Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Samo želim da upoznam gospodina ministra da usvajanjem tj. ratifikacijom ovog Evropskog sporazuma o glavnim unutrašnjim vodnim putevima od međunarodnog značaja, Srbija prihvata obavezu da ukoliko gradi novi vodni put, on mora da bude najmanje pete B kategorije, što znači da mora da bude duplo veći od reke Save. Meni je drago što ste pred ovakvim auditorijumom priznali da i dalje ne odustajete od toga da od Južne Morave napravite reku ili plovni put koji će biti veći od reke Save. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.
Poštovana gospođo ministarka i poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, nesporna je potreba za donošenje novog Zakona o robnim rezervama, ali ovaj predlog zakona ima i bitne manjkavosti. Na prvom mestu nema načela podsticaja i obezbeđenja kontinuirane proizvodnje, pre svega poljoprivrednih proizvoda. Dalje, nema obaveze donošenje dugoročnog i srednjoročnog plana održavanja robnih rezervi, izuzev nafte i derivate nafte, a takođe se ne reguliše ni oblast obaveznih privatnih robnih rezervi, što je jedan od uslova za učlanjenje u EU.
Načelo podsticaja i obezbeđenja kontinuirane proizvodnje je, uz načelo snabdevenosti i stabilnosti, načelo tržišnog poslovanja i načelo pažnje dobrog privrednika, jedno od neophodnih načela za ustanovljenje robnih rezervi, pre svega na tržištu kakvo je srpsko, gde postoji dominantan uticaj određenih učesnika na tržištu, da ne kažem – formiranje kartela i oligopola.
Možemo da pogledamo kako je to rešeno u EU. Evropska unija ima planirane količine proizvoda koje su označene sa A, B i C. „A“ je količina koja je potrebna EU, koja se potroši u jednoj kalendarskoj godini ili u jednom određenom periodu koji iznosi godinu dana. „B“ je rezerva koja se formira ukoliko dođe do poremećaja u proizvodnji, a „C“ je količina koja je višak i obavezno ju je izvesti iz EU.
Kako to EU reguliše tržište? Tako što postoji sistem zaštitnih cena za količine A i B i ukoliko neko izveze količine iz EU koje spadaju u količine A i B, dužan je da razliku u ceni između naplaćene i one koja je zaštitna uplati u određeni fond. Takođe, da se ne bi remetilo tržište remetilo uvozom, postoje tzv. prelevmani. Kada se uvozi određena roba po ceni koja je niža od zaštitne cene koju je propisala EU, uvoznik je dužan da razliku između uvozne cene i zaštitne cene na tržištu uplati takođe u taj fond. Onda iz sredstava tog fonda se stimuliše izvoz količine C, a takođe se stimuliše i primarna poljoprivredna proizvodnja. Toga u ovom zakonu nema.
Možda nije ni svrha ovog i ovakvog zakona regulisanje te vrste tržišta, ali je neophodno urediti to tržište u Srbiji. Smatram da je neophodno ustanoviti sistem zaštitnih cena, kakav postoji i u EU i u SAD. U SAD postoji udruženje za davanje robnih kredita SSA, koji garantuje poljoprivrednim proizvođačima određenu cenu njihovih proizvoda. Čak je moguće da oni svoje proizvode prodaju i unapred i da naplate robu koju će tek proizvesti, a u slučaju da cena robe koju će naknadno proizvesti bude viša od one koju su naplatili, mogu je prodati na slobodnom tržištu i onda vratiti kredit Udruženju za davanje robnih kredita u novcu, a ne kroz isporuku robe.
Kako se u Srbiji reguliše tržište? Tako što se zabrani npr. izvoz suncokreta prošle godine, kada je cena visoka i kada naši poljoprivredni proizvođači ne mogu da ostvare najvišu moguću cenu, zato što se čuva domaće tržište i cena jestivog ulja na domaćem tržištu, a sa druge strane, kada je prevelika ponuda, tako što država ne zaštiti poljoprivredne proizvođače i ne otkupi, kao ove godine, višak merkantilnog kukuruza.
