Da po Poslovniku pre mene govori, ali ako vi to ne dozvoljavate, onda ću ja sada da govorim, a gospođa Jerkov posle.

U redu, gospodine Bečiću.
Hoću dve stvari da kažem uvaženoj gospodi, gospodinu Bečiću, Martinoviću, Orliću, a žao mi je što i gospodin Atlagić nije tu, koji inače redovno učestvuje u svim našim raspravama ovde.
Najpre, ja sam sada razumeo da je nama gospodin Martinović rekao da je Vlada neefikasna, jer gospodin Martinović sada objašnjava put jednog predloga kojim se traži mišljenje i kaže – mora ovde, mora tačka 2, mora tačka 3, mora tačka 4. Pa, tu ima mnogo tačaka i ja onda zaključujem da mora to efikasnije da se radi, poštovana gospodo. Ova Vlada je onda od samog starta u smislu nekih procedura neefikasna. To je takođe jedan problem.
Druga stvar, gospodine Bečiću, o kojoj bi mogao da kaže nešto gospodin Martinović, jeste koliko dugo treba da se čeka mišljenje Vlade o nečemu što dođe iz odbora čiji je predsednik gospodin Martinović?
Zamislimo situaciju da mesecima ne stiže mišljenje. Ja onda pitam gospodina Martinovića, da li to znači da i mi ovde mesecima ne treba ništa da radimo povodom konkretnog slučaja? Ja mislim da mi treba da delamo i da ako nema mišljenja u razumnom roku, da onda mi delamo onako kako piše u Poslovniku, kada se tiče autentičnog tumačenja zakona.
Gospodina Orlića nisam razumeo oko jedne važne stvari, kada je rekao - pa zašto sada ovde o tome tako raspravljamo? Moramo da raspravljamo, poštovana gospodo, kada Nacionalni prosvetni savet ne funkcioniše. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjom sednicom gospodine Bečiću, gospodin Martinović je malopre saopštio jedan svoj stav u okviru kojeg svako ko to sluša može da zaključi da sam ja, narodni poslanik Nove stranke u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Vladimir Pavićević – deo bivšeg režima.           Poštovana gospodo, evo još jednom ovde da saopštim svim narodnim poslanicima, a i gospodinu Martinoviću, da ja, Vladimir Pavićević, nikada nisam bio deo nijednog režima. Poštovana gospodo, nikada nisam učestvovao ni u jednoj vlasti. Prvi put sam izabran za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini na izborima koji su organizovani u martu mesecu 2014. godine i drago mi je što sam za ovih nepunih godinu dana, na osnovu svog delanja, gospodine Bečiću, u Skupštini, a vidim da je vama ovo nedelanje malo draže, ali ja ovde delam, i da sam na osnovu tog delanja ovde zaslužio izvesnu reputaciju profesorsku, kako vi volite da kažete, ili jednog čoveka koji se veoma dobro razume u srpski jezik, kao što voli da kaže gospodin Martinović, ili kao osobe koja ima i akademsku karijeru pa se razume i u princip akademske čestitosti, kao što profesor Atlagić voli da kaže.
Ja sam, poštovana gospodo, ovde danas u Skupštini da tumačim zakone, da predlažem zakone, da komentarišem, analiziram zakone jer želim da ti zakoni budu dobri, a i spreman sam, poštovani gospodine Bečiću, da čuje i gospodin Martinović da nakon sledećih parlamentarnih izbora delam, gospodine Bečiću, sa pozicije vlasti. Ja ću da dođem jednom prvi put na vlast. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti iz Vlade Republike Srbije, predsedniče Vlade i ministri u Vladi Republike Srbije, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, vi ste malo pre tokom govora narodnog poslanika gospodina Balše Božovića prekršili član 108. Poslovnika Narodne skupštine u čijem stavu 1. piše – O redu na sednici Narodne skupštine stara se predsedniku, u ovom slučaju predsednica Narodne skupštine.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, mi danas raspravljamo o jednoj važnoj temi, po rečima predsednika Vlade, o jednoj temi koja je uporediva sa raspravom o ugovoru o zajmu, građenju i eksploataciji naše železnice koja je vođenja u Skupštini, ne Republike Srbije, u martu 1881. godine.
To poštovana predsednice znači da dok jedan narodni poslanik govori ovde, drugi narodni poslanik ne sme da mu dobacuje, a gospodinu Božoviću su dobacivali gospodin Zoran Babić, gospodin Vladimir Đukanović, gospodin Girić, gospodin Peranović, svi zajedno su govorili „hajde, koliko“ itd, poštovana predsednice.
(Aleksandar Jovičić, s mesta: I ja sam.)
Vaša je obaveza bila, poštovana gospođo Gojković, da poslanicima SNS kažete kao jednu vrstu upozorenja da naša velika sala doma Narodne skupštine nije sala za mitinge stranke, da je ovo sala svetilište našeg političkog života…

Ne mogu tiše kada i dalje poslanici Napredne stranke meni sada dobacuju ovde.

