A ja kažem da ne čitate ovo što piše dalje. Dakle, ja kažem da se briše stav 3. jer kaže da samo zakupac može da pokrene prodaju, a ja kažem da se briše taj član i da može da pokrene bilo koje zainteresovano lice.

Ja želim da obrazložim zašto treba taj stav da se obriše. Mislim, upravo se javljam zbog toga.

Ja upravo pričam o članu 7. i stavu 3. i 4. i molim vas da mi vratite moje vreme.
Dakle, moj predlog da svako zainteresovano lice može da pokrene javnu prodaju nepokretnosti koje je u vlasništvu Republike Srbije, dakle, ne samo zakupac. Članom 7. a stavom 3. i 4. ovog člana ste predvideli da to može uraditi samo zakupac. Ja ne želim da stotinu ili hiljadu ljudi u ovoj zemlji bude privilegovano u odnosu na celokupno stanovništvu naše zemlje i da svako može da podnese zahtev za pokretanje imovine u vlasništvu Republike Srbije. Zbog toga i predviđam da se brišu stavovi 3. i 4. i da svako može da pokrene prodaju imovine. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući, evo gospodinu ministru je malopre smetalo reč prethodni u prethodnom periodu ili u prethodnih deset godina.
U ovom sada amandmanu nemamo tu reč, dakle, ja gospodine ministre ne vidim razlog da vi ne prihvatite ovaj amandman i da na primer rečenica glasi – ukoliko zakupac nije podneo zahtev za priznavanje prethodnih investicija, vi prihvatate, u redu, zahvaljujem.

Dakle, vraćamo se na predlog ko vrši procenu vrednosti nepokretnosti i ja i dalje ostajem pri tome da to najbolje i najstručnije rade veštaci građevinske struke sa spiska ovlašćenih sudskih veštaka.
Dakle, imamo situaciju, građani su nezadovoljni kako Poreska uprava procenjuje vrednost određenih nepokretnosti. Jednostavno, ne možete na osnovu zona i na osnovu prethodnih ugovora izvršiti adekvatnu procenu vrednosti i neophodno je izaći na teren, snimiti situaciju, prepoznati od kojih materijala je određeni objekat izgrađen, koliko je star i dati pravičnu procenu vrednosti nepokretnosti.
Insistiram na tome da se sudski veštaci koji su pod zakletvom, angažuju u ovom poslu, jer mislim da će bolje uraditi posao od Poreske uprave.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
U kontinuitetu smo predlagali izmene postojećih članova zakona da bismo uveli adekvatnu proceduru i tržišno nadmetanje, javnu licitaciju za prodaju nepokretnosti imovine RS kada ste već odlučili da je prodajete i ovaj amandman samo definiše kako smo nameravali da to bude javno i transparentno i prosto nam je neverovatno da ministar koji se u svom radu zalaže za postizanje tržišne vrednosti i transparentnost u radu da je odbio ovakav amandman koji jasno, tačno, precizno propisuje uslove da se postigne što viša cena za nepokretnosti u vlasništvu ili u svojini RS, kada ste već odlučili da tu imovinu prodajte i da se na adekvatan način puni budžet, da imamo veće prihode, a ne da se prodaje imovina, kako smo čuli, na Dedinju, ovde smo licitirali, za 600, 700, 800 evra po kvadratnom metru.
Dakle, voleo bih, gospodine ministre, da to nije istina, ali neprihvatanjem javnog nadmetanja dovodimo u pitanje tržišnu cenu koja će biti postignuta, da li će nepokretnosti biti prodate po adekvatnoj ceni tj. po ceni koja je realna.
Mi na ovaj način privilegujemo neke ljude meni nepoznate i omogućavamo im da ispod tržišne cene kupe nepokretnosti i samo njih 800, 900 ili hiljada, a sve građane RS dovodimo u neravnopravan položaj i oni ne mogu da konkurišu za kupovinu te imovine. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsednice, iako sam ustupio prvenstvo koleginici, ali evo ja ću obrazložiti ovaj amandman.
Dakle, gospodine ministre, molim vas da obratite pažnju. Neka bude da će Poreska uprava uraditi posao kako treba, kako vi tvrdite, vi ste im šef, ajde da vam verujemo. Neka bude da neće biti zloupotreba, u šta ja lično ne mogu da verujem, ali evo vi ste rekli, pa neka bude da neće.
Zašto onda lepo ne objaviti sve zaključene ugovore, zajedno sa mišljenjem državnog pravobranilaštva, na zvaničnoj internet stranici Direkcije? Dakle, zašto ne objaviti ugovore, da znamo ko su te tetke i strine, čije su, po kojoj ceni su kupile, da li ih ima 700, možda ima i ujaka i teča, pa možda ima manje strina.
Jednostavno, ne shvatam obrazloženje da se amandman ne prihvata iz razloga što je predloženo rešenje celishodno. Vaše je rešenje da se to sve desi u mraku i da ne izađe nigde na videlo. Dakle, nema prenosa, sada nećete da objavite na internet strani šta je ko kupio, po kojoj ceni i gde i onda je sve u redu. To je celishodno.
Ja vas molim da razmotrite amandman. Zaista ne vidim razlog da građani Republike Srbije ne znaju ko je i po kojoj ceni kupio imovinu Republike Srbije, ako ste već odlučili da je prodajete. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Amandmanom na član 10. smo predložili usaglašavanje sa prethodnim rešenjima, predviđenim u ostalim članovima. Dakle, na prvom mestu to je proširenje kruga lica koja mogu biti kupci, da se to ne odnosi samo na par stotina ljudi koji će biti u privilegovanom položaju, već da svi građani Republike Srbije mogu licitirati i učestvovati u prodaji, tj. u kupovini nepokretnosti u svojini Republike Srbije, kada ste već odlučili da tu imovinu prodajete.
