Zahvaljujem.
Dakle, koristiću vreme šefa poslaničke grupe.
Gospodine ministre, ja želim da se vratimo na amandman kojim smo predvideli da se briše stav 3. Postoji jedna odredba u našem Poslovniku o radu koja kaže, pod uslovom da prihvatite naš amandman, dakle – u toku glasanja u pojedinostima amandmane u pisanom obliku mogu da podnose i predlagač zakona i nadležni odbor, odnosno Vlada, samo ako je potreba za amandmanom nastala usled prethodnog prihvatanja nekog drugog amandman.
Dakle, suština je da vi možete sada da prihvatite amandman kojim se briše stav 3. u članu 3, a da zatim kao predlagač zakona date amandman kojim ćemo obrisati i reč „ili vanknjižnom“ na stav 1. Dakle, ako zaista mislite da je dobro da se prihvati naš amandman, postoji mogućnost da se ispravi i stav 1. u članu 3. na taj način. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Dakle, bez želje da osporim ministrove tvrdnje da neće otići u tekuću potrošnju, ja ipak uzimam stenograme sa sednice od ponedeljka gde je ministar rekao da će prihod ići u ispunjenje drugih silnih obaveza. To i dalje meni daje za pravo da tražim da se usvoji moj amandman, gde će sredstva koja se ostvare od prodaje imovine biti obojena i gde će se ona koristiti za kreditnu podršku poljoprivrednim gazdinstvima, u skladu sa Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Dakle, svi smo svedoci da se priča kako je poljoprivreda naša najveća razvojna šansa, kako su investicije u poljoprivredi one koje se najbrže vraćaju itd, ali kada je potrebna da se to zaista i kroz budžet ostvari naši poljoprivrednici su prepušteni nebu i imamo situaciju da evo, sada suša pravi ogromne štete, a sigurno bi bilo moguće da se kroz investiranje u sisteme za navodnjavanje uticaj tih suša smanji.
Dakle, i dalje insistiram na tome, da kada već Vlada želi da prodaje imovinu Republike Srbije da to ide u fond iz koga će se obezbeđivati kreditna podrška poljoprivrednim gazdinstvima. Zahvaljujem.
Koristiću vreme šefa poslaničke grupe.
Želim samo javnosti da objasnim da je moguće usvojiti oba amandmana. Dakle, u slučaju da se oba amandmana usvoje primenio bi se član 165. Poslovnika i došlo bi do usaglašavanja, verovatno amandmanom Odbora, tako što bi između ova dva predloga došao veznik „i“, i na taj način bi bilo moguće usvojiti oba amandmana.
Dakle, u našoj poslaničkoj grupi ne postoje razmimoilaženja. Ja ću glasati za predlog koleginice Branke Karavidić kao što očekujem da će ona glasati i za moj predlog što je i potvrdila u svom obraćanju. Zahvaljujem.
Koristim vreme šefa poslaničke grupe, tako da nisam potrošio svoje vreme, tek sam počeo da ga trošim, a i ne možete da mi uzimate vreme, dok ministar prilazi da sedne. Red je da čovek sedne, sipa vodu….
Gospodine ministre, podsećam vas da ste na raspravi u načelu izgovorili sledeću rečenicu – za mene poslednje i najvažnije je afirmisanje principa tržišne vrednosti i transparentnosti. Ja se sa vama slažem u potpunosti, ali nam nije jasno zašto nije omogućeno svim građanima Republike Srbije da učestvuju u kupovini nepokretnosti koja je u vlasništvu ili koje su u vlasništvu Republike Srbije. Dakle, jednostavno niste nam to objasnili u raspravi u načelu. Molim vas da to sada učinite.
Dobijamo dojave od građana. Ja ne želim u to da verujem, ali zbog građana koji su nam se obratili. Oni kažu da se ovaj zakon piše zbog određenih funkcionera Vlade da bi mogli da kupe nepokretnosti čiji je vlasnik Republika Srbija po nižim cenama od tržišne, dakle da otkupe stanove u kojima sada žive i da se zbog njih ne omogućava tržišno nadmetanje i povećanje cene na javnom nadmetanju i na taj način da se ostvari veći prihod Republike Srbije od prodaje nepokretnosti, kada ste već odlučili da prodajete imovinu Republike Srbije. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, ja razumem vašu potrebu da sačuvate svoju čast i zbog toga i ovakva vaša retorika, ali ako tu retoriku ne pretočite u amandman… Dakle, ako vam ne odgovara ovaj ovakav naš, imate mogućnost da Vlada uloži amandman i imate mogućnost da odbor uloži amandman, preformulišite i dajte da omogućimo javno nadmetanje. Dakle, iako lično sa tim nemam ništa, jer sam do 2012. godine radio na fakultetu, niti sam bio poslanik, niti sam bio u Vladi, niti sam učestvovao u bilo kakvom vršenju bilo kakve vlasti, ali i da je do 2012. godine davano tetkama, strinama i ne znam kome sve na korišćenje ili u povlašćeni zakup neka nekretnina, bar nisu prodavane, tj. davane u vlasništvo u bescenje. Dozvolite tržišnu utakmicu i neka tržište, kako vi kažete da je to za vas najvažnije, odredi realnu cenu.
