Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Ukoliko prekoračim dva minuta, molim vas da mi odbijete vreme od vremena ovlašćenog predstavnika.
Dakle, razgovaramo o članu 4. kojim se menja član 12. Zakona o privatizaciji i tu želim da ukažem na probleme koji su u jednom segmentu čak i protiv Ustava.
Naš amandman je, naravno, odbijen. Predlog zakona sadrži normu po kojoj kupac, odnosno član konzorcijuma ne može biti, između ostalog, i lice koje je osuđivano za krivična dela protiv života i tela, krivična dela protiv imovine, krivična dela protiv privrede, službene dužnosti, protiv zdravlja ljudi, krivična dela protiv javnog reda i mira, dakle, ne može biti lice protiv koga je pokrenut krivični postupak za ta krivična dela.
Ja sada ovde pričam o tome da je ovakav predlog zakona protivustavan, pa bih molio gospodina ministra ako može da me sasluša.
Dakle, gospodine ministre, ovim članom je određeno da kupac ili član konzorcijuma ne može biti lice protiv koga je pokrenut krivični postupak za određena krivična dela. Pričam o članu 4. stav 3.
Dakle, ovakvim predlogom se krši, ili ovakvim predlogom je povređen ustavni princip prezumpcije nevinosti, jer pre nego što je neko osuđen i pre nego što je dokazano da je učinio neko krivično delo, vi ga ovim zakonom diskvalifikujete da ne može biti kupac ili član konzorcijuma.
Smatramo da je ovakva enumeracija grupa krivičnih dela pogrešna, jer na primer u grupi krivičnih dela protiv, primera radi, života i tela je i krivično delo lake telesne povrede iz člana 122. Krivičnog zakonika.
Drugo, predlagač nije predvideo da kupac, odnosno član konzorcijuma ne može biti lice koje je osuđivano za krivična dela po osnovu rada, krivična dela protiv polne slobode ili izbornih prava.
Da se vratimo, nadam se da ste pronašli u Predlogu zakona ovaj deo koji se odnosi na kršenje ustavnog principa prezumpcije nevinosti. Molim vas da mi naročito odgovorite zašto niste prihvatili naš amandman, jer on upravo određuje da taj vaš previd bude ispravljen? Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Opet ukoliko prekoračim dva minuta molim da mi odbijete vreme od vremena ovlašćenog predstavnika.
Želim da ukažem na jedan stav u članu 21. kojim se menja član 52. Zakona o privatizaciji i to visoko-koruptivan i to stav 4.
Dakle, da krenemo redom. Stav 1. ugovor o prodaji imovine je ugovor po pristupu i sadrži odredbe o ugovornim stranama, predmetu prodaje, ugovorenoj ceni i roku plaćanja. U redu.
U stavu 2. se kaže da ugovor o prodaji može da sadrži i odredbe o iznosu i roku investiranja kupca, obavezi poslovanja, ograničenju raspolaganja imovinom putem otuđenja i zaloge itd.
Onda je stavom 3. predviđeno da ukoliko ugovor o prodaji sadrži odredbe iz stava 2. obaveze kupca o tome koliko će investirati, da li mora i dalje da obavlja istu delatnost, da li se ograničava u pogledu raspolaganja imovinom putem otuđenja ili zaloga i po pravilu traje dve godine.
Onda stav 4. koji je za nas suvišan i po našoj proceni visoko- koruptivan – izuzetno od stava 3. ovog člana zbog značaja očuvanja delatnosti na predlog resornog ministarstva u čijoj nadležnosti je delatnost subjekta privatizacije period ugovorenih obaveza može se ugovorom o prodaji imovine odrediti u trajanju od tri godine.
Nijedan kriterijum, ni jedan princip po kome će resorno ministarstvo dati svoj predlog, jednostavno, slobodna je procena.
Zašto tri godine? Da li možemo da obrišemo ovaj stav, jer je, ponavljam, visoko-koruptivan, i eventualno regulišite to ugovorom o kupoprodaji?
Ponavljam, stav 4. u članu 21. kojim se menja član 52. za nas nije prihvatljiv jer ne sadrži nikakv princip nikakvo pravilo na osnovu kog će ministarstvo postupati i za nas predstavlja veliki potencijalni izvor korupcije. Zahvaljujem.