Dalje, predlažemo da se stav 2. preformuliše jer smatramo da ne postoji razlog da se pravi razlika između dugoročnih i kratkoročnih zakupaca, i to samo u korist dugoročnih zakupaca. To radimo iz razloga što je, po Predlogu zakona, ponuđeno ili može se zaključiti da zakupac koji je unapred platio ili ukupnu zakupninu ili neki deo, ima pravo da mu se sav taj iznos sredstava uračuna u cenu.
Smatramo da u cenu može biti uračunata samo ona zakupnina koju je platio unapred, a koja nije dospela. Dakle, ono što nije iskoristio, vremenski period koji nije iskoristio, kao zakupac određene nepokretnosti.
S obzirom na to da nam niste prihvatili prethodne amandmane, iluzorno je i očekivati da nam prihvatite i ovaj. Zahvaljujem.

Gospodine ministre, prvo bih vas zamolio da prestanete da telefonirate, pošto bih da kažem nešto veoma sadržajno i ozbiljno. Dakle, kao što sam do sada tvrdio da značenje investiciona ulaganja, ne znače ništa, kao ni empirijska iskustva, vrhunac kulminacije, participacija o učešću solucije rešenja, itd. Molim vas da prihvatite i ovaj amandman, kao što ste prihvatili i amandman na član 8.

Ovo je poslednji u nizu amandman koji je trebalo da obezbedi javno nadmetanje prilikom prodaje imovine u svojini Republike Srbije, da ne bude privilegije za pojedince, da svi građani mogu ravnopravno da učestvuju u licitaciji ili na licitaciji, da takođe oni mogu da pokrenu postupak prodaje imovine, da procenu imovine ne radi poreska uprava, jer smatramo da su sudski veštaci kvalifikovaniji za taj posao i da se mora vrednost imovine proceniti tako što se izlazi na teren, tako što se uzimaju u obzir i materijali od kojih je neki objekat izgrađen, kao da se uzme u obzir i starost tog objekta, a ne samo da se u poreskoj upravi na osnovu zona odredi cena za neki objekat.
Takođe, ono što je oborilo u vodu sve ministrove tvrdnje da se zalaže za afirmisanje principa tržišne vrednosti i transparentnosti, time što nije dao saglasnost da se ugovori objave na internet strani, i pored toga što ste danas usvojili šest amandmana SDS, najprikladniji naziv za ovaj zakon je zakon o pljački imovine u svojini Republike Srbije.

Ja tako nazivam. Nisam upotrebio ni jednu ružnu reč, jer iz svega navedenog samo to može da se zaključi. Mi ćemo koristiti sve moguće instrumente da pristupimo informacijama od javnog značaja i da saznamo zbog koga ste ovakav zakon doneli, da znamo ko su ti privilegovani koji će kupiti nepokretnosti po mizernim cenama i zašto ste onemogućili sve građane Republike Srbije da učestvuju u transparentnom postupku i da se javno nadmeću za imovinu u svojini Republike Srbije, kada ste već odlučili da je prodajete. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Pred nama su dva zakona koji bi trebalo da smanje sivu ekonomiju u drumskom saobraćaju i takođe da naše zakonodavstvo prilagode pravnim tekovinama EU. Slažemo se da je namera dobra i u tom smislu je podržavamo.
Postoji dosta nepreciznosti ili odredaba koje otežavaju poslovanje. Ukazao bih na njih. Podneli smo skoro 30-ak amandmana i u zavisnosti od prihvatanja tih amandmana, mi ćemo se opredeliti kako ćemo glasati za zakon.
Prvo, na više mesta u oba zakona je napisano da se uz određene zahteve predaju overene fotokopije dokumenata koje izdaju nadležni organi. Zašto overene, ako već ta dokumenta izdaju nadležni organi ili čak Ministarstvo kome se podnosi određeni zahtev? Za nas je to jednostavno komplikovanje poslovanja preduzeća. Ako državni organ sumnja u verodostojnost kopije koja se prilaže, jednostavno može da proveri kod drugog državnog organa da li je kopija ili fotokopija koja je dostavljena originalna ili je falsifikat.
U članu 7. Zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju nije predviđena operativna sposobnost. Dakle, mi smatramo da su prevoznici dužni da u skladu sa uobičajenim poslovnim standardima organizuju obavljanje prevoza tereta. Dakle, licenca se izdaje onima koji imaju poslovni ugled, finansijsku sposobnost, profesionalnu osposobljenost, stvarno i stalno sedište, odgovarajući vozni park, odgovarajući broj radno angažovanih vozača, ali nije predviđena i operativna sposobnost.
Predvideli smo amandmanima da se predvidi da se obavežu potencijalni prevoznici, koji žele da dobiju licencu, budu operativno sposobni, tj. da u skladu sa uobičajenim poslovnim standardima organizuju obavljanje prevoza tereta.
U članu 37., mislim da je stav 4., je navedeno da pri obavljanju prevoza tereta u teretnom vozilu ili skupu vozila, koji domaći prevoznik koristi, na osnovu ugovora o zakupu mora da se nalazi original ugovor o zakupu ili overena fotokopija ugovora o zakupu sa prevodom na engleski, francuski, ruski ili nemački u slučaju kada se teretno vozilo ili skup vozila koristi za obavljanje prevoza tereta u međunarodnom saobraćaju u skladu sa licencom za prevoz itd.
Mi to nismo pronašli nigde u međunarodnim standardima, međunarodnim pravilima i smatramo da je ta odredba jednostavno otežavanje i komplikovanje poslovanja. Dakle, nemamo potrebe da od naših prevoznika tražimo da imaju više dokumentacije od one koje je predviđena međunarodnim pravilima.
