Ja ništa loše rekao nisam.

Samo nemojte da mi vreme uzimate, a vi pričajte koliko god hoćete.

Dobro, samo mi vratite ovih minut vremena.
Pošto sam ometen od strane predsedavajućeg imam samo još minut. Nije mi jasno zašto se Zakonom o Sporazumu o finansijskom restrukturiranju derogira već postojeći Zakon o posredovanju u rešavanju sporova?
Dakle, ako već imamo na sajtu Ministarstva pravde, registar posrednika, zašto se uvode novi posrednici koji će biti pri Privrednoj komori Srbije, osim, evo, sada će kolege ponovo da se bune osim ako nije potrebno da imaju člansku kartu SNS i da na taj način budu podobni za rešavanje sporova koji će se voditi ili za rešavanje restrukturiranja, finansijskog restrukturiranja koji se vodi, biti pred Privrednom komorom Srbije? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Samo da podsetim gospodina ministra da mi nije odgovorio za član 8. - šta se dobija time što…

U redu. Zahvaljujem.
Godine 2010. kada