Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice gospođo Gojković, uvaženi ministre Selakoviću i uvaženo gošćo i uvaženi gosti iz Ministarstva pravde.
Podneo sam amandman i na član 10. Predloga zakona i ovaj amandman je poštovana gospodo takođe u vezi sa članom 7. povodom kojeg je narodni poslanik Zoran Babić ovde postavio pitanje, a gde je tu vladavina prava kada se tiče mog pristupa u raspravama o amandmanima koje i ja ili zajedno sa Zoranom Živkovićem podneo na ovaj Predlog zakona. Evo, poštovana gospodo da odgovorim na postavljeno pitanje ja mislim da je i to red u našoj Narodnoj skupštini, sve vezano na amandman na član 10. koji je u direktnoj vezi sa članom 7. poštovana gospodo, gde je vladavina prava? Vladavina prava je u članu 3. Ustava naše Republike poštovana gospodo. I da obavestim sve taj član Ustava podeljen je u dva stava.
U prvom stavu piše – vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima i jednako važan stav. Pazite, vladavina prava se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i gospodo, ono što se ja mislim u praktičnom političkom životu kod nas i ovih poslednjih godinu dana i gospodine Selakoviću, u poslednje tri godine ne dešava povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu.
Džaba nekada neko načelo stoji u članu Ustava kada se to načelo u praksi krši gde se stigne poštovana gospodo, a naročito od one vlasti koja treba da bude posebno ograničena, a to je izvršna vlast, a pre svega Vlada Republike Srbije poštovana gospodo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, gospođo Gojković, poštovani ministre Selakoviću i poštovana gošćo Kuborović i poštovani gosti iz Ministarstva pravde, smatram, ministre Selakoviću da ste tokom današnje naše rasprave dva puta uradili veoma dobru stvar.
Jednom kada ste prihvatili naš amandman na član 24, a drugi put kada niste prihvatili ovaj amandman na član 11. koji je predložio gospodin Neđo Jovanović. Zato što je gospodin Neđo Jovanović, pošto govorim sada o amandmanu na član 11. ponudio manje preciznu formulaciju koja sledi logiku koji vi zagovarate, a to poštovani gospodine Selakoviću, znači suprotno logici koju mi zagovaramo ovde u Narodnoj skupštini.
Moram da vam priznam jednom gospodine Selakoviću, da je to bio dobar postupak, dakle, što nije prihvaćen amandman gospodina Neđe Jovanovića i da je vaše obrazloženje za ne prihvatanje bilo dobro.
Što se tiče ovog našeg amandmana, odnosno mog amandmana na član 11. mislim da ovaj amandman suprotno ocenama gospode Orlića, Babića ili npr. Đukanovića, upravo ukazuje poštovana predsednice, na jednu posvećenost nas narodnih poslanika Nove stranke. Pazite, kolika je to kompleksnost kada smo mi zbog supstativnog člana 7. ovog predloga zakona toliko pažnje usmerili ka ovom predlogu zakona, da smo onda kasnije menjali i ono iz člana 11. pa smo upozoravali na član 5. Onda u obrazloženju zašto se ne prihvata i predlagač nama kaže – odbija se i zbog obrazloženja za neprihvatanje člana 5. i zbog obrazloženja za neprihvatanje člana 7, što znači da je vreme bilo usmereno ka popravkama članova ovog predloga zakona.
Nikakva statistika ovde nije u pitanju. Molim vas, ministre Selakoviću, da potvrdite ovde da naši amandmani nisu bili stvar statistike nego predloga supstativnih izmena koje idu ka poboljšanju sadržine Predloga zakona. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice gospođo Gojković, poštovani ministre Selakoviću, poštovana gošćo i poštovana gosti iz Ministarstva pravde, dve stvari sada hoću da kažem u replici ne ministru Selakoviću i to je mislim po prvi put danas nego svom kolegi narodnom poslaniku Neđi Jovanoviću.
Prvi put mi se desilo poštovana gospodo da u mom ne toliko bogatom parlamentarnom iskustvu, ono traje godinu poslednjih ovih dana, prvi put mi se desilo da predlagač amandmana uputi reči zahvalnosti predlagaču zakona na tome što amandman nije prihvaćen. Poštovana gospodo, ja mislim stvarno da ovo treba da uđe, pa i vas gospodine Jovanoviću, vi ste rekli za vaš amandman.
