Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, dragi gosti, poštovane kolege, amandman je usvojen, pretpostavljam da je premijer počeo da čita knjigu, pošto je na prvim stranama definisano šta znači investicioni projekat i mogao je da shvati da je izgradnja projekta samo jedna od sedam faza u realizaciji projekta, dakle, da realizacija projekta izgradnje kao sintagma u srpskom jeziku i u srpskom zakonodavstvu ne znači ništa.
Ponoviću da se reč „projekat“ pominje u Zakonu o planiranju i izgradnji tačno 99 puta, i u formi kao urbanistički projekat, projekat preparcelacije, projekat geodetskog obeležavanja, projekat komasacije, idejni projekat, generalni projekat, projekat za građevinsku dozvolu itd, da se reč „izgradnja“ pominje tačno 44 puta u Zakonu o planiranju i izgradnji, ali sintagma projekat izgradnje u Zakonu o planiranju i izgradnji ne postoji.
Dobro je da je Vlada uvidela svoju grešku i da je prihvatila amandman. Meni ovo ukazuje da će Vlada možda imati više sluha i angažovati više stručnih lica u realizaciji ovog projekta, tako da naši građani možda neće da budu oštećeni kroz realizaciju ovog projekta. Ostaje da se vidi koji će biti sledeći potezi Vlade. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se. Žao mi je što je gospodin ministar finansija izašao. Dakle, na član 1. sam podneo amandman zbog usaglašavanja sa prethodnim amandmanom koji je već prihvaćen, dakle da se reč „izgradnje“ briše.
Više puta sam obrazložio zbog čega je neophodno da se reč „izgradnje“ briše iz naziva zakona, iz člana 1. zakona.
Priznajem da sam napravio tehničku grešku i dodao stav 3. koji u ovom članu ne postoji, pa je samim tim je to bio i osnov za odbijanje amandmana, ali je Odbor za finansije u istom ovom tekstu, kako glasi prvi deo mog amandmana, dakle u članu 1. stav 1. reč „izgradnje“ briše se, predložio i očekujem da će taj amandman biti usvojen, tako da će i član 1. zakona biti usklađen sa Zakonom o planiranju i izgradnji, a takođe i sa nazivom zakona o kome danas diskutujemo. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dakle, naša poslanička grupa je na član 9. podnela amandman kojim menja ceo član 9, dakle svih 11 stavova, jer smo u potpunosti nezadovoljni načinom na koji je predlagač definisao proceduru za vršenje eksproprijacije.
Nisam zadovoljan i voleo bih da mi gospodin ministar Vujović odgovori ili da detaljnije obrazloženje. Dakle, Vlada je odbila naš amandman uz obrazloženje da se ne prihvata jer su predloženi rokovi primereniji, ali amandman ne sadrži samo promenu rokova, već sadrži i promenu celu procedure gde se daju veća prava onima čija imovina se ekspropriše. Zamolio bih gospodina ministra da mi da obrazloženje zašto i ostale odredbe ovog amandmana nisu prihvatljive, jer smo zaista hteli da zaštitimo vlasnike imovine kojima se uz pravičnu naknadu imovina oduzima. Ovako kako je predloženo oni će imati pravo da se žale na rešenje, ali ta njihova žalba ne može prouzrokovati nikakvo pravno dejstvo, jer je rok osam dana, a usmena rasprava se mora održati u roku od tri dana. Ukoliko iskoriste taj rok i žale se u roku od osam dana, a usmena rasprava se održi ranije, jednostavno nema smisla ni efekta žaliti se.
Takođe, u ovom amandmanu se određuje obaveza organa koji vrši eksproprijaciju da donese određeno rešenje, a već u sledećem članu se predlagač bavi pitanjem ćutanja administracije. Voleo bih da dobijem objašnjenje zašto je ovaj amandman odbijen. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo predsednice.

