Dobro, evo, da zaključim onda u jednoj rečenici.
Dakle, loša Vlada, koja kontinuirano siromaši i građane i državu, poštovana gospodo. (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Vujoviću, poštovana gošćo iz ministarstva i poštovani podpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, ja sam veoma kritikovao nastup ministra Vujovića jutros, pre svega oko našeg amandman na član 2, ali sada prosto želim da čestitam ministru Vujoviću, što je i sam uradio jednu stvar koja se očekuje od svakog čoveka koji sedi u velikoj sali Narodne skupštine, a to je da se u našem delanju pridržavamo pravopisa srpskog jezika.
Čestitam sada i ministru Vujoviću, što je preuzeo odgovornost, uprkos stavovima poslanika SNS i prihvatio još jedan amandman ove stranke.
Ministre Vujoviću, naš amandman na član 6. je ista stvar, kao i amandman na član 4. Neophodno je, poštovana gospodo, da se na izvesnom mestu, posle reči izuzetno od stava 1. ovog člana, doda zapeta.
Moram samo da kažem ovde, nije ovde reč o nečemu onako nevažno, jezik je takođe pitanje suštine i smatram da bi bilo uredu da ministar Vujović sada prihvati i ovaj naš amandman na član 6. Predloga zakona. On ministre, nije u vezi sa sadržinom našeg amandmana na član 2. kojim se menja ono što je smisao vaše izmene zakona, nego želimo da ono što se ovde usvoji kao predlog zakona, u smislu gramatike i u smislu pravopisa bude apsolutno ispravno.
Mislim da je uredu da ministar Vujović sada prihvati i ovaj amandman ove stranke, to bi bio do sada onda drugi prihvaćeni amandman od sedam amandman koliko smo podneli na ovaj Predlog zakona. Tako da ministre očekujem da kažete da će te da prihvatite i ovaj amandman. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Vujoviću, poštovani gosti iz ministarstva i poštovan potpredsedniče Bečiću, ovo je naš poslednji amandman na predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i želeo bih ovu priliku da iskoristim da obavestim pre svega narodne poslanike, pa i ministra Vujovića, da je od sedam naših podnetih amandmana za ovaj predlog zakona, da su prihvaćena dva amandmana, poštovana gospodo.
Narodni poslanici to već znaju, naročito narodni poslanici SNS ali ministar Vujović ne zna i budući da raspravljamo o amandmanu na predlog zakona koji ovde danas brani ministar Vujović želim danas i njega da obavestim da smo mi za ovih godinu dana i dva meseca uključujući i ovih sedam amandmana podneli 1.282 amandmana, poštovana gospodo. Evo, gospodin Jovičić se javlja. Prihvaćeno je 83 amandmana, gospodine Vujoviću, narodnih poslanika Narodne stranke, što u procentima, poštovana gospodo, iznosi 6,47%. Ako sledimo izvesnu analogiju, to bi moglo da znači da Nova stranka sama zahvaljujući jednom upornom, marljivom radu u Narodnoj skupštini danas ima podršku u biračkom telu od 6,47%. Hvala gospodi narodnim poslanicima i iz SNS što prepoznaju trud, što čestitaju sada ovde, samo što ne krene jedan aplauz, poštovana gospodo.
Moram ovde da kažem povodom ovog amandmana i gospodinu Vujoviću, poštovana gospodo, naš cilj nije da se zadržimo na 6,47%, ministre Vujoviću, mi hoćemo 20% podrške na narednim parlamentarnim izborima samo za Novu stranku, poštovana gospodo i gospodine Vujoviću. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Bečiću, poštovani ministre Vujoviću i poštovani gosti iz ministarstva, hoću da obavestim gospođu Barišić da sam i ja kao student prve godine fakulteta Političkih nauka beogradskog univerziteta pozivao i studente i građane Republike Srbije na građansku neposlušnost, poštovana gospodo, jer je bilo reči o krađi izbora i onda smo mi kao građani, naravno, 1996. godine morali da reagujemo na očiglednu krađu izbora. Mislim da je to jedna od onih stvari u savremenoj srpskoj istoriji koja služi na ponos akterima koji su pozivali na građansku neposlušnost. To govorim gospođi Barišić.