Druga stvar, ovde je ne samo gospodin Jovanović nego i gospođa Pilja, a ja mislim i gospodin Orlić i ostala gospoda, oni su zamerili na tome što ja kao neko ko nije pravnik učestvujem u političkoj instituciji u raspravi o pravnim pitanjima. Poštovana gospodo, dve dodatne stvari, Skupština je politička institucija, ovde svako od nas 250 ima pravo da raspravlja o svakoj tački dnevnog reda i o svakom pitanju, gospodine Jovanoviću. Mislim, da vi kao pravnik treba sada da se javite i da kažete – u pravu ste gospodine Pavićeviću.
Druga stvar koju sam hteo da kažem, ja sam, mislim kao posvećen narodni poslanik, jedan savestan čovek konsultovao pravnike i to pravnike za koje je gospodin Selaković, za koje je gospodin Vučić rekao da su ugledni profesori prava, Vesnu Rakić Vodinelić. Pazite, na osnovu konsultacija sa uglednom profesorkom prava pripremio sve ove amandmane i obrazlažem ih, poštovana gospodo. Dakle, nije ovo samo iz glave jednog politikologa nego iz glave politikologa koji se konsultovao sa uglednim profesorima prava, gospodine Jovanoviću i gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjom sednicom gospodine Arsiću, poštovani ministre i poštovana gošćo i gosti iz Ministarstva, smatram da je reč koja najbolje opisuje i sadržinu našeg amandman na član 12. doslednost u borbi za izmenu sadržine člana 7. ovog Predloga zakona i budući da smo i u načelnoj raspravi ovde i to utemeljeno i stručno govorili i o sadržini ovoga Predloga zakona.
Mislim da je važno, pre svega zbog narodnih poslanika, iz SNS koji nisu možda pročitali ni Predlog zakona, ni naše amandmane, ni obrazloženja, tu mislim i na gospodina Đukanovića, da podsetim šta je naš predlog sadržine ovog člana.
U stavu 1. mi hoćemo da kažemo, da stranka podnosi prigovor sudu pred kojim se vodi postupak. U stavu 2. hoćemo da kažemo, postupak po prigovoru vodi sudija sa najdužim sudijskim stažem u sudu i mi isključujemo, ne računajući predsednika suda. Dalje, mandat tog sudije traje jednu godinu, po čijem isteku postoje nadležan sudija koji posle prvog sudije ima najduži sudijski staž u sudu, ne računajući predsednika suda, takođe sa mandatom od jedne godine i dalje na taj način.
Za vreme trajanja mandata sudije, norma predviđena za osnovne postupke koje vodi smanjuje se za 30%, stav 3, poštovana gospodo, ovako bi trebalo da glasi po našem viđenju, a predlagač odbija naš amandman na član 12. pozivajući se na obrazloženje za odbijanje amandmana na član 7.
Mi predlažemo na postupak po prigovoru shodno se primenjuje zakon kojim se uređuje vanparnični postupak.
Poslednji stav 4, poštovana gospodo, treba da glasi - Sudija iz stava 2. ovog člana, u daljem tekstu prvostepeni sudija, dužan je da odluči o prigovoru u roku od dva meseca od dana prijema prigovora.
Svi koji nisu pročitali, evo sada su imali priliku da čuju šta je naš suštinski predlog. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Arsiću, poštovani ministre Selakoviću i poštovani gosti iz Ministarstva pravde, ja sam podneo amandman i na član 14. ovoga Predloga zakona i veoma mi je žao što sam se, evo, uverio tokom ove rasprave danas da ima narodnih poslanika, kao što je, na primer, gospodin Đukanović, koji nisu pročitali ovaj Predlog zakona i koji nisu čitali čak ni amandmane koji su podneti na ovaj Predlog zakona, kao ni obrazloženja koje je pisao ministar Selaković ili neko iz njegovog tima.
