Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Poštovana gospođo ministarka, koleginice i kolege narodni poslanici, u svojoj diskusiji pretežno ću se baviti Predlogom zakona o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje ili, kako je gospođa ministarka rekla, zakonom o predžetvenom finansiranju, samo što bih ja to ime malo drugačije dao. Shodno onome što zakon sadrži, pre bih ga nazvao zakon o dužničkom ropstvu poljoprivrednika ili zakon o zaštiti tajkuna u poljoprivredi ili možda zakon o zelenaštvu u poljoprivredi, ako vam se više sviđa.
Ovakav Predlog zakona stavlja u podređeni položaj dužnika i stvara evidentnu mogućnost iskorišćenja stanja nužde poljoprivrednih proizvođača. Kada sam čitao zakon i hteo da pišem amandmane, za svaki amandman sam hteo da predložim da se briše, ali pošto to nije konstruktivan predlog i pošto mislim da nema svrhe apelovati da povučete ovakav Predlog zakona, želim da objasnim građanima i poljoprivrednicima koji ovo gledaju šta će doneti primena ovog zakona od 1. marta 2015. godine.
Ideja uvođenja sistema predžetvenog finansiranja je sjajna i treba da postoji u našem zakonodavnom sistemu, ali zakon je napisan na takav način da uz najavljene smanjene subvencije ili uspostavljanje uslova koje naši poljoprivredni proizvođači ne mogu ispuniti, naši proizvođači će biti prinuđeni da se zaduže i da po pravilu stave hipoteku. Dakle, ovo što se priča da više neće biti stavljanja hipoteke, to je samo jedna od opcija, ali naravno da će svaki poverilac tražiti hipoteku kao sredstvo obezbeđenja.
Zakonom nije predviđena obaveza da se osiguraju usevi, a znamo da već više od dve godine, naročito u poslednje dve godine, zaštita od grada u našoj zemlji uopšte ne funkcioniše. Onda dolazimo do toga da se članom 6. predviđa da se ugovor ne može izmeniti zbog promenjenih okolnosti, kao i to da poljoprivredni proizvođač ili dužnik ne može da se poziva na okolnosti koje nije mogao da spreči, otkloni ili izbegne, u stvari da se poziva na višu silu, kao i na okolnosti zbog kojih ne odgovara, tj. nemogućnost ispunjenja ugovorne obaveze.
Sa jedne strane, damo poljoprivrednim proizvođačima ili, bolje rečeno, nateramo ih da se zaduže, a onda ako se dese poplave, grad ili suša oni nemaju pravo da promene ugovor, da traže odlaganje ispunjenja obaveze. Pre toga su stavili hipoteku na svoju imovinu i ostaju bez svoje zemlje.
U članu 8. je predviđeno da je dužnik obavezan da omogući kontrolu izvršenja ugovornih obaveza. Šta ta kontrola znači? Šta se sve može podvesti pod kontrolu? Da li to znači da može na primer da ulazi u njegovu kuću, da popisuje stvari, da mu remeti privatni život, što je suludo, slažemo se? Nigde nije precizirano šta znači kontrola izvršenja ugovornih obaveza.
Šta ako ta kontrola izvršenja podrazumeva da se, na primer, na svakih 15 dana, shodno promenama cena na berzi, radi nova projekcija prihoda ili novi biznis plan? Ko će omogućiti našim poljoprivrednim proizvođačima da, na primer, na mesec dana, ili na tri meseca, ili na 15 dana, jer nije precizirano, naprave takav biznis plan koji će zadovoljiti poverioca? Ja samo pričam o mogućim zloupotrebama usled nepreciznosti zakonskih odredbi.
Ugovor o finansiranju se upisuje u registar, ali se ne upisuje kamata. Dakle, od svih elemenata ugovora o finansiranju, da se razumemo, ugovor o finansiranju je ugovor o kreditu, najbitniji element ugovora o kreditu, posle toga ko je zajmodavac i zajmoprimac, je kamata. Zašto se samo kamata od svih elemenata ugovora o finansiranju ne upisuje u registar? Pa, zato što će kamate biti basnoslovne. Upravo je zato, po meni, ovo zakon o zelenašenju u poljoprivredi, jer se stvaraju uslovi da se jednostavno odreže neverovatna visina kamate, a i sami znamo da je efektivna kamatna stopa trenutno na poljoprivredne kredite u našoj zemlji oko 30% na godišnjem nivou.