U članu 57. je predviđeno da u procesu donošenja odluka iz svoje nadležnosti koji utiču na obavljanje prevoza tereta u domaćem i međunarodnom drumskom saobraćaju, ministarstvo će sarađivati sa privrednim komorama i reprezentativnim udruženjima poslodavaca prevoznika. Koji je kriterijum da neko bude reprezentativno udruženje? Dakle, ako ste već napisali da postoji reprezentativno udruženje trebalo je da i definišete kako se ispunjava taj kriterijum. Mi smo, jednostavno, predvideli da se ta reč - reprezentativnim briše i da će ministarstvo sarađivati sa privrednim komorama i udruženjima prevoznika.
Na kraju ću se vratiti na Predlog zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju, jer mi je vrlo interesantan razlog za donošenje zakona po hitnom postupku, ali pre toga bih da popričamo o prevozu putnika u drumskom saobraćaju.
Član 16. stav 1. kaže - domaći prevoznik dužan je da original licence za prevoz čuva u sedištu. Sada to može da bude sedište autobusa, može da bude neko drugo sedište, samo smo dopunili da je to poslovno sedište, dakle da nije sedište u samom vozilu kojim se vrši prevoz.
Ono što je važnije, zakonopredlagač predviđa da uslov u pogledu voznog parka ispunjava privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik ako u vlasništvu ili u lizingu ima, i ono što je za nas sporno je - odredba najmanje dva registrovana autobusa za obavljanje međunarodnog vanlinijskog prevoza proizvedena posle 1. oktobra 1993. godine. Dakle, mi zahtevamo, i to je jedan od naših amandmana na kome insistiramo, da autobusi ne budu stariji od 15 godina. Mislimo da je to neophodno zbog bezbednosti naših građana.
Odmah sledeći član 26. - uslugu u pogledu vozača ispunjava privredno društvo ako ima u radnom odnosu broj vozača koji nije manji od broja autobusa unetih u pismeni zahtev za izdavanje licence za domaći i međunarodni linijski prevoz. Mi smatramo da je to, taj broj vozača mali. Dakle, predvideli smo da mora da ima bar 10% više vozača od broja registrovanih vozila, jer uvek može da se desi da određeni vozači budu odsutni zbog odmora, zbog bolovanja itd. i smatramo da je neophodno da broj vozača bude 10% veći od broja registrovanih vozila.
U članu 28. npr. poslednji stav, stav 4. kaže da je rešenje iz st. 2. i 3. ovog člana konačno, ali se ne upućuje na to da se protiv tog rešenja može pokrenuti upravni spor. To je, da kažem, zakonska mogućnost, i dopunili smo ovaj stav da se protiv rešenja koje donese ministarstvo može pokrenuti upravni spor.
Ono što je najviše sporno u svim ovim zakonima ili u oba zakona je pošto ovi zakoni regulišu osetljivu materiju u oblasti javnog interesa, zašto se određene nadležnosti prebacuju Privrednoj komori Srbije? Dakle, Privredna komora Srbije prema podacima sa njihovog sajta zastupa interese privrede pred Vladom i drugim državnim organima, pruža podršku domaćim i stranim kompanijama kroz usluge posredovanja, savetovanja, poslovno informisanje, unapređuje ekonomsku saradnju sa inostranstvom i vrši promociju Srbije kao dobre investicione destinacije, obezbeđuje poslovno obrazovanje, unapređenje znanja zaposlenih i menadžera, jačanje konkurentnosti domaće privrede u procesu pristupanja EU.
Predlagač zakona je predvideo da Privredna komora Srbije propisuje opšte uslove poslovanja autobuskih stanica, opšte uslove međumesnog saobraćaja, da vodi evidenciju stajališta za međumesni prevoz, da propisuje međumesni daljinar, da sprovodi postupak usaglašavanja predloga redova vožnje sa registrovanim redovima vožnje u međumesnom prevozu itd. Za nas nedopustivo.
Ima više razloga. Dakle, opšti uslovi poslovanja sadrže i pravila postupka koja primenjuju tela Privredne komore Srbije i smatramo da je bolje rešenje da ministar ili ministarstvo propisuje pravila po kojima će postupati tela Privredne komore Srbije u rešavanju sporova, a ne sama Privredna komora Srbije da to radi.
Takođe, postavlja se pitanje – ko štiti javni interes, ko obezbeđuje da se prevoz obavlja u skladu sa potrebama građana, a ne u skladu sa potrebama prevoznika? Na primer, autobuski prevoznici već sada prevoz obavljaju samo onda kada to njima odgovara. Imamo situaciju da iz mnogih mesta u Srbiji posle 19 časova jednostavno nema redovnih linija do većih gradova. I umesto da se ovim zakonom štiti javni interes predlagač zakona se odriče instrumenta uticaja na ovako značajnu delatnost.
Dakle, za nas je nedopustivo i to su amandmani na kojima ćemo insistirati. Imam dilemu. Prošle nedelje je ministarka tražila dve godine da propiše neke podzakonske akte, a sada se opet odriče neke nadležnosti. Jeste lično pitanje – da se niste malo umorili ili imate preveliki obim posla?
(Zorana Mihajlović, s mesta: Da li vam tako delujem?)
Ne delujete mi, ali prosto nam je neverovatno da ovako značajnu oblast prepuštate Privrednoj komori Srbije. Jeste ona osnovana u skladu sa zakonom itd, osnovana zakonom, ali mi smatramo daje ministarstvo nadležno da određuje ovako bitnu oblast i to su amandmani na kojima insistiramo da se ovako bitne stvari, a ponoviću još jednom zbog građana, opšti uslovi poslovanja autobuskih stanica, opšti uslovi međumesnog saobraćaja, vođenje evidencije stajališta za međumesni prevoz, propisivanje međumesnog daljinara, sprovođenje postupka usaglašavanja predloga redova vožnje sa registrovanim redovima vožnje u međumesnom saobraćaju, da se tako bitne stvari ne prepuštaju Privrednoj komori Srbije, već da to radi ministarstvo.