Podsećam vas da je Odbor za poljoprivredu Narodne skupštine Republike Srbije doneo zaključak o tome da je potrebno da Republička direkcija za robne rezerve otkupi dodatnih 150.000 tona merkantilne pšenice i 200.000 tona merkantilnog kukuruza, po cenama koje su u tom trenutku bile više od tržišne, ali se ispostavilo da te cene, koje je Odbor za poljoprivredu preporučivao, su zapravo bile i tržišne. Evo i kako. U žetvi je cena pšenice bila 15 do 16 dinara. Republička direkcija za robne rezerve je otkupila jedva 60.000 tona merkantilne pšenice po ceni od 20 dinara. Danas je cena merkantilne pšenice sa PDV skoro 21 dinar. Ne možemo poreći postojanje kartela, oligopola ili zloupotrebe dominantnog uticaja na tržištu određenih učesnika na tržištu.
Postavlja se i pitanje – da li je Direkciji za robne rezerve potrebno omogućiti spoljno-trgovinsku aktivnost? Šta bi to značilo u ovom trenutku? Umesto što su poljoprivrednici dolazili i kod ministra poljoprivrede i kod prvog potpredsednika Vlade, ne znam da li su bili kod vas, ali pretpostavljam da, pošto ste nadležni, ste sigurno bili uključeni u tu problematiku, i pošto znamo da je cena suncokreta u okruženju bila 380 dolara po toni, što automatski znači da smo imali realnu tržišnu utakmicu na našem tržištu, da je cena suncokreta ove godine trebala da bude između 33 i 35 dinara po kilogramu, uz uvođenje mogućnosti da Direkcije za robne rezerve ima spoljno-trgovinsku delatnost, da može i da izveze određenu količinu roba, mi smo mogli da regulišemo tržište i razbijemo kartel ili oligopol ili šta se već formiralo na našem tržištu, na taj način što bismo otkupili određene količine proizvoda po višoj ceni, koja je definitivno zloupotrebom položaja na tržištu dogovorena.
Mene brine još jedna stvar. Pogledao sam Predlog budžeta za 2014. godinu i sada pravim analizu. Predlogom zakona o budžetu za 2013. godinu bilo je predviđeno 5,5 milijardi dinara za Direkciju za robne rezerve. Rebalansom budžeta je taj iznos redukovan za nekih 1,5 milijardi dinara i on je iznosio 3,6 milijardi. Predlogom budžeta za sledeću godinu jedva imamo tri milijarde, što znači da nameravamo i dalje da štitimo one koji zloupotrebljavaju svoj dominantan položaj na našem tržištu.
Direkcija za robne rezerve je prošle godine otkupila merkantilnu robu u vrednosti od oko pet milijardi dinara, najviše kukuruz. Podsećam vas da je cena kukuruza bila 29,7 dinara po kilogramu. Ove godine Republička direkcija za robne rezerve nije otkupila nijedan kilogram. Šta je posledica? Imamo najlošiju setvu merkantilne pšenice u ovom veku. Po procenama do kojih sam došao, jedva da je zasejano 300 hiljada hektara merkantilne pšenice, i to mahom sa tavana, dakle, nedeklarisane i slabe klijavosti, što znači da ćemo imati i smanjen prinos, a i loš kvalitet.
Ono što najviše zabrinjava, ako površina pod pšenicom ostane na tih 300.000 hektara, je to što ćemo uz prosečan petogodišnji rod od 3.500 tone po hektaru biti prinuđeni da sledeće godine uvozimo pšenicu. Jer, ako na 300.000 hektara rodi 3.500 tone, to je 1.050.000 tona. Godišnja potreba Srbije je 1.100.000 tona samo za ljudsku ishranu, plus stočna ishrana, plus ono što ide u doradne centre za semensku pšenicu. Dakle, mi ćemo biti prinuđeni da između 200 i 250.000 tona merkantilne pšenice sledeće godine uvezemo.
Kakva je to politika Vlade koja dozvoljava da Srbija od rekordne proizvodnje pšenice koju smo imali ove godine, podsećam, skoro 3.000.000 tona pšenice je ove godine proizvedeno, dolazimo u situaciju da ćemo sledeće godine potencijalno morati da uvozimo pšenicu? Mi nismo uvozili pšenicu u ovom veku skoro uopšte, osim za potrebe prerade i dorade semena.