Poštovani predsedniče Vlade, poštovani članovi Vlade, drage koleginice i kolege narodni poslanici, dobro ne morate toliko da mi tapšete. Hvala vam na tome. Hvala.

Nema potrebe, zapamtite ovih 40 sekundi, ipak čovek retko ima priliku da ovako doživi aplauz.

Na početku želim da kažem da nisam protiv „Beograda na vodi“ i slažem se sa tim da su sada tamo samo 52 olupine, tri kanalizaciona ispusta i neke udžerice i da taj deo grada predstavlja verovatno najveći potencijal za razvoj Beograda koji treba da bude još moderniji i još lepši.

Takođe, nisam ni gadljiv na investitore, bez obzira na to odakle oni dolaze. Slažem se i sa tim da ovaj projekat može da podigne građevinsku industriju u Srbiji, bar malo. Premijer kaže, da neki ovde pružaju otpor modernizaciji, napretku, a ja kažem da pružam otpor neznanju i neupućenosti u posao. Dakle, nisam protiv „Beograda na vodi“, ali jesam protiv načina na koji mislite da ovaj projekat realizujete. Tu, pre svega mislim na cenu realizacije projekta.

Pošto je moje vreme izlaganja veoma ograničeno, pokušaću da vam samo ilustrujem površnost u pristupu ovako kompleksnom poslu, držeći se isključivo dnevnog reda.

Prvo, da pitam premijera, a i sve članove Vlade koji su ovde danas se pozivali na to da treba da pričamo o zakonu itd, da li su čitali, dakle ne pročitali ili naučili nešto iz ove knjige, dakle da li su čitali ovu knjigu, zove se „ Upravljanje projektima u građevinarstvu“? Ovu knjigu na našem fakultetu, dakle na Građevinskom fakultetu u Beogradu, koriste studenti druge, treće i četvrte godine. Ja znam odgovor i bez da ga vi date, dakle, apsolutno niko nije čitao ovu knjigu, od ovde prisutnih, jer da je iko uzeo ovu knjigu u ruke mogao je da vidi da naslov ovakvog zakona, dakle bez da uđe u članove zakona, naslov ovakvog zakona nema nikakvog smisla.

Dakle, u samom nazivu Predloga zakona se kaže da se ovaj zakon donosi radi realizacije projekta izgradnje „Beograd na vodi“. Evo, možemo da otvorimo ovu knjigu i da vidimo prvu stranu, gde piše uvod o investicionom projektu i kao prvo možemo da pročitamo definiciju šta je to investicioni projekta, skraćeno projekat, i tu odmah posle definicije možemo da vidimo i pobrojane faze u realizaciji projekta gde se kaže da je faza izgradnje samo jedna od sedam faza u realizaciji projekta. Dakle, sintagma realizacije projekta izgradnje jednostavno u srpskom jeziku nema nikakvo značenje.

Drugi dokaz, u samom Zakonu o planiranju i izgradnji, reč projekat je pomenut na 99 mesta, ima različitih projekata. Evo u Zakonu o planiranju i izgradnji urbanistički projekta, projekat pri parcelaciji, parcelacija projekta, geodetsko obeležavanja, projekat komosacije, idejni projekat, generalni projekta, projekat za građevinsku dozvolu, projekat izvedenog objekta itd, itd, ali projekat izgradnje jednostavno u Zakonu o planiranju i izgradnji nigde nije pomenut, definisan niti uopšte postoji.

Da se razumemo, nije ovde suština u tome da li je jedna reč višak ili je pogrešno upotrebljena, već je suština u tome da kroz ovakav naziv zakona pokazujete da cela Vlada na čelu sa premijerom, kao i ljudi koji su učestvovali u njegovom pisanju nemaju pojma o tome kako se realizuje neki projekat. A, da neko od vas ima pojma kako se realizuje neki projekat ne biste nam slali Predlog zakona u kome piše, na strani 10, ja vas gospodine Vučiću molim da uzmete Predlog zakona koji ste vi potpisali, evo vaš potpis i koji ste poslali Narodnoj skupštini i kaže finansijska sredstva za sprovođenje ovog Zakona potrebna su dodatna finansijska sredstva iz budžeta, tačka.