I na kraju ono što sam hteo da pitam ministarku iz lične radoznalosti. Dakle, tamo gde su razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku, Zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju, kažete ovako – razlog donošenja po hitnom postupku je i ispunjenje međunarodnih obaveza Republike Srbije, odnosno priprema pregovaračke grupe za transport, pregovaračko poglavlje 14, za otvaranje poglavlja 14 za pregovore delegacije Republike Srbije i EU koji se očekuju, imajući u vidu da je završena faza eksplanatornog i bilateralnog sastanka u vezi sa prilagođavanjem propisa Republike Srbije sa propisima EU u oblasti drumskog transporta.
Da li vi to znate nešto što ja ne znam, u smislu otvaranja pregovaračkih poglavlja? Pregovaračko poglavlje 14 nije na spisku poglavlja koja će biti prvo otvorena, pa me u tom smislu zanima da li će biti otvoreno toliko poglavlja da će i poglavlje 14 biti otvoreno u skorije vreme, ili je ovo samo jednostavno neosnovan izgovor za donošenje zakona po hitnom postupku, jer niste hteli da ovaj zakon branite npr. u septembru, kada bi bilo po rasporedu donošenja zakona prikladno? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Gospodo ministri, ja sam dugo tražio reč kojom bih mogao da opišem ovaj set zakona i možda vas neće svideti, ali ja sam izabrao reč sunovrat. Dakle, sunovrat pravnog sistema Republike Srbije.
Predložili ste zakone koji su u subotu ušli u proceduru. Šest zakona došlo je ovde u subotu. Neki od njih su i životno važni, da kažem sistemski. Ministar u obraćanju kaže da pogledamo zakone, da nađemo najbolje rešenje. Gospodine ministre, samo to i možemo, da ih pogledamo, ali da ih pročitamo mnogo je teško.
Mi smo kao poslanička grupa Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije dali preko 60 amandmana i to ne „briše se“, nego konstruktivnih amandmana sa adekvatnim predlozima i boljim zakonskim rešenjima, ali i sada uočavamo određene propuste i mislimo da smo mogli da damo još toliko amandmana, da smo imali samo još jedan dan. Dakle, jednostavno je nedopustivo da ovako ozbiljne zakone predlažete u subotu, a da ih imamo na dnevnom redu u ponedeljak.
Da krenemo redom - Zakon o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u svojini Republike Srbije. Ja sam ga preimenovao u zakon o pljački imovine u svojini Republike Srbije. Osim sintagme koju ste ovde upotrebljavali na nekoliko mesta - investiciona ulaganja, što pretpostavljam da je vaš doprinos novom naprednom srpskom rečniku, rekli ste i da Srbija nema strategiju upravljanja javnom imovinom, da treba rasteretiti Fond imovine i da se ostvari prihod da bi se ispunile druge silne obaveze.
Ali, poslednju rečenicu koju ste izgovorili u današnjem obraćanju ja zaista ne mogu da shvatim. Dakle, rekli ste – za mene poslednje i najvažnije, afirmisanje principa tržišne vrednosti, finansijske discipline i transparentnosti. Pa, gde je javni postupak za prodaju imovine, ako je to za vas poslednje i najvažnije? Dakle, prodaja samo zakupa i to tako što će poreska uprava da proceni vrednost objekta.
Evo, jedno iskustvo od pre deset dana. Stan u Gospodar Jovanovoj, vlasništvo Grada Beograda. Grad Beograd je odlučio da proda nepokretnost. Poreska uprava je procenila na devet hiljada evra. Znate li za koliko je prodata? Za 39. Kako možemo da ostvarimo adekvatne prihode i da, kako vi kažete, ispunimo druge silne obaveze ako ne dozvolimo otvorenu tržišnu utakmicu za prodaju nepokretnosti, ako ste već odlučili da ih prodajete? Da li ih treba prodavati, o tome posebno, ali pošto je zakon ovde i pošto će sigurno biti usvojen, pričamo o tome na koji način to uraditi.
Dakle, postojala su dva zakona. Ne znam, gospodine ministre, da li se vi tih zakona sećate. Dakle, jedan je bio 1999. godine, Zakon o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u državnoj svojini, koji se zvao „Šešeljev zakon“ i koji je manje-više sličan ovom, dakle, namera je slična. Prihodi su korišćeni za obnovu zemlje posle bombardovanja. Drugi je iz 2000. godine - Zakon o prodaji određenih nepokretnosti u državnoj svojini, radi izmirenja obaveza Republike Srbije po osnovu devizne štednje građana i zajma za privredni razvoj u Republici Srbiji.
Prvo, ovi zakoni još uvek važe. Predvideli smo jednim amandmanom, pošto mislimo da ćete usvojiti ovaj novi zakon, da ova dva stavimo van snage. Ali, postojala je i kod prvog i kod drugog zakona, iako su donošeni 1999. i 2000. godine, svrha prodaje imovine. To može npr. da bude razvoj agrara ili za obezbeđivanje kreditne podrške poljoprivrednih gazdinstava.