Zato ja mislim da je veoma važno da ovakve rasprave vodimo često kako bi oni narodni poslanici koji nisu posvećeni, koji ne čitaju, saznali za šta će to da glasaju u Danu za glasanje.
Evo, ja bih hteo gospodine Arsiću da obavestim i narodne poslanike koji nisu čitali, pa i gospodina Đukanovića, da će glasajući u Danu za glasanje za predloženi Zakon za zaštitu pravo na suđenju u razumom roku, da će glasajući za taj Predlog zakona glasati i za jedan naš amandman koji je usvojen, koji je ministar Selaković usvojio, a to je amandman na član 24.
Poštovana gospodo, to znači da je vredela rasprava. Jedan usvojeni amandman je vredan rasprave, poštovana gospodo, ja mislim, uz podsećanje da smo se ministar pravde i mi sa ove strane, ja mislim, usaglasili još u načelnoj raspravi da je ovakav Predlog zakona neophodan, da je on usklađen sa onim što je Nacionalna strategija reforme pravosuđa za period od 2013. do 2018. godine i da je važno da mi narodni poslanici učestvujemo u borbi protiv neopravdano dugog trajanja sudskog postupka kao jednog od vidova kršenja prava na pravično suđenje, poštovana gospodo i da se zna oko toga ovde postoji saglasnost. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče gospodine Arsiću, poštovani ministre Selakoviću i poštovani gosti iz Ministarstva pravde.
Amandman na član 15. koji smo zajedno podneli narodni poslanik Zoran Živković i ja, je jedan od 35 podnetih amandmana, ali nažalost, ne i onaj amandman koji je usvojen.
Ovde bi hteo vreme kojim raspolažem da usmerim ka jednoj napomeni, pre svega ministru Selakoviću koje se ponovo tiče obrazloženja zbog čega jedan amandman nije prihvaćen ovde.
Ponovo se kao argument za ne prihvatanje amandmana koristi termin – celishodnost. Poštovana gospodo, u redu, ja sam razumeo, možda je bilo kratko vreme za obrazlaganjem itd, ali ako ni zbog čega drugog a ono zbog ove naše parlamentarne istorije, neko će da istražuje ovo što se istražuje danas.
Evo kada je bila rasprava o projektu i izgradnji „Beograd na vodi“ ovde, ja sam sedeo gore u biblioteci, čitao stenografske beleške, šta tu sve nije moglo da se nađe poštovana gospodo. I žao mi je što ono što je ostalo u beleškama nije sadržalo nekakva precizna određenja oko nekih predloga ili rasprava o ugovorima i neki istraživač koji dođe za godinu, 10 godina ili 100 godina, kada bude istraživao kako su obrazlagana ne prihvatanja amandmana i kada vidi da je jedan narodni poslanik, apsolutno precizno, obrazložio zašto je neophodno da se u stavu 3. menja tačka 1. člana 15. onda ja mislim, nije red da stoji u obrazloženju odbijanja – pa evo ovo je što mi smatramo celishodno. Pa pretpostavka je da neko smatra da je celishodno, ali je veoma važno da se pažljivo, konkretno, detaljno obrazloži zašto neko misli da je jedno celishodnije od onoga drugoga. Tada stvaramo uslove gospodine Arsiću, da i naša rasprava, u našoj narednoj skupštini bude veoma, veoma kvalitetna, što treba da bude cilj svih nas ja mislim. Hvala vam.

Dame i gospodo, narodni poslanici, poštovani gospodine Arsiću, ministre Selakoviću i poštovani gosti iz Ministarstva pravde, konačno je jedan narodni poslanik povodom naše amandmanske rasprave, gospodin Marković čestitao opoziciji na tome što je usvojen jedan amandman, doduše uz jednu poruku, da jedna lasta ne čini proleće. Ali, poštovana gospodo, ima i druga izreka, jedan, ali vredan.
Zamislite u fudbalu kada se postigne gol i da ne bude drugih golova. To je velika pobeda poštovana gospodo i za mene je svaki prihvaćeni amandman u čijem pisanju ja učestvujem velika pobeda. Ne samo moja nego i našeg zakonodavnog tela i građana Republike Srbije zato što zakoni važe za sve. Oni su opšti poštovana gospodo i ja mislim da ovde treba to da se zna.