Dakle, gospodine ministre, ako je neko u obavezi da izvrši određene investicije u roku od dve godine, a vi mu produžite na tri, to nikako nije u korist Vlade, već u korist onoga ko investira. Jednostavno, odlažete mu obavezu izvršenja i realizacije investicije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Mi smo u članu 8, kojim se dodaje novi član 12a, zaključili da je došlo do greške prilikom pisanja Predloga zakona, a u tom stavu 3. članu 8. piše: „Ako se ministarstvo nadležno za poslove privatizacije ne izjasni o odluci iz stava 1. ovog člana do dana donošenja odluke, smatraće se da je prisustvovalo sednici skupštine akcionara i glasalo protiv donošenja te odluke“.
Mi znamo da npr. ćutanje administracije znači odobravanje neke odluke ili odobravanje nekog zahteva, ali da je ćutanje administracije protiv neke odluke, to nam je u potpunosti nejasno. Ako nije došlo do greške, mi smo amandmanom dali ispravku da se smatra da je ministarstvo prisustvovalo sednici skupštine akcionara i glasalo za donošenje te odluke. Vi ste odbili amandman, što znači da ćemo imati u našem zakonodavstvu i takav presedan da ćutanje administracije znači da je neki državni organ protiv donošenja neke odluke ili protiv pozitivnog rešavanja nekog zahteva. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dakle, mi smo u smislu racionalizacije državne uprave podneli amandmane da se ne osniva Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, jer smatramo da nema potrebe da se gomila državni aparat, već da to može da radi komisija Vlade, i to upravo oni ljudi koji su već na platnom spisku države i koji ne moraju da primaju neke nove plate za svoj rad.
Dakle, predložili smo da državne programe pomoći i obnove donosi Vlada, ali da nema komisije za upravljanje javnim ulaganjima, jer smatramo da je ona potpuno bespotrebna i da se samo multiplicira broj državnih organa i organizacija i sam postupak obnove se čini neefikasnim.
Ako već imamo ministarstvo, ako imamo i ministra bez portfelja, zašto ćemo ponovo da imamo još jednu kancelariju, Kancelariju za upravljanje javnim ulaganjima? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajći.
Gospodine ministre, pošto ste već to sve naveli i neke rezultate zaista ne možemo da osporimo, čemu služi ministar za vanredne situaicije? Ako mi dupliramo i Kancelariju i ministra imamo i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koji sve to treba da obnavljaju i rade, čemu nam služi ministar? On ima neki budžet, neki kabinet i neke vozače, nadam se da ste mu dali vozača, pošto se prošle godine žalio da više nema ni vozača.
Dakle, ne izlazim iz amandmana, gospodine predsedavajući, već upravo kažem ili nam nije potrebna Kancelarija ili nam nije potreban ministar. Mi smo se opredelili da je Kancelarija veliki balast i da će postupak obnove, dakle, da se razumemo, Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima i da će postojanje te kancelarije postupak obnove učiniti neefikasnim i zbog toga predlažem amandman na član 17. da umesto Kancelarije taj posao radi komisija koju čine nadležni ministri, pa onda i ministru za vanredne situacije, da date neki posao da radi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Ovaj amandman predstavlja usaglašavanje sa amandmanima koji su podneti pre toga na članove 13. i 17. I opet postavljam isto pitanje – šta je posao ministra bez portfelja zaduženog za vanredne situacije? Ćutanje gospodina ministra mi znači da on ne radi ništa, jer verovatno da može da se podiči nekim rezultatom verovatno bih njegov kolege ovde sada mogao da nam kaže nešto.
Dakle, da još budemo načisto, gospodin ministar je naveo i objasnio određene rezultate koje je kancelarija imala prilikom saniranja štete od poplava, ali tu se govorilo o Kancelariji za pomoć i obnovu poplavljenih područja, a mi govorimo o tome da Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima ne treba da postoji, već da njen posao treba da radi komisija koju čine nadležni ministri.
