Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, Ustavni sud je još u decembru prošle godine označio neustavnim određene odredbe Zakona o planiranju i izgradnji koje se odnose na legalizaciju. Dao je rok od šest meseci da se te odredbe usaglase sa Ustavom. Međutim, ova Vlada, kao i sve drugo je odlagala te reforme i došli smo u situaciju da smo četiri meseca imali pravni vakum po kome nije moguće izvršiti legalizaciju.
Kada uzmemo i pročitamo ovaj Predlog zakona o legalizaciji možemo bez greške da zaključimo da je za pisanje ovakvog zakona potrebno petnaestak dana najviše. Postavlja se pitanje zašto se vršila opstrukcija kod donošenja ovog zakona i zašto smo imali pravni vakum od četiri meseca u oblasti legalizacije? Međutim, iako je zakon pisan skoro deset meseci, on je i dalje neustavan. Dakle, nisu uklonjene sve odredbe koje je Ustavni sud proglasio za neustavne.
Dalje, on je kontradiktoran, nepotpun, nedorečen i ukida određene odredbe koje je prethodni zakon imao koje su olakšavale postupak legalizacije, a koje Ustavni sud nije proglasio za neustavne ili protivustavne. Neustavan je zato što i dalje protivreči načelima jedinstva pravnog poretka. Odlukom Ustavnog suda je jasno definisano da se ne može vršiti legalizacija objekata koji su izgrađeni između 2003. i 2009. godine. Zakonom o planiranju i izgradnji iz 2003. godine bespravno graditeljstvo je proglašeno ili okvalifikovano kao krivično delo.
Dakle, Ustavni sud je zbog načela jedinstva pravnog poretka rekao da se ne može vršiti legalizacija objekata koji su građeni između 2003. godine i 2009. godine, jer se time legalizuje nešto što je proizvod vršenja krivičnog dela. Ovaj zakon nije uklonio tu protivustavnu odredbu. Dakle, on se i dalje odnosi na objekte koji su izgrađeni do 2009. godine i u tom smislu očekujemo da će ga Ustavni sud proglasiti neustavnim u određenom vremenskom periodu.
Kontradiktoran je zato što je npr. članom 12 predviđeno da zahtev za legalizaciju sadrži u tački 4. dokaz o uređivanju odnosa u pogledu plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta. Dok članom 21. je predviđeno da dokaz o uređivanju međusobnih odnosa sa organom, odnosno organizacijom koja uređuje građevinsko zemljište se dostavlja kada vlasnik bespravno izgrađenog objekta od nadležnog organa dobije obaveštenje o mogućnosti legalizacije.
Dakle, ministre, da li se naknada za uređenje građevinskog zemljišta ili sklapanje ugovora sa organom koji je zadužen za naplaćivanje te naknade sklapa ili plata pre podnošenja zahteva za legalizaciju ili posle dobijanja pozitivnog mišljenja o mogućnosti legalizacije? Ili ste možda predvideli da može naknada dva puta da se plati, što nije realno.
Takođe, kontradiktoran je i u članu 21. gde se kaže da rok ne može biti duži od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona za dopunu zahteva. Šta ako u roku od tih godinu dana državni organ uopšte ne obavesti stranku o potrebi za dopunu zahteva za legalizaciju? Da li državni organ ima sankciju? Da li ste ovim zakonom obavezali državni organ da postupa u odnosima prema ljudima koji su podneli inicijativu da se legalizuju?
Članom 22. se kaže da ako u roku od 6 meseci od dana prijema obaveštenja iz člana 21. ovog zakona podnosilac zahteva ne dostavi potrebnu dokumentaciju nadležni organ će zaključkom odbaciti zahtev. Da li je rok 6 meseci od dana prijema ili godinu dana od stupanja na snagu zakona? Ostaje ovde nedorečeno.
Zakon je kontradiktoran i u delu gde je u koliziji sa Zakonom o upisu nelegalnih objekata u katastar, jer je Zakonom o upisu nelegalnih objekata u katastar predviđeno da se po službenoj dužnosti prosleđuju zahtevi za legalizaciju koji su podneti do 11. marta 2010. godine RGZ, pa vas pitam kako će se onda, shodno članu 39. ovog zakona, zahtevi i prijave za legalizaciju podneti do 11. marta 2010. godine smatrati zahtevima u smislu ovog člana i zakona?