Žao mi je i što povodom naše amandmanske rasprave gospodin Marković nije imao malo više pohvala i čestitki za delovanje NS, zato što je NS jedna savremena politička stranka, evropska koja sledi sve bitne elemente savremenog razumevanja politike.
Evo i da kažem, kada već imam priliku, šta znači savremeno razumevanje politike? Savremena politika poštovana gospodo, podrazumeva organizovanje, upravljanje i osmišljavanje zajedničkog života ljudi na određenoj teritoriji uz pristanak ljudi koji tu žive. Sva tri elementa NS poštuje, a posebno onaj element koji se tiče osmišljavanja zajedničkog života. To osmišljavanje podrazumeva stalni rad na pripremi amandman poštovana gospodo, stalni rad na pripremi predloga za izmene pojedinih politika u pojedinim oblastima. Tako da mi imamo i predlog ekonomske transformacije i transformacije sistema obrazovanja u Srbiji i reforme pravosuđa poštovana gospodo. Ja mislim takođe da i to treba ovde da se ceni. Hvala gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Arsiću, poštovani ministre Selakoviću, vidim jedan smeh ovde, pa i ja reagujem.
Poštovani gosti iz Ministarstva pravde, ja sam podneo amandman i na član 17. ovog predloga zakona i primetio sam da je gospodin Orlić, gospodine Arsiću, jedan od retkih poslanika SNS-a koji zaista čita predloge zakona, i to čini mi se u celosti. On pažljivo prati i meni je uredu da raspravljamo i na način koji predlaže gospodin Orlić ovde o našim amandmanima.
Povodom amandmana na član 17. moram da kažem dve stvari. Prvo, mnogo je pitanja, gospodine Arsiću, da prenesete i gospodinu Orliću. Ja pokušavam da odgovorim na sva pitanja koja su postavili narodni poslanici SNS-a, i gospodin Orlić, i gospođa Vlahović, i gospodin Marković, i gospodin Martinović, i gospodin Babić, a i vi, gospodine Arsiću. Vidite koliko je to mnogo pitanja povodom naših amandmana. I, ako se desi, poštovana gospodo, da ja nekada i zaboravim da odgovorim na neka od pitanja povodom rasprave o jednom, molim vas da isto postupite kao gospodin Orlić, da me upozorite i da me podsetite na to da nisam odgovorio na jedno od postavljenih pitanja. Ja ću, naravno, tokom naše rasprave danas ovde da odgovorim i na ta pitanja.
Druga stvar, gospodine Arsiću, vama da kažem. Vi kažete meni da uzalud ja pominjem vas, jer dok predsedavate sednicom Narodne skupštine nemate pravo, odnosno mogućnost, vi ste rekli, da učestvujete u raspravi. E pa imate mogućnost, gospodine Arsiću. Član 100. Poslovnika, evo, da podsetim sve narodne poslanike, a i vas, obezbeđuje i vama i kada predsedavate sednicom da učestvujete i u amandmanskoj raspravi. Član 100. glasi – predsednik Narodne skupštine, u ovom slučaju predsedavajući gospodin Arsić, gospodo, kada predsedava sednici Narodne skupštine, ako želi da učestvuje u pretresu prepušta predsedavanje jednom od potpredsednika Narodne skupštine. Iskoristite tu mogućnost, gospodine Arsiću, da raspravljamo ovde u Narodnoj skupštini. Hvala vam.

Poštovani gospodine Arsiću, hvala vam na preciznoj i tačnoj najavi, ja mislim, i primerenoj.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Selakoviću, poštovana gošćo, gospođo Kuburović i poštovani gosti iz Ministarstva pravde, ja sam podneo amandman i na član 18. ovog predloga zakona i da obavestim narodne poslanike koji su u kontaktu sa građanima, da se i u našoj kancelariji ovde u Skupštini usijao telefon. Saradnica Ivana se javlja na svaki poziv.