Dalje, da bi se ovaj i ovakav problem rešio, smatram da je obavezno donošenje dugoročnog i srednjoročnog plana održavanja robnih rezerve, a osim nafte i naftnih derivata nema obaveze donošenja dugoročnog i srednjoročnog plana. Malopre smo čuli gospodina ministra da kaže da se to ni do sada nije donosilo i da je funkcionisala politika robnih rezervi. Pa loša je politika. Evo, imamo posledice da ćemo potencijalno sledeće godine biti uvoznici merkantilne pšenice. Pre dve godine smo bili deveti u svetu izvoznik kukuruza. Dakle, 2011. godine je Srbija bila deveti po količini izvoznik kukuruza. Dolazimo situaciju da samo dve ili tri godine posle tog rezultata moramo da uvozimo pšenicu. Mislim da je ovo katastrofalna politika i robnih rezervi i u oblasti poljoprivrede.
Takođe, ovaj zakon ne predviđa regulisanje oblasti obaveznih privatnih robnih rezervi, ni u jednoj rečenici se to ne pominje. To je neophodan uslov za članstvo u EU i smatram da je ovaj zakon trebao ili treba da sadrži te odredbe, jer ćemo očigledno biti prinuđeni da ili menjamo ili donosimo novi zakon o robnim rezervama u skorije vreme, ukoliko je zaista plan Srbije da postane punopravna članica EU 2020. godine.
Dakle, još jednom, ove godine imamo jedno tri milijarde dinara u budžetu za Republičku direkciju za robne rezerve, a ovim zakonom predviđamo i nabavku razne opreme i robe za potrebe železnica, pošte, telekomunikacija, sistema odbrane i energetike. Šta će ostati za otkup poljoprivrednih proizvoda? Izgovor koji je dominantan u ovoj Vladi, da je sve to berzanska roba i da se ne treba mešati u odnose na tržištu, je prevaziđeno, potpuno prevaziđen. Sistem zaštitnih cena je ono što funkcioniše i u EU i u SAD. Berzanska roba i cena koja se formira na berzi nastaje u trenutku kada se jave viškovi, a mi smo u situaciji da sledeće godine, ponavljam, nećemo biti u mogućnosti da proizvedemo adekvatnu količinu merkantilne pšenice ni za sopstvene potrebe. Hvala.

Ne mogu da ne iskoristim priliku, kada smo već kod suncokreta, da postavim pitanje.
Pošto je cena suncokreta sada niža za oko 50% u odnosu na prošlu godinu i pošto i sami priznajete grešku zbog toga što je izvoz u tom trenutku zabranjen, da li će cena jestivog ulja biti snižena, ne mora za 50% jer ostali troškovi proizvodnje sigurno nisu niži za 50%, ali da li će cena jestivog ulja biti snižena za npr. 25% ili 30%?
Smatram da neće, bar se ne vidi na rafovima u prodavnici, što opet potvrđuje zloupotrebu dominantnog položaja određenih učesnika na našem tržištu i neminovno potrebu da Republička direkcija za robne rezerve ima minimum dvostruki budžet u odnosu na predloženi. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Želim da na kraju dana rezimiramo raspravu i da kažemo da se zakon o robnim rezervama donosi da bi se sprovodio, ali s obzirom na predviđenu stavku u budžetu za Direkciju za robne rezerve, jasno je da će u narednom periodu zakon o robnim rezervama biti teško sprovodiv.
Želim još jednom da ponovim da je Predlogom budžeta za 2013. godinu Direkcija za robne rezerve imala preko pet milijardi dinara budžeta, da je rebalansom taj iznos smanjen na 3,6 milijardi, a da je Predlogom budžeta za narednu godinu taj iznos jedva tri milijarde dinara. Pri tome, od toga je svega 1,8 milijardi za nabavku roba.