Imamo situaciju da će se napokon, ja se nadam, naša Uprava za agrarna plaćanja, naše Ministarstvo finansija i naš državni sistem akreditovati za korišćenje sredstava iz IPARD fonda. Imamo veliki problem kako će naši poljoprivrednici, tj. poljoprivredna gazdinstva, da predfinansiraju investicije da bi mogli da ostvare povraćaj iz IPARD fondova i onda smo predvideli da se od prodaje imovine ta sredstva koriste za kreditnu podršku, dakle ne za potrošnju, već za kreditnu podršku i da ta sredstva ne budu potrošena nego da budu dati, odobreni razni krediti koji će, naravno, biti vraćeni kada naši poljoprivrednici npr. ostvare povraćaj od sredstva iz IPARD fonda. Dakle, nema zakon ni svrhu. Piše samo da se prihodi slivaju u budžet. Znači, prodajemo imovinu zbog javne potrošnje i to je to.
Ali ipak, ono na čemu želim da insistiram je postupak prodaje. Na početku smo dali amandman da se zakon ne zove ovako kako ste vi predložili, već da se zove – zakon o posebnim uslovima prodaje i postupku prodaje, dakle, da se uredi i postupak prodaje javne imovine, tj. imovine u svojini Republike Srbije.
Dakle sve, bukvalno sve članove zakona smo promenili, na taj način da se uvede javno nadmetanje. Ponovo pitam - kako mislite da ostvarite što veći prihod za budžet, ako ne omogućite da i druga lica mogu da učestvuju u kupovini imovine i na taj način imovina bude prodata za višu cenu? Mi se slažemo sa tim da zakupac ima određene privilegije, u smislu prava preče kupovine ili ako on izlicitira na kraju tu nepokretnost, da mu se priznaju prethodne investicije, a ne investiciona ulaganja. To je sve, iz amandmana u amandman, predviđeno na taj način da se ispoštuje i ovo što ste vi rekli, dakle, da za vas zaista bude najvažnije afirmisanje principa tržišne vrednosti i transparentnosti.
Već sam vam naveo slučaj stana iz Gospodar Jovanove, koji je bio u vlasništvu Grada Beograda i koji je po proceni poreske uprave procenjen na devet hiljada evra, a prodat za 39. Zato vam postavljam pitanje – zašto procenu vrednosti da vrši poreska uprava, zar nije bolje da to rade sudski veštaci sa liste veštaka? Oni postoje, javno su dostupni i mislim da su stručniji za taj posao od ljudi koji rade u poreskoj upravi.
Takođe, kada postoje prethodna ulaganja, u zakonu ste naveli da će veštačenje ili procenu tog ulaganja da vrši Gradski zavod za veštačenje iz Beograda. Mislim da, pod jedan, nismo otvorili tržišnu utakmicu pa da to radi onaj ko je najpovoljniji, uz svo poštovanje prema kolegama iz Gradskog zavoda, dakle, bez želje da osporim njihovu stručnost, ali opet pričamo o konkurenciji i o tržišnom nadmetanju, a i još veći problem - zašto nekome iz Vranja nametnuti da taj posao koji treba da uradi da radi Gradski zavod za veštačenje iz Beograda? Koliko će to zakomplikovati i produžiti proceduru? Vi na ovaj način osporavate sve veštake sa liste stalnih sudskih veštaka, osporavate i Ministarstvo pravde koje njih imenuje. Jednostavno, moje pitanje je – zašto ne omogućiti i sudskim veštacima da rade svoj posao?
Na kraju, utisak je da je zakon, zbog svega navedenog, pisan za nekog konkretno. Isto kao što je ovde izglasan zakon o ukidanju konverzije krajem 2012. godine, kada nam je ministar Velimir Ilić pričao da dve milijarde evra evo samo što nisu ušle u Srbiju, svi čekaju samo da se ukine Zakon o konverziji. Naravno, od investicije nije bilo ništa, a određena preduzeća su uspela da izvrše besplatnu konverziju zemljišta kojom su raspolagala i onda je posle, koliko ima, dve i po godine ponovo vraćena konverzija jer su oni koji je trebalo da završe posao to uradili. Dakle, ponovo pišemo zakon za nekog konkretno.
Zakon o javnim nabavkama za mene je priznanje propasti sistema za javne nabavke koji je ustanovila ova vlast. Pod izgovorom da se vrši usklađivanje sa pravnim tekovinama EU, što se donekle i radi, mi pre roka koji je zahtevan od nas vršimo to usklađivanje, što svakako nije loše, ali koristimo za popravku ili bolje da kažem – koristite za popravku onoga što smo pričali da je loše, protiv čega smo i glasali pre dve i po godine. Jedino što mogu da se nadam je da ćete sada konačno uspostaviti sistem javnih nabavki, da prosečno trajanje javnih nabavki u Srbiji ne bude 199 dana, čime smo verovatno rekorderi najmanje u okruženju, a možda i u celom svetu.
Ono što me zanima je koji su kriterijumi za podizanje vrednosti na 500.000 dinara, na koje se novi zakon neće odnositi. Takođe, koji je kriterijum da vrednost ispod pet miliona dinara bude za nabavke male vrednosti? Da li ste izvršili analizu koliko će sredstava biti utrošeno mimo Zakona o javnim nabavkama, kao i za koliko će sredstava biti primenjen sistem nabavki male vrednosti?
Ali, ono što me više zanima je pitanje koliki je procenat neuspelih javnih nabavki. Dakle, koliko javnih nabavki nije ostvareno iako je naručilac imao želju i nameru da izvrši nabavku određenih dobara i usluga. I, još više me zanima gde je tih 600 miliona evra koje su naše kolege ovde pričale da će biti ovde svake godine ušteđeno zbog novog Zakona o javnim nabavkama, neki su pričali i 800 miliona. Mi smo predlagali da se napravi budžetski fond gde će ta ušteda da se sliva i da se tačno i jasno prikaže da su određene uštede i izvršene. Naravno, to je odbijeno jer je sve bila maska. Javni dug Srbije je sve veći. Zdravstvene ustanove nemaju ni opremu ni materijal za rad, a uštede očigledno ne postoje.
