16, tiče se naravno ove rashodne strane budžeta, gde smo mi, poštovani gospodine Vujoviću, predložili da se četiri milijarde prenese ipak u ovu kolonu, odnosno ovaj red za kulturu. Ako već imamo deo za subvencije, onda za kulturu mora da se izdvaja malo više, poštovana gospodo, kao i za obrazovanje.

Konkretni predlog izmene u članu 16. tiče se stava 1, poštovana gospodo. Evo, da pokušam da vas ubedim da se prihvati i ovaj amandman. Prva rečenica ovog stava glasi ovako – javna preduzeća i drugi oblici organizovanja, čiji je osnivač Republika Srbija, dužni su da, pazite sada, najkasnije do 30. novembra tekuće godine, i nastavlja se rečenica.

Mi smatramo, gospodine Vujoviću, na osnovu istih razloga na osnovu kojih je usvojeno naših prethodnih pet amandmana ovde malo pre, da ovaj termin: „najkasnije“ treba da se briše odavde i da je vrlo precizno ako ostane: „do 30. novembra“. Podrazumeva se da je 30. novembar najkasniji mogući termin za ispunjavanje ovih obaveza. Suvišna je reč, a ne treba, ja mislim, da se bavimo suvišnim stvarima ovde, već samo onim što je najvažnije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, gospođo Gojković, poštovani ministri u Vladi Republike Srbije i poštovani saradnici u različitim ministarstvima, mi smo podneli i amandman na član 18. Predloga zakona o budžetu.

Kada je reč o ovom našem amandmanu na član 18., tu nismo imali neku supstativnu primedbu u smislu sadržine predloženih mera, ali smo poštovana gospodo, pre svega gospodine Vujoviću i Mijailoviću, pozivajući se na važnost ovog predloga zakona i zakona kada bude usvojen, a koji na osnovu toga ima svoje mesto i u Ustavu Republike Srbije, onda smo smatrali da ta važnost mora da nađe svoj izražaj i u odgovarajućem jeziku, najbolje mogućem.

Mi smo tu predložili jednu izmenu. Smatram da ona ovde treba da bude prihvaćena. Evo čega se tiče ta izmena.

Prvi stav člana 18. kaže: „Naknade za rad predsednika i članova komisija i drugih stalnih i privremenih radnih tela u javnom sektoru ne mogu se povećavati u 2015. godini“.

Mi smo ovde obrazložili da je mnogo bolja formulacija i u duhu srpskog jezika sledeća: „Naknade za rad predsednika i članova komisija i drugih stalnih i privremenih radnih tela u javnom sektoru se u 2015. godini ne mogu povećavati“.

Ovo nije samo stvar duha jezika, nego je stvar toga šta želi da se naglasi u jednoj formulaciji. Smatram da ovde treba da se naglasi ono što je namera predlagača, da nešto neće biti povećavano u toj godini.

Dakle, ta godina, jasno je, budžet se odnosi na nju, ali neće se povećavati, uzimajući u obzir ovaj argument, mora da ide na kraju rečenice, poštovana gospodo i gospodine Vujoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici SNS hvala. Ne znam da li je meni ili je predsednik Vlade možda stigao u ovu Narodnu skupštinu pa je nastalo oduševljenje?

Dakle, poštovana gospodo, veoma je važno naravno da ozbiljno razgovaramo o predlozima zakona, budući da je to jedna od osnovnih nadležnosti Narodne skupštine da donosi zakone.

Žao mi je što poslanici vladajuće većine nisu sada malo aktivniji, ali tu su predstavnici Vlade da nam obrazlože nešto što je nejasno.

Evo, meni ima sada jedna nejasnoća vezana za član 20. ovog Predloga zakona. Mi smo podneli amandman kojim tražimo da se briše jedna reč, ali npr. oko tog amandmana nisam siguran da li ste u pravu vi ili mi.

Dakle, mi smo predložili da se briše reč „drugi“ jer ja npr. nisam mogao ni na osnovu prethodnog člana, ni na osnovu ovog člana da saznamo koji su to drugi korisnici? Ovde piše „drugi korisnici javnih sredstava koji koriste poslovni prostor i pokretne stvari kojima upravljaju direktni ili indirektni korisnici budžeta Republike Srbije, plaćaju nastale troškove, troškove tekućeg i investicionog održavanja, odnosno zakupa, u skladu sa kriterijumima koje propisuje Vlada“. Smatrao sam da se sve ovo tiče i prethodnog člana i onda nisam mogao da razumem šta znači, koji su to drugi korisnici.