A, gospodinu Jovičiću da kažem, još jednom ovde da ga podsetim, 1.282 amandmana za godinu i dva meseca koji sadrže i alternativne predloge za rešenje nekih problema u odnosu na one predloge koje je u Skupštinu slala Vlada Republike Srbije. Evo, da podsetim gospodina Jovičića, ali i gospođu Mrdaković i gospođu Rakić i gospodina Babića i Martinovića da smo mi ovde u skupštinsku proceduru uputili potpuno novi, poštovana gospodo, predlog zakona o planiranju i uređenju prostora naselja jer ima mnogo primedbi na Zakon o planiranju i izgradnji koji sada važi, koji je usvojen u decembru 2014. godine.
Pa mi smo gospodine Jovičiću, u stvari gospođo Gojković, da čuje i gospodin Jovičić, ovde uputili u skupštinsku proceduru i Predlog dopuna Zakona o visokom obrazovanju, da jedna velika koncepcija i princip akademske čestitosti postane deo sistema visokog obrazovanja. Potpisali Predlog zakona o slobodi od straha itd, itd, poštovana gospodo i ceo dan da pričamo o aktivnostima Nove stranke u Narodnoj skupštini.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Vujoviću, gospodine Mijailoviću, poštovana gospođo Gojković, ja mislim da je gospodin Jovičić za razliku od gospodina Babića uvideo važnost ovakvog posvećenog i marljivog rada narodnih poslanika Nove stranke, jer je odlučio da ne komentariše posle toga. Prihvata, dakle, našu argumentaciju i ja sugerišem gospodinu Babiću da se ugleda nekada, ne mora svaki put, ali nekada i na delovanje svojih mlađih kolega u svojoj poslaničkoj grupi.
Kada je govorila gospođa Barišić, neophodno je ovde da kažem, drago mi je što se uključila u raspravu, ali nisam saglasan sa njom kada je saopštila da su građanski i studentski protesti 1996. godine bili gubljenje vremena.
Poštovana gospodo, ne može borba za velike ideale, pravde i čestitosti da bude gubljenje vremena. To je nešto što je uvek vredno hvale, ja mislim. I studentski i građanski protesti, ne da nisu bili gubljenje vremena, nego sam ja na primer i dan danas ponosan na svoje profesore sa Fakulteta političkih nauka Beogradskog univerziteta, koji su mi tokom ta tri i po meseca na ulicama, na trgovima, držali predavanja o principu građanstva, o demokratiji, o građanskoj neposlušnosti, o građanskoj hrabrosti, nije bilo ni trena izgubljenog vremena u tim godinama 1996. i 1997. godine.
Još jednu stvar da kažem gospodinu Babiću, 6,47% podrške koju Nova strana prema ovim skupštinskim istraživanjima ima danas u biračkom telu je samo, gospođo Gojković, rezultat jednog posvećenog rada narodnih poslanika Nove stranke i delanja članova Nove stranke po celoj Srbiji na terenu u informisanju građana, šta su sistemi ideja vrednosti verovanja Nove stranke. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, poštovane gošće i gosti iz ministarstva, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, uvek je jednom narodnom poslaniku veliko zadovoljstvo kada ono što taj narodni poslanik predloži postane deo jednog zakona, nakon što Predlog zakona biva usvojen.
Želim ovim povodom da obavestim narodne poslanike da je Nova stranka podnela 12 amandmana na ova tri predloga zakona, da je od tih 12 amandmana prihvaćeno, poštovana gospodo, pet amandmana. Mi to smatramo uspehom u našem zakonodavnom radu ovde.