Članom 13. je predviđeno ustupanje potraživanja bez saglasnosti dužnika. Sličnu odredbu imamo i u Zakonu o obligacionim odnosima, ali bitno je da naši poljoprivrednici znaju da njihova potraživanja, tj. njihov dug može biti ustupljen bez njihove saglasnosti, da više ne duguju banci ili preduzeću kod kojeg su se zadužili, već da njihov poverilac ustupi svoje potraživanje.
U članu 16. zaloga o budućim proizvodima, koja je nova, izvanredna kategorija i pojam, ali loše definisana, sadrži i elemente prava i obaveza u pogledu prikupljanja, skladištenja i čuvanja budućih poljoprivrednih proizvoda. Šta to znači? To znači da usled stanja nužde u kome se neki poljoprivrednik nalazi, on može biti primoran da, na primer, poverilac sam izvrši žetvu ili berbu na njegovoj njivi, jer jednostavno mora da pristane na tu ugovornu obavezu. I ono što je po meni najveći skandal u ovom zakonu, ako dužnik koji je poljoprivredno gazdinstvo ne izvrši obavezu po ugovoru, prevodi se u pasivan status u registru poljoprivrednih gazdinstava.
Dakle, država se automatski meša u tržište, reguliše odnos između učesnika na tržištu na taj način što obespravljuje jednu stranu. Prvo smanjuje subvencije, a onda kaže - i to malo subvencija što možemo da vam damo nećemo vam dati ako se ne razdužite svom poveriocu. Zašto nije predviđena obaveza da poverilac, na primer, mora da isplati proizvode koje je uzeo od poljoprivrednika? Da li vi znate koliko ima neisplaćenog mleka, suncokreta, pšenice i kukuruza u Srbiji i nigde niste u zakonu predvideli obavezu da poverilac isplati višak proizvoda, a predvideli ste to da prevedete poljoprivredno gazdinstvo u pasivan status ako ne izmiri svoje obaveze prema ugovoru o finansiranju? Pasivan status nastaje tako što poverilac obaveštava Ministarstvo da dužnik nije izvršio obavezu. Da li ste svesni koliko zloupotrebe tu može da bude?
Članom 17. je predviđeno da budući poljoprivredni proizvodi nad kojima se uspostavlja zaloga sadrže sve podatke, osim onog najbitnijeg, a to je garantovana cena. U prethodne dve godine, kada smo imali problem sa otkupom suncokreta, kada je Ministarstvo u manje-više istom sastavu, osim što se menja ministar, imalo razne preporuke za naše poljoprivredne proizvođače kako da ugovaraju proizvodnju suncokreta, kako da traže garantovanu cenu i kako da se jednostavno ponašaju u toj tržišnoj utakmici, vi im sada ne dajte podršku na taj način što će u zakon da bude ugrađena obaveza ugovaranja garantovane cene proizvoda. Zašto toga nema u zakonu, kada ste već pričali i savetovali naše poljoprivrednike da uvek ugovaraju i traže da u ugovorima o poljoprivrednoj proizvodnji budu garantovane cene?
Još jedan vid diskriminacije dužnika – vansudsko namirenje. Poverilac može da izvrši vansudsku javnu prodaju, s tim što se prodaja ne zaustavlja ni podnošenjem tužbe. Dakle, nemoguće je izreći ni privremenu meru od strane suda, osim ako se ne donese javna isprava koju pre toga treba da ispostavi poverilac koji, naravno, to neće ako ima neke loše namere.
Kao dokaz za ono da je ovo zakon o zaštiti tajkuna u poljoprivredi, navodim i to što se on ne odnosi na stočarstvo, na primer, na stočarstvo, jer trenutno tajkune kod nas zanima poljoprivredno zemljište. Prvo hoće da preko hipoteka i raznih zaduživanja poljoprivrednih proizvođača dođu do njihovog poljoprivrednog zemljišta. Dakle, ako želimo da podižemo stočarsku proizvodnju, uopšte mi nije jasno zašto se ovaj zakon ne odnosi i na stočarsku proizvodnju.