Dakle, upravo i želim ovim amandmanom da promenimo da ne kancelarija, već da komisija koju čine nadležni ministri podnosi Vladi za svaku sednicu Vlade, a ne jednom u tri meseca, jer smatramo da ovaj rok koji ostavljen od tri meseca ponekad može da bude veoma dug i da se može kasno reagovati ukoliko dođe do nastanka određenih šteta, dakle, da komisija podnosi Vladi za svaku sednicu u Vladi, izveštaj u toku postupka, dodele državne pomoć, broju korisnika i procenama štete, kao i konačni izveštaj po okončanju postupka dodele državne pomoći.
Takođe, predviđamo i da izveštaji koje podnosi komisija sačinjena od nadležnih ministara se objavljuju na internet stranici Vlade i ja zaista ne vidim šta je sporno u ovom našem amandmanu, osim možda mog pitanja - šta su rezultati ministra bez portfelja zaduženog za vanredne situacije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo predsednice, mi smo predložili da se briše član 3.
Meni je veoma žao što ministar Tasovac nije tu da nam odgovori na neka pitanja. Jednostavno, imamo stav da taksa za javni medijski servis ne može biti naplaćivana od strane EPS, jer to nije usluga koju pruža EPS, pa je ne može ni naplaćivati. Je li tako?
Da se ne vraćam na natpise iz novina, od 1. marta 2013. godine, gde kaže: „RTS pretplata samo preko mene mrtvog“, tadašnji prvi potpredsednik Vlade. I, da on ne bi dolazio u tu situaciji da bude životno ugrožen, jer će očigledno pretplata ili taksa biti naplaćivana, mi smo predložili da se ovaj član briše u celosti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Mi predlažemo da si ovaj amandman briše. Jedan kolega malopre dobaci i kaže – „i osta živ“. U našem narodu se kaže – „slaga i osta živ“.
Mi i dalje smatramo da taksa za Javni medijski servis ne može biti naplaćivana od strane EPS-a, jer to nije usluga koju pruža EPS, pa je samim tim ne može ni naplaćivati, ali opet podsećam na obećanje da će RTS pretplata biti uvedena samo preko mrtvog tada prvog potpredsednika Vlade, izjava od 1. marta 2013. godine i da se njemu slučajno ne bi nešto loše desilo, mi smo predvideli da se ovaj član zakona briše, da on ne bi bio životno ugrožen, jer je obećao građanima da neće biti pretplate za RTS, a očigledno je da će naši građani od 1. januara sledeće godine plaćati određenu taksu za RTS.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Dakle, predložio sam zakon o dopunama Zakona o porezima na imovinu kojim je predviđeno da do prestanka važenja Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarade i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava i Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija osnovica poreza za imovinu za nepokretnosti ne može se utvrditi u većem iznosu i na drugačiji način u odnosu na utvrđene osnovice poreza za imovinu za nepokretnosti za 2014. godinu.

Dakle, posebno uvažavajući činjenicu da je platežna moć stanovništva u dramatičnom padu, naročito nakon Zakona o smanjenju penzija i kao plata u javnom sektoru, činjenica je da je veliki broj građana ostao bez posla usled restrukturiranja ili stečaja privrednih društava, neprimereno je da u takvim okolnostima bilo kakvo povećanje poreza dođe na njihove kućne adrese, a tu spada naravno, i porez na imovinu, koji su im uputile lokalne samouprave.

Povećanje poreza na imovinu je samo suštinski i posredan način nastavljanja smanjenja plata i penzija i dodatnog osiromašavanja građana. Nedostatak privrednog rasta i pad javnih prihoda ne može se kompenzovati povećanjem poreza i time dodatno se urušava privreda.

Naš predlog je da svi oni koji su dobili rešenje za 2015. godinu i čija je osnovica poreza na imovinu uvećana u ovoj godini, ne plate taj porez, već da on bude umanjen, i da poreska osnovica bude vraćena na nivo iz 2014. godine, a da oni koji su platili porez da im to bude priznato kao pretplata za narednu godinu.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Zakon koji sam predložio, a tiče se Zakona o dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, određuje podsticajne mere i poreske olakšice tj. oslobađanje za pravna lica koja zaposle nove radnike, a naročito za novoosnovana pravna lica u privredno nedovoljno razvijenim opštinama i to samo one koji obavljaju proizvodnu delatnost.
Imamo situaciju da je Tomislav Nikolić još 2012. godine najavio preko 100 milijardi evra stranih investicija u narednom periodu, a nažalost, ni najmanji deo toga se nije ostvario.