Za mene je to sprdnja. Kolika su sredstva neophodna za realizaciju ovog projekta? Kako ste mogli da potpišete i pošaljete ovaj zakon Narodnoj skupštini, to jednostavno u obrazloženju niste objasnili.

Takođe, opet u obrazloženju zakona piše da će ukupni troškovi za uređenje javnih površina i objekata za javnu namenu biti oko 33 milijardi dinara. Na osnovu čega? Na osnovu koje projektne dokumentacije je izvršena ta procena? I, sad opet možemo da se vratimo na ovu knjigu, stana 276 i kaže se ovako, da postoje čeitiri vrste procene. Konceptualna ili gruba procena. Preliminarna ili detaljna procena. Definitivna ili izvođačka procena ili totalna ili konačna procena. Takođe u ovoj knjizi je na 80 stana opisana tehnologija procene troškova. Za bilo koju ozbiljnu procenu troškova realizacije nekog projekta neophodno je postojanje projektne dokumentacije, za koju ste vi rekli da ne postoji. Rekli ste da postoji projekat samo dve kule, hotela i još jednog objekta. Ja sam sve danas lepo pratio, zapisao. Dakle, vi nemate projekte za uređenje javnih površina, a dajte procenu vrednosti realizacije tih objekata.

Dakle, želim da ponovim. Apsolutno nemam ništa protiv izgradnje „Beograda na vodi“, ali uz ovakav pristup realizaciji ovog projekta plašim se da će građani Srbije veoma skupo platiti izgradnju velikih snova ili snevanje bajke našeg premijera. Zahvaljujem.

Dakle, gospodine predsedavajući, član 104. kaže da ako neko navede moje ime i prezime ili funkciju, a gospođa ministarka mi je navela i ime i prezime i funkciju predsednika Odbora za evropske integracije i uvredljivo se izrazila time što je rekla da ja loše radim svoj posao, samo vas molim da mi objasnite kako ste zaključili da nemam pravo na repliku?

I dalje to smatram.