Hoću ovaj povod da iskoristim za još jednu informaciju, mislim da narodni poslanici to znaju, ali mislim da naši gosti iz MUP-a to ne znaju i ministar Stefanović, da smo mi za ovih godinu i dva meseca podneli, poštovana gospodo, narodni poslanik Zoran Živković i ja, ukupno 1.275 amandmana.
Od tih 1275 amandmana, poštovana gospodo, prihvaćen je 81 amandman. Ja sam onda to pokušao da prenesem u procente, ministre Stefanoviću. To je 6,35% i poštovana gospodo i ministre Stefanoviću i poštovana predsednice, ako bismo po nekoj analogiji to preneli na podršku biračkog tela to bi značilo da Nova stranka danas nakon godinu i dva meseca rada u ovoj Skupštini, posvećenog rada, vrednog, marljivog rada, da ima podršku od biračkog tela sama 6,35% i vi nam, ministre Stefanoviću, svojim delanjem izgleda pomažete u tome.
Moram da kažem narodnim poslanicima i ministru Stefanoviću…

… Koristim i onih pet minuta.
… i poštovanim gošćama i poštovanim gostima iz Ministarstva da naš cilj nije da se zadržimo na ovih 6,35%. Naš cilj je, poštovana gospodo, kao što sam više puta obaveštavao narodne poslanike i ministra i predsednika Vlade, 20%, poštovana gospodo, na sledećim parlamentarnim izborima. Vidim ovde opšte jedno odobravanje za takvu vrstu rada i pristupa u delanju u Narodnoj skupštini. Bravo za Novu stranku, ja to tako razumem. To je prva napomena povodom ovog amandmana na Predlog zakona o odbrani od grada, poštovana gospodo.
Druga stvar, i ovo je sada pre svega jedna napomena ministru Stefanoviću, ja broj prihvaćenih amandmana, ministre Stefanoviću razumem i kao jednu vrstu tihe saglasnosti da Vlada jeste bila neefikasna u pogledu odbrane od grada u ovoj godini. U načelnoj raspravi, poštovana gospodo, ja sam ovde vas podsetio da je vegetativni period u kojem je potrebna ta odbrana od grada od 15. aprila do 15. oktobra i moje je mišljenje bilo, mislim da svaki razuman čovek tako misli, da smo mi morali da budemo pripremljeni u ovom smislu već 15. aprila, a pokazalo se da nismo bili pripremljeni i zbog toga su i mene, ministre Stefanoviću, ali evo i gospođi Milošević da kažem, koja dolazi iz Ivanjice, su pozivali građani i građanke i iz Ivanjice i iz Arilja veoma zainteresovani za ovo pitanje i veoma ljuti što 15. aprila nismo bili spremni za odbranu od grada.
Ja sam posle grada koji smo imali sredinom maja bio u tom kraju. Ti ljudi tamo su mi pokazivali te gole stabljike, očajni, i ja sam onda odlučio, poštovana gospodo, evo da obavestim i narodne poslanike iz svih poslaničkih grupa iz svih političkih stranka u našoj Skupštini ovde, a i ministra Stefanovića i poštovanu predsednicu Narodne Skupštine, gospođu Gojković, da ću ja u nedelju da idem u Ivanjicu i pozivam sve građane Ivanjice da od 20.00 sati pa do zalaska sunca razgovaramo u centru Ivanjice i o ovoj temi i da vidimo koje su njihove dodatne žalbe, koje su primedbe i budući da smo mi ovde veoma efikasna opozicija, veoma dobra, uspešna, vredna opozicija, možda će ti građani još veće poverenje, ja mislim, da neguju vezano za naš rad, poštovana gospodo.
Dakle, Ivanjica, gospođa Milošević isto to da evidentira, sigurno se to negde piše, od 20.00 sati pa do zalaska sunca. To je 21. jun, najduži dan u godini.