U međuvremenu je promenjen Zakon o porezu na dobit pravnih lica koji destimulativan i postoje brojne analize da našem zakonodavstvu, dakle, naš poreski sistem je destimulativan kada je u pitanju privlačenje stranih investicija i kada je u pitanju otvaranje novih radnih mesta .
Nedavno smo usvojili Zakon o ulaganjima za koji se ispostavlja da je to samo još jedan loš marketinški potez bez ikakvih povoljnosti za privlačenje stranih investicija. Ukoliko bi smo usvojili moj predlog zakona o dopunama Zakona na porezu na dobit pravnih lica, omogućili bi smo svim privrednim društvima koja na neodređeno vreme, a najmanje na dve godine zaposle nove radnike, da im poreska osnovica budu umanjena za iznos uplaćenih zarada novozaposlenih radnika.
Takođe, posebna pažnja je u ovom predlogu zakona usmerena na privredno nedovoljno razvijene opštine i predviđeno je da novoosnovana pravna lica u privredno nedovoljno razvijenim opštinama budu oslobođena poreza na dobit za prve tri godine od početka obavljanja delatnosti, pod uslovom da se one bavi proizvodnom delatnošću. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Imam samo jedno pitanje i postavljam ga predsedniku Vlade.
Svesni smo celokupne situacije u vezi sa migrantskom krizom i svesni smo da na teritoriji Iraka, Jordana, Turske i Libana je 95% od ukupnog broja sirijskih izbeglica, dakle, samo 5% izbeglica je do sada raseljeno po ostalim zemljama celog sveta, samim tim i Evrope. Situacija u tim zemljama gde su smeštene izbeglice je takva da sirijska deca već četiri godine ne idu u školu, tamo ne postoje bolnice i adekvatan sistem zdravstvene zaštite. Evropa još uvek nema jedinstveno rešenje, svesni smo i terorističkih napada koji su se desili prošle nedelje. Podižu se ograde na granicama Šengen zone, dakle, Mađarska je već podigla ogradu, Slovenija podiže ogradu, ali ne zato da bi zatvorila granicu, već, kako kažu njihovi zvaničnici, da bi usporila prijem migranata.
U Srbiji se spremaju stare kasarne i hoteli za prijem migranata, 30, 50 ili 100.000, pitanje je koliko će na kraju biti primljeno, možda i više, ali je glavno pitanje, ako se ogradi cela Šengen zona, dakle, ako Slovenci podignu ogradu, Mađari su već podigli, i Mađarska izgradi i prema Rumuniji ogradu ili zid, da li je Srbija spremna za podizanje ograda ili barijera na svojim granicama, ukoliko je to zaista neophodno?
Dakle, postavljam pitanje predsedniku Vlade - da li će Srbija, ukoliko to zaista bude neophodno, podići ograde, zid ili barijeru na svojim granicama kako bi zaštitila svoju teritoriju jer Srbija svakako nije u mogućnosti ni finansijskoj, ni logističkoj da prihvati ogroman broj migranata koji se može očekivati u narednom periodu?
Ovo sve pitam zbog toga što ne vidim jasnu strategiju Vlade Republike Srbije i uvek očekuju reakciju, tj. uvek očekuju pomoć, savet, predlog, od Evropske unije, dakle, nema jasne strategije, nema jasnog odgovora. Ministar unutrašnjih poslova daje nedefinisane odgovore i smatram da je bezbednosni sistem Srbije ugrožen, što se dokazuje i time što je jedan od terorista koji je učestvovao u terorističkom aktu u Parizu prošao kroz našu zemlju, pitanje je da li je neko od terorista i ostao na našoj teritoriji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Moje pitanje će biti usmereno ministru pravde, gospodinu Selakoviću. Dakle, šta namerava da uradi sa reformom pravosuđa? Imamo situaciju da se već godinama priča da je reforma pravosuđa, koja je izvršena pre pet godina, bila najgora reforma na svetu, da je naše sudstvo bilo u ogromnim problemima, da nije funkcionisalo, a po svemu što se sada dešava situacija je još gora nego što je bila. Dakle, ono što je Ministarstvu pravde i ministru Selakoviću povereno, da izvrši reformu pravosuđa i otkloni sve navodne nedostatke iz prethodne reforme, apsolutno ništa nije uradio i situacija je još pogoršana. Dakle, šta namerava da uradi kada se sudijama ukidaju rešenja zbog pogrešne primene materijalnog prava? Da li su to zaista nestručne sudije ili se možda zbog određenih ličnih interesa prave da su nestručne?