Ako su zahtevi za legalizaciju već prosleđeni RGZ, koji treba da izvrši upis nelegalnih objekata u katastar, kako će onda nadležni urbanistički organi postupati po ovom zahtevu ako su već prosledili zahteve katastru? Zakon je neprecizan. Dakle, on je neobavezujući. Jer, ne postoji nikakva sankcija za državni organ koji ne postupa po zahtevima o legalizaciji.
Teorijski, neko može podneti zahtev za legalizaciju i dobiti odgovor za 20, za 50 godina ili možda nikad. Jednostavno, ne postoji sankcija u zakonu koja će obavezati državni organ da postupi u određenom roku i podnese tj. donese rešenje ili zaključak o mogućnostima legalizacije nekog objekta. Zakon je neprecizan i u delu koji se odnosi na legalizaciju stambenih objekata.
Ovim zakonom je predviđeno da se stambene zgrade legalizuju jednim rešenjem. Uzmite sad primer: imamo nelegalnog investitora koji je izgradio stambenu zgradu od 20 stanova, prodao sve stanove i sada mi njega teramo da on legalizuje zgradu. On nema nikakav ekonomski interes da uknjiži tu zgradu jer je stanove već prodao. Zbog čega bi on sebe sada stavljao u situaciju da mora da snosi još neke nove troškove?
Prethodnim zakonom je bilo predviđeno da se svaka fizička celina te stambene zgrade posebno legalizuje i da se za svaku fizičku celinu te zgrade, tj. za svaki stan donosi posebno rešenje. Mi smo amandmanima vratili tu mogućnost, jer ovako predviđene odredbe jednostavno neće dovesti do situacije da se legalizuju stambene zgrade gde su investitori već prodali sve stanove.
Ovaj zakon ukida odredbe koje olakšavaju proceduru. Na primer, tzv. legalizacija sa kućnog praga. Mi smo imali situaciju da su opštine koje su brinule o interesima svojih građana sklapale ugovore sa građanima koji su podnosili zahteve za legalizaciju i obezbeđivale geodetske snimke i projektnu dokumentaciju u ime i za račun građana. Građani su, naravno, plaćali te usluge ali nisu odlazili do opštine i na taj način se mnogo brže i lakše odvijao proces legalizacije. Ovaj zakon ukida tu mogućnost, iako Ustavni sud nije označio te odredbe kao protivustavne. Mi smo amandmanima vratili tu mogućnost jer smatramo da se na taj način lakše i brže odvija procedura legalizacije i da će na taj način građani lakše legalizovati svoje objekte.
Postoji jedan veliki sukob između Zakona o upisu objekata u katastar i predloženog zakona o legalizaciji. Zakonom o upisu objekata u katastar, da ne citiram ceo naslov, predviđeno je da se svojina nad određenim objektom može upisati u katastar bukvalno na osnovu dva računa – na osnovu računa za vodu i na osnovu računa za električnu energiju. Sada ja vas pitam – ako se određeni objekat upiše u katastar, a onda on ne zadovoljava na primer član 3. stav 1. tačka 5. Zakona o legalizaciji i izda se rešenje o rušenju tog objekta, u kakav položaj dovodimo građane koji su upisali objekat u katastar a onda im posle toga, a na osnovu ovog zakona, pošto ne ispunjavaju sve propisane uslove ovim zakonom, izdajemo rešenje o rušenju i srušimo objekat sledeće godine?
Ovim zakonom se predviđa i mogućnost priključenja na infrastrukturne objekte, za objekte koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, koji samo podnesu zahtev za legalizaciju. Meni to slikovito izgleda ovako: ako neko ima objekat koji je bespravno izgrađen, nije priključen na infrastrukturne objekte, a podnese zahtev za legalizaciju, on će dobiti priključenje na infrastrukturne objekte, ali, s obzirom da zakon o legalizaciji ne propisuje rok u kome državni organ mora da mu odgovori da li ispunjava uslove za legalizaciju, taj objekat može ostati u nekom nerešenom statusu i koristiti sve infrastrukturne objekte bez građevinske i upotrebne dozvole. Plašim se da ovakve odredbe nisu slučajne i da konkretno služe za određene objekte koji su sada izgrađeni, koji nemaju priključenje na infrastrukturu, a koji će sa ovim zakonom legalno dobiti priključenje na infrastrukturu bez dobijanja građevinske i upotrebne dozvole.