Srpske napredne stranke, poštovana predsednice.

Dakle, vaša je obaveza bila da ih upozorite kako bi ste uspostavili red na sednici. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti iz Vlade Srbije, predsedniče Vlade i ministri i ministarke, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, upravo ste vi prekršili Poslovnik Narodne skupštine, član 108. u kojem u prvom stavu piše – o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik, a u ovom slučaju predsednica Narodne skupštine, poštovana gospodo.

Evo da pojasnim kako ste vi prekršili Poslovnik i ponašali se, ja mislim, pristrasno ovde predsedavajući sednicom Narodne skupštine. Gospodin Babić se sada malo pre javio po Poslovniku i intervenisao po članu 106. u kojem piše – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Time je nama poručio da gospodin Stefanović ili gospodin Vučić nisu govorili o tački dnevnog reda. Ja sam pažljivo ovde slušao prethodne govornike i zaključio da su obojica govorili o onome što je tačka dnevnog reda, a vi ste poštovana predsednice Narodne skupštine imali obavezu da upozorite gospodina Babića, da kada se javi po Poslovniku mora da objasni kako je povređen Poslovnik, a ne da zloupotrebljava odredbe Poslovnika i da koristi to vreme, da govori o nečemu što nije naša tačka dnevnog reda i time vas spreči da održite red na sednici Narodne skupštine, poštovana predsednice Gojković.

Ja mislim da je i sada primereno da saopštite jedno upozorenje gospodinu Babiću kako se ne bi desilo da do kraja naše rasprave danas on ponovo pokuša da zloupotrebi Poslovnik. Molim vas da to uradite. To bi bilo, ja mislim nepristrasno predsedavanje sednicom Narodne skupštine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovani predsedniče Vlade, poštovani ministar i poštovani ministri.

Ja ću glasati protiv ovoga predloga zakona zato što smatram da je ovaj projekat izgradnje Beograd na vodi, gospodine Vučiću, anti modernizacijski projekat i dozvolite mi, poštovana gospodo, da pokušam barem ovde da argumentujem svoj stav.

Gospodin Vučić je danas tokom rasprave rekao da ovde od nekih nije očekivao otpore modernizaciji, kakvi su npr. postojali prilikom uvođenja struje ili izgradnje železnice. Time je sam predsednik Vlade, gospodin Vučić, nama saopštio, da je ono što je bila kritika izgradnje železnice, krajem 19. veka u Srbiji, slično ili uporedivo sa onim što je kritika projekta izgradnje Beograd na vodi.

Ja, poštovani gospodine Vučiću, ovde imam stenografske beleške sa sednica Skupštine Srbije iz 1881. godine, na kojima je tema bila ugovor o zajmu, građenju i eksploataciji naše železnice, poštovana gospodo. Pa ja sam čitao to, gospodine Vučiću, u celosti.

Znate li vi, poštovana gospodo, šta tu sve može da se pronađe? Pa znate li vi da su našim narodnim poslanicima tada crtali, poštovana gospodo, kako izgleda vagon, kako izgleda pruga, veliki broj ljudi nije znao kako to izgleda i naravno, gospodine Vučiću, da je to modernizacija, ali ja sam razumeo da po ovoj analogiji koju vi predlažete, a da projekat „Beograd na vodi“ podrazumeva izgradnju stambenih zgrada, odnosno objekata, šoping molova, da maltene po toj analogiji vi hoćete da nam kažete da narodni poslanici danas ovde ne moraju da budu upućeni u to šta je stambena zgrada, pa da mora da nam se crta ovde, ili šta je šoping mol.

Gospodine Vučiću, da bi se znalo šta je modernizacija, ja mislim, nije dovoljno da se zadržimo na sažetku neke knjige ili na naslov, gospodine Vučiću, u celosti moramo da čitamo i stenografske beleške i Lajbnica, gospodine Vučiću. To je jedna stvar.