Ovim zakonom se ne omogućava Direkciji za robne rezerve da ima sopstvene prihode. Dakle, sve što će Direkcija za robne rezerve u narednoj godini kupiti, a tu je, po ovom zakonom, podrazumevana i oprema za vojsku, železnice, telekomunikacije, poštu, energetiku, će iznositi jedva 15 miliona evra. To je apsolutno nedovoljno za korekciju stanja srpske poljoprivrede, a kamoli za razvoj srpske poljoprivrede.
Naglašavam da je prošle godine potrošeno pet milijardi dinara za otkup merkantilne pšenice i merkantilnog kukuruza i da je kao rezultat tog otkupa Srbija imala ove godine rekordnu proizvodnju merkantilne pšenice u količini od skoro tri miliona tona.
Naglasio sam da će ovakav odnos, kakav je bio ove godine prema srpskim poljoprivrednicima, rezultirati da će Srbija sledeće godine zbog rekordno niskih površina pod pšenicom možda morati i da uvozi pšenicu, jer je prognoza da će sledeće godine Srbija imati nešto tek preko milion tona pšenice, a neophodna količina je 1.400.000 tona.
Dakle, u zakonu nema načela podsticaja i obezbeđenja kontinuirane proizvodnje i to je velika manjkavost ovog zakona.
Izvršio sam jednu dobru analizu zakona i jasno je da se on sastoji iz dva dela, iz onog dela koji se odnosi na sve robe, izuzev nafte i derivata nafte i na onaj deo koji se odnosi na naftu i derivate nafte.
Sada, s obzirom da imamo dva ministra, što nije baš uobičajeno, koji brane jedan zakon, pitam se kako je moguće da u prvom delu zakona nema obaveza donošenja dugoročnog i srednjeročnog plana i programa, a kada je u pitanju nafta i derivati nafte ima donošenja dugoročnog i srednjoročnog plana.
Članom 8. kada su u pitanju druge robe, godišnji program se donosi za period jedne kalendarske godine po stupanju na snagu zakona kojim se uređuje godišnji budžet Republike Srbije, bez ikakvog roka u odnosu na datum stupanja na snagu zakona, a kada je u pitanju nafta i derivati nafte članom 18. godišnji program obaveznih rezervi donosi se najkasnije u roku od pet dana od dana stupanja na snagu zakona kojim se uređuje godišnji budžet Republike Srbije. Prosto je neverovatno da dva ministarstva nisu usaglasila delove zakona koje su pisali.
Ono što me izuzetno zanima je kako to da SNS ima 12 amandmana samo na deo zakona koji se odnosi na naftu i naftne derivate? Da li to znači da prvi deo zakona nisu ni čitali ili da je ovaj drugi deo zakona toliko loš da su sami morali da popravljaju ovaj zakon?
Sve u svemu, rasprava u pojedinostima će nam dati odgovore i na neka od ovih pitanja, ali, ponavljam, bez povećanja sredstava Republičkoj direkciji za robne rezerve nema mogućnosti za sprovođenje ovog zakona i srpska poljoprivreda će imati još veće probleme u narednoj godini, jer nije adekvatno opredeljena ni kroz subvencije, a ni kroz Republičku direkciju za robne rezerve za adekvatnu pomoć. Mislim da će srpska poljoprivreda i dalje ostati samo u predizbornim obećanjima najveća razvojna šansa Srbije, a da će u stvari biti najveća propast Srbije, nažalost. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, predmetni amandman predviđa širi pravni osnov koji može biti tretiran u postupku legalizacije. Voleo bih da nam ministar odgovori na pitanje – kako će oni koji su od 1968. godine do 2003. godine, kada nije bilo dozvoljeno prometovanje zemljišta i kada su sklapani razni ugovori o kupoprodaji koji nisu mogli da rezultiraju knjiženjem u katastru nepokretnosti, kako će ti objekti moći da budu legalizovani.