Gospodine ministre, moram da vas podsetim šta ste izjavili pre sat vremena. Citiram vas: „Morate da pitate komšiju da vam da saglasnost da napravite neku firmu, hladnjaču ili bilo šta. Komšija neće nikad da vam da dok je živ. Šta sada vi da radite? Ništa. To sam izbacio iz zakona…“ itd. Ja se pitam – da li ste vi uopšte pročitali ovaj zakon? Jer, u članu 3. stav 2. piše: „Izuzetno od odredbe stava 1. tačka 5. ovog člana nadležni organ će naknadno izdati građevinsku i upotrebnu dozvolu ako podnosilac zahteva za legalizaciju priloži overenu saglasnost vlasnika susednog objekta“. Jeste li vi pisali ovaj zakon ili niste? Ja vas zaista ne razumem i molim vas da mi objasnite. Mi smo dali amandman kojim se briše ovaj član, jer je besmisleno.
Građani se s pravom pitaju čemu ovaj zakon. Dakle, imamo izjave ministra da građani ne moraju da legalizuju objekte ili, citiram, „ako želite da radite za tržište, dakle da prodajete i upisujete objekte, morate da uđete u proces legalizacije i takvi objekti moraju da imaju adekvatnu protivpožarnu zaštitu“. Ja vas pitam – da li objekti koji nisu za prodaju, gde žive ljudi sa svojom decom, porodicom, ne treba da imaju adekvatnu protivpožarnu zaštitu? Ili, ukoliko ste vlasnik 30 godina i ukoliko se niko nije žalio, dovoljno je da se upišete u katastar, a onda, pošto je po članu 39. zakona automatski podnet i zahtev za legalizaciju, a komšija vam ne izda saglasnost da možete biti udaljeni na manjem rastojanju od propisanog, onda vam stigne rešenje o rušenju i ministar najavljuje za proleće sledeće godine rušenje.
Postavlja se pitanje ko će sprovoditi zakon. Imali smo pre tri meseca zakon o državnom premeru i katastru. Po mojim informacijama koje dobijam iz Ministarstva građevinarstva i urbanizma, broj zahteva tj. broj predmeta na drugom stepenu se sve više uvećava. Dakle, ne rešavate probleme u vezi katastra.
Najavljujete novi zakon o planiranju i izgradnji koji će sve rešavati na jednom šalteru, a šta ćete sa 35 hiljada nerešenih predmeta u drugom stepenu u vašem ministarstvu? Kako ćemo te probleme da rešimo?
Ministar je tražio da se fokusiramo na zakon, ali, s obzirom da se on nije u potpunosti fokusirao, u cilju odbrane struke moram da kažem da Srbija ima izvanredne građevinske inženjere. Trebate samo malo da se potrudite i motivišete i naći ćete nadzorne organe za sve projekte koji su u realizaciji, a njih je sve manje.
Mi na Građevinskom fakultetu uporno školujemo dobre inženjere. Možda je problem što npr. Megatrend nije napravio građevinski fakultet, pa samo da ih ovako malo lakše i brže školujemo. Srećom po ovu zemlju, to se još uvek nije desilo i nadamo se da se neće ni desiti. Mi još uvek školujemo dobre inženjere koji mogu da se odazovu svakom pozivu.
Evo, da vratim kontra pitanje. Moj najbolji drug sa studija, izvrstan student, danas odlazi u Katar. Zašto mu niste omogućili uslove da ostane u Srbiji i da ovde radi i stiče za opstanak svoje porodice?
Ostaje još jedna stvar. U malopređašnjem obraćanju ste rekli da je otac nekog stranačkog lidera uzimao novac da njegov sin ne bi rušio neki objekat. Nemam stenogram, dozvolićete da vas prepričam.
S obzirom da je krivično delo neprijavljivanje krivičnog dela, ja vas ovde zbog celokupne srpske javnosti pozivam da kažete o kome se radi. Dakle, jasno kažite ime i prezime čoveka koji je učinio to krivično delo i daćete doprinos borbi protiv korupcije.
U decembru mesecu ste nam došli sa izmenom Zakona o planiranju i izgradnji gde ste rekli - evo, samo da ukinemo konverziju i čekaju milijarde evra investicija koje će doći u Srbiju. Objašnjavali smo vam da to nema veze. Međutim, očigledno je da je konverzija bila ukinuta zbog nekog pojedinačno slučaja, s obzirom da zvanični statistički podaci kažu, da je građevinska industrija ove godine pala za 42,5%.
Demokratska stranka je dala preko 20 amandmana na Zakon o legalizaciji objekata. Nadam se da će moja diskusija i naši amandmani pomoći da zakon bude usvojen u što boljem obliku i makar da bude primenljiv. Demokratska stranka, bez obzira na usvajanje amandmana, neće glasati za ovakav zakon. Hvala.