I, da ne budemo da smo protiv svih predloga, jednu promenu i podržavamo. Dakle, izuzima se oblast nauke, obrazovanja, kulture i sistema javnih nabavki, o tome smo pričali pre tri godine, davali amandmane, objašnjavali koliko je to pogubno, ali očigledno ovoj garnituri je trebalo tri godine da shvate da to moraju da izuzmu iz sistema javnih nabavki. Mi smo dali amandman gde kažemo ne da se ograničava na 12 miliona. Nema ograničenja. Dakle, jednostavno za te oblasti nema potrebe da postoji primena Zakona o javnim nabavkama.
Što se tiče Predloga zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, prvo pitanje je zašto se ne odnosi na javna preduzeća čiji je osnivač Republika? Da bi moglo i dalje da se nastavi partijsko zapošljavanje, moj odgovor, jedini koji je meni prijemčiv, jer logika je sledeća. Lokalne samouprave imaju suficit u budžetu, a upravo su generatori budžetskog deficita neka javna preduzeća koja su ovim zakonom izuzeta i logika njihovog izuzimanja jednostavno mi nije jasna.
Takođe, po meni, o tome možemo da pričamo i voleo bih, veća opština ima veći broj radnika. Po kojoj logici? Dakle, i opština sa 10.000 stanovnika i opština sa 50.000 stanovnika mora da ima građevinskog inspektora, saobraćajnog inspektora. A to je jedan, ne možete da uzmete 0,37 građevinskog inspektora. Kada se uzmu u obzir i kvote za gradove Kragujevac, Niš, Beograd, Novi Sad, jasno je da se radi o političkim kvotama i da ste uglavnom vodili računa o tome gde pretežno SNS ima svoje gradonačelnike.
Nisu uzete u obzir institucije od nacionalnog značaja čiji su osnivači opštine i ukoliko se primeni ovaj zakon, te institucije će morati da se zatvore. Evo, konkretno pitanje, šta uraditi sa Resavskom pećinom u Despotovcu ili sa Prirodnjačkim centrom u Svilajncu? Oni ulaze u ovu kvotu. Ovako kako ste definisali.
Takođe, nisu uračunati građani koji su na privremenom radu u inostranstvu. Vi znate da je određeni procenat naših građana, naročito iz istočne Srbije, na privremenom radu u inostranstvu, a ako uzimamo statistički broj, dolazimo u situaciju da npr. opština Svilajnac ima 23.000 stanovnika, jer je 8.000 privremeno u inostranstvu, da ima 26.000 birača, a ti ljudi, koji privremeno žive u inostranstvu svakako zahtevaju i izvode iz matične knjige rođenih i npr. opremanje lokalnom infrastrukturom itd.
Takođe, nije uzet u obzir i nivo servisa koje lokalne samouprave pružaju svojim građanima. Kako napraviti razliku i kako predvideti otpuštanje u opštini koja ima svoje javno preduzeće npr. za sakupljanje i iznošenje smeća, od opštine koja je taj posao poverila nekoj privatnoj firmi ili nekom preduzeću koje nije javno preduzeće. Dakle, zakon je u tom smislu ne primenjiv i neprecizan.
I, evo, još jedan razlog, dakle, mnogo zakona na dnevnom redu. Mislio sam da govorim o još tri zakona, ali na žalost, 20 minuta je već isteklo, bar vas molim da odgovorite na pitanje koje sam postavio. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Prvo da kažem da će naša poslanička grupa Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije, glasati za sve zakone koji su na dnevnom redu. Ali, mi smo primetili dosta nepreciznosti, naročito u Predlogu zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju i podneli smo skoro 30 amandmana, za koje se nadam da ćete ih razmotriti i usvojiti, jer je svakako u interesu da donesemo što bolje zakonsko rešenje.
Prvo bih pričao o onome što nije sporno. Dakle, mi ćemo glasati za potvrđivanje Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država. Ono što bih ja voleo da ministarka kaže, ukoliko raspolaže tim informacijama, jeste kada možemo očekivati uspostavljanje avio-saobraćaja sa Amerikom i sa konkretno kojim gradovima?
Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama Zakona o obligacionim i osnovama svojinsko pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju, tu smo podneli tri amandmana. Jedan koji smatramo da je najvažniji je da se u članu 5. u stavu 3. doda da prilikom rezervacije avio-prevozilac ili organizator putovanja, dakle, da se dodaju reči: „ili organizator putovanja informiše putnika o postupcima podnošenja reklamacija iz st. 1. i 2. ovog člana“. To smo upravo uradili da bi izmene ovog zakona bile u skladu sa postojećim članom 3. stav 1. tačka 30) Zakona, gde se kaže da je rezervacija isprava kojom se potvrđuje da putnik ima putnu kartu ili drugi dokaz da je rezervacija prihvaćena i potvrđena od strane avio-prevozioca ili organizatora putovanja. Dakle, da bi zakon bio usklađen sam sa sobom, mi smo podneli taj amandman, a svakako u interesu građana, tj. potencijalnih putnika.
Sada da se vratim na sve manjkavosti koje smo uočili u Predlogu zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju. Na prvo čitanje mi izgleda kao da su tri tima ili da su tri grupe pisale ovaj zakon i da je on sklopljen bez njihovog međusobnog usaglašavanja. Dakle, neki pojmovi koji se odnose na vazdušni saobraćaj i na vodni saobraćaj nisu u skladu sa železničkim saobraćajem.
Dalje, zakonom se osniva centar za istraživanje nesreća u saobraćaju i omogućava mu se funkcionalna i organizaciona nezavisnost, a mi smatramo da je neophodno obezbediti finansijsku nezavisnost. To isto smo predvideli amandmanima, a objasnićemo i zašto.