Obespravljenost dužnika se može videti i u članovima 12. i 18. Na primer, u članu 12. poverilac vrši izmenu podataka iz stava 1, uključujući i izmeni podataka koji se odnose na opis obaveze dužnika ili izmirenja ove obaveze. Ali, zato izmeni podataka iz stava 1. ovog člana može da vrši i dužnik na osnovu i samo na osnovu pisane saglasnosti poverioca. Kako nisu ravnopravni? Ako može jedan da vrši, zašto je drugome potrebna saglasnost ovog prvog, kada su ravnopravni, tj. bar bi trebalo da budu ravnopravni učesnici na tržištu?
Mi smo dali neke predloge kroz amandmane, ali ovaj zakon je nemoguće popraviti amandmanima. Dali smo predlog da se ugovorom o finansiranju može definisati i period otplate, broj rata, datum dospevanja, pod uslovom da se ugovori isplata na rate, a razlog je vrlo jednostavan. Pošto se ovo tiče, da kažemo, biljne proizvodnje i imamo situaciju da pretežno imamo dve žetve, u julu pšenice, u avgustu i septembru pretežno kukuruza i suncokreta, zašto nije moguće da se predvidi da se jedna rata plati npr. u julu, a druga u oktobru i na taj način omogući lakše servisiranje obaveza dužnika?
Dakle, predvideli smo i amandmanima da se dužnik, tj. poljoprivredni proizvođač pretežno može pozivati na okolnosti koje nije mogao da spreči, otkloni i izbegne usred više sile, kao i na okolnosti zbog kojih ne odgovara, dakle, zbog nemogućnosti ispunjenja obaveza.
Ako zaista kažete, pošto očekujem da posle mog govora usledi demanti svega ovoga što sam rekao, da nije u pitanju tajkunski zakon i nije zakon o zelenašenju u poljoprivredi, dokažite nam to na taj način što ćete na internet strani svog ministarstva objaviti registar ugovora, da sve bude javno i transparentno i da se zna ko ugovora, pod kojim uslovima i sa kim. Dakle, predvideli smo amandman da registar bude javni i da bude dostupan na internet strani Ministarstva.
Takođe, ovaj zakon ne sadrži nikakve sankcije, mi smo predvideli da ukoliko dođe do zloupotrebe po članu 12. da ukoliko poverilac ne izda, jer predviđeno je da izda bez odlaganja, ali ne piše šta ako ne izda saglasnost po članu 12. stav 3. Mi smo predvideli sankcije i predvideli smo kazne za neodgovorno ponašanje i pokušaj vršenja zloupotrebe.
Ovde želim da zbog celokupne situacije u našoj poljoprivredi osvrnem i na korišćenje sredstava iz IPAR fonda jer ta sredstva u velikoj meri mogu da zamene sredstva koja će naši poljoprivrednici obezbeđivati putem zaduživanja. Dakle, imali smo u martu 2013. godine najavu da će Srbija aplicirati do jula 2013. godine za 10 miliona evra iz IPAR fondova. U julu nas je Evropska komisija obavestila da od te aplikacije nema ništa. Dobili smo obrazloženje da je to zbog toga što Srbija nije prebačena iz Aneksa B u Aneks A, što je potpuna glupost. Pitam vas da li je akreditovana Uprava za agrarna plaćanja za korišćenje i kontrolu sredstava iz IPAR fonda ili nije? To je prvi i osnovni preduslov za korišćenje sredstava. To Aneks B u Aneks A itd, to može da bude zamagljivanje stvarnosti, ali je suština da odgovorimo na to kada će Uprava za agrarna plaćanja biti akreditovana za korišćenje i kontrolu sredstava iz IPAR fonda.
Na kraju, želim da se obratim našim građanima naročito poljoprivrednicima, pošto će evidentno ovaj zakon biti usvojen, od 1. marta vodite računa šta potpisujete, čitajte ono što piše sitnim slovima i ako možete ikako ne stavljajte hipoteku na svoju imovinu. Zahvaljujem.