Građani i građanke poručuju – narodni poslanici Nove stranke samo nastavite tako. Samo nastavite tako. Pripremajte amandmane, analizirajte, tumačite zakone, pokušavajte da ono što su predlozi zakona koji dolaze u Skupštinu Republike Srbije budu sadržinski sve bolji. Mi gospodine Arsiću, vidim da sada i vi to prepoznajete upravo to ovde radimo.
Moram samo povodom ovog amandmana na član 18. Predloga zakona da kažem nešto i gospodinu Markoviću koji je saopštio da nema ništa protiv Nove stranke, pa naravno da nema ništa, on je ovde i čestitao na usvojenom amandmanu, ali to nije ovaj amandman na član 18, to će biti amandman na član 24, ali moram da kažem radi matematike gospodinu Markoviću. Ne možemo svi ovde da rastemo po 5%. Mi smo se juče ovde dogovorili oko toga da prihvatamo nešto što je statistika. Statistika kaže da je ovih godinu dana 5% predloženih amandmana Nove stranke usvojeno poštovana gospodo.
Ja sam zaključio ako svake godine budemo imali po 5%, to će za tri godine biti ukupno 20% ako to pretočimo u izbornu volju građana za Novu stranku. Dvadeset procenata podrške za Novu stranku na izborima. Ne može da znači dodatne procente za Srpsku naprednu stranku, jer mi smo protivnici, poštovana gospodo. To nužno znači pad Srpske napredne stranke, procenat po procenat, pet po pet procenata, gospodine Markoviću. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani gospodine Arsiću, malo vam zameram što nisam imao najavu kao povodom prethodnog amandmana ili možda još malo primereniju i precizniju i bolju gospodine Arsiću.
Poštovani ministre Selakoviću, poštovana gošćo iz Ministarstva pravde gospođo Kuburović i poštovani gosti iz Ministarstva, dve stvari želim da kažem povodom amandmana na ovaj član Predloga zakona.
Najpre, moram gospodinu Orliću koji se požalio malopre ovde da dugo čeka odgovor na pitanje da mu preporučim da zaista to pitanje prenese gospođi Vlahović, narodnoj poslanici u Narodnoj skupštini, da ona postavi to pitanje, jer ću ja svakako radije na pitanje odgovoriti narodnoj poslanici gospođi Vlahović. Ja vidim da gospođa Vlahović prihvata ovo kao jednu vrstu komplimenta, jedne posebne pažnje prema jednoj našoj koleginici ovde, poštovana gospodo.
Druga stvar koju ovde moram da kažem vama gospodine Arsiću i pravo da vam kažem, da vas malo izazovem na jednu raspravu, da iskoristite onu mogućnost i pravo iz člana 100. Poslovnika, pa da debatujemo i ovim amandmanima. Drago mi je, što ste vi sa mesta predsedavajućeg ovde prihvatili da je Nova stranka već na 5% podrške biračkog tela, gospodine Arsiću, a ja se nadam da će ona moja računica koja Novu stranku, na narednim parlamentarnim izborima vodi i do 20%, biti tačna gospodine Arsiću.
Žao mi je što je gospodin Selaković odlučio da prihvatanjem samo jednog amandmana stvori jednu prepreku za taj uspeh, ali se nadam da ćemo u daljim raspravama, poštovana gospodo, već od narednog utorka, za kada je zakazana nova sednica Narodne skupštine, a na toj sednici i Zakon o udžbenicima, za koji sam se i te kako pripremio ovde, da će broj tih amandmana biti uvećan, pa i taj procenat podrške na izborima, poštovani gospodine Arsiću. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Selakoviću, poštovana gošćo iz Ministarstva pravde gospođo Kuburović i poštovani gosti iz Ministarstva pravde i naravno, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjoj sednici gospodine Arsiću, na početku da vam kažem - hvala vam na ovakvoj najavi i ona je primerena, ja mislim, situaciji u kojoj smo svi čuli da je usvojen amandman  na Predlog zakona na član 24, koji smo podneli narodni poslanik Zoran Živković i ja.
Poštovana gospodo, ovo je poslednji put da ja danas govorim u okviru naše amandmanske rasprave i odlučio sam da govorim, pa nije valjda aplauz za kraj govora, poštovana gospodo, valjda se ovde očekuje da raspravljamo i dalje i više, a sve sa nadom da ministra Selakovića i njegovu saradnicu i saradnike ubedimo da usvoje veći broj amandmana jer je ideja da sadržinski predlozi zakona budu bolji.