Poštovani gospodine Vujoviću, ako ne prihvatite ovaj amandman, a nisam sada ovde ni dobio to obrazloženje zašto se ne prihvata, samo mi je važno da čujem ja, a i drugi narodni poslanici, koji su to ti drugi korisnici, ako može da se zna? Hvala vam poštovana gospodo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovani ministri u Vladi, evo sada posebno da se obratim gospođi Bošković Bogosavljević sa kojom smo imali ja mislim takođe jednu dobru diskusiju kada je ona ovde dolazila da brani svoje  predloge zakona i ostali saradnici iz različitih ministarstava, Zoran Živković i ja podneli smo amandman i na član 23. i taj član ima samo jedan stav. Evo ja ću da pročitam taj stav pošto to nisam inače nameravao, a evo narodni poslanici SNS kažu da se pročita da se još jednom malo podsetimo.

Evo poštovana gospodo šta piše u članu 23, evo gospodin Marković npr, kaže – rashodi i izdaci organa i organizacija Republike Srbije izvršavaće se preko konsolidovanog računa trezora Republike Srbije, koji će obavljati kontrolu tih rashoda i izdataka, u odnosu na utvrđene aproprijacije i odobravati plaćanja na teret budžetskih sredstava.

Nemamo ništa protiv da rečenica glasi baš ovako kako stoji, osim što predlažemo jedan dodatak i u obrazloženju smo, poštovani ministre Vujoviću, naveli da taj dodatak mi smatramo treba ovde da stoji zbog preciznosti.

Mi smatramo da ispred termina „rashodi“, treba da stoji reč „svi“. Dakle, svi rashodi i izdaci organa i organizacija Republike Srbije, kako se ne bi desilo, što je, da kažem, ovako i deo nekakve naše prakse ovde da neko možda izuzme neku vrstu tih rashoda za koju se proceni da nije tolike važnosti koliku važnost ima ovakva vrsta zakona koji usvaja naša Skupština.

Eto, molim vas, samo da mi kažete da li je to prihvatljivo, Dame i gospodo, gospodine Vujoviću. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovani gosti iz Vlade Republike Srbije i poštovani gosti saradnici naših ministara u Vladi Republike Srbije, narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli smo amandman na član 25.

Predložili smo da se briše jedan deo poslednjeg stava ovog člana i ovde mi je zaista važno da se na neki način nadovežem na ovo o čemu je govorio gospodin Veselinović, a prethodno i gospodin Đurišić.

Poštovana gospodo, i nama se čini da sadržina pre svega stava 4, a onda stav 5. nam je malo nejasan, usmerava sve nas ka tome da se arbitriranjem obezbeđuje kao neka mogućnost u pogledu rasporeda nekih sredstava ili upravljanja nekim sredstvima.

Šta je važno, poštovana gospodo? Kada se tiče stvari koje su vezane za Zakon o budžetu, a već smo videli na osnovu člana 99. Ustava naše države koliko je taj zakon važan kao poseban zakon, onda u tom zakonu treba što manje stvari da bude prepušteno bilo kakvoj vrsti arbitriranja. Suprotno tome, mi moramo tu da uspostavimo strašne procedure i ne samo to nego i proverljivost toga kako se ta sredstva koriste.

Ono što je nama bilo nejasno ovde, pa smo to onda stavili kroz jedan amandman jeste, kaže, sredstva iz stava 4. ovog člana prenose se investitorima – crkvama i verskim zajednicama. Ja sam onda razumeo da su crkve i verske zajednice investitori kojima se prenose neka sredstva i onda mi ništa to, a naročito u vezi sa prethodnim stavom nije jasno. Zato smo predložili amandman. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovani ministri u Vladi Republike Srbije i posebno gospođo Bošković Bogosavljević, vi ste sada jedina dama među ministrima ovde, i poštovani gosti iz različitih ministarstava, da korigujem malo gospodina Đurišića, nisu samo advokati u štrajku, nego i nastavnici. Evo, ja sam tu među nastavnicima, pa je važno i njih da pomenemo.

Mi smo predložili da se menja član 27, ali malo mi sada nedostaje i ovog dijaloga sa poslanicima drugih političkih stranaka. Malo je možda i glas popustio, budući da 16 sati danas bez prestanka raspravljamo ovde o Predlogu zakona i to, strašno zanimljivo, pre svega opozicija. Ovde se opozicija najviše trudi da naši zakoni budu najbolji mogući. Stvarno neverovatno da nema sad nekog angažovanja poslanika…

Tako je. Sada sam hteo, poštovana predsednice, da dođem do toga.

Šta je naša ideja? Ponovo, gospodine Vujoviću, u duhu srpskog jezika. Imamo jednu rečenicu u članu 27. da je ne čitam sada celu. Kaže – posle zapete ide tekst: „Vlada donosi na predlog Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije, a na osnovu inicijative ostalih“. Ovo „a“ ne treba tu da stoji, to je višak.

Takođe je počelo da se koristi kao deo jednog govornog jezika, a onda je ušlo i u pisani jezik i onda je moja namera bila samo da pokušam da ovom vrstom intervencije malo preciziramo i pojasnimo ove reči i rečenice koje stoje u Zakonu o budžetu, dakle, da se briše „a“. Hvala.