Druga stvar, dame i gospodo, ugledne arhitekte su protiv projekta izgradnje „Beograd na vodi“. Meni je važna reč struke. Evo, npr. gospodin Marin Krešić, on je kod nas u Novoj stranci predsednik Saveta za urbanizam. On tvrdi, i mene je ubedio u to, da je projekat izgradnje „Beograd na vodi“ u arhitektonskom, gospodine Vučiću, urbanističkom i morfološkom smislu strano telo u tkivu Beograda. Gospodin Jovin, koji je ovde pominjan, gospodin Mrkonjić ga je pomenuo, gospodine Vučiću, vi ste ga pomenuli, pa gospodin Jovin tvrdi da ovaj deo područja Savskog amfiteatra treba da bude pristupačan građanima, bez stanovanja.

Ja smatram da treba da budemo pažljiviji i kao zakonodavna vlast i kao izvršna vlast u odnosu na ono što je reč struke, poštovana gospodo. Čudim se npr. ministarki za evropske integracije, koja je ovde intervenisala jednim povodom na delanje gospodina Senića, kako to da na sednicama Vlade ne interveniše kada se glasno čuju ugledni ljudi iz struke protiv, nego tu malo zažmuri i to se prečuje itd. Strašno me to čudi. Upravo zato što pokriva gospođa Joksimović taj portfelj koji se tiče i uvažavanja nekih principa i načela i stručnosti itd. Ili, dame i gospodo ugledni profesor ekonomije i ugledni privrednici su takođe, gospodine Vučiću, protiv ovog projekta. Evo profesor Miodrag Zec, znate šta kaže? Kaže – projektom „Beograd na vodi“ možete da potopite sistem javnih finansija Srbije, gospodine Vučiću.

Gospodine Vučiću, jedan ugledni privrednik koji je vas podržao na izborima prošle godine, Milan Knežević zamolio me je da vam postavim jedno pitanje. Pitanje glasi – ko će povlačiti kredite? Ko će biti garant otplate kredita i da li će zemljište ići pod hipoteku, kao kolateral za povučene kredite investitora?

Poštovana gospodo, gospodine Vučiću, to su sve stavovi, molim vas da se to čuje, uglednih ljudi, stručnjaka iz naše države. Kako to da nemam odgovor poštovani gospodine Vučiću, na njihove argumente u Vladi, a ni u Skupštini tokom današnje rasprave? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Gojković, nadam se da ću imati pravo na tri replike.

Poštovani predsedniče Vlade, ministarke i ministri, ja ću onda u dva minuta, ako mi ne dozvoljavate tri, pokušati da smestim odgovor na tri prethodna govora.

Nezamislivo mi je da neko ozbiljan izgradnju stambene zgrade u 21. veku tretira kao modernizacijski iskorak, kao što vi radite i večeras gospodine Vulin. To mi je nezamislivo.

Druga stvar, gospođo Joksimović, biće mi veliko zadovoljstvo da raspravljamo u okviru amandmanske rasprave o ovom Predlogu zakona. Spremio sam se. Na 17 članova, pripremio sam 17 amandmana, sa 72 slajda, poštovana gospođo Joksimović, da teče rasprava u našoj Narodnoj skupštini.

Gospodine Vučiću, ja smatram da nije primereno predsedniče Vlade, da jedan čovek uglednog arhitektu Marina Krešića, nazivate - taj vaš stručnjak iz vaše stranke. Gospodine Vučiću, treba da biramo reči kada govorimo o uglednim stručnim ljudima, a vi ste o gospodinu Krešiću govorili tako.

