Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući i potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Arsenoviću, poštovana gospođo Udovički i poštovani gosti iz Ministarstva, smatrao sam da je važno da reagujem sada i povodom našeg amandmana na član 32. ovog predloga zakona zato što, poštovana gospodo i dame narodni poslanici, smatram da ova naša rasprava kao i sadržina ovog predloga zakona jeste jedna slika loše Vlade i jednog ja mislim neprimerenog odnosa, pa čak i poniznog odnosa skupštinske većine prema Vladi Srbije.
Poštovana gospodo, šta se sve u ovoj Skupštini toleriše Vladi Republike Srbije? Toleriše se da se predlozi zakona u skupštinsku proceduru šalju mimo poštovanja Poslovnika, Zakona o Narodnoj skupštini i Ustava Republike Srbije. Toleriše se to da se predstavnici Vlade kada dođu u ovu Narodnu skupštinu obično prema narodnim poslanicima ophode tako da unižavaju dostojanstvo narodnih poslanika, a samim tim i dostojanstvo Narodne skupštine i toleriše se to da svaki put kada Vlada ili 90% slučajeva kada Vlada šalje svoje predstavnike ovde, šalje poruku da ova Skupština nije kao što Ustav propisuje najznačajnija politička institucija u našem ustavnom sistemu.
Budući da je moj sud da sve ove stvari ne smeju da se tolerišu Vladi Republike Srbije niti bilo kom članu te Vlade, smatram da kada neki predstavnik Vlade dođe ovde, da je to uvek prilika da ih podsetimo da oni odgovaraju nama, da je Skupština centralna institucija i što ovde često ponavljamo poštovana gospodo, svetilište našeg političkog života. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući i potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Arsenoviću, poštovana gospođo Udovički i gospođo Šuput, gospodo Milekić i Kokotoviću, nemoguće mi je da propustim da obrazložim amandman na član 37. ovog predloga zakona zato što je poštovana gospodo, dovoljno da bilo ko od nas pročita sadržinu člana 37. i da se uveri u to da je Vlada ovde pogrešno delovala.
Evo, poštovana gospodo da pročitamo zajedno šta piše u članu 37. – ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a primenjuje se od 1. aprila 2015. godine. Dakle, ovaj zakon kada ga usvojimo počeće da se primenjuje poštovana gospodo, za dva meseca i ja mislim, svaki čovek koji sledi izvesnu logiku bi sada mogao da se pita, pa zašto je bilo neophodno da nakon što je 28. januara ovaj predlog zakona primljen u Skupštinu da se odmah posle dva dana šalje u skupštinsku proceduru i po hitnom postupku da se o njemu ovde raspravlja, pa da se i usvaja.
Pazite poštovana gospodo, mogli smo da dobijemo još deset dana da raspravljamo ovde, da čitamo i isto da se dogovorimo. Na primer, ako se saglasimo oko sadržine da počne da se primenjuje 1. aprila, ako treba podzakonska akta, ništa ne ometa Vladu da priprema podzakonska akta, poštovana gospodo. Zato mene sve ovo mimo na proceduru ipak usmerava ka izvesnim sumnjama i u kvalitet sadržine zakona koji se ovde predlažu. U toliko pre je onda važno da građani saznaju šta je sadržina tih predloga koji će, očigledno je, postati zakoni, poštovana gospodo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući gospodine Arsenoviću, poštovana gospođo Udovički i poštovani gosti, ja ću, pošto smo prešli na raspravu po amandmanima o Predlogu zakona o Agenciji za osiguranje depozita, ja sam izdvojio šest amandmana od 31 amandmana koje smo narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli povodom ovog Predloga zakona, da pokušam da ubedim narodne poslanike oko tih šest amandmana u snagu i validnost naših argumenata.
Evo npr. član 1. Predloga zakona o Agenciji za osiguranje depozita. Kaže – ovim zakonom uređuju se položaj, organizacija, ovlašćenje i funkcija Agencije za osiguranje depozita, osnovane Zakonom o Agenciji za osiguranje depozita.