Podsećam da je vrlo često razlog nelegalne izgradnje objekata taj da zemljište u tom periodu od 35 godina nije bilo u prometu. Ovaj zakon ne omogućava ljudima koji su kupili zemljište, ali u tom periodu nisu mogli da se uknjiže kao vlasnici na zemljištu, koji su izgradili svoje objekte, da imaju pravni osnov za legalizaciju tih objekata. Molim vas gospodine ministre da još jednom razmotrite ovaj amandman i eventualno ga sada prihvatite jer ovim amandmanom dozvoljavamo širi pravni osnov za legalizaciju objekata. Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Ja bih hteo još jednom da razjasnimo razliku između Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine nad objektima izgrađenim bez građevinske dozvole i Zakona o legalizaciji. Upravo je ova konfuzija, koja postoji u javnosti, izazvana time što je ministar toliko puta rekao da se prethodno navedeni zakon zove zakon o katastarskoj legalizaciji, da on verovatno polaže i autorsko pravo na takav naziv zakona.
Gospodine ministre, pre šest meseci ste vi promovisali zakon o katastarskoj legalizaciji, koji se uopšte tako ne zove i koji uopšte to i ne predstavlja, pričali da će biti moguć upis objekata za 100 evra i promovisali da je taj zakon bitniji od zakona o kome danas pričamo. Dakle, bilo je bitno – upišite vi vaše objekte, a kada bude došao zakon o legalizaciji, onda ako ste već upisali, niko neće moći da vam ruši, itd.
Ja samo želim da pročitam član 13. stav 3. zakona o katastarskoj legalizaciji…
(Predsedavajuća: Gospodine Seniću, zaista ne mogu sada da vam dozvolim da čitate taj član, s obzirom da govorimo o amandmanu na član 15. Zakona.)
Apsolutno se tiče. Tiče se zbog toga što je prosleđena dokumentacija koja se odnosi na ovaj član zakona. Nikakav problem.
Dakle, organ uprave nadležan za legalizaciju bespravno izgrađenih objekata dužan je da u roku od 90 dana, od dana stupanja na snagu ovog zakona, dostavi organu nadležnom za upis prava svojine podnete zahteve za objekte na koje se odnosi ovaj zakon, sa dokumentacijom koja je propisana ovim zakonom.
Dakle, po članu 13. stav 3. nisu predviđene nikakve kopije, nikakve overene kopije. Vaš pravilnik nije u skladu sa zakonom koji je izglasala Narodna skupština.
Ja znam da ćete vi naći novo opravdanje i da ćete reći da je pravilnik takav da može da se sprovodi, da se opet kopije proslede katastru, itd, ali vas obaveštavam da je u bar trećini lokalnih samouprava prosleđen originalni zahtev i originalna dokumentacija.
Ako zaista želite da se bavite oblašću kojim ste zaduženi u Vladi republike Srbije, predlažem vam i da ispitate koje su to opštine i da im ukažete na to da su ipak pogrešile što su poštovale zakon, a nisu poštovale vaš pravilnik koji ste vi napisali. Hvala.

Hvala.
Ovo je jedan u nizu od amandmana koji su Vlada i odbor prihvatili. Mi se uopšte, ministre, ne ljutimo zbog toga što neki drugi nisu prihvaćeni jer su bili veoma slični nekim amandmanima koje su podnosili ostale poslaničke grupe.
Ovaj amandman je specifičan zato što uvodi nov član zakona. Dakle, pored člana 18, imaćemo i član 18a, jer je bilo neophodno da se reguliše da jedinice lokalne samouprave mogu u ime i za račun zainteresovanih građana koji žele da se njihovi objekti legalizuju, da lokalne samouprave sprovedu postupak legalizacije, naravno, uz ovlašćenje tih građana.
Prihvatanje ovog amandmana je, da kažem, prihvatanje dobre prakse, jer je i prethodnim zakonom bilo predviđeno da lokalne samouprave mogu, uz ovlašćenje građana, sprovoditi postupak legalizacije, tj. pribavljati geodetske snimke, projektnu dokumentaciju u ime građana i na taj način se drastično ubrzava sam proces i postupak legalizacije.
Želim samo da pohvalim ljude koji su činili vaš tim za pisanje ovog zakona, jer su shvatili da je neophodno da se nastavi sa dobrom praksom i da lokalne samouprave, naravno, preduzimljive lokalne samouprave i mogu i treba da ubrzavaju proces i postupak legalizacije. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Želim da dam podršku ovom amandmanu jer je prosto nedopustivo da ministarstvo, koje od 6. decembra prošle godine zna da su određene odredbe Zakona o planiranju i izgradnji stavljene van snage tj. da će biti 6. juna ove godine stavljene van snage, već nije spremilo podzakonski akt.