Ja sam saglasan, vi ste bili veoma dobar student Pravnog fakulteta. Meni je predsednica Saveta Nove stranke Vesna Rakić Vodinelić potvrdila da ste vi bili marljiv student i kod nje, dobili najvišu ocenu, ali se zato i gospođa Rakić Vodinelić pitamo, kako to da u Skupštinu dolaze predlozi zakona, za koje evo ona kao ugledna profesorka prava ja mislim, vi kažite ako vi ne mislite to, kaže da postoji sumnja oko ustavnosti. Ima osećaj da ovde se ne poštuje pravo, da se ne poštuje Ustav i vladavina prava, gospodine Vučiću. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovani gosti iz Vlade Srbije, gospodine predsedniče Vlade i poštovane ministarke i poštovani ministri, moram ovde dve stvari sada da kažem, jednu ministarki Mihajlović, a jednu ipak predsedniku Vlade, gospodinu Vučiću.
Pazite, ja ne mogu da prihvatim ozbiljnost u pristupu u raspravi na sednici Narodne skupštine kada ministarka ili ministar Vulin npr. ne zna čak ni puno prezime čoveka o kome ovde pričamo, a koji jeste ugledni arhitekta i koji se zove Marin Krešić, a ne Kresojević gospodine Vulin. Vama je svejedno kako se ko zove, kako se ko preziva, kakva je zgrada, koliko spratova ima.
Gospodine Vulin, gospođo Mihajlović, pazite poštovana gospodo, kada je gospođa Mihajlović bila u Skupštini u decembru kada smo raspravljali o Predlogu izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji, kada smo usvojili taj predlog izmena, kada smo ga menjali nakon dve nedelje gospođo Mihajlović mi smo tada obećali vama i narodnim poslanicima i građanima Srbije da će Nova stranka da pripremi potpuno novi Predlog zakona o planiranju.
Pripremili smo, poštovana gospodo i juče podneli u skupštinsku proceduru i očekujemo da će oni narodni poslanici ovde, pre svega iz SNS, da glasaju da se i to stavi kao tačka dnevnog reda na jednoj od narednih sednica naše Skupštine, poštovana gospodo.
Gospodine Vučiću, jednu stvar sam zaboravio da vam kažem, vi ste se danas ovde nama obraćali sa jednim poštovanjem. Nazvali ste ovaj dom visokim domom. Smatram da bi posebna vrsta uvažavanja postojala kada biste evo sada ovde obećali npr. da ćete svakog poslednjeg četvrtka u mesecu da dolazite i da od četiri do sedam popodne odgovarate na pitanja narodnih poslanika.
Za mene bi to bilo poštovanje ovog doma i Skupštine kao centralne političke institucije u našem ustavnom sistemu, gospodine Vučiću. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Udovički, poštovane gošće i gosti iz Ministarstva, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, mi smatramo, podnosioci ovog predloga dopuna Zakona o visokom obrazovanju, da je krajnje vreme da se kao jedna tačka dnevnog reda jedne sednice Narodne skupštine pojavi i tačka koja se tiče rasprave o Predlogu dopuna Zakona o visokom obrazovanju.
Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas sada za malo pažnje, budući da je u ovom predlogu dopuna reč o raspravi o jednom važnom principu koji treba da bude jedan od bazičnih principa našeg sistema visokog obrazovanje, poštovana gospodo, a to je princip akademske čestitosti.
Predlažemo da princip akademske čestitosti postane jedan od osnovnih principa našeg sistema visokog obrazovanja, a u jednom posebnom članu mi i definišemo značenja principa akademske čestitosti kako niko u našoj državi, pa ni u Narodnoj skupštini, ne bi živeo u neznanju oko toga šta znači akademska čestitost. Akademska čestitost se, poštovana gospodo, zasniva na samostalnoj izradi pisanih radova i striktnom poštovanju tuđih autorskih prava.
Dame i gospodo narodni poslanici i narodne poslanice, ne razumem zašto bi bilo ko od nas u ovom sazivu Narodne skupštine, na primer, bio protiv toga da mi raspravljamo o ovom predlogu dopuna Zakona o visokom obrazovanju.
Poštovana gospodo, smatram da deo rasprave o našem Predlogu zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju treba da bude usmeren i ka tome da vidimo da li se poštuje sada princip javnosti onoga što je sadržina doktorskih disertacija, ali ne samo sadržina doktorskih disertacija, nego da uvid u to šta je sadržina mora javnost da ima i kada govorimo o referatima za izbor u zvanja, pa da mi raspravljamo i o tome da li su, na primer, za izbor u zvanja redovnih profesora na različitim fakultetima, različitih univerziteta, zaista ispunjeni svi kriterijumi i da ovde, poštovani potredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, i dame i gospodo narodni poslanici, imamo argumentovanu raspravu o stanju sistema visokog obrazovanja u našoj državi.