Imamo najnoviji primer Niške pivare koja je prodata iz stečaja, gde je kupac pravno lice, tj. privredno društvo iz EU. Dakle, 3. avgusta ove godine izvršena je solemnizacija ugovora, takođe je izvršena i uplata kupoprodajne cene na račun prodavca, 4. avgusta je kupac uveden u državinu, a 8. avgusta je završena primopredaja nepokretnosti i pokretnih stvari.
U periodu od 06. do 26. avgusta uposleno je 25 radnika, sklopljeno više ugovora u cilju rekonstrukcije remonta pivare, a sve u cilju pokretnja proizvodnje. I onda 26. avgusta uručen poziv za sudsko ročište u kojem se traži, gde se tražilo poništavanje kupovine uz uvođenje privremenih mera o obustavljanju svih aktivnosti.
Ne bi to ništa bilo čudno da preduzeće koje je podnelo taj tužbeni zahtev i koje je tražilo te privremene mere nije preduzeće čiji je pravni zastupnik Danilo Nikolić, advokat, a bivši državni sekretar u Ministarstvu pravde, dakle, član Srpske napredne stranke. Ako uzmemo u obzir i da je predsednik jednog suda u Nišu takođe na to mesto došao sa članskom kartom SNS, onda ne može da nas začudi i to da je tužbeni zahtev prihvaćen kao i da je određena privremena mera. U toj privremenoj meri u obrazloženju čak piše da je razlog, i to da treba imati u vidu, da nije predviđeno da se sa kupcem zaključuje ugovor o prodaji, što je najgrublje moguće kršenje materijalnih prava, jer je upravo nacionalnim standardom, broj 5, o načinu i postupku unovčenja imovine stečajnog dužnika predviđeno sklapanje kupoprodajnog ugovora.
To rešenje koje je doneo Privredni sud u Nišu 28. avgusta ove godine je Privredni apelacioni sud u Beogradu ukinuo u potpunosti 25. septembra i vratio na ponovno odlučivanje, ali je sudija koja je postupala i pre ukidanja rešenja istog trenutka donela novo rešenje kojim potvrđuje staro rešenje bez uzimanja u obzir obrazloženje koje izneo Privredni apelacioni sud. Dakle, još jedno pitanje za ministra Selakovića, da li će pokrenuti inicijativu za razrešenje sudije zbog nestručnog vršenja funkcije i zbog grubog kršenja materijalnog prava? Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Ponovo predlažem da se na dnevni red uvrsti Predlog zakona o dopunama Zakona na porez na dobit pravnih lica.

Imamo situaciju da je nivo investicija u Srbiji na veoma niskom nivou i da jednostavno politika Vlade kada je u pitanju privlačenje stranih investicija evidentno nije dobro.

Podsećam da je Tomislav Nikolić 2012. godine u predsedničkoj kampanji pričao da će u Srbiju doći 100 milijardi evra investicija, ako on postane predsednik Srbije. Nažalost, on je to postao i nažalost investicija nema nigde.

Danas ćemo raspravljati i o Predlogu zakona o ulaganjima koji apsolutno ništa novo doneti neće i koji nikako neće poboljšati klimu za nove investicije.

Još jednom vas pozivam da razmotrite ovaj moj Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, jer on upravo omogućava podsticajne mere i poresko oslobađanje za nove investitore, kako bismo privukli strane investicije i kako bismo smanjili stopu nezaposlenosti.