Ukoliko jeste spremilo, zašto je potrebno 30 dana za donošenje tog podzakonskog akta? Zašto nije prihvaćen amandman kojim se precizira da je rok od sedam dana za podnošenje tog podzakonskog akta?
Plašim se da je ovo još jedan dokaz da se ovim zakonom i ne planira da se vrši legalizacija, već je ta tzv. katastarska legalizacija ono što je tendencija rada ovog ministarstva i da ovaj zakon i neće naići na punu primenu, već će se apostrofirati mogućnost upisa prava svojine nad objektima izgrađenim bez građevinske dozvole u katastar, bez izrade projektne dokumentacije, jer je ona, bože moj, skupa.
Vraćam se i na prethodni amandman koji nije usvojen i koji će otežavati upis, tj. legalizaciju objekata koji su izgrađeni na zemljištu koje je pribavljeno od 1968. do 2003. godine. Po nekim procenama, tu je reč od oko 150.000 objekata. Odnosi se uglavnom na one ljude koji su izbegli, prognani sa teritorije bivše SFRJ.
Ukoliko ste želeli da mislite na njih i o njima, gospodine ministre, trebali ste da usvojite amandman kojim je bilo predviđeno da i oni mogu da legalizuju svoj objekat koji je izgrađen na zemljištu koje su pribavili u trenutku kada zakonski nije bilo moguće prometovati zemljište. Hvala.

Odbijanje ovog amandmana je još jedan dokaz favorizacije Zakona o katastarskoj legalizaciji u odnosu na Zakon o legalizaciji objekata.
Dolazimo u situaciju da ćemo po Zakonu o posebnim uslovima upisa prava svojine nad objektima izrađenim bez građevinske dozvole, moći da upišemo objekte u katastar, a da onda po Zakonu o legalizaciji objekata te iste objekte ne legalizujemo.
Ponovo ukazujem, kao i u raspravi u načelu na loš član 3. stav 2. tačku 5. gde se zahteva naročito određena udaljenost od susednih objekata, gde neće biti moguće da se verovatno preko 70% postojećih objekata legalizuje, gde smo uložili amandman ali on nije prihvaćen.
Posle toga piše da je moguće ako da sused pisanu saglasnost da se objekat ipak upiše, ali jednostavno dolazimo u koliziju da će određeni objekti biti upisani po Zakonu o katastarskoj legalizaciji, a neće biti moguće pravno legalizovati te objekte po ovom zakonu o kome danas raspravljamo. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
Na član 20. amandman je podnela narodna poslanica Suzana Spasojević.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 21. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Radmila Gerov i Kenan Hajdarević.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)

Hvala gospodine predsedavajući.
Prihvatanje ovog amandmana je verovatno odgovor na nedoumice svih prethodnih govornika, jer je prihvatanjem ovog amandmana usvojeno da je rok za obaveštavanje podnosioca zahteva 30 dana, pisanim putem, od dana podnošenja zahteva, kao i da je nadležni organ dužan da obavesti, opet u roku od 30 dana, podnosioca zahteva, u slučaju da je potrebna dopuna predmeta. Ali, prihvatanje i ovog amandmana DS i narednog amandmana koji je promenio član 22. ovog zakona ne rešava sve probleme.
Molim vas, gospodine ministre, da se uključite, ne zbog mene, ja nemam nelegalni objekat i generalno nisam lično zainteresovan za vaš odgovor, ali želim da vas pitam u ime mnogih građana kojima jednostavno nije jasno – kada se plaća naknada za uređenje građevinskog zemljišta?
Ostalo je nedefinisano, jer je uz zahtev koji je definisan članom 12, predviđeno je da se preda i dokaz o uređivanju odnosa u pogledu plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta u trenutku podnošenje zahteva, a članom 21. stav 2. je predviđeno da se dokaz o uređivanju međusobnih odnosa sa organom, odnosno organizacijom koja uređuje građevinsko zemljište, dostavlja kada vlasnik bespravno izgrađenog objekta od nadležnog organa dobije obaveštenje o mogućnosti legalizacije.