Ne želim. Mislim, niste vi krivi, to je stvar inteligencije.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Pitanja koja ću danas postaviti upućujem Ministarstvu finansija i Poreskoj upravi, a u vezi su sa primenom Zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje koji je usvojen u Narodnoj skupštini 30. maja prošle godine.
Tim zakonom je predviđeno da poslodavac, pravno lice, odnosno preduzetnik koji zaposli novo lice ima pravo na povraćaj dela plaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu zarade za novozaposleno lice. Predviđeno je da olakšicu u ovom vidu može ostvariti poslodavac ako se zasnivanjem radnog odnosa sa novozaposlenim licem poveća broj zaposlenih kod poslodavca u odnosu na broj zaposlenih na dan 31. mart 2014. godine. Takođe je i članom 2. stav 9. predviđeno da povraćaj plaćenih doprinosa koji se vrši u skladu sa zakonom kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija mora biti izvršen u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva za povraćaj nadležnom poreskom organu.
Takođe Poreska uprava je 5. jula, pošto se zakon primenjuje od 1. jula prošle godine, Poreska uprava je od 5. jula objavila korisničko uputstvo o načinu ostvarivanja prava na povraćaj dela plaćenih poreza i doprinosa po odbitku za novozaposlene radnike. Međutim, prema žalbama koje dobijamo Poreska uprava navedeni zakon uopšte ne primenjuje, pa postavljam sledeća pitanja.
Koliko zahteva za povraćaj dela plaćenih poreza i doprinosa po odbitku za novozaposlene radnike su privredni subjekti u Srbiji podneli poreskoj upravi? Koliko novozaposlenih lica je tim zahtevima obuhvaćeno i koliko sredstava je za povraćaje tražen?
Moje pitanje je usmereno tako da podaci budu prikazani po mesecima od jula 2014. godine do marta 2015. godine. Dalje, koliko je od tih zahteva obrađeno i za koliko zahteva je izvršen povraćaj sredstava, naravno u skladu sa zakonom? Takođe, tražim da podaci sadrže i konkretne iznose koji su isplaćeni takođe po mesecima. Poslednje pitanje Ministarstvu finansija i Poreskoj upravi – zašto se dosledno ne poštuje Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje koje je Narodna skupština usvojila 30. maja 2014. godine, naročito član 2. stav 9. tog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, dragi gosti, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama su dva zakona, tj. izmene zakona i sedam sporazuma. S obzirom na to da su sporazumi svakako značajni za naše građane i da su prvenstveno neophodni, mi ćemo dati podršku tim sporazumima.
Ono o čemu želim da pričam su zakoni. Na prvom mestu
je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti od požara, koji je poznat kao „Tamarin zakon“. Mi ćemo u načelu podržati izmene i dopune ovog zakona, ali izražavamo nezadovoljstvo time što je zakon u velikoj meri neusklađen sa postojećim Zakonom o planiranju i izgradnji. Ja sam pronašao bar 10 mesta gde zakoni jednostavno nisu usklađeni.
Postoje terminološke razlike, jer u Zakonu o zaštiti od požara i važećem Zakonu o planiranju i izgradnji se koriste dva različita termina – glavni projekat zaštite od požara, a u Zakonu o planiranju i izgradnji se koristi – elaborat o zaštiti od požara. Ostaje nejasno da li će budući investitor ili organ nadležan za sprovođenje objedinjene procedure biti dužan da pribavi dva različita dokumenta ili dve različite saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara.
Takođe, ostaje naše nezadovoljstvo time što je propuštena šansa da se kroz izmenu ovog zakona veći deo nadležnosti prenese sa državnog organa na stručne institucije i licencirana lica. Smatramo da je to veliki potencijalni izvor korupcije, jer imamo i životne događaje koji nas uveravaju da se zloupotrebljava nadležnost državnih organa i da se jednostavno izdaju određene saglasnosti za objekte za koje možda i ne treba da budu izdate. Sa druge strane, zastaje se sa izdavanjem određenih saglasnosti kada nema razloga za to. Na primer, u Hrvatskoj ili u Sloveniji su prenete nadležnosti državnog organa zaštite od požara na stručne institucije i licencirana lica. Mislimo da je to bilo neophodno da se uradi i u Srbiji, da i mi imamo jedan malo savremeniji zakon.