Moje je očekivanje da ćemo svi da glasamo za ovaj predlog danas. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Udovički, poštovane gošće i gosti iz Ministarstva i uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjom sednicom, gospodine Bečiću, hteo bih da sažmem svoj komentar o ovom predlogu zakona u šest tačaka, gospođo Udovički.
Najpre, poštovana gospodo, podneli smo 22 amandmana na Predlog zakona o inspekcijskom nadzoru koji se tiču četiri grupe pitanja. Prvu grupu čini poštovanje pravopisa srpskog jezika. Ja smatram da je veoma važno da jedan deo naše pažnje bude usmeren i ka tom pitanju, poštovana gospodo, kada pišemo predloge zakone i kada usvajamo zakone. Druga grupa pitanja tiče se veće ažurnosti u primeni zakona. Treća grupa se tiče oštrije kaznene politike. Mi imamo takav pristup ovde analizi svih predloga zakona. Četvrta grupa amandmana tiče se bržeg početka faktičke primene ovog zakona. To je prva tačka, gospođo Udovički.
Druga tačka. Ja, kao jedan narodni poslanik od nas 250 ovde u Narodnoj skupštini, posebno cenim kada ministar i ministarov ili ministarkin tim pristupi ozbiljno i stručno pripremi jednog predloga zakona, naročito kada delamo u svojoj državi u uslovima u kojima Vlada obično ne primenjuje takav pristup. Ovde imamo izuzetak od pravila i meni je žao što nije pravilo da se primenjuje i ozbiljnost i jedna posvećenost u pripremi predloga zakona.
Treća tačka, poštovana gospodo. Ja mislim da je red da se ovde naročito naglasi kada se neki pojedinac npr. posebno istakne u nekom delanju u svojoj oblasti. Posebno je dobro, ja mislim, što je državna sekretarka gospođa Džagić bila veoma posvećena pripremi Predloga zakona. Ona je raspravljala, argumentovala i nije joj bilo teško da posveti jedan dobar deo svog vremena tome da nas ubedi da je ovo dobro i da pripremi nešto dobro. Ja mogu ovde da kažem – bravo! To je treća tačka.
Četvrta tačka, poštovana gospodo. Veoma je dobro i obrazloženje. Mi čitamo i obrazloženja i tamo nailazimo često na razne stvari. Ovo obrazloženje je veoma dobro pripremljeno. Logički i argumentovano definisani su ciljevi veoma dobro i tu sam ja izdvojio nekoliko stvari koje su ovde i predviđene kao ciljevi ovog zakona. Sa svakim ciljem sam saglasan ovde. Evo, sprečavanje štetnih posledica, preventivno delovanje inspekcija, stvaranje povoljnog ambijenta za poslovanje, smanjenje administrativnog i finansijskog opterećenja privrede. Pa, to je sve naša politika, politika Nove stranke. Naravno da kada Vlada dođe sa takvim predlogom, koji ide u skladu sa onim što je politika Nove stranke, da meni ne preostaje ništa drugo nego da kažem – bravo i za to!
Ali, u okviru tačke pet imam i jedan mali problem, poštovana gospodo. Problem se tiče jedne protivurečnosti koju sam ja ovde uočio analizirajući ovaj predlog zakona i delanje Vlade Republike Srbije u celosti. Ovim predlogom zakona, koliko sam ja primetio, činimo sve da stvorimo pristojni ambijent poslovanja koji će odgovarati i stranim kompanijama da ovde delaju i da investiraju. Ali, šta sam ja primetio? Da na drugoj strani Vlada šalje poruku da država planira da nastavi sa Dinkićevim modelom podsticaja, odnosno subvencija. Ja mislim da je to jedna vrsta protivrečne poruke Vlade Republike Srbije.
Mi iz Nove stranke podržavamo stvaranje pravnih okvira za bolje i uređenije poslovanje. Mi smatramo da je pogrešan pristup da vučeš investitore za rukav, da na taj način obezbeđuješ njegovo prisustvo, mi smatramo da je neophodno stvaranje takvog ambijenta poslovanja u kome će se strane kompanije boriti za naše tržište umesto da ih vučemo za rukav. To je prava politika koja treba da se vodi po našem mišljenju.