Ponovo vas pitam – kada se plaća naknada za uređenje građevinskog zemljišta, pre podnošenja zahteva, kako je predviđeno članom 21. stav 1. a u vezi člana 12. ovog zakona ili tek kada se dobije obaveštenje o mogućnosti legalizacije, u skladu sa članom 21. stav 2? Jer, jedan član je u suprotnosti sa drugim članom. Dakle, građanima nije jasno kada će trebati da plate naknadu za uređenje građevinskog zemljišta.
Ostaje i nedostatak, iako ste usvojili amandman DS i propisali rok od 30 dana u kome nadležni organ mora da obavesti podnosioca zahteva o mogućnosti legalizacije ili da zatraži dopunu predmeta, nije predviđena nikakva sankcija ni kaznena odredba za nepostupanje.
Dakle, moje drugo pitanje je – šta se dešava u slučaju ćutanja administracije i ukoliko administracija ne ispoštuje rok od 30 dana da da odgovor o mogućnosti legalizacije ili zahtev za dopunu predmeta? Molim vas zbog građana da odgovorite na pitanje – kada se plaća legalizacija, tj. naknada za uređenje građevinskog zemljišta i koje će biti mere ministarstva ukoliko dođe do ćutanja administracije? Hvala.

Još jedan u nizu amandmana DS koji su prihvaćeni.
Ako me, gospodine ministre, malopre niste čuli, želim da vam ponovim pitanje. Kada se plaća naknada za uređivanje građevinskog zemljišta, pre podnošenja zahteva ili posle dostavljanja informacije, tj. obaveštenja od nadležnog organa o mogućnosti legalizacije? Vi možete da se smejete, ali nemate odgovor.
Članom 21. stav 1. propisano je da se uz zahtev za legalizaciju podnosi dokaz o uređenju odnosa sa organom koji je zadužen za građevinsko zemljište. Članom 21. stav 2. predviđeno je da se taj dokaz daje tek posle dobijanja obaveštenja o mogućnosti legalizacije. Tako da, još jednom vas zbog građana pitam – kada će morati da plate naknadu za uređenje građevinskog zemljišta, da li u trenutku podnošenja legalizacije, što nije logično jer ne znaju da li će uopšte moći da budu legalizovani, a kako ste propisali u članu 3. stav 2. tačka 5) teško da će iko i moći da bude legalizovan, ili tek u trenutku kada dobiju obaveštenje o mogućnosti legalizacije i kada budu znali da će moći da upišu svoje objekte? Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.
Sva tri prethodna amandmana se odnose na član 34. koji reguliše priključenje na infrastrukturu objekata koji su izgrađeni bez građevinske dozvole a koji su podneli zahtev za legalizaciju.
Bez želje da prejudiciram zašto je ova mogućnost predviđena zakonom i sama kao predviđena je u suprotnosti sa članom 219.b Krivičnog zakonika Srbije, pitam gospodina ministra da li kada priča o nekoj investiciji od 300 miliona evra koja se desila u vreme prethodne Vlade misli na investiciju u Boru tj. na rekonstrukciju topionice i izgradnju nove fabrike sumporne kiseline?
Ako gospodin ministar misli na tu investiciju, želim zbog javnosti da saopštim da je Vlada čiji je predsednik Ivica Dačić 24. januara 2013. godine donela zaključak kojim se prihvata izveštaj o dosadašnjoj realizaciji ugovora za rekonstrukciju topionice i izgradnju nove fabrike sumporne kiseline i gde se odobrava još 131.795 hiljada evra za završetak te investicije.
Dakle, gospodine ministre molim vas da kada pričate o nekim investicijama koje su realizovane bez građevinske dozvole iznosite istinu. Sada vam postavljam pitanje – to je 24. januar ove godine, da li je tada, kada je Vlada čiji ste vi ministar donela zaključak kojim prihvata izveštaj o dosadašnjoj realizaciji ugovora za rekonstrukciju topionice i izgradnju nove fabrike sumporne kiseline i odobrava dodatnih skoro 132 miliona evra za završetak te investicije, postojala građevinska dozvola i da li ste tada postupali u skladu sa važećim Zakonom o planiranju i izgradnji?