Što se tiče Zakona o oružju i municiji, prvo, 7. oktobra prošle godine je naša poslanička grupa dala Predlog izmena i dopuna Zakona gde je bilo predviđeno da se izdaje tj. da se dobija uverenje o zdravstvenoj sposobnosti držalaca oružja. Pošto ove izmene i dopune Zakona koje danas imamo na dnevnom redu sadrže i taj naš predlog, mi ćemo povući naš predlog zakona, jer smatramo da će ovakav Predlog zakona biti usvojen i da će se postići veća bezbednost građana na taj način što će držaoci oružja biti obavezni da prilože lekarsko uverenje na svakih pet godina o tome da mogu da drže oružje.
Kao i prethodni zakon i Zakon o oružju i municiji ima svoje nepreciznosti, čak ima i neke nelogičnosti, pa bih ja hteo da upitam gospodina ministra par stvari. Na primer, u članu 11, gde se propisuju uslovi za fizička lica za nabavljanje i držanje oružja iz kategorije B, tačka 8. podtačka 1) navodi se da je opravdani razlog za nabavljanje i držanje oružja dokaz da je određenim licima ugrožena lična bezbednost zbog prirode posla ili drugih okolnosti. Kako se taj dokaz nabavlja? Kako izgleda? Koja institucija ga izdaje? To apsolutno nije definisano u zakonu.
U članu 13. se navodi da se zahtev za nabavljanje oružja podnosi na propisanom obrascu i da je neophodno priložiti dokaze o opravdanosti razloga za nabavljanje oružja. Isto pitanje – koji su to dokazi? Kako se procenjuje postojanje opravdanosti razloga za nabavljanje oružja?
U istom članu 13. stav 6. kaže: „Odobrenje za nabavljanje oružja na osnovu koga podnosilac zahteva nije u predviđenom roku izvršio nabavku oružja vratiće nadležnom organu.“ Dakle, propisuje obavezu vraćanja odobrenja. Međutim, ne propisuje sankciju. Šta ako neko ko ima odobrenje nije nabavio oružje, ne vrati nadležnom organu to svoje odobrenje, jednostavno, nema sankcije i samim tim je dispozicija besmislena.
Što se tiče nošenja oružja, neophodno je da fizičko lice dokaže da mu je lična bezbednost bitno ugrožena ili bi mogla biti ugrožena u tolikoj meri da je za njegovu bezbednost neophodno nošenje oružja. Kako se dokazuje da je nečija lična bezbednost bitno ugrožena? To ne piše u ovom zakonu, da je određena procedura.
Takođe, kaže se: „Dozvola za nošenje oružja se izdaje sa ograničenim rokom važenja od pet godina.“ Zar nije to predugačak rok? Mi smo dali amandman da dozvola za nošenje oružja bude izdata na godinu dana, naravno, uz mogućnost produžavanja, ali da je neophodno da se na svakih godinu dana proceni da li je i dalje nečija bezbednost ugrožena ili nije.
Kod postupka u slučaju smrti vlasnika oružja i nasleđivanja oružja kaže se da je rok od šest meseci od dana sticanja, tj. kao nasleđa, da se podnese zahtev za registraciju oružja, ili ga onesposobi ili oružje otuđi. „Ako je naslednik oružja maloletno lice, ovaj rok počinje da teče danom sticanja punoletstva“. Zašto rok od šest meseci? Zar nije predugačak? S druge strane, šta se dešava sa tim oružjem ako je maloletno lice naslednik oružja i u mogućnosti je da podnese zahtev tek kada bude punoletno? Dakle, da li se to oružje negde deponuje, čuva? Potpuno je neuputno ostaviti oružje maloletnom licu.
Ono što je naša najveća kritika ovog zakona je legalizacija, to jest davanje ovlašćenja da se periodično mogu raspisivati legalizacije oružja i municije. Time što najavljujete da će biti periodične legalizacije oružja, jednostavno, kažete ljudima da se ne legalizuju u ovoj prvoj potencijalnoj legalizaciji koja će doći tek za godinu dana, dakle, to je druga velika zamerka, što znači – ne moram sada, biće još legalizacija, idemo drugi put, čekaću, možda mi sada ne prihvate zahtev itd.