Onda se kaže dalje – Agencija je samostalni pravni subjekt koji obavlja poslove utvrđene ovim i drugim zakonom i funkcionalno je nezavisna od bilo kog državnog organa. Tu imamo još dva dodatna stava, ali prethodna dva stava su, poštovana gospodo za mene bila dovoljna kada sam ih pročitao jednom, pa drugi put, pa treći put kao što se radi npr. u evropskom parlamentu, a za razliku od naše prakse ovde, to mi je bilo dovoljno poštovana gospodo da se uverim u važnost ovog zakona, njegove sadržine i da automatski zamerim predlagaču na tome što je ovaj Predlog zakona uputio u skupštinsku proceduru po hitnom postupku kako mi ne bismo imali dovoljno vremena da čitamo, tumačimo, analiziramo i možda glasamo za.
Kada tome dodam član 31. koji je poslednji u ovom Predlogu zakona, koji takođe predviđa da sve stupa na snagu 1. aprila 2015. godine, onda nikako ne mogu sebi da dozvolim a da ne reagujem na ovaj neprimereni način ponašanja naše Vlade ovde. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući i potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Arsenoviću, poštovana gospođo Udovički, poštovana gospođo Šuput i poštovana gospodo Milikiću i Kokotoviću, amandman na član 5. je jedan od šest amandmana koje moram da obrazložim večeras ovde, jer mi se čini da je to veoma važno za našu dobru raspravu u Narodnoj skupštini.
Kada pročitam sadržinu člana 5, poštovana gospodo, ovog Predloga zakona i kada pročitam sadržinu člana 31. ovog Predloga zakona, kao i poslednje članove prethodna tri predloga zakona, učini mi se da je Vlada Srbije nama u Skupštinu poslala, poštovana gospodo, moram tako sada da ih nazovem, „aprililili“ zakone.
Svi zakoni, poštovana gospodo, počinju da se primenjuju 1. aprila, pa i ovaj zakon, po hitnoj proceduri su ovde. Pazite, na primer, član 5. kaže: „Osiguranje depozita. Agencija osigurava depozite kod banaka pod uslovima i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita i vrši isplatu osiguranih iznosa u skladu sa tim zakonom“.
Čitajući sadržinu člana ovog zakona, ja se sada pitam, kao i sadržinu svih ostalih članova ovoga zakona – pa šta je to bilo tako promptno, pa da moramo baš večeras da razgovaramo amandmanski, a ne da sačekamo još sedam, osam, deset dana, pa možda da zakon i ne stupi baš 1. aprila, nego možda za jedan kvartal kasnije, da ne bismo sada imali priliku da ih nazivamo tzv. „aprililili“ zakonima?
Poštovana gospodo, čini mi se da je trebalo da nam se da još deset dana, da razmislimo i da ne reagujemo amandmanima – briše se. U ovom slučaju, na svih 31, a što se tiče današnje celokupne rasprave, na svih 186 članova ovih predloga zakona. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući i potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Arsenoviću, poštovana gospođo Udovički i poštovani gosti, gospođo Šuput i gospodo Milikiću i Kokotoviću, sticaj okolnosti je što su ovi amandmani koje sada posebno obrazlažem u našoj raspravi danas tzv. okrugli, 5, 10, 15, itd.
Ovaj amandman na član 10. tiče se čitave jedne glave u ovom Predlogu zakona – Organa agencije. I sada kreće čitava ta jedna glava u ovom Predlogu zakona, koja meni ovde jeste poslužila kao povod da ne samo narodne poslanike u našoj Narodnoj skupštini, nego i naše goste iz ministarstava, gospođu Udovički, ali i gospodina Vujovića, ukoliko nam se pridruži, podsetimo ovde na jedan važan princip delovanja u politici u svakoj savremenoj demokratiji.
Pošto ja verujem da ovde svaki narodni poslanik smatra da mi treba da stvorimo uslove u našoj državi za funkcionisanje jedne savremene demokratije, onda je važno da znamo da jedan važan princip u takvom demokratskom poretku, poštovana gospodo, jeste princip etike, odgovornosti, poštovana gospodo. Princip etike i odgovornosti podrazumeva da se politika ne meri samo brojevima, čak ni glasova, nego da se politika meri i rezultatima koje ostvaruje neko ko se bavi politikom.