Treća napomena, poštovana gospodo, i ovde posebno moram ministru Stefanoviću da kažem, ne samo da postoji, kako ja razumem, tiha saglasnost člana Vlade da je Vlada bila neefikasna, nego nam je ministar neusvajanjem jednog amandmana na ovaj Predlog zakona na član 23, koliko se sećam, saopštio da uprkos tome što je svestan svoje neefikasnosti da hoće tu neefikasnost da očuva, jer smo mi predložili, poštovana gospodo, da se skrati period za usvajanje propisa koji moraju biti usvojeni nakon usvajanja ovog Predloga zakona.
Mi smo smatrali da ljudi koji se bave time treba da dobiju tri meseca da pripreme te propise. Kada Vlada naloži i kada mi kažemo tri meseca mora ovde, potvrdimo to u Skupštini, onda to postaje obaveza ljudi koji se time bave, a Vlada je nama u obrazloženju zašto neće da prihvati naš predlog koji nas sve zajednički, gospodine Stefanoviću, ne vas samo ili mene samo nego sve nas zajednički usmerava ka efikasnosti, napisala – amandman se odbija iz razloga što će se stvaranjem uslova za punu primenu zakona svakako započeti odmah i bez odlaganja. Međutim, prihvatanjem amandmana otvara se mogućnost da se probiju propisani rokovi.
Poštovani ministre Stefanoviću, mi smo onda mogli da stavimo godinu dana da bismo bili sigurni da neće biti probijeni neki rokovi. Dakle, ne smemo mi da se prilagođavamo onome što je zamisao nekoga za neki rok. Nama, ja mislim, princip efikasnosti za jednu Vladu naše države mora da bude jedan od ključnih principa i kada raspravljamo ovde, poštovana gospodo, ja mislim i oko toga, gospodine Stefanoviću, ne tihu saglasnost nego otvorenu saglasnost u našoj raspravi, mislim, ovde treba da obezbedimo. Hvala vam poštovana gospođo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče, gospodine Bečiću, ministre Stefanoviću, poštovane gošće i poštovani gosti, imam pravo na repliku, ja mislim, gospođi Obradović i jednim delom i gospodinu Stefanoviću.
Najpre želim da se zahvalim gospođi Obradović što je podsetila sve narodne poslanike i građane naše Republike da je Nova stranka za ovih godinu i dva meseca podnela 1275 amandmana, od kojih je 81 amandman usvojen, a što iznosi 6,35%. Naravno, meni tu rade neke asocijacije i ja to prenosim jednom analogijom i na podršku u biračkom telu i sad mi možemo da raspravljamo da li ima smisla, u kojoj meri to ima smisla itd.
Samo da kažem i gospođi Obradović da smo amandmane „briše se“ koristili svaki put kada smo smatrali da raspravljamo o predlogu zakona koji je nepopravljiv i koji smo amandmanima „briše se“ hteli da anuliramo. To je legitimna stvar. Mi delujemo vrlo konzistentno, poštovana gospodo, gospodine Bečiću, samo da čuje i gospođa Obradović, i da podsetim i narodne poslanike iz SNS da su dva naša amandmana „briše se“ prihvaćena, poštovana gospodo.
Ministre Stefanoviću, gospođa Tabaković, u jednoj našoj raspravi ovde, gospodo, prihvatila je dva amandmana Nove stranke koja su glasila „briše se“. Prihvatam sugestiju ministra Stefanovića, u Ivanjici ću biti od 20 časova do zalaska sunca, ali u subotu 20. juna u centru Čačka, poštovani građani, od 18,30 časova do zalaska sunca razgovaram sa građanima, poštovana gospodo, da se produži malo to vreme i da ono može da traje i više sati nakon ovog iskustva koje budemo imali u Čačku i u Ivanjici, poštovana gospodo.

Dame i gospodo, vidim jedno zadovoljstvo na licu narodnih poslanika SNS kada ja dobijem reč, a mogu da kažem i ministru i poštovanim gostima i poštovanom potpredsedniku Narodne skupštine da i ja osećam jedno veliko zadovoljstvo kada znam da će narodni poslanici SNS, kada u danu za glasanje budu glasali za ovaj predlog zakona, glasati za pet amandmana koje sam ja potpisao. To je, poštovana gospodo, veliko zadovoljstvo.