Ali, ja sam odlučio da ovo bude moj poslednji govor tokom današnje rasprave, između ostalog i zbog toga što smo došli do amandmana koji je usvojen. Za jednog narodnog poslanika, poštovana gospodo, barem što se tiče mog pristupa radu ovoj Narodnoj skupštini, ne postoji neka bolja situacija od one u kojoj se sazna da je jedna osoba uticala na to i uspela u tome da obezbedi da se jedan predlog zakona promeni na bolje, i to zahvaljujući delanju upravo te osobe, poštovana gospodo.
Budući da je naša Skupština zakonodavno telo, da mi ovde usvajamo zakone, da naše usmerenje mora da bude ka opštem dobru, a opšte dobro podrazumeva da usvajamo najbolje moguće zakone, ja moram sada ovde, povodom ovog poslednjeg javljanja, da saopštim ipak jedno zadovoljstvo što smo dobar predlog zakona, makar malo, učinili boljim, poštovana gospodo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče gospodine Arsenoviću, poštovani ministre Stefanoviću i poštovane gošće i gosti iz ministarstva, povređena su tri člana gospodine Arsenoviću, članovi 96, 98. i 108. Poslovnika.
Malo pre sam dobio redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč kojim je ponovo, po ko zna koji put prekršen Poslovnik Narodne skupštine, gospodine Arsenoviću. Pošto mi sada prelazimo na diskusiju po redosledu narodnih poslanika, molim vas da promenite redosled prijava po ovom spisku, jer u članu 108, gospodine Arsenoviću, piše – o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine, dakle predsedavajući u ovom slučaju. U članu 98. u stavu 2. piše – ako su za raspravu prijavljeni narodni poslanici iz više poslaničkih grupa, predsednik Narodne skupštine daje im reč naizmenično, tako da prvo govori narodni poslanik koji je član brojčano najmanje poslaničke grupe, pa do brojčano najveće, gospodine Arsenoviću.
Mi ovde imamo slučaj da nakon gospodina Živkovića, koji je u prijavi za reč stavio ni za, ni protiv, umesto da nakon njega prema Poslovniku govori član poslaničke grupe koja je sledeća po brojnosti, a to je gospodin Dejan Nikolić iz DS, govori neko iz SNS, gospodine Arsenoviću.
Ako ne intervenišete, doprinećete tome da se favorizuju narodni poslanici SNS, čime ćemo svi mi, poslanici drugih stranaka u ovoj Narodnoj skupštini biti diskriminisani, poštovani gospodine Arsenoviću, stavljeni u neravnopravan položaj. Insistiram da se promeni ovaj redosled i da se držimo Poslovnika Narodne skupštine, poštovana gospodo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Arsiću, poštovani ministre Stefanoviću i uvažene gošće i uvaženi gosti iz MUP, pripremio sam četiri napomene, dve prethodne i dve redovne povodom ovog Predloga zakona i jedno pitanje ministru Stefanoviću na samom kraju.
Najpre, ministre Stefanoviću, vi ste bili narodni poslanik, bili ste i predsednik Narodne skupštine. Ja smatram da nije primereno da jedan ministar čita besedu u Narodnoj skupštini, čak ni u uvodnom izlaganju.
Naprimer, gospodin Martinović to može ovde da potvrdi, mi smo imali jedan Poslovnik iz 1922. godine gde u jednom članu 43. Poslovnika je pisalo – zabranjeno je u Skupštini čitati besede i ja sam tu vrstu primedbe saopštio i gospodi Vulinu i Lončaru i oni su promenili pristup i ja očekujem da i vi prilikom narednih dolazaka u Narodnu skupštinu ne čitate besede, nego da se čita, gospodo, pre sednice, a na sednici da raspravljamo o onome što je tema.
Druga prethodna napomena…

Ja pričam o današnjoj temi.

To je bila beseda, gospodine Arsiću.
Gospodine Stefanoviću, jeste li imali besedu? Jeste.