Dakle, tom dopunom zakona sam predvideo da poreski obveznik koji u poslovnoj godini na neodređeno vreme, a najmanje na dve godine, zaposli nove radnike, ima umanjenu poresku osnovicu za iznos uplaćenih zarada novozaposlenih radnika, a takođe, predviđeno je i da novoosnovano pravno lice u privredno nedovoljno razvijenim opštinama, a koje obavlja isključivo proizvodnu delatnost, se oslobađa poreza na dobit za prve tri godine od početka obavljanja delatnosti i to u periodu od tri godine, srazmerno učešću ostvarene dobiti u ukupnoj dobiti poreskih obveznika. Dakle, jasne mere za privlačenje novih investicija, naročito u nedovoljno razvijene opštine i molim vas da još jednom razmotrite ovaj moj Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dobih pravnih lica. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Prvo bih govorio o Predlogu zakona o ulaganjima. Pošto imam dosta ovoga da kažem, ukratko, zakon je nejasan, neprecizan, nerazumljiv, netransparentan, dramatički nepotpun, a time i logički neodrediv.
Malopre sam dobio informaciju iz Sekretarijata, dakle, podneto je čak 198 amandmana na samo 48 članova zakona i svaki ozbiljni predlagač bi ovaj zakon povukao iz procedure. Ali, pošto vi to nećete naravno da uradite, na nama je da vam skrenemo pažnju koliko god možemo za ovih 20 minuta, šta su to loše odredbe zakona i ukoliko je moguće da prihvatite naše amandmane.
Dakle, Aleksandar Vučić je još u aprilu 2014. godine u svom ekspozeu najavio da će biti donet zakon o ulaganjima u roku od 100 dana. Dakle, do kraja jula prošle godine. Zakon kasni 15 meseci u odnosu na obećanje premijera i bilo je za očekivati da će zakon biti ozbiljan, van serijski, ali nažalost situacija nije takva. Zakon ne donosi apsolutno ništa novo, niti bilo šta rešava, on predstavlja čist marketing i to veoma loš.
Do sada sam učestvovao u pretresima više desetina možda i stotinu zakona, ali nikada do sada mi nije bio potreban čitav registrator za primedbe i zamerke, komentare za pripremu zakona. Ali, to ne mislim samo ja ili moja poslanička grupa, to evo misle i nezavisne institucije npr. Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja, Komisija za zaštitu konkurencije, Agencija za borbu protiv korupcije, ili Nacionalna koalicija za decentralizaciju, a takođe i Ekonomski kokus Narodne skupštine Republike Srbije, podneo šest amandmana na ovaj zakon.
Pa da krenemo redom. Dakle, zbog građana i da bi oni imali predstavu u ovom zakonu, Zaštitnik građana je ukazao da Predlog zakona o ulaganjima koje mogu biti nesaglasne garanciji zaštite podataka o ličnosti iz člana 42. Ustava koja zahteva da prikupljeno držanje obrade i korišćenje podataka o ličnosti bude uređeno zakonom, a ne aktom niže pravne snage.
Znam da ste već unapred prihvatili amandman na član 24. tako da se neću osvrtati ni na mišljenje Poverenika za informacije od javnog značaja koji je rekao da je ovako rešenje suprotno Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koja u članu 8. izričito predviđa prava iz ovog zakona, mogu se izuzetno podvrnuti ograničenjima propisanim ovim zakonom.
Imamo mišljenja Komisije za zaštitu konkurencije koja kaže, koja u stvari izražava duboku zabrinutost povodom pojedinih predloženih zakonskih rešenja i takođe ukazuje da bi usvajanje ovog zakona bez odgovarajućih izmena za posledicu imalo niz negativnih efekata koji bi ugrozili ne samo sprovođenje zakona, već indirektno i interese samih ulagača. Znači, veoma loš marketing. Jer, zakon se po pravilu donosi da bi pospešio investicije, a vi prema Komisiji za zaštitu konkurencije donosite zakon koji bi ugrozio interese samih ulagača.
Dobili smo mišljenje o proceni rizika korupcije u odredbama Predloga zakona o ulaganjima Agencije za borbu protiv korupcije na 10 strana. Za sve ove godine koliko sam narodni poslanik nisam ovoliko kritika za jedan zakon video od strane Agencije za borbu protiv korupcije. Oni konstatuju da predloženo rešenje sadrži nedostatke i rizike korupcije koje je neophodno otkloniti, konkretno radi se o rizicima korupcije koji se odnose na sledeća pitanja. Nepostojanje odredaba o načinu vršenja pojedinih nadležnosti i poslova Saveta za ekonomski razvoj Razvojne agencije, nedostatak precizno propisanih uslova i kriterijuma za imenovanje članova Upravnog odbora Razvojne agencije, odnosno izbor direktora ove agencije, prepuštanje Vladi da isključivo postupa po zahtevima za davanjem informacija u vezi sa ulaganjima. Prepuštanje Vladi i ministru nadležnom za poslove privrede da bliže odrede određena pitanja podzakonskim aktima iako ta pitanja je neophodno detaljnije urediti zakonskim odredbama, te nedovoljno precizno određene dužnosti organa vlasti.