Ono što nam veoma smeta je to što nije predviđen konkurs za postavljanje glavnog istražitelja. Da se ne bi desilo da tamo neki vlasnici pečenjara i slični kadrovi koje smo mogli da vidimo prethodnih godina upravljaju ovako bitnim oblastima, mi smo predvideli našim amandmanima da, kao što ministarka kaže, tu budu postavljeni ljudi od integriteta i iskustva, a to svakako omogućava raspisivanje konkursa za glavnog istražitelja, ali i za pomoćnike glavnog istražitelja.
Takođe, insistiramo na tome da se štite podaci o ličnosti, kao i da se poštuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Istraga u ovakvim nesrećama svakako pobuđuje veliku pažnju javnosti i smatramo da je neophodno da se direktno odredi zakonom da je neophodno poštovanje slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja.
Da se sada vratim na pojmove koji su definisani u članu 3. Dakle, u članu 3. je definisan pojam brod i definisan pojam vazduhoplov, ali nije definisan pojam - voz. Pošto se zakon odnosi na vazdušni, železnički i vodni saobraćaj, smatramo da je neophodno definisati i šta je to voz i šta je to vučeno vozilo i šta je vučno vozilo i šta je manevarski sastav.
Na Odboru sam dobio informaciju da to nije ubačeno u Predlog zakona zbog toga što je već definisano nekim drugim zakonom. Onda nema potrebe da se definiše ovim zakonom ni vazduhoplov, jer je takođe i taj pojam definisan nekim drugim zakonima. Nedoslednost u definiciji nezgode, tj. nesreće se ogleda u tački 5, gde se kaže da je vrlo ozbiljno pomorska nesreća, pomorska nesreća koja za posledicu ima potpuni gubitak broda, smrt ili ozbiljno zagađenje morske sredine nastalo u vezi sa radom broda. Da ne bismo tumačili čija smrt, jer to mogu da budu i ljudi, a mogu da budu i životinje, u zakonu ne piše na čiju na smrt se odnosi, mi smo predvideli da se odnosi na smrt jednog lica, ali takođe smo ubacili i uskladili sa tačkom 14, gde piše - smrt najmanje jednog lica ili teške povrede pet ili više lica ili nanošenje velike štete železničkim vozilima prilikom definicije ozbiljne nesreće u železničkom saobraćaju. Dakle, ozbiljna nesreća u železničkom saobraćaju je dobro definisana i to je upravo dokaz onoga da su zakon pisale tri grupe i da se nisu međusobno usklađivale kada su napravile zajednički Predlog zakona.
Dakle, ozbiljna nesreća u železničkom saobraćaju je dobro definisana i predviđa da za posledicu ima smrt najmanje jednog lica ili teške povrede pet ili više lica, dok za pomorsku nesreću piše samo – smrt, bez ikakvog navođenja na šta se to odnosi ili na čiju smrt se to odnosi.
U članu 5. smo predvideli da je centar samostalan u radu i funkcionalno, organizaciono i finansijski nezavisan. Dakle, smatramo da ovaj centar, jednostavno, mora biti i finansijski nezavisan, da se ne bi dešavalo da njegov rad zavisi od političkog uticaja bilo kog pojedinca. To se, dakle, izmenom tog člana 5, a takođe i u članu 8, gde se kaže da se sredstva za rad centra obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije, mi kažemo da se sredstva obezbeđuju u budžetu, što znači da mora da postoji posebna aproprijacija, a ne da se sredstva obezbede preko nekog ministarstva ili neke druge agencije.
U članu 6. je definisano da centrom rukovodi glavni istražitelj koji ima položaj direktora posebne organizacije. Glavnog istražitelja postavlja Vlada na pet godina, na predlog predsednika Vlade. Dakle, ponavljam, predvideli smo da to bude posle sprovedenog konkursa, a takođe i da pomoćnike glavnog istražitelja postavlja Vlada na pet godina, na predlog predsednika Vlade, ali obavezno posle sprovedenog konkursa.
Što se tiče usklađivanja pojmova, pošto smo već rekli da je glavni istražitelj zastupnik i predstavnik ovog centra, smatramo da u članu 9. i u naslovu iznad člana 9. ne treba da piše: „direktor“, nego: „glavni istražitelj“ jer on ima tu funkciju.
Da ne bi bilo zloupotrebe službenih legitimacija, a svedoci smo da se u javnosti stalno potencira na nekim pasošima koji su izdati na ovaj ili onaj način, predvideli smo da su lica koja imaju službene legitimacije dužna da te službene legitimacije vrate ili da ih ponište posle prestanka obavljanja funkcije.
Ono što može da bude takođe korisno za javnost je sastav mešovite civilno-vojne komisije. Ovde je definisano kada se formira mešovita civilno-vojna komisija i kada ona istražuje udes ili ozbiljnu nezgodu. Ono što smo mi predvideli je da kada se desi udes vojnog vazduhoplova koji je prevozio civile, tj. kada takav udes ima i civilne žrtve, da je tada takođe neophodno da mešovita civilno-vojna komisija istraži takav udes.
Nismo zadovoljni ni definicijom u članu 22, gde je predviđeno kako se centar za istraživanje nesreća u saobraćaju odnosi sa drugim istražnim organima. Dakle, u stavu 2. je definisano da centar može da nadležnim pravosudnim organima, na njihov zahtev, pruži tehničku pomoć i dostavi informaciju o udesu ili ozbiljnoj nezgodi, kao i izveštaj o udesu ili ozbiljnoj nezgodi. Mi smatramo da je dužan, a ne da može, jer to što može znači i da ne mora. Mi smatramo da je dužan i da je u cilju rada pravosudnih organa centar, jednostavno, dužan da nadležnim pravosudnim organima, na njihov zahtev, pruži tehničku pomoć i dostavi informaciju o udesu ili ozbiljnoj nezgodi, kao i izveštaj o udesu ili ozbiljnoj nezgodi.