Na kraju poštovana gospodo narodni poslanici i gospođo Udovički i gosti iz ministarstva, gde god se troši novac, a ja sam primetio da je za primenu ovog zakona potrebno jedno 260 miliona dinara, onda je, mislim veoma važno da postoji jasno usmerenje ka opravdanosti toga troška, a da mi narodni poslanici znamo da moramo da kontrolišemo trošenje tog novca. Veoma me interesuje stav ministarke o našim amandmanima i spremni smo i za amandmansku raspravu čim se zakaže sednica Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovani ministre Vujoviću i poštovani gosti iz ministarstva, poslanici Nove stranke podneli su na ovaj Predlog zakona ukupno pet amandmana. Amandman o kojem sada raspravljamo jedan je od tih pet amandman, ali to nije jedan od tih pet amandmana i koji je usvojen, pošto je Vlada usvojila jedan od naših pet amandman, ali ne na ovaj član i po mom sudu neopravdano.
Sada ću pokušati u pet minuta, koliko imam za ovaj govor, da ubedim, pre svega, ministra Vujovića i naše goste iz ministarstva, a naravno i narodne poslanice i narodne poslanike, da je opravdano prihvatiti naš amandman na član 3. Radi preciznosti, još jednom ovde da kažem o čemu se radi.
U članu 3, koji se tiče liste označenih lica, Vlada predlaže da ta ista Vlada jednom godišnje na predlog ministra nadležnog za poslove finansija razmotri opravdanost stavljanja na listu označenih lica. Ko su označena lica? To piše u prethodnom članu. Označeno lice je fizičko lice, pravno lice, grupa ili udruženje, registrovano, ne registrovano, koje je označeno i stavljeno na listu terorista, terorističkih organizacija ili finansijera terorista i onda se dodaje na osnovu čega, poštovana gospodo.
Naš predlog, predlog gospodina Zorana Živkovića i mene, je da se član 3. stav 4. promeni i da glasi - Vlada je dužna da najmanje dva puta godišnje, a ne jedanput, kako je Vlada predložila na predlog ministra itd, razmotri opravdanost stavljanja na listu označenih lica za terorizam, teroristu ili terorističku organizaciju.
Mi smo obrazložili, poštovana gospodo, narodni poslanici sada, da smatramo da se ovim amandmanom, ukoliko bi bio prihvaćen, uspostavlja veća ozbiljnost Vlade oko jednog pitanja koje je centralno pitanje, globalno govoreći, poštovana gospodo, to je najveća pretnja, najveća opasnost, onda se uspostavlja ažurnost naše Vlade oko tog pitanja koje je najveće svetsko pitanje danas i ne samo to, poštovana gospodo, nego bi Vlada prihvatanjem ovog amandmana pokazala i usmerenost ka efikasnosti u borbi protiv terorizma, a ta ista Vlada bi, poštovana gospodo, pokazala i jednu posvećenost toj istoj borbi protiv terorizma.
Šta se desilo? Zaista ne mogu da razumem ovakvo obrazloženje za ne prihvatanje našeg amandman. Vlada nam kaže, kao što je i gospodin Živković saopštio, ne može da se prihvati ovaj amandman zato što je ovo rešenje samo jedno od kontrolnih mehanizama, a onda se dodaje - da bi provera ove liste označenih lica, dva puta godišnje, predstavljalo veliko opterećenje za Vladu.
Poštovana gospodo narodni poslanici, gospodine Vujoviću, gosti iz ministarstva, ne sme da se desi da naša Vlada kaže da je u borbi protiv terorizma kontrola jednom u šest meseci lica, koja su se našla na listi označenih za terorizam i terorističko delovanje, veliko opterećenje za Vladu. Vlada nam onda govori dve stvari: da ne želi da bude efikasna i da nije posvećena borbi proti terorizma, poštovana gospodo, tako ja to tumačim, a onda nam kaže još jedno, da Vlada beži od onoga što je jačanje kontrolnih mehanizama.
Kada ja ovakav pristup Vlade, kroz ne prihvatanje ovog amandman, vežem za situaciju u kojoj se našla naša Skupština, poštovana predsednice, da Vlada već mesecima ovde nije došla da poslednjeg četvrtka u mesecu odgovara na pitanja narodnih poslanika, da se verovatno neće desiti, poštovana predsednice Gojković, da ni narednog četvrtka gospodin Vučić dođe ovde, što mu je obaveza po Poslovniku, po Zakonu, da odgovara na pitanja… Dakle, Vlada sada beži od kontrole njenog rada, koju treba da vrši naša Narodna skupština, ali istovremeno beži od kontrolnih mehanizama u odnosu na ono što je lista terorista ili terorističkih organizacija.
Poštovana gospodo, ja mislim da je radi efikasnosti, posvećenosti, ozbiljnosti, ažurnosti borbe naše države protiv terorizma važno da se usvoji ovaj naš amandman i da je važno da Vlada kaže - usvajamo, jer želimo tu efikasnost, posvećenost, ažurnosti, ozbiljnost, poštovana gospodo. Hvala.