One ukazuju na niz nepreciznosti, kao što sam rekao zakon je vrlo neprecizan, šta znači iz reda poslovne zajednice? Mi smo uložili jedan veliki napor da nađemo šta u našem pravnom sistemu i gde je definisano šta znači poslovna zajednica i to smo našli, to je postojalo u zakonu o udruženom radu SFRJ koji je donet 1976. godine. Dakle, posle tog zakona više nikada niko nije, što se pravnog sistema Srbije uvodi pojam poslovne zajednice.
Takođe Agencija za borbu protiv korupcije zamera što ministar može odrediti kriterijume i merila u pogledu stručne osposobljenosti i radnog iskustva koje moraju ispunjavati kandidati za članove Upravnog odbora Razvojne agencije. Imamo Zakon o javnim agencijama i apsolutno je nepotrebno da se derogira taj zakon, odnosno da se određuju ili donose odredbe koje nisu u skladu sa već postojećim zakonom.
Isto, Agencija za borbu protiv korupcije kaže da formulacija bez odlaganja u članu 6. je nedovoljno precizna, ostavlja prostor za različitu primenu u praksi. U članu 9. osporava značenje termina – druge mere sa sličnim dejstvom. U članu 11. kaže da je nedopustivo da se podsticanje ulaganja putem dodele državne pomoći vrše bez objave javnog poziva.
U članu 12. koji se odnosi na kriterijum na osnovu kojih se utvrđuje značaj ulaganja je predviđeno da kriterijumi budu, kao što je ministar nabrojao, ima ih šest, da ih ne ponavljam, ali Agencija za borbu protiv korupcije kaže da se moraju odrediti kvantitativni elementi, odnosno procenti ili brojevi, tj. za kriterijume pet i šest, precizirati formulacije velike vrednosti, ili visoke dodate vrednosti i kredibilitet, odnosno, obuhvatiti tu i izvore sredstava.
Onda iz člana u član, evo i član 13. kojim se uređuju podsticaji za ulaganja propisano je da ulagači mogu ostvariti pravo na različite podsticaje za ulaganja u skladu sa propisima kojima se uređuje državna pomoć, poreski podsticaj, olakšice, oslobođenje od plaćanja taksi itd, ali, nedefinisano u zakonu sve je propušteno volji ministra da on propiše kako će to da uradi, i jednostavno podložno korupciji.
Oni kažu da je potrebno predati precizne uslove i kriterijume za dodelu podsticaja ulagačima iz delokruga jedinice lokalne samouprave, odnosno Autonomne pokrajine, i bukvalno iz člana u član, dolazimo i do člana 23. gde se osporava Razvojnoj agenciji Srbije da može preduzeti mere u skladu sa ovim zakonom,
Dakle, koje mere? Da li se tim merama ruši pravni sistem i pravni poredak Republike Srbije? Jer, ako imamo situaciju da Ministarstvo vrši nadzor nad radom, npr. lokalne samouprave, zašto se uvodi paralelna institucija da je Agencija za razvoj može da vrši nadzor i da preduzima neke mere koje uopšte nisu definisane u skladu sa ovim zakonom?
Tu se uvodi i pojam pritužbe, koji opet ne postoji u našem pravnom sistemu, bez definisane procedure, pravni lekovi u našem pravnom sistemu su prigovor, žalba i tužba, ali za pritužbu naš pravni sistem ne zna, a još manje za pritužbu za koju nije definisana nikakva procedura, kako se podnosi i kako se na nju odgovara, tj. kako se rešava po toj pritužbi i ko rešava.
Meni je ogledalo ili slika ovog zakona član 8. i ja sam, onako, veoma zastao u pokušaju da shvatim šta je predlagač zakona hteo da kaže. Dakle, ulagač radi plaćanja prema inostranstvu koja su dozvoljena zakonom kojim se uređuje devizno poslovanje može kupiti devize na deviznom tržištu u Republici Srbiji. Kojim zakonom mu to trenutno nije dozvoljeno?