Na odboru smo čuli procenu da ima između 200 i 900 hiljada nelegalnih držalaca oružja, između 200 i 900 hiljada komada oružja. Zar nije preopširno ili da kažem neozbiljno? Meni to liči kao ono na Radovna Trećeg, između 10 i 160. Dakle, između 200 hiljada i 900 hiljada komada oružja. Zar ne može ta procena da se napravi malo tačnije? Jednostavno, prosto je nedopustivo da naše Ministarstvo unutrašnjih poslova nema realnu procenu koliko nelegalnih držalaca ili komada oružja ima u našoj zemlji.
Takođe, članom 53. je napisano da u roku od tri meseca od dana početka primene ovog zakona moguće je podneti zahtev za izdavanje odgovarajuće isprave kada je u pitanju posedovanje oružja. Zakon će, recimo, stupiti na snagu oko 1. marta i tek 1. marta sledeće godine će moći neko da podnese zahtev za legalizaciju oružja. To znači da mi stimulišemo na taj način promet nelegalnog oružja u ovih godinu dana kako bi ono moglo da bude legalizovano za godinu dana, dakle, 2016. godine.
Ja sam i na odboru dao predlog da ako je neophodno zbog drugih odredaba ovog zakona, a zakon stupi tek za godinu dana na snagu, da ova odredba stupi na snagu odmah. Zašto bismo čekali još godinu dana sa legalizacijom oružja? Meni zaista nije jasno, ako možete i to da nam objasnite. Pri tome, ostavljamo mogućnost da u članu 46. ministar može raspisivati legalizaciju oružja i municije periodično.
Takođe, kada je nabavljanje i držanje oružja pravnih lica i preduzetnika u pitanju, kažemo da ministarstvo može pravnim licima u izuzetno opravdanim slučajevima, u skladu sa delatnošću kojom se bave, odobriti nabavljanje automatskog dugog oružja iz kategorije, ali nigde ne piše šta su to izuzetno opravdani slučajevi. Dakle, u zakonu nema te definicije i to je jednostavno mogući izvor novih nepravilnosti ili zloupotreba.
Voleo bih da dobijem odgovore na ovih desetak pitanja, pa ukoliko ne budem zadovoljan, javiću se za repliku. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Moje pitanje će se odnositi na već postavljeno pitanje 16. decembra, koje sam uputio premijeru i Ministarstvu rudarstva i energetike i molim vas da se svojim autoritetom založite da, u skladu sa članom 287. stav 4, ja dobijem odgovor u roku od 15 dana, kako je to Poslovnikom o radu Narodne skupštine predviđeno.
Dakle, 1. marta 2013. godine stupio je na snagu Zakon o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije izgradnje sistema za transport prirodnog gasa „Južni tok“. Tada je najavljeno da će biti eksproprisano oko osam hiljada hektara zemljišta i da će ukupna vrednost tog zemljišta biti oko 24 miliona evra.
Moje pitanje je – kolika je površina zemljišta na kojoj je već sprovedena eksproprijacija, kao i koja će biti namena tog zemljišta?
Dobili smo informaciju da se, na primer, u gradu Pančevu i dalje sprovodi eksproprijacija, a svi znamo da se od projekta realizacije „Južnog toka“ odustalo.
Sledeće pitanje je – šta je plan Vlade sa primenom navedenog zakona, tj. da li će proces eksproprijacije za „Južni tok“ biti obustavljen ili će i on biti sproveden do kraja i u koju svrhu će biti sproveden?
U cilju praćenja realizacije izgradnje gasovoda „Južni tok“, članom 15. pomenutog zakona, predviđeno je obrazovanje povremenog radnog tela koje čini predstavnici ministarstva, univerziteta, naučnih institucija i inženjerskih komora Srbije. Moja pitanja su – ko su članovi ovog radnog tela, po kojim kriterijumima su odabrani, koliko je puta zasedalo to radno telo i koliki je ukupni iznos naknada koji je do sada isplaćen svakom od članova tog radnog tela? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Gospodine ministre, ovim amandmanom rešavamo čisto tehničku pojedinost u članu 6. jer ste predvideli da se u članu 2. stav 3. alineja 3. kaže „zakon o finansiranju lokalne samouprave“.