Nisam zadovoljan što nije prihvaćen amandman na član 21. ovog predloga zakona, koji smo podneli narodni poslanik Zoran Živković i ja. Mislim da ovde nema narodnog poslanika, a nema ni ministra u Vladi koji ne zna da se Nova stranka dosledno bori za oštriju kaznenu politiku. Član 21. tiče se toga.
Ovde smo predložili oštriju kaznenu politiku. Ministar Stefanović kaže – ne može oštrija kaznena politika, ali sa slabom argumentacijom, ja mislim, ministre Stefanoviću. Napisali ste nam ovako – ne treba da bude oštrija kaznena politika, jer nije primarna visina kazne, već je primarna izvesnost da će svaki prekršilac biti kažnjen za prekršaj koji je počinio. Kako te dve stvari mogu u takvoj stoprocentnoj izsvesnošću kod vas da stoje, gospodine ministre?
Na primer, mi mislimo da će svaki prekršilac biti kažnjen za prekršaj koji je počinio ili da će šansa da bude kažnjen biti veća ukoliko postoji oštrija kaznena politika, a vi nama niste odgovorili na naš argument, ministre Stefanoviću.
Molim vas da još jednom razmislite o ovom amandmanu, da prihvatite ovaj amandman, inače ću večeras od 19,30 časova do 21,00 čas ispred zgrade starog suda u Gornjem Milanovcu morati Milanovčanima da objašnjavam i stvari vezane za ovaj amandman i za Predlog zakona u celosti, poštovana gospodo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Arsenoviću, poštovane gošće i gosti iz Ministarstva, današnja rasprava je dokaz da vredi obrazlagati svaki amandman, jer sada imamo situaciju da je ministar Stefanović usvojio i jedan amandman koji nije planirao da usvoji, a ja sam to zaključio na osnovu ovog spiska koji je došao. Verujem da sada gospodin Babić ima primedbe na to što je usvojen još jedan amandman, jer usvajanje svakog amandmana, poštovana gospodo, kao što svi ovde znamo, znači rast opozicionih političkih stranaka, pre svega Nove stranke koja podnosi najveći broj amandmana i čiji amandmani bivaju usvajana, sada skoro u iznosu od 6,5%, poštovana gospodo.
Moram gospodinu Stefanoviću da kažem da razmisli i o usvajanju, odnosno prihvatanju ovog amandmana, jer se tiče važnog principa i politici, poštovana gospodo. To je princip, gospodine Arsenoviću, efikasnosti. Mi smo predložili da se skrati period za usvajanje podzakonskih propisa sa šest meseci na tri meseca. Ministar Stefanović kaže da nije u redu da se smanji taj period i nudi obrazloženje. Ministar Stefanović kaže – prihvatanjem takvog amandmana otvara se mogućnost da se probiju propisani rokovi, što se u praksi već dešavalo. Ali, ja ovako razmišljam, poštovana gospodo – pa, ne smemo mi zbog lošeg iskustva u smislu probijanja rokova da se zauvek odreknemo principa efikasnosti, nego valjda taj princip treba da promovišemo neprestano u svom radu, poštovana gospodo i gospodine Stefanoviću, i da ovde ne postoji nikakav problem da se saglasimo oko toga da za tri meseca moraju da se usvoje ovi podzakonski propisi. Ako se ne usvoje, onda treba da vidimo zašto nisu usvojeni, pa da na osnovu principa etike odgovornosti neko bude odgovoran za neusvajanje. Onda promovišemo na pravi način, poštovana gospodo, efikasnost u politici, što je kod nas ja mislim posebno važno. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Arsenoviću, poštovani ministre i poštovane gošće i poštovani gosti, naišao sam na jednu zanimljivu stvar vezano za našu raspravu o amandmanima ovde jer naš amandman na član 3. nije prihvaćen zato što je prihvaćen amandman  na taj član koji je podneo narodni poslanik Zoran Babić.