Zašto je potrebno da se to uvodi zakonom o ulaganjima, ako je to apsolutno moguće, dozvoljeno, dopustivo, postojećim zakonima u zakonodavstvu Republike Srbije?
Baš sam analizirao taj član ima samo taj jedan stav, iznad koga se čak nalazi naslov i kaže – sloboda plaćanja prema inostranstvu, i uopšte mi nije jasno zbog čega ovaj član stoji ovde, ako možete da mi odgovorite. Ne znam čemu služi, i čemu će doprineti, tj. kakvu to novu mogućnost ili pogodnost dozvoljava koja već nije dopušten i dozvoljena.
Definisani su i neki subjekti podrške koji su državni organi i tela, a to su državni organi i tela sa već definisanim nadležnostima i u tim nadležnostima oni imaju to da moraju da postupaju, npr. po zahtevima investitora, izdaju građevinske dozvole, itd.
Tako da, time što su definisani kao subjekti podrške apsolutno im nije dodata nikakva nova nadležnost niti mogućnost da na drugi način reaguju ili pomognu da se ostvari ili realizuje neka investicija. Tako da, ako možete da mi odgovorite čemu definicija da se neki državni organi i tela sa definisanim nadležnostima određuju kao subjekti podrške.
Dakle, šta to pomaže stranim investitorima, a da će bolje i brže da urade ako imaju već te državne organe definisane kao subjekte podrške.
Savet za ekonomski razvoj, koji čine ministri a u nadležnosti Saveta upravo ono što je Zakonom o ministarstvima definisano da je nadležnost tih ministarstava.
Mi smo jednostavno prevideli da se taj savet briše, tj. da ne postoji jer nema potrebe da postoji. Dakle, ako svako od ministara koji su u tom savetu, zajedno sa ovim predstavnikom poslovne zajednice iz SFRJ iz 1976. godine, rade svoj posao zašto je neophodno da mi imamo savet za ekonomski razvoj i da imamo neke nove troškove, naravno taj savet mora da zaseda, oni moraju da imaju i neku administraciju koja će da ih prati, a recimo imamo i neku administraciju u ministarstvima itd, apsolutno je nejasno koja je svrha tog saveta.
Ono što je isto važno je to ko je odgovoran za loše rezultate ukupno novih organa, ali npr. saveta za ekonomske razvoj. Ko će da kontroliše rad saveta za ekonomski razvoj?
Dakle, imamo nastavak jedne tendencije da se formiraju neki kvazi državni organi za poslove koje treba da obavljaju Vlada i ministarstva. Takođe, i nastavak tendencije da se na PKS prenose određene nadležnosti koje bi trebalo da obavljaju neki državni organi, jer ipak je PKS jedno interesno udruženje.
Ovde, pre svega mislim kada je u pitanju Predlog zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju, ali pošto neću imati dovoljno vremena, moje kolege će pričati o tome.
Takođe, nastavlja se sa donošenjem zakona koji isključuju transparentnost u radu. Opet imam procedure bez javnog poziva. I, na kraju predviđa se zapošljavanje sa članskom knjižicom, pretpostavljam SNS.
Dakle, ukida se SIEPA, ukida se Agencija za ravnomerni regionalni razvoj, preuzimaju se svi ugovori od tih agencija i sve se preuzima od njih, osim zaposlenih.
Nije precizirano kako zaposleni, da li uz otpremninu ostaju bez posla, ali po ovome što piše u zakonu, a vi, ministre ako imate neku tajnu, koju mi ne znamo ili je niste napisali ovde, mi smo mogli da sudimo samo na osnovu toga šta ovde piše. Mi zaključujemo da će u ovoj agenciji ili kako je zovete RAS, da rade samo oni koji imaju člansku kartu SNS u duhu partijskog zapošljavanja čiji smo svedoci već mesecima i godinama.
Takođe, kažemo i da će u ovaj upravni odbor da uđu ljudi koji su podobni ministru, da li je tako, jer ministar predlaže tri člana odbora iz svog ministarstva, možda su kandidati ispred nas, a mi to još uvek ne znamo, pa bilo bi lepo i da nam ih predstavite.