Za mene je sadržina ovog Predloga zakona, način na koji je taj Predlog zakona poslat u Narodnu skupštinu, jedan signal da ova politika ove Vlade nema rezultate, da se ti rezultati skrivaju, da se nekada beži od tih rezultata i zato je bilo neophodno, gospodine Arsenoviću da, povodom našeg amandmana na član 10, podsetim pre svega narodne poslanike ovde na princip etike odgovornosti, poštovana gospodo. Hvala.

Dame i gospodo, narodni poslanici, poštovani predsedavajući predsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, poštovana gospođo Udovički i poštovani gosti, gospođo Šuput i gospodo Milikiću i Kokotoviću, bilo je neophodno da ovde sada dva minuta iskoristim kako bih obrazložio naš amandman na član 15. i povodom tog obrazloženja želim da kažem tri stvari. Krećem od najvažnije.
Ovaj član ovog predloga zakona poštovana gospodo, ja mislim u vezi je sa jednim principom za koji smo mi ovde danas utvrdili da je na taj princip ne osetljiva Vlada Srbije, ali ako nešto znači, znam da je neosetljiv i predsedavajući, gospodin Bečić, a to je princip vladavine prava.
Kao što gospodin Bečić povremeno krši vladavinu prava predsedavajući sednicom Narodne skupštine, kršeći članove našeg Poslovnika Narodne skupštine, tako se i Vlada u svom delanju poštovana gospodo, odnosi prema narodnoj skupštini, a današnja sednica je slika i prilika takvog odnosa.
Sada, ja razumem Vladu, uvek nastoji na koncentriše malo više moći, da izađe izvan pravila, ali ne razumem narodne poslanike, naročito one koji su predsedavajući. Pitam se onda poštovana gospodo i tu dolazim do druge stvari koja mi je važna za ovaj amandman. Pitam se kakva je onda to evropska Vlada koja predlaže na ovakav način ovaj zakon, ako postupa neevropski poštovana gospodo?
Kada zaključim da tu dolazi do jednog sudara u pristupu i formalnom usmerenju, ja moram da reagujem amandmanom „briše se“, a naročito imajući u vidu jedno zapažanje gospodina Veselinovića, koji je rekao da se iza ove hitrosti možda skriva i štetnost sadržine nekih rešenja u ovom predlogu zakona, poštovana gospodo narodni poslanici. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, poštovana gospođo Udovički, poštovani gosti, gošćo gospođo Šuput i gospodine Milikiću i gospodine Kokotoviću,  veoma mi je drago da među narodnim poslanicima koji sede još uvek u ovoj sali postoji jedna strašna usmerenost ka amandmanima kojima nastojimo da popravimo predloge zakone koji se nalaze na dnevnom redu.
Moram samo jednu prethodnu napomenu sada ovde da saopštim, da mi se čini da je naš predsedavajući, gospodin Bečić, izgleda prvi uvideo snagu argumenta iza ovih amandmana „briše se“, a narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli smo 186 takvih amandmana.
Naravno, ovo jedno zapažanje ja temeljim sada na jednom praktičnom iskustvu gde vidim, i ovo je jedna retka prilika da gospodin Bečić meni ili ne isključi mikrofon, ili me ne opomene tu negde pred kraj treće, četvrte rečenice, a evo sada pričam ceo minut, poštovana gospodo, bez ikakvog prekidanja. Tako da, očekujem da će gospodin Bečić u danu za glasanje, sutra verovatno, prvi da glasa za usvajanje svih ovih amandmana. Za mene to znači, poštovana gospodo još jednu stvar, da malo po malo, mic po mic, reč po reč, svi ovde polako uviđamo važnost i značaj jedne velike koncepcije za koju se ceo dan danas ovde borim poštovana gospodo, a to je koncepcija vladavine prava na kojoj počiva svaka demokratska država, svaka demokratska Vlada, svaka Skupština, naročito kada ima onakvu važnost kakvu ima naša Skupština u našem ustavnom sistemu, poštovana gospodo. Moram da kažem ovde, veliko mi je zadovoljstvo kada primećujem i te male sitne ali dobre korake ka dobrom smeru poštovana gospodo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Udovički, poštovani gosti u našoj Narodnoj skupštini, gospođo Šuput, gospodo Milikiću i Kokotoviću i poštovani predsedavajući, potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, moram samo jednu prethodnu napomenu pre nego saopštim jedan dodatni argument za usvajanje ovog amandmana.