Ja sam onda sada hteo da pitam ministra Stefanovića – da li je istina da je ministar Stefanović, razmišljajući o tome da broj amandmana koje podnose narodni poslanici Nove stranke ne treba da bude preveliki, osmislio sada jedan lukavi način da naše amandmane odbija tako što će narodni poslanik Zoran Babić, na primer, da pripremi amandman koji će biti slične sadržine, pa onda taj amandman bude prihvaćen da bi se smanjio broj prihvaćenih amandmana opozicije?
Ili, gospodine Stefanoviću, nije ovo usamljeni primer. I naredni amandman koji je podneo gospodin Vladimir Marinković ovde, a niste mi dali pravo na repliku, gospodine Arsenoviću, a ja sam imao pravo ne repliku jer me je gospodin Marinković pomenuo, imao je neke savete za mene, pa bih i ja za njega imao dva saveta, kada budem dobio pravo na repliku. I usvojeni amandman gospodina Marinkovića, a kao što je moglo da se čuje iz izlaganja Marinkovića, on je veliki zagovornik ovoga što radi Vlada Srbije, ja nisam, i onda je gospodin Stefanović odlučio, umesto da prihvati naš amandman, da prihvati amandman gospodina Marinkovića.
Samo molim za odgovor ministra Stefanovića – da li je on ovo osmislio jedan lukavi način da se smanji broj prihvaćenih amandmana koje podnose narodni poslanici Nove stranke? Ako jeste, da kaže da jeste i zašto je baš pribegao tom metodu, a ako nije, da kaže da nije, ja ću da verujem. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Arsenoviću, poštovani ministre, poštovane gošće i gosti koji strpljivo učestvujete u današnjoj raspravi i to je za jednu čestitku ja mislim ovde, ovo je poslednji put da se ja danas javljam povodom obrazlaganja jednog amandmana koji smo podneli mi narodni poslanici Nove stranke. Želim samo da i narodnim poslanicima ukažem o čemu je reč u ovom amandmanu, kako bih jednom pitanju koje mi smatramo veoma važnim ovde dao na posebnoj težini.
Naime, u amandmanu na član 21. mi predlažemo da se na jednom mestu doda „zapeta“ tamo gde te „zapete“ poštovana gospodo nije bilo. Moram da kažem sada ovde i ministru Stefanoviću i gošćama i gostima i narodnim poslanicima SNS, vidim da svi čekaju šta će da se kaže, da mi je veliko zadovoljstvo što će danas biti dan za glasanje, narodni poslanici gospodin Babić, gospodin Drecun, gospodin Marković, gospođa Rakić…

Vidim da je gospođa Milošević otišla u Ivanjicu i sigurno sprema da se spreče građani da dođu u nedelju tamo na onaj sastanak koji smo zakazali u 20,00 sati. Gospodine Arsenoviću, samo da vam kažem veliko mi je zadovoljstvo što će svi ti poslanici glasati za našu zapetu u tom zakonu.

Dame i gospodo i gospodine Arsenoviću, neophodno je i vama da kažem, naravno prema Poslovniku, nije dozvoljeno direktno obraćanje, ali ja mogu uz vaše posredovanje da pomenem i ponekog narodnog poslanika ako imam intervenciju u odnosu na nešto što je rekao taj narodni poslanik. A gospodine Arsenoviću ja sam intervenciju na delanje gospodina Babića, gospodina Markovića, gospodina Drecuna, gospođe Rakić, gospođe Milošević i tako dalje. Ja saopštavam zadovoljstvo što se ovde u Skupštini i u Vladi ceni i taj napor koji se tiče poštovanja našeg jezika, poštovana gospodo. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Verbiću, poštovani gosti iz ministarstva, poštovani gospodine Arsiću, hteo bih da postavim nekoliko pitanja ministru prosvete gospodinu Verbiću, uz nekoliko prethodnih napomena.