Mi predlažemo da se kaže – „zakonom kojim se uređuje finansiranje lokalne samouprave“, jer se u praksi nikada ne navodi tačan naziv zakona, jer je moguće da se zakon promeni, pa time i njegov naziv, zato ste stavlja opisno određenje, da se kaže zakon koji uređuje određenu materiju ili oblast.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Ovim amandmanom sam predložio da se nivo subvencija u poljoprivredi vrati na neki pređašnji nivo. Dakle, imamo situaciju da se u poslednje dve godine subvencije i direktni podsticaji u poljoprivredi konstantno smanjuju. Poljoprivreda i dalje ostaje samo razvojna šansa u izbornim kampanjama, a posle toga se o njoj ne vodi računa.

Ovde smo se složili sa našim kolegama da su srpska sela veoma ugrožena, da je bela kuga u punom zamahu i prosto nam je nedopustivo da se subvencije u poljoprivredi ovoliko smanjuju.

Sredstva za povećanje direktnih podsticaja u poljoprivredi smo našli u smanjenju iznosa za tranzioni fond, jer je rebalansom budžeta za 2014. godinu tranzicioni fond sveden na 2,8 milijarde dinara i naš predlog je da on ostane u tom nivou i naredne godine.

Ovde smo više puta čuli da ova Vlada uspešno radi, tako da mislimo da neće biti toliko otpuštanja i da će toliko iznos sredstava u tranzionom fondu biti suvišan.

Sa druge strane, neophodno je da naše poljoprivrednike pripremimo za liberalizaciju tržišta, jer dolazimo u opasnost da ostanemo bez stočarske proizvodnje, proizvodnje mleka i drugih poljoprivrednih proizvoda. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Poštovani gospodine ministre, mi podržavamo to da se najmanje 50% dela dobiti iz 2014. godine u 2015. godini uplati u budžet Republike Srbije, ali imamo jednu primedbu. Primedba se odnosi na to što se dinamika te uplate određuje u ministarstvu nadležnom za poslove finansija. Dakle, Ministarstvo finansija će shodno svojim potreba odrediti kada će određena preduzeća uplaćivati deo svoje dobiti. Apsolutno nelogično. Eventualno da je u Ministarstvu privrede, ali i to nije prihvatljivo, jer se na ovaj način ugrožava likvidnost preduzeća.

Dakle, pošto smo već odredili da se do 30. novembra uplaćuje deo dobiti u budžet, zašto određivati još posebnu dinamiku i na taj način jednostavno rušiti likvidnost određenih preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija? Mi ćemo biti u situaciji da određena preduzeća moraju da uzmu kredite da bi izvršila svoju obavezu prema budžetu, a kroz plaćanje kamata za te kredite će umanjiti deo dobiti iz 2015. godine, tj. u 2015. godini, pa onda 2016. godine će dati manji doprinos budžetu Republike Srbije. Tako da, još jednom vas… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Moja pitanja će biti usmerena premijeru i Ministarstvu rudarstva i energetike. Dakle, 1. marta 2013. godine stupio je na snagu Zakon o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije i izgradnje sistema za transport prirodnog gasa „Južni tok“. Tada je najavljeno da će biti eksproprisano oko osam hiljada hektara zemljišta i da će ukupna vrednost tog zemljišta biti oko 24 miliona evra. Moje pitanje je kolika je površina zemljišta na kojoj je već sprovedena eksproprijacija? Takođe je - šta će biti sa tim zemljištem? Dobili smo informacije da se, na primer, u gradu Pančevu i dalje sprovodi eksproprijacija, a svi znamo da se od projekta realizacije „Južnog toka“ odustalo. Sledeće pitanje - šta je plan Vlade sa primenom navedenog zakona, tj. da li će proces eksproprijacije za „Južni tok“ biti obustavljen?
U cilju praćenja realizacije izgradnje gasovoda „Južni tok“, članom 15. navedenog zakona predviđeno je obrazovanje povremenog radnog tela koje čine predstavnici ministarstva, univerziteta, naučnih institucija i Inženjerske komore Srbije. Moja pitanja su: ko su članovi ovog radnog tela, po kom kriterijumima su odabrani, koliko je to radno telo puta zasedalo i koliki ukupni iznos naknade je do sada isplaćen svakom od članova tog radnog tela? Zahvaljujem.