Čini mi se da smo jednu veoma važnu stvar danas uradili ovde, da podsetim narodne poslanike, snagom argumenata poštovana gospodo privoleli smo i predsedavajućeg Bečića poštovanju pravila Poslovnika, zakona i Ustava, poštovana gospodo.
To je veliki rezultat moram ovde da kažem, ali nedovoljan zato što vladavina prava, poštovana gospodo, jeste jedan od nekoliko važnih načela našeg Ustava i ja sada moram povodom našeg amandmana na član 25. ovog Predloga zakona da i gospodina Bečića i gospodu narodne poslanike sve nas ovde, podsetim na još jedno načelo koje nam je važno u našem delanju, naročito kada se suočavamo ovde sa predlozima koje šalje Vlada Republike Srbije, a to je načelo podele vlasti, poštovana gospodo.
Član 4. Ustava govori o načelu podele vlasti i pošto vidim da sada imam priliku moram sve narodne poslanike da podsetim kako bismo koristili to u argumentima u diskusijama sa predstavnicima Vlade. Pravni poredak je jedinstven, uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteži i međusobnoj kontroli, poštovana gospodo. Svaki put kada neko iz Vlade ovde dođe, mi treba njih da kontrolišemo, da ih propitujemo, pa ako je neophodno poštovana gospodo da menjamo njihove predloge amandmanima „briše se“. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Bečiću, poštovana gospođo Udovički i poštovani gosti, gospođo Šuput i gospodo Milikiću i Kokotoviću, narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli smo amandman i na poslednji član ovog Predloga zakona, a to je član 31. i ovde moram da intervenišem, jer mi se čini da u Narodnoj skupštini uvodimo sada jednu novu praksu.
Mi smo ovde imali slučajeve da smo usvajali čak i neke neustavne zakone. Imali smo slučajeve gde smo usvajali neke, mi smo ih nazivali, krpeže od zakona, jer smo po tri puta menjali jedno te isto, a sada, poštovana gospodo, izgleda da uvodimo praksu usvajanja prvoaprilskih zakona. Dakle, „aprililili“ zakona, a evo da pokušam da argumentujem ovu tezu, poštovana gospodo.
Dana, 28 januara u našu Skupštinu stigli su predlozi zakona iz Vlade, četiri predloga, odnosno pet. Četiri od tih pet predviđa se da će da stupe na snagu, odnosno da će početi da se primenjuju tek prvog aprila 2015. godine. Znači, 28. januara su stigli, 30. januara počinjemo raspravu, a predviđa se da će 3. februara već da bude usvojeno ono što će početi da se primenjuje 1. aprila.
Kada bih sada bio jedan građanin naše Republike koji pažljivo prati delanje ove izvršne vlasti, ja bih se zaista, poštovana gospodo, pitao da li je ovo neka šala koja se već sada sprema za 1. april ili se radi o ozbiljnoj Vladi koja na ozbiljan način priprema predloge zakona, pa i tretira našu Narodnu skupštinu.