Ponavljam, Odbor za finansije ima mogućnost da napravi amandman kakav vi mislite da je prihvatljiv i da se omogući i zaštita onoga ko je imao neko prethodno ulaganje, kao i da se omogući tržišna utakmica kako bismo ostvarili što veći prihod za budžet od prodaje imovine Republike Srbije, kada ste već odlučili da je prodajete. Zahvaljujem.
Koristiću vreme šefa poslaničke grupe.
Dakle, gospodine ministre, ja vas molim da se izjasnite u smislu da li sada želite da se prekine sednica i da odbor napravi amandman?
(Veroljub Arsić, s mesta: Po Poslovniku.)
Dakle, mi i dalje insistiramo, citirajući ono što je ministar rekao u načelu da se afirmiše princip tržišne vrednosti i da se odredi transparentnost u radu. Dakle, ako ministar želi, tj. prihvata delimično naše amandmane, ja ga pozivam da mi damo pauzu i da Odbor za finansije ustanovi amandman, dakle da se svi zajedno dogovorimo kako ćemo definisati proces javnog nadmetanja i proces procene tržišne vrednosti. Dakle, početne cene.
Podsećam koleginicu koja je ovde rekla da će uprava za javne prihode, ovde piše poreska uprava, nije važno, dakle, poreska uprava dati adekvatnu procenu. Pre neki dan je u Gospodar Jovanovoj, Grad Beograd prodao nepokretnost koju je poreska uprava procenila na devet hiljada evra, a prodata je za 39.000 evra. Dakle, to je više nego četvorostruka vrednost, uvećana aukcija. Ako nam je zaista cilj da punimo budžet onda moramo omogućiti tržišnu utakmicu i javno nadmetanje u prodaji imovine Republike Srbije, ako ste već odlučili da je prodajete. Zahvaljujem.
Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dakle, vrlo jasno amandmanom predlažem da cena predmeta prodaje se utvrdi u postupku javnog nadmetanja, s tim što ne može biti niža od početne cene, kao i da početna cena u postupku javnog nadmetanja bude tržišna vrednost predmeta prodaje, utvrđena od strane veštaka građevinske struke sa spiska ovlašćenih sudskih veštaka.
Ponoviću, imamo od prošle nedelje primer da je u ulici Gospodara Jovana Poreska uprava procenila da jedna nepokretnost vredi 9.000 evra. Posle javnog nadmetanja ta nepokretnost je prodata za 39.000 evra. Ukoliko zaista želimo da obezbedimo što veći prihod za budžet Republike Srbije, jer kako kaže ministar, da bi se ispunile druge silne obaveze, neophodno je da imovinu, kada ste već odlučili da je prodajete, prodate po tržišnim uslovima i po tržišnoj ceni i zato predlažem da početnu cenu određuju sudski veštaci koji su za to svakako više kvalifikovani nego ljudi koji rade u poreskoj upravi. Hvala.
Ja želim reč po ovom amandmanu da podsetim uvaženog gospodina ministra da je definiciju investicionog ulaganja definisao kao lapsus, iako ja kažem da je to pokušaj njegovog doprinosa novom naprednom rečniku srpskog jezika.
Dakle, kada kažete investiciona ulaganja, isto je kao da kažete empirijska iskustva, vrhunac kulminacije, participacija u učešću ili solucije rešenja, a na samoj sednici ste izjavili terminološku razliku prihvata. Investicije jesu trajna ulaganja. Znači, mogu da budu trajna ulaganja ili investicije. Potpuno se slažem, to možemo da ispeglamo – izvinjavam se, to je više lapsus nego namerna greška. Prema tome, tu ćemo lako da nađemo zajednički jezik. Sada vas pitam zašto ste se predomislili? Dakle, sintagma „investiciona ulaganja“ nema nikakvo značenje, to je pleonazam. Zahvaljujem.
Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, vraćamo se na temu da li ili ne omogućiti javno nadmetanje. Dakle, ovim amandmanom sam predvideo da ne samo zakupac nego bilo koje zainteresovano lice …