Dolazimo do poglavlja koje se tiče izveštaja o istrazi. Mi smatramo da je rok od 12 meseci od datuma kada se dogodio udes ili ozbiljna nezgoda predugačak za objavljivanje izveštaja. Smatramo da je šest meseci dovoljno, s tim što smo predvideli i pojam privremenog izveštaja, da u slučaju da je nesreća bila toliko komplikovana i da je istraga bila toliko zahtevna, da je onda centar dužan da da privremeni izveštaj u roku od šest meseci, a da da konačan izveštaj u roku od 12 meseci, naravno uz obrazloženje zašto nije bio u mogućnosti da da adekvatan izveštaj u predviđenom roku od šest meseci.
Što se transparentnosti rada centra tiče, na više mesta smo predvideli amandmanima da se saopštenja, izveštaji itd, o radu centra, obavezno objavljuju na internet prezentaciji ili internet strani Centra za istraživanje nesreća u saobraćaju, da bismo, naravno, povećali transparentnost rada tog centra u najvećoj mogućoj meri.
Kada je istražni postupak u oblasti železničkog saobraćaja u pitanju, mi kažemo da glavni istražitelj ima diskreciono pravo da odlučuje da li će otvoriti istragu ostalih nesreća i nezgoda, a ne Centar, jer ipak, smatramo da to mora da uradi ovlašćeno lice, a Centar kao Centar ne može sam to da uradi. Glavni istražitelj, dakle, treba da donese odluku o tome.
Ostaje nejasno kada je u pitanju prosleđivanje informacija koje je potrebno poslati Ministarstvu i Evropskoj železničkoj agenciji u kom roku je Centar dužan da to učini. Mi smo naravno definisali rok, jer u zakonu nije definisan rok, mi smo definisali rok od 15 dana.
Takođe, postoji konfuzija kada je bezbednosna istraga u pitanju, jer u članu 36. gde se ona definiše, njen smisao je da se ona vrši pre nezgode i da ona ima preventivan karakter. Međutim, u članu 38. gde su nabrojane obaveze istraživanja kaže se da posle vrlo ozbiljne pomorske nesreće i pomorske nesreće, mora se sprovesti bezbednosna istraga ako. Mi smo jednostavno predvideli da se ta reč „bezbednosna“ briše, jer bezbednosna istraga ima za funkciju prevenciju, i neophodno je te istrage sprovesti pre nesreće, a da se posle nesreće jednostavno sprovodi samo istraga.
Amandmanima smo, s obzirom na to da je predmet ovog zakona veoma delikatan, skratili smo rokove za donošenje podzakonskih akata na šest meseci. Mi znamo da je ministarka vredna, pa, evo postavljamo zadatak, a videćemo da li ste u mogućnosti da ga ostvarite. Zaista mislimo da je ovo što je navedeno u Predlogu zakona, rok od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona za donošenje podzakonskih akata, jednostavno predug rok i mislimo da je šest meseci sasvim dovoljno za donošenje podzakonskih akata.
Dakle, da ponovim, poslanička grupa SDS Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije, će podržati sva tri predloga zakona, ali vas još jednom molim da dobro izanalizirate naše predloge, jer smatram da je neophodno da donesemo kvalitetno zakonsko rešenje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Moja pitanja će biti usmerena Ministarstvu finansija i Poreskoj upravi.
Devetog aprila sam dobio odgovor na prethodno postavljeno pitanje u vezi primene Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje u kome je navedeno da Poreska uprava preduzima sve potrebne aktivnosti u vezi poštovanja i primene donetih zakonskih akata koji uređuju predmetnu materiju.
Ali, u tabeli ispod imamo tabelarni prikaz o povraćaju dela plaćenih poreza i doprinosa po odbitku za novozaposlene radnike na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa članom 45. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, gde možemo videti da je iznos traženog povraćaja preko milijardu 758 miliona dinara, a da je iznos izvršenog povraćaja manji od 343 miliona dinara, dakle, ni 20% od ukupno traženih sredstava nije vraćeno.
Pošto Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje u članu 45. tačka 9. predviđa da povraćaj plaćenih doprinosa se vrši u skladu sa zakonom kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva za povraćaj nadležnom poreskom organu. Ostaje nejasno kako je npr. za jul 2014. godine, od traženih 49 miliona dinara, izvršen povraćaj za jedva 11 milona dinara.
Dakle, moje pitanje Poreskoj upravi i Ministarstvu finansija je zašto se ne poštuje član 45. tačka 9. tj. rok koji je tim članom definisan, kada je u pitanju iznos, ili izvršenje povraćaja dela plaćenih poreza i doprinosa po odbitku za novozaposlene radnike u skladu sa navedenim zakonom?
Iz ovoga mogu da zaključim da je suficit u budžetu, koji ako postoji, fiktivan jer se na ovaj način on generiše i kreira.
Ako imamo samo situaciju da se u ovom slučaju od milijardu 758 miliona dinara, da je izvršen povraćaj samo 342 miliona dinara, jasno je da se deficit smanjio na taj način što se ne izvršavaju obaveze budžeta i zakidaju se poreski obveznici koji potražuju određena sredstva.
Imamo isti problem i sa povraćajem PDV, mnogo privrednika nam se obratilo sa žalbom da se povraćaj PDV ne vrši u roku koji je zakonom propisan, pa je moje sledeće pitanje Poreskoj upravi, zašto se ne vrši povraćaj PDV u roku koji je propisan Zakonom o PDV? Zahvaljujem.