Mislim da je to jedno ozbiljno pitanje i predlažem svim narodnim poslanicima još jednom da razmisle o prihvatanju svih 186 naših amandmana, a ne samo dva, što bi sada bio slučaj u ovom trenutku. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovana gospođo Tabaković, poštovani ministre Vujoviću i poštovani gosti iz Narodne banke Srbije i iz Vlade Republike Srbije, smatram da su prekršeni članovi Poslovnika 283. i 284.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, narodni poslanik Zoran Živković se redovnim putem prijavio za diskusiju povodom sedam tačaka dnevnog reda koje se nalaze na današnjoj sednici, ali je narodni poslanik Zoran Živković, ja mislim, suprotno dobroj demokratskoj praksi, Poslovniku Narodne skupštine, Zakonu o Narodnoj skupštini i Ustavu naše Republike, sprečen da danas učestvuje u raspravi povodom ovih sedam predloga zakona.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, želim ovim povodom samo da vas podsetim da ova dobra praksa jeste zabeležena u jednom dokumentu koji se zove Poslovnik Evropskog parlamenta. U Poslovniku Evropskog parlamenta, poštovana predsednice, za koji ćemo se, ja se nadam, i vi i ja kandidovati jednog dana da budemo poslanici tamo, u članu 167. piše – narodni poslanik može predsedniku, odnosno predsednici podneti žalbu u roku od dve nedelje od obaveštenja o sankciji koju je izrekao predsednik, odnosno predsedavajući. Žalba, poštovana gospodo narodni poslanici, ima za posledicu prekid primene sankcije.
Dakle, u članu 167. Poslovnika Evropskog parlamenta kaže se da je dovoljno da poslanik ovde uloži žalbu predsednici i onda će se to uvažiti i prekinuće se primena sankcije, a nama u našoj Skupštini nije dovoljno ni što je narodni poslanik Zoran Živković izjavio žalbu Ustavnom sudu, poštovana gospodo.
Poštovana predsednice, molim vas da se gospodinu Živkoviću omogući učešće na današnjoj raspravi u našoj Skupštini, a sve sledeći dobru praksu, Poslovnik, zakon i Ustav naše Republike. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Arsenoviću, poštovani ministre Vujoviću i poštovana gospođo Tabaković, danas raspravljamo u objedinjenoj raspravi o sedam predloga zakona i hteo bih svojih pet minuta da iskoristim i da uputim jednu kritiku, pre svega, predlagačima, poštovana gospodo.
Da krenem redom od Predloga zakona o dopuni Zakona o ministarstvima i tu je kritika, pre svega, upućena ministru Vujoviću. Imam jedno zapažanje, jedan komentar i molio bih gospodina Vujovića za komentar u odnosu na ovu kritiku.
Dakle, poštovana gospodo narodni poslanici, Zakon o ministarstvima usvojili smo ovde u ovoj Skupštini krajem aprila 2014. godine. Onako kako ja vidim naš zakonodavni rad, mesto Skupštine u našem ustavnom sistemu, Zakon o ministarstvima je, poštovani gospodine Vujoviću, bio utemeljujući zakon za ovu Vladu Republike Srbije. Predlog dopune Zakona o ministarstvima, o kojem danas raspravljamo ovde, je za mene jedna vrsta znaka ozbiljne klimavosti ove Vlade. Koliko je nestabilna Vlada svedoči činjenica da zakon, kojim se definiše sastav, struktura, nadležnosti po ministarstvima te Vlade, nije mogao da izdrži ni godinu dana, a da se ne promeni.
Ja se sada pitam kako to, da li to onda znači da ljudi koji su u toj Vladi koji su je pravili nisu imali jasan, precizan, čvrst plan toga šta će ta Vlada da radi narednih godina. Kada tome dodam prvu rečenicu obrazloženja, meni se čini da onda postaje potpuno jasna ova slika jedne dezorijentisane Vlade.
Samo da vas podsetim gospodine Vujoviću, prva rečenica u razlozima za donošenje zakona glasi – razlozi za donošenje Zakona o dopuni Zakona o ministarstvima u vezi sa očekivanim donošenjem prvenstveno Zakona o Agenciji za osiguranje depozita. Šta sada zaključujem? Imamo jedan utemeljujući zakon, to je Zakon o ministarstvima, on se menja, a u razlozima on se menja zbog neočekivane promene nekog drugog zakona.
Dakle, mi utemeljujući zakon Vlade, delanja Vlade, njene strukture vežemo za očekivane izmene nekog drugog zakona. Gospodine Vujoviću, meni to deluje kao kada bismo Ustav prilagođavali uredbi ili zakonu. Dakle, nečemu što je po značaju ipak jednog nižeg nivoa. Smatram da nije u redu da se to tako radi.
Gospodine Vujoviću, da vas podsetim, kada smo ovde usvajali taj Zakon o ministarstvima, Zoran Živković i ja smo podneli mnogo amandmana, predložili naš koncept Vlade sa devet ministarstava i predsednikom Vlade i da ste tada usvojili npr. našu koncepciju uopšte ne bi bilo potrebe da danas razgovaramo o ovim izmenama.
Hoću samo da kažem ako je nešto propušteno da se uradi dobro, ako je napravljena greška prvo da se ovde dođe i da se kaže – pogrešili smo, a onda da se kaže narodnim poslanicima – hajde zajedno da dogovorimo promene kako bismo dalje delovali bolje.
Za gospođu Tabaković takođe imam jednu kritiku. Videli smo se ovde pre manje od mesec dana, 28. januara su primljeni u našu Skupštinu predlozi četiri zakona koje je pripremila Vlada, a 20. januara i dva predloga zakona NBS. Ja se čudim guvernerki Tabaković i to moram da kažem, koja obrazlažući hitnost postupka i objedinjavanje rasprave jutros, pažljivo sam slušao vaše izlaganje, zapisao, o sedam predloga zakona u jednoj tački, tvrdi da je reč o paketu međusobno uslovljenih rešenja i zato je u redu da poslanici nemaju više vremena da pročitaju, nego da to treba brzo da usvoje, a 20. januara je to ovde stiglo.
Čekajte gospođo Tabaković, rekli ste danas da je na sajtu NBS to postavljeno još u decembru, ali ste onda poručili da je stvar poslanika da trče okolo, da traže nacrte i predloge zakona i ko je hteo i imao vremena mogao je. Dakle, ja narodni poslanik sada treba da se snalazim na ovaj ili onaj način da gledam gde je zakon, predlog, nacrt umesto sledeći principe našeg ustavnog sistema, da narodni poslanici koji prema članu 99. gospođo Tabaković, biraju, razrešavaju guvernerku NBS mi budemo prvi koji ćemo to da dobijemo.
Naš odgovor na ove propuste je 186 amandmana na članove ovih sedam predloga zakona, poštovana gospođo.

Dame i gospodo narodni poslanici Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani pripadnici i predstavnici Vojske Srbije, poštovani ministre Selakoviću, vidim da ste došli da pomognete malo danas ministru Gašiću, poštovani ministre Gašiću i poštovana predsednice Narodne skupštine, mislim, poštovana gospodo, da su prekršeni članovi Poslovnika 110. do 113. i 283. i 284. poštovana predsednice Narodne skupštine.
Kako je prekršen Poslovnik? Tako što narodnom poslaniku Zoranu Živkoviću nije omogućeno da jutros uđe u veliku salu Narodne skupštine kako bi, poštovana gospodo narodni poslanici, učestvovao u raspravi o amandmanima na ova dva predloga zakona.
Podsećam narodne poslanike, a i naše goste u Narodnoj skupštini danas, da je odlukom predsedavajućeg 11. sednice Drugog redovnog zasedanja gospodin Živković udaljen sa sednice Narodne skupštine, a mi smatramo da je gospodin Živković na toj sednici Narodne skupštine bio izložen jednoj teškoj samovolji predsedavajućeg Narodne skupštine, da je na toj sednici Narodne skupštine učinjena jedna stvar koja ne sme da se dozvoljava u Narodnoj skupštini. Učinjeno je nelegalno ograničenje slobode izražavanja jednom narodnom poslaniku, a to ograničenje slobode, poštovana predsednice Narodne skupštine, bilo je nelegitimno. Mere koje su izrečene narodnom poslaniku Zoranu Živkoviću su bile i neproporcionalne onome što je on uradio, poštovana gospodo.
Zato ja predlažem, predsednice Narodne skupštine, da se odloži izvršenje mere udaljenja sa sednice Narodne skupštine, dok se Ustavni sud ne izjasni o ustavnoj žalbi koji je Ustavnom sudu izjavio Zoran Živković. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani pripadnici i predstavnici Vojske Srbije, poštovani ministre Selakoviću, mislim da je vrlo zgodno što ste vi sada ovde, jer je pitanje i ustavno i zakonsko i tiče se zapravo preciznog definisanja i tumačenja izvesnih prava i izvesnih lica.
Poštovani generali predsedavajući, gospodine Arsenoviću, ja sam se javio ovde zato što je ovo, mislim, jedna tačka kojom treba da obiluju po sličnosti naše skupštinske rasprave, poštovana gospodo, jer se radi o tome da moramo precizno da utvrdimo ovde šta neka izmena jednog Predloga zakona, proizvodi kao posledicu i da li je ta posledica u skladu sa onim što su zakoni i Ustav naše Republike.
Smatram, pošto sam pokušao pažljivo da ispratim ovu raspravu, uz napomenu da sam ovde u načelnoj raspravi se saglasio, uglavnom sa obrazloženjima ministra Gašića oko neophodnosti izmene ova dva zakona i u skladu sa tim, narodni poslanik Zoran Živković i ja čak, nismo podneli nijedan amandman na ove predloge zakona.
U ovom slučaju smatram da treba da se usvoji amandman narodne poslanice gospođe Čomić i njenih kolega iz DS. Evo, da pokušam da obrazložim, možda dodatno poštovanim gostima ovde, ali i narodnim poslanicima koji će na kraju da glasaju za ovo ili za ono. Dakle, kao jedna vrsta podsećanja, menja se član 5. gde se izvesne reči zamenjuju rečima „profesionalni pripadnik Vojske Srbije.“
Predlog gospođe Čomić je da se briše ova izmena u Predlogu zakona koji je poslala Vlada, jer gospođa Čomić smatra da ono što je stajalo prethodno u tom stavu jeste preciznije i bolje.
E sada, šta se desilo? Imamo dakle predlog Vlade, imamo amandman, imamo Ustav. Ustav u član 55, na koji se poziva i predlagač u obrazloženju za odbijanje amandmana, taj član 55. ima pet stavova. Ja bih se tu sada zadržao na prvom i na petom. Prvi stav kaže – jemči se sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja i pravo da se ostane izvan svakog udruženja. To je u redu. Naravno, Ustav.
Ali, stav 5. – sudije ustavnog suda, sudije, javni tužioci, zaštitnik građana, pripadnici policije i pripadnici vojske ne mogu biti članovi političkih stranaka.
U obrazloženju Vlada kaže, ministar Selaković, u ovom slučaju, u ime Vlade, odnosno ministar Gašić, kaže – ne prihvata se amandman zato što prema članu 55. stav 5, to je ovaj što sam poslednji pročitao, pripadnici Vojske Srbije ne mogu biti članovi političkih stranaka. Ja sada dolazim tu do dva, ja mislim, dobra argumenta u prilog amandmana gospođe Čomić. Ali, evo, voleo bih da čujem još jednom i obrazloženje ako se zaključi da ne treba da se prihvati. Jedno je, mi i dalje nemamo identičnu kovanicu u Ustavu i u ovom predlogu zakona. Dakle, u Ustavu piše – pripadnik vojske, u Predlogu zakona sada kaže – profesionalno vojno lice ovde. Naravno, u Zakonu o Vojsci, na koji se poziva predlagač, kaže da u smislu člana 6. Zakona o Vojsci Srbije, vojna lica i civilna lica su na službi u Vojsci Srbije.
Ja se onda poštovana gospodo, vraćam na ključni argument gospođe Čomić. Ako mi u ovom smislu izjednačavamo vojna i civilna lica na službi u Vojsci Srbije, pa i jedna i druga lica sada nazivamo profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije, ja se onda vraćam na sledeće pitanje. U redu, smatra se dakle, da civilno lice na službi u Vojsci Srbije, ne sme da bude član političke stranke. Ja sam tako to razumeo. Ali se onda ja pitam da li to znači, i gospođa Čomić se, koliko sam ja razumeo, isto to pita, da li to onda znači da civilno lice na službi u Vojsci Srbije ovom izmenom sada dobija ista ona prava koja ima i vojno lice u Vojsci Srbije? Drugim rečima, da li se ovde radi samo o tome da jedna vrsta lica gube jedno pravo ili zapravo posledica ovakvog predloga izmene jeste da ta lica sada dobijaju neka prava koja imaju i vojna lica?
Ja mislim, poštovana gospodo, poštovani gosti iz Vlade RS i iz Vojske Srbije, da je to za nas relevantno pitanje. Ne smemo da dozvolimo da se nekim licima oduzimaju prava, da se to pravda malim brojem tih lica, na primer, a da zanemarimo da to kao posledicu može da ima i oduzimanje i dodavanje nekih drugih prava, poštovana gospodo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Bečiću, smatram da su povređeni članovi Poslovnika 110, 111, 112. i 113. i nadam se da ćete mi dozvoliti da u dva minuta, na koja imam pravo, obrazložim kako je došlo do povrede Poslovnika.
Jedan od narodnih poslanika, jedan od nas ovde, a ima nas 250, jutros je sprečen da uđe u veliku salu Narodne skupštine, a to je narodni poslanika Zoran Živković, poštovana gospodo.
Molim vas, samo da vas podsetim, odlukom predsedavajućeg Jedanaeste sednice Drugog redovnog zasedanja Skupštine, a to je upravo bio gospodin Bečić, narodni poslanik Zoran Živković, je udaljen sa sednice protivno odredbama članova 110, 111, 112. i 113. Poslovnika, čime je, poštovana gospodo narodni poslanici, nelegalno ograničena sloboda izražavanja jednog narodnog poslanika.
Ja mislim, poštovana gospodo, da ovde nije reč samo o nelegalnosti, već i o nelegitimnosti ograničenja slobode izražavanja, kao i, i to je sada jedna nova informacija za sve nas ovde u odnosu na prethodne slučajeve, sprečavanje narodnog poslanika Zorana Živkovića da uđe u veliku salu, a ta novost tiče se neproporcionalnosti izrečenih mera na sednici koju sam ovde pomenuo.
Moj predlog je, poštovani predsedavajući Bečiću, da se odloži izvršenje mere udaljenja sa sednice Narodne skupštine narodnom poslaniku Zoranu Živkoviću, dok se Ustavni sud ne izjasni o ustavnoj žalbi koju je povodom ovog slučaja Ustavnom sudu izjavio narodni poslanik Zoran Živković, poštovani gospodine Bečiću. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Bečiću, smatram da ste malopre povredili članove 27, 28, 29, 30. i 31, kao i 32. i 33. Poslovnika Narodne skupštine, a to su članovi koji se tiču delanja predsednika, odnosno potpredsednika Narodne skupštine.
Poštovani gospodine Bečiću, smatram da vreme predsedavanja sednicom Narodne skupštine kada je predsednica Maja Gojković odsutna treba ravnomerno da se rasporedi između potpredsednika Narodne skupštine.
Vi ste gospodine Bečiću potpredsednik koji najviše predsedava sednicama Narodne skupštine i, kao što svi možemo da primetimo, proporcijalno vremenu koje provedete na toj stolici tu, ja mislim, kršite i Poslovnik Narodne skupštine, gospodine Bečiću. Pazite, kao da ste srasli sa tom foteljom predsedavajućeg sednicom Narodne skupštine, gospodine Bečiću, a neki potpredsednici Narodne skupštine u ovom sazivu uopšte nisu imali priliku da predsedavaju. Na primer gospođa Čomić, koja je potpredsednica Narodne skupštine, poštovana gospodo, potom gospodin Ninoslav Stojadinović, koji je akademik, koji je možda jednom ili dva puta, gospodine Bečiću, imao priliku da predsedava Narodnom skupštinom.
Moj predlog je sledeći, poštovani gospodine Bečiću, da se ravnomerno raspodeli vreme predsedavanja kako bi, poštovana gospodo narodni poslanici, svi potpredsednici mogu da vrše svoje dužnosti potpredsednika u Narodnoj skupštini, a ne da umesto toga, gospodine Bečiću, vi neprestano sedite tu i neprestano kršite Poslovnik Narodne skupštine. Hvala.