Poštovana gospodo, mislim da ne sme da ima dileme među nama ovde da je za svako savremeno društvo i da je za svaku savremenu državu obrazovanje najvažnije pitanje i najvažnija oblast. Svaki put kada ovde imamo kao temu pitanje obrazovanja, smatram da treba da postoji naročita pažnja nas narodnih poslanika.
Danas govorimo o dve osnovne škole, koliko sam razumeo, škola treba da bude mesto izazova, razvoja i rada ministre Verbiću. Škola treba da bude mesto razvoja intelektualnih i socijalnih vrednosti kod dece. Poziv nastavnika je sveti poziv, ja mislim, poput poziva lekara ili sudije.
Moram da pitam ministra Verbića za njegovo mišljenje. Ministre Verbiću, da li smatrate da ovim rečenicama koje sam prethodno saopštio zaista predstavljamo sliku stanja našeg sistema osnovnog obrazovanja i vaspitanja? Da li je ministre Verbiću po vašem sudu i molim vas da mi odgovorite na ova pitanja, da li je po vašem sudu obrazovanje kod nas zaista najvažnije pitanje? Da li je ministre Verbiću po vašem sudu, škola, osnovna škola danas kod nas, u našoj državi zaista mesto izazova razvoja i rada?
Treće pitanje ministre Verbiću, da li je po vašem sudu osnovna škola danas kod nas mesto razvoja intelektualnih i socijalnih vrednosti? Četvrto pitanje ministre Verbiću, da li smatrate da danas u našoj državi poziv nastavnika zaista jeste sveti poziv?
Moje je mišljenje ministre Verbiću da ove rečenice nisu slika stanja našeg sistema osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Čini mi se da su naši nastavnici npr. u našim osnovnim školama danas nemoćni i poniženi, a da škola danas nije ono što bi trebalo da bude u jednoj savremenoj demokratskoj državi.
Poštovani ministre Verbiću, kada odgovorite na ova pitanja, molim vas da možda i nakon ove rasprave usmerite jedan deo svoje pažnje i ka jednom programu koji smo mi u Novoj stranci pripremili. To je jedan temeljni program koji se tiče obrazovanja i koji se zove „Program transformacije sistema obrazovanja u Srbiji“.
Mi smo unutar tog programa napravili jedan presek stanja u pet podnivoa sistema obrazovanja u Srbiji, pa i unutar onog podnivoa o kome danas razgovaramo, a to je osnovno obrazovanje i vaspitanje.
Gospodine Verbiću, mi smo tu pripremili predlog izvesnih mera kako da se popravi ono stanje za koje procenjujemo da je loše. Ja sam vam tokom nekoliko rasprava koje smo imali ovde u velikoj sali, na Odboru za prosvetu i na javnom slušanju već saopštio da postoji taj program. Ali, na osnovu vašeg praktičnog delanja u politici meni se čini da vi niste pročitali taj program. Ni onako letimično, a taman posla u celosti.
Smatram da se političke stranke u našoj državi lelgitimišu kroz svoje programe. Programi sadrže sisteme ideja, verovanja, vrednosti, mišljenja, predloga kako da se reše neki problemi. ministre Verbiću ovde nema nijedne stranke koja ima tako temeljno uređen program transformacije sistema obrazovanja u Srbiji kao što ima Nova stranka.
Još jednom vas podsećam da vredi da pročitate taj dokument. Možda u sadržini tog dokumenta pronađete inspiraciju za neko drugačije i po mom sudu malo bolje delovanje kao ministra prosvete, da se ne vraćamo sada temeljno na pitanja akademske čestitosti i predloga dopuna zakona o visokom obrazovanju koji smo uputili u skupštinsku proceduru. To su bila pitanja i komentari, sada očekujem odgovor. Hvala.