Hvala, gospođo predsedavajuća.  
U potpunosti se slažem sa prethodnom govornicom. Uopšte mi nije jasno zašto je neophodno da zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja?
Defakto, zakon neće moći da bude primenjivan dok ministar ne donese podzakonske akte, a ministar nije prihvatio rok od sedam dana za donošenje podzakonskih akata, već je tražio rok od 30 dana.
S obzirom da je to produženje roka sa sedam na 30 dana daleko duže od onog koji se predviđa ovim amandmanom, a to je osam dana razlike, nije mi jasno zašto se ovaj amandman ne prihvati?
Kada bude stupio na snagu, bez obzira da li dan posle objavljivanja ili osam dana posle objavljivanja, ovaj zakon će biti teško primenjiv, jer ste bili tvrdoglavi i niste izmenili stav 2. u članu 3. tačka 5) koja određuje da se moraju poštovati planski dokumenti u smislu udaljenosti od susednih objekata.
Plašim se da niste izvršili analizu, a verovatno bi vam ta analiza pokazala da bar 70% objekata neće moći da zadovolji ovaj kriterijum i neće moći da budu legalizovani,tj. upisani sa građevinskom i upotrebnom dozvolom.
Ponovo dolazimo do tačke koja se zove kolizija ovog zakona i Zakona o upisu objekata u katastar nepokretnosti, jer će, po tom zakonu koji smo usvojili pre šest meseci, biti moguće da se objekti upišu u katastar, tj. da se upiše pravo svojine nad tim objektima, a onda posle toga ti objekti neće moći da zadovolje kriterijume koji su propisani članom 3. ovog zakona.
Gospodine ministre, niste nam rekli ni kada se plaća naknada za uređenje. Dakle, članom 12. je predviđeno da se pre podnošenja zahteva reše odnosi sa Fondom za građevinsko zemljište ili Direkcijom za građevinsko zemljište, a članom 21. stav 2. je precizirano da se ti odnosi rešavaju posle obaveštenja po kome je moguće izvršiti legalizaciju objekta.
Plašim se da će ovaj zakon biti još jedno mrtvo slovo na papiru, kao i ukidanje konverzije, posle koje ste nam obećali da će doći dve milijarde evra u Srbiju.
Mi imamo sada ministra privrede koji kaže da su strane investicije budalaštine. Zašto ste onda ukidali konverziju i obećavali tada dve milijarde evra novih investicija? Da li Vlada ima stav da li su nam potrebne strane investicije? Zašto ste obećavali 10 milijardi evra godišnje, u narednih 10 godina 100 milijardi evra ili su strane investicije i strani investitori budalaštine i da to Srbiji nije potrebno?
Na kraju, pošto će verovatno ministar održati svima predavanje kako se on bori za to da objekti ne budu srušeni, kako njegovi ljudi, da citiram, rade na tome da verovatno u Boru, pošto nikada tu reč Bor nije pomenuo, ali ako se pominje investicija od 300 miliona evra, verovatno se odnosi na Bor, kako njegovi ljudi rade na davanju građevinske dozvole, želim da ponovim da je ova vlada 24. januara ove godine donela Zaključak kojim se prihvata Izveštaj o dosadašnjoj realizaciji Ugovora za rekonstrukciju topionice i izgradnju nove fabrike sumporne kiseline u Boru i da je istim tim Zaključkom predviđeno ili odobreno još 131.795.000 evra, dakle, skoro 132.000.000 evra za završetak te investicije i ponovo pitam ministra Ilića da li je u trenutku…

Ima veze sa stupanjem na snagu Zakona o legalizaciji. Ja se vama izvinjavam.

Pitam ministra Ilića da li je u trenutku donošenja ovog zaključka postojala građevinska dozvola za rekonstrukciju topionice i izgradnju nove fabrike sumporne kiseline? Nadam se da mi nećete odgovarati pominjući neke banke, mineralna đubriva itd, jer sam ja vama precizno navodio odredbe članova ovog zakona, stavove i tačke. Hvala.