Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, poštovana gospođo Mihajlović i poštovani gosti iz ministarstva, Zoran Živković i ja podneli smo amandman i na član 20. ovog predloga zakona. Meni se, ajde opet da upotrebim tu kovanicu, čini da je gospođa Mihajlović sada počela malo da se ljuti, da sa manje razumevanja pristupa našoj argumentaciji za izvesne amandmane na ove predloge zakona, zaboravljajući, poštovani narodni poslanici, poštovana gospođo Mihajlović, da sam ovde u načelnoj raspravi istakao tri elementa na osnovu kojih sam, poštovana gospodo, čak pohvalio pristup u obrazlaganju ovih predloga zakona i tada najavio da se naše primedbe, koje se tiču ova tri predloga zakona, uglavnom odnose na pitanja jezika.
Tada sam razumeo da je gospođa Mihajlović tu neku vrstu pohvale, da kažem, ako to nešto znači, prepoznala, razumela i sama se zahvalila za to, ali i priznala da sadržina ovog zakona treba da doživi značajnu jezičku transformaciju i poboljšanje. Tada sam najavio, hajde onda u četvrtak, a to je danas, da razgovaramo o tome i kada sam došao ovde, uprkos najavama i gospodina Babića i gospođe Mihajlović, nemamo to. Gospodin Babić nije tu, povukao se, neće da učestvuje u raspravi o amandmanima, a gospođa Mihajlović je, poštovana gospodo, počela da se ljuti.
Mislim da ne treba to da se dešava sa bilo kakvom ljutnjom da se bilo ko u ime Vlade, a ni mi međusobno, narodni poslanici, usmeravamo jedni ka drugima, nego razumno, usmeravajući se ka argumentima, pa i ka onim argumentima koji glase – čini mi se, jer iz toga može da proizađe neka dobra namera, cilj, pa i praksa, poštovana gospodo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Bečiću, poštovana gospođo Mihajlović i poštovani gosti iz Ministarstva, tri su stvari koje želim da kažem ovde povodom amandmana na član 23. ovog predloga zakona, koji je ujedno i naš poslednji amandman na ovaj predlog zakona, koji je odbijen. Koji Vlada nije prihvatila.
Najpre, razumem argumentaciju. Dakle, iz obrazloženja gde piše da se amandman ne prihvata zato što je prihvaćen amandman sa ispravkom narodne poslanice Katarine Rakić koji je podnet na član 23.
Druga stvar poštovana gospodo, ne razumem zamerku da se sada ovde pravi neki dodatni trošak kada zaseda Narodna skupština. Dame i gospodo narodni poslanici, danas je četvrtak, našim Poslovnikom fino je predviđeno da mi radimo utorkom, sredom i četvrtkom u redovnom zasedanju, ali kada postoji potreba i za vanrednim zasedanjem, moramo da imamo načelnu raspravu, a moramo da imamo i amandmansku raspravu.
Poštovana gospodo, ovo je deo naših redovnih aktivnosti, do duše, u okviru vanredne sednice ali zahtev za vanrednu sednicu poslala je Vlada poštovana gospodo Republike Srbije. Ako je Vlada tražila vanrednu sednicu to znači da je Vlada odgovorna za nekakve dodatne troškove, a ne mi. Ali uprkos tome ja taj argument ne prihvatam. Mi stalno moramo da zasedamo. Demokratija najmanje košta poštovana gospodo.
Treća stvar, poštovana gospođo Mihajlović, ja ću da glasam za usvajanje ova tri predloga zakona koje ste vi poslali u Narodnu skupštinu. Evo, i aplaudiraju narodni poslanici SNS. U to ime poštovana gospođo Mihajlović, prošli put razmenili smo to jedno uputstvo za pisanje eseja, a danas imam za vas jednu knjigu. Gospođo Mihajlović autorke, legende srpske demokratije.

Koja je bila i narodna poslanica, samo da dovršim knjiga upitanju gospodine Bečeću.

I za vas imam jednu, a to je Vesna Pešić poštovana gospodo. Bila je poslanica ovde. Napisala je knjigu „Divlje društvo, kako smo stigli do ovde“. Svi to treba da čitamo, a jedan primerak, evo, ja poklanjam gospođi Mihajlović, ministarki u našoj Vladi.

Dame i gospodo, narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovana gospođo Mihajlović i poštovani gosti iz Ministarstva, smatram da su povređeni članovi Poslovnika 27. do 31. koji se tiču delanja predsednice Narodne skupštine. Smatram da su ovi članovi povređeni time što je danas po 15 put za redom narodnom poslaniku Zoranu Živkoviću onemogućeno da uđe u veliku salu, poštovana gospodo, uprkos tome što se redovno prijavio za učešće u raspravi, kako bi doprineo tome da naš dijalog ovde bude kvalitetniji, da usvojimo poštovana gospodo narodni poslanici, najbolje moguće zakone u našoj Narodnoj skupštini.
Predlažem poštovana predsednice Narodne skupštine da u skladu sa svojim ovlašćenjima, a u ime zaštite vladavine prava i ustavnosti omogućite narodnom poslaniku Zoranu Živkoviću učešće u današnjoj raspravi. Poštovana gospodo i poštovana predsednice Narodne skupštine, mera udaljenja sa sednica Skupštine i skupštinskih tela svakoga ko oštro kritikuje naprednjačku vlast postala je ovde praksa. Evo imamo jučerašnji primer, da je sa sednice Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava udaljen građanski nadzornik, gospodin Dobrašinović, zato što je ukazivao na nenamensko trošenje javnih sredstava.
Smatram, poštovana predsednice Narodne skupštine, da je neophodno da upravo vi reagujete na ovakvu neprimerenu praksu za početak time što ćete narodnom poslaniku Zoranu Živkoviću omogućiti da ostvaruje svoje dužnosti u našoj Narodnoj skupštini i danas. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući gospodine Arsiću, poštovana gospođo Mihajlović i poštovani gosti iz Ministarstva, ja smatram da ko god da dođe u ime Vlade u našu Skupštinu, a gospođa Mihajlović je naša gošća danas ovde, i predloži, kao što je gospođa Mihajlović ovde i uradila, da usaglasimo domaće zakonodavstvo sa Konvencijom Međunarodne organizacije rada o radu pomoraca, da je to u redu.
Saglasan sam i da treba da se omogući našim državljanima da nesmetano nastave obavljanje poslova na brodovima stranih zastava, kao što sam saglasan, poštovana gospodo, da predlozima zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama i državnoj pripadnosti i upisu plovila treba obezbediti usaglašavanje sa odredbama Zakona o prekršajima.
Ali, poštovana gospodo, i poštovana gospođo Mihajlović, pre svega, nisam saglasan i kao jedan od narodnih poslanika ovde ne pristajem na to da bilo ko u ime Vlade Srbije, pa i gospođa Mihajlović, u Narodnu skupštinu šalje predloge zakona koji gramatički i pravopisno nisu usaglašeni sa srpskim jezikom, poštovana gospodo.
Sada se usmeravam i ka narodnim poslanicima, od kojih postoje očekivanja ovde da pažljivo pročitaju svaku rečenicu svakog predloga zakona. Predsednik Vlade, gospodin Vučić, a evo njegov potpis se nalazi na ovim predlozima zakona koji su upućeni u Narodnu skupštinu, poslao nam je za današnju raspravu tekstove koji su jednim delom gramatički i pravopisno neispravni.
Evo poštovana gospodo, ja to ovde i da pokažem. U razlozima za donošenje zakona, evo na primer ovog zakona koji nam je sada ovde prvi na dnevnom redu, o dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi, četvrti paragraf, pazite rečenicu, poštovana gospodo, kaže – nakon usvajanja zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama, zapeta, ovim zakona predviđeno je usaglašavanje sa odredbama ovog zakona.
Poštovana gospodo, gde je ovde neki red reči? U jednoj rečenici, poštovana gospođo Mihajlović, ili u sledećoj rečenici, hajde da kažemo da je jedna, pa omakne se, ali sledeća kaže – kako bi se domaćim državljanima koji rade kao pomorci omogućilo da nesmetano nastave sa obavljanjem poslova na brodovima stranih zastava, zapeta, ovim zakona se u domaće zakonodavstvo unose… Ili, poštovana gospodo, ako hoćemo da zaobiđemo ovaj paragraf, da odemo na sledeći paragraf, jesmo li mi čitali ovo ovde?
Gospođo Mihajlović, da li ste vi pročitali? Ne znam da li je bolje da kažete da ste pročitali ili da niste pročitali.
Evo, sledeći paragraf kaže, prva rečenica – Predlog zakona se detaljnije uređuje postupak priznavanja ovlašćenja za rad pomoraca. Gospodo, pa kako? Reči nisu usaglašene sa rečima u jednoj rečenici, poštovana gospodo.
Gospođo Mihajlović, ja predajem na fakultetu, kao i vi. Ja sam za studente prve godine FPN pripremio jedno uputstvo za pisanje eseja – esej, kratka forma, tri stranice teksta, opšti problem se obrađuje. Poslednji pasus tim studentima glasi ovako – pre predaje rada treba uraditi završne ispravke, npr. da iza zapete i tačke postoji razmak, da su reči pravilno podeljene na slogove pri prenosu u novi red, da međunaslovi ne ostanu da vise na dnu stranice, da proverite da li su rečenice gramatički ispravne i jasne, jer propusti ovakve vrste ostavljaju utisak neozbiljnosti i površnosti u radu.
Koliko god ja bio saglasan sa delom pristupa, o čemu sam govorio na početku, ja ne mogu da zanemarim ovu neusaglašenost sa srpskim jezikom, koji je nama u Skupštini važan, poštovana gospodo. Koliko puta da se podsećamo da nam je Skupština centralna politička institucija? Stalno ovde govorimo – svetilište političkog života. Jezik mora da bude primeren tome. Mi ovde treba da budemo uzor u svemu građanima naše Republike, poštovana gospodo, pa i u korišćenju jezika.
Gospođo Mihajlović, mi smo podneli 16 amandmana. Predlažem da prihvatite svih 16. Većinom se tiču jezika, dakle, ne samo obrazloženja, nego i sadržine članova Predloga zakona, ne računajući ovaj drugi. Ovaj drugi je veoma dobro napisan, o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Tu nemamo dileme.
Poštovana gospođo Mihajlović, predlažem da pročitate i ovo uputstvo za pisanje eseja. Pripremio sam dva primerka. Pošto predsednik Vlade šalje u Skupštinu predloge zakona, potpisuje to, imam jedan primerak i za predsednika Vlade i njemu da uručite, pa da eliminišemo propuste ove vrste.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući, gospodine Arsiću, poštovana gospođo Mihajlović i poštovani gosti, evo dve stvari ovde da saopštim u jednoj vrsti odgovora, gospodine Arsiću, narodnom poslaniku gospodinu Zoranu Babiću.
Prva stvar tiče se amandmana koji glase „briše se“. Kao što sam ovde rekao, za ove predloge zakona nismo spremili nijedan takav amandman, ali samo da podsetim narodne poslanike, amandmani „briše se“ ne tiču se evolucije rada narodnih poslanika, nego evolucije rada Vlade Republike Srbije, poštovana gospodo. Sve dok Vlada Republike Srbije ovde po hitnom postupku, ne uvažavajući značaj i mesto Narodne skupštine u našem ustavnom sistemu bude slala zakone na neprimeren način, jedan od mogućih odgovora jednog narodnog poslanika ili više nas biće amandman „briše se“, poštovani gospodine Arsiću.
Druga stvar, poštovana gospodo, pripremio sam se, evo samo da kažem gospodinu Babiću, gospodine Arsiću, odnosno gospodin Babić to da čuje, posebno sam se pripremio za raspravu amandmansku o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi. Od ovih 16 amandmana, koliko smo podneli na ova tri predloga zakona, poštovana gospodo, 15 amandmana tiču se upravo ovog predloga zakona. Ja očekujem da će i gospodin Babić i ostala gospoda iz SNS i iz drugih političkih stranaka ovde, pa i ministarka Mihajlović, učestvovati veoma aktivno u toj raspravi i da će, poštovani gospodine Arsiću, gospođa Mihajlović prihvatiti svih 16 amandmana što će obezbediti da glasamo za sva tri predloga zakona, poštovana gospodo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući danas, gospodine Arsiću, poštovana gospođo Mihajlović i poštovani gosti iz Ministarstva.
Radujem se uvek raspravama u našoj Narodnoj skupštini. Najgore je, poštovana gospodo, kada dijaloga nema, a neki predsedavajući, a to niste vi, gospodine Arsiću, potrude se povremeno da nema ni dijaloga ni rasprave. U četvrtak zato, očekujem da bude žestoka rasprava i o naših 16 amandmana.
Druga stvar, moram ovde da kažem, gospodine Arsiću, gospodinu Babiću, upravo zbog toga što su ovi predlozi zakona, poštovana gospodo, stigli još u decembru, mi imali dovoljno vremena da to pročitamo, da analiziramo, da tumačimo, pa naša reakcija, poštovana gospodo, nije bila – briše se. I za to, evo gospođa Mihajlović, na primer, ovde može da zasluži jednu pohvalu opozicionih poslanika. Ali podsećam, kada bude takvog pristupa Vlade ponovo, imajte na umu da je naša moguća reakcija amandman – briše se, na svaki član predloga zakona. Zašto gospodo? Pa zato što mi ovde usvajamo pravila koja važe za sve građane naše Republike, koji treba da budu upoznati sa tim pravilima, sa njihovom sadržinom, a ne skriveno da prođu kroz Skupštinu kao kroz neku prečicu ovde, poštovana gospodo.
I, treća, poslednja stvar, gospodine Arsiću, u ovoj replici, gospodinu Babiću. Zapeta je znak interpunkcije koliko ja znam. Znakovi interpunkcije takođe se tiču jezika, poštovana gospodo, a to da li će neki lingvista biti potreban, pa u Narodnoj skupštini moramo da imamo i lingviste ovde, poštovana gospodo. Naročito da vode računa u jeziku, ako u Vladi imaj jedan nemarni stav prema tome, opozicija će popravljati i na takav način zakone, poštovana gospodo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički i poštovani gosti, pretpostavljam, iz više ministarstava i iz Narodne banke Srbije, neophodno je, dame i gospodo, još jednom da intervenišem po povredi Poslovnika. Smatram da su povređeni članovi 105. do 118. i 283. i 284. zato što narodnom poslaniku, jednom od nas 250 ovde, gospodinu Zoranu Živkoviću ni jutros, poštovana gospodo, nije dozvoljeno da uđe u veliku salu, kako bi učestvovao u raspravi o amandmanima na ovih sedam predloga zakona.
Poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, tri su stvari koje ovde želim da dodam kao jednu vrstu argumentacije za predlog da gospodin Živković treba da uđe u salu i da učestvuje u raspravi. U jednom mislim da jedna vrsta primera treba da nam bude dobra praksa Evropskog parlamenta, u čijem Poslovniku, u članu 167. piše da je dovoljno da jedan narodni poslanik uloži internu žalbu parlamentu i da tom žalbom, podnošenjem te žalbe, automatski nastupa prekid primene sankcije.
Druga stvar, poštovana gospodo i gospođo predsednice Narodne skupštine, Zoran Živković i ja smo podneli 186 amandmana na ove predloge zakona. Veoma će biti teško meni samom da obrazlažem svih 186 i zaista mi je neophodna podrška gospodina Živkovića.
Treća stvar, smatram da, budući da je ministar Vujović, kada smo u načelu raspravljali ovde, bio opomenut, izašao iz sale, da mu je omogućeno da se vrati u salu, ja smatram, poštovana gospodo, da isti tretman treba da ima i narodni poslanik i da mu se obezbedi da se vrati u sali.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički i poštovani gosti iz različitih ministarstava pretpostavljam i iz Narodne banke Srbije, narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli smo amandman na član 1. Predloga zakona o dopuni Zakona o ministarstvima i budući da je ovo prvi predlog zakona u objedinjenoj raspravi koju smo imali o sedam predloga zakona, a da je guvernerka NBS ovde argumentovala da ova rešenja koja sadrže svi predlozi zakona predstavljaju jedan paket, pokušaću u obrazloženju za naš prvi amandman da se osvrnem i na ta rešenja kako bih pokušao da ubedim narodne poslanike da ove predloge zakona treba da odbijemo, odnosno da odložimo usvajanje moguće nekih odredaba predloženih izmena za trenutak kada se stvori prilika za to. Poštovana predsednice, ja ću iskoristiti vreme po amandmanu koje imam da bih obrazložio ovaj amandman.
Najpre, želim da narodne poslanike, pre svega ovde, informišem, da mi jesmo podneli, i to je tačno, 186 amandmana uključujući ovaj koji glasi – briše se. Ali, moram da obavestim narodne poslanike ovde da su dva od 186 amandmana koji glase – briše se, prihvaćena, poštovana gospodo. Molim vas, to samo znači da i amandman – briše se, i te kako može da ima smisla, da tom sadržinom može da se popravi nešto što je loše i čim je Vlada to usvojila, to znači da je bilo neodgodno da se makar i na dva mesta, čak i u pristupu Vlade, koriguje nešto amandmanima – briše se.
Sada ću se usmeriti konkretno na ovaj član 1. Predloga zakona o dopuni Zakona o ministarstvima. Evo, u tom članu 1. kaže se, u Zakonu o ministarstvima, u članu 3, stav 1. posle reči – osiguranje imovine i lica, dodaju se reči – učestvovanje u upravljanju bankama, društvima za osiguranje i drugim finansijskim institucijama, čiji je akcionar Republika Srbija, kao i organizovanje i sprovođenje postupka prodaje akcija u istim.
Mi smo smatrali, poštovana gospodo, da nije primereno da se za manje od godinu dana menja jedan zakon koji smo mi ovde upisivali ovde kao utemeljujući zakon za ovu Vladu. Krajem aprila smo, i gospođa Udovički je ovde bila prisutna, usvojili Zakon o ministarstvima. Narodni poslanik Zoran Živković i ja smo još tada sugerisali da se menjaju članovi tog zakona. Predložili smo, ja mislim, jednu mnogo bolju strukturu koju, da smo tada usvojili, verovatno ne bi bilo razloga za ove dopune sada. Naš predlog je bio da, umesto Vlade sa 16 ministarstava imamo Vladu koju čini devet ministarstava i predsednik Vlade. To je ovde odbačeno, a sada imamo Predlog dopune Zakona o ministarstvima koji za nas, po našem sudu, predstavlja jednu sliku klimavosti jedne vlade.
Zamislite poštovana gospodo, kada za manje od godinu dana menjamo utemeljujući zakon, to je znak jedne vrste klimavosti, dezorijentacije i mislim, nestabilnosti. Zato smatram da treba dobro da razmislimo o svim predlozima dopuna i izmena koje šalje ova vlada. Čak mislim, poštovana gospodo da, ovaj predlog koji je poslat ovde znači i uput na jednu vrstu paradoksa u kome se nalazimo.
Imamo ovde vladajuću većinu. Imamo stranku koja je na izborima osvojila zaista podršku građana, i zamislite tu sliku jedne Vlade koja ima takvu većinu, ima 136 poslanika, a na manje od godinu dana mora da menja, evo u dva člana sada ovde, utemeljujući svoj zakon, a to je Zakon o ministarstvima. Ako tome dodamo, poštovana gospodo, i onu informaciju, da su se za manje od godinu dana čak i menjali neki ljudi na nekim mestima u toj Vladi, npr. evo gospodin Vujović, koji nam je pre tri dana ovde obrazlagao da je zaista neophodna ova dopuna člana 1, a on čovek, gospodin Vujović, je, kada je Vlada formirana, ovde zauzimao jedno mesto u Vladi, sada zauzima drugo mesto.
Meni ne preostaje ništa drugo nego samo da, i narodnim poslanicima, i predsednici Narodne skupštine posebno, a i gostima iz Vlade Srbije, iz Narodne banke Srbije, samo sugerišem, da se malo zamislimo oko te slike koja počiva na dve stvari koje su meni zaista ovako za jedan alarm.
Jedno je, menjam utemeljujući zakon, a uporedo sa tim, neki ljudi se menjaju na mestima u toj Vladi. Očekivao bih, poštovana gospodo, da jedna politička formacija koja obezbedi ovakvu podršku na izborima zapravo obezbedi jednu vrstu stabilnosti za svoje delanje. Stabilnosti u smislu strukture Vlade, delokruga ministara koji se nalaze na pozicijama koje smo predvideli Zakonom o ministarstvima, ali stabilnost u kadrovskom smislu, a da nemamo svako malo neku vrstu izmena, što se tiče strukture ministarstava, da nemamo vrstu izmena kada se tiče kadrovskih rešenja. A, pazite poštovana gospodo, to nije dovoljno, nego nam se sada najavljuje i nova izmena da ćemo tu negde za godišnjicu Vlade, možda za dva meseca ili tri, možda pristupiti novoj rekonstrukciji Vlade.
Poštovana gospodo narodni poslanici, molim vas samo još jednom da razmislimo o tome sa kakvom Vladom imamo posla u pogledu njenog delanja i slanja predloga u ovu Narodnu skupštinu. Moj je sud da predlog izmena člana 1. u nekom drugom kontekstu može da ima smisla, ali u kom kontekstu, poštovana gospodo. U kontekstu koji podrazumeva da Vlada dođe ovde, da neko u ime te Vlade dođe ovde, pa da kaže – pogrešili smo pre osam meseci, odnosno devet meseci. Nismo dobro planirali, nismo dobro predvideli, poštovana gospodo. Uvažite tu grešku, pa hajde sada nakon što uvažite tu grešku da delamo tako da se greška ispravlja. Umesto toga Vlada ovde dolazi bez priznanja da je pogrešila i sa jednom sigurnošću to da je ovo najbolji način. Nije, zato predlažem da se razmisli o tome da se prihvati i ovaj naš amandmana, poštovana gospodo narodni poslanici.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, gospođo Udovički, narodni i poštovani gosti iz Vlade Srbije i Narodne banke, narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli smo amandman na član 2. Predloga zakona o dopuni Zakona o ministarstvima. Predlažemo da se član 2. briše.
Naš ključni argument, poštovana gospodo, za brisanje ovog člana tiče se dostojanstva Narodne skupštine i dostojanstva svakog narodnog poslanika u Narodnoj skupštini, poštovana gospodo.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, molim vas da argumentaciju za ovaj član posebno čuju narodni poslanici koji su najosetljiviji na ovaj tekst – briše se, a koliko sam ja primetio to su poslanici i Orlić i Arsić i Babić i Marković i Krlić.
Nije tačno, poštovana gospodo, da se ove izmene, o kojima raspravljamo danas, tiču neka dva papira. Evo čega se sve tiču te izmene, da čuje i vidi gospodin Orlić, na primer, poštovana gospodo. To su sada neke stotine stranica teksta, poštovana gospodo, a da podsetim samo da je Vlada ove predloge zakona poslala ovde 28. januara. Sve to smo morali da pročitamo, da pripremimo amandmane sa znanjem da smo prethodno raspravljali o dva velika predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o odbrani i o vojsci.
Kako je moguće, ja sa sada ovde pitam, da se narodni poslanici ne upitaju za dostojanstvo Narodne skupštine kada se tiče odnosa Vlade prema tom dostojanstvu, a da ne govorim o obrazloženju za donošenje ovog zakona, gde se pogrešno hijerarhizuju ovi zakoni, pa se onda Zakon o ministarstvima prilagođava nekim drugim zakonima?
Poštovana gospodo, valjda se zna šta su temeljujući zakoni, a šta su neki drugi zakoni. Zbog dostojanstva i ovaj amandman – briše se, da se usvoji ja predlažem. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički, poštovani gosti, nastavak naše rasprave o amandmanima na ovih sedam predloga zakona je najbolji pokazatelj i pre svega, poštovana predsednice, želeo bih da to čuje narodni poslanik gospodin Orlić, da nije tačno da je bilo dovoljno deset minuta da se mi valjano pripremimo.
Nije sada reč o tome za jedan predlog zakona od ovih sedam, nego za svih sedam predloga zakona, poštovana gospodo, budući da su i gospođa Tabaković i gospodin Vujović, a verujem da je gospođa Udovički saglasna sa tim, ovih sedam predloga zakona predstavili ovde nama pre tri dana kao jedan paket mera, kao jedan paket rešenja. To znači da nije dovoljno da jedan narodni poslanik pročita jedan predlog zakona, koji zaista čine dva člana, da bi razumeo sve te promene i taj paket rešenja, već je neophodno da se iščitaju ove stotine stranice teksta, članove sedam predloga zakona, da bi jedan narodni poslanik mogao da razume i tumači predloženi paket izmena.
Sada je samo pitanje za svakog od nas ovde pojedinačno – da li smo mi dovoljno odgovorni da pristupamo na upravo takav način, u skladu sa principom etike odgovornosti našem radu? Pa, deset minuta nije bilo dovoljno čak ni za taj jedan predlog zakona.
Mi smo predložili da se briše član 1. ovog Predloga zakona o osiguranju depozita, uz jedan ključni argument i nekoliko dodatnih. Ključni argument je da narodni poslanici neprestano treba da se staraju o očuvanju dostojanstva Narodne skupštine, a Vlada neprestano ovde pokušava da unizi dostojanstvo naše Skupštine. I naš amandman – briše se, na ovaj član, jeste odgovor na takav stav i pristup Vlade, poštovana gospodo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički i poštovani gosti i gošćo, narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli smo amandman i na član 2. Predloga zakona o osiguranju depozita. Naš amandman glasi, poštovana gospodo, „briše se“.
Moram ovde dve stvari, poštovana predsednice, kao neku vrstu argumentacije za prihvatanje našeg amandmana na član 2. koji glasi „briše se“.
Najpre, moram da kažem, tačno je da sam Predlog zakona ima mali broj stranica, ali, poštovana gospodo, Predlog zakona je uvek praćen i razlozima za donošenje zakona. Ti razlozi idu do 81 stranice i valjda je pretpostavka da svaki narodni poslanik u našoj Skupštini čita, naravno, sadržinu članova Predloga zakona, pa i član 2, ali i razloge za donošenje zakona, jer je to smisleno.
Dakle, postoji pravilnik, postoji procedura kako se šalje neki predlog zakona i ne očekuje se, valjda, da jedan narodni poslanik ne čita ništa, sem članova Predloga zakona.
Meni se čini, poštovana gospodo, da je ova rasprava već do sada, a evo sada povodom amandmana na član 2, najbolje ilustrovana u jednom tekstu koji je napisan, evo, pravo da vam kažem, još 1927. godine, i poštovana predsednice Gojković, to je tekst jednog profesora pravnog fakulteta, vi ćete sigurno uživati u tom tekstu. Evo, šta je on rekao – Ova skupštinska većina, a ja kao da gledam da je ovo 1927. godina, ne zaviseći od naroda nego od Vlade, ona je podređena Vladi, radi sve što joj Vlada kaže, skupštinska većina ne stara se ni da zadovolji narodne želje, ni potrebe, nego gleda da zadovolji Vladu. Pa, nećemo valjda to da radimo u 2015. godini, gospodo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički i poštovani gosti i gošćo, narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli smo amandman i na član 3. ovog Predloga zakona o osiguranju depozita.
Ovde bih hteo, u odnosu na osnovni argument koji smo podneli ovde u pisanoj formi, da dodam još jedan. Pre svega, narodnim poslanicima sada, poštovana gospodo narodni poslanici, ne treba da stoji bilo kakva osetljivost na tekst amandmana koji glasi „briše se“, zato što je NBS prihvatila naša dva amandmana na predloge zakona koje je podnela NBS, a sadržina amandmana je „briše se“.
To znači da ta sadržina, poštovana gospodo, može da ima smisla kada gumicom treba da brišemo nešto što ne valja, poštovana gospodo. Smatram da, pre svega zbog ovakvog odnosa Vlade prema Narodnoj skupštini, Vlada treba da prihvati da se briše i član 3. ovog Predloga zakona, da kada prihvati Vlada to, da ostavi malo vremena za raspravu o sadržini ovih predloga zakona, a da nakon toga mi ovde, imajući vremena za pripremu, raspravu i tumačenje, možda možemo da kažemo da je neka izmena dobra.
Ako Vlada to ne uradi, poštovana gospodo narodni poslanici, onda mi treba to da uradimo ovde. Sada se obraćam pre svega narodnim poslanicima, molim vas da još jednom razmislimo o ovom pristupu Vlade, da razmislimo o tome u kakvom ustavnom položaju stoji naša Narodna skupština koju mi ovde treba da štitimo, čak i onda kada je napada Vlada, a ovde često imamo takve situacije, poštovana gospodo narodni poslanici.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički i poštovani gosti i gošće, moram samo jednu prethodnu napomenu, odavno se nije desilo da imam u naletu tri za redom prilike da govorim. Često sam pokušavao to sebi da obezbedim preko replike, ali mi nije uspevalo. Ali, evo, amandmanska rasprava je prilika, poštovana gospodo, da ovde temeljno raspravljamo o sadržini Predloga zakona za koje Vlada Republike Srbije smatra da rasprave ne treba ni da bude.
Moja ideja, poštovana gospodo narodni poslanici, i ideja gospodina Živkovića, koji, eto, ni danas nije mogao da uđe u salu da raspravlja, jeste da, budući da narodni poslanici nisu imali vremena da razmisle o tome šta je značenje sadržine člana 4. ovog Predloga Zakona o osiguranju depozita, možemo onda da zamislimo u kakvoj se situaciji nalaze građani, kojih se svi predlozi zakona i zakoni tiču.
Onda je naša ideja, mislim da to može da naiđe samo na podršku narodnih poslanika ovde, da danas idemo redom, poštovana gospodo, član po član, zakon po zakon, od prvog do sedmog, kako bismo bili sigurni da će svi narodni poslanici najpre da saznaju šta je sadržina ovih predloga zakona, a to potom, poštovana gospodo, i oni koji su nas ovde izabrali na slobodnim izborima, a to su građani. Dakle, red je da i mi i građani budemo upoznati sa onim što je sadržina, a ne da se, kako Vlada želi, mimo rasprave, mimo otvorenosti, ovde u Skupštinu šalju predlozi zakona za koje se ne očekuje nikakva rasprava.
Molim narodne poslanike da još jednom razmisle o ovoj argumentaciji. Imam još argumenata za amandmane „briše se“, kako bismo konačno poslali poruku Vladi – ovako više ne treba da se radi. Poštovana gospodo, mi smo ovde zakonodavna vlast, najvažnija politička institucija u našoj državi i, mi volimo da kažemo, svetilište političkog života. To ne sme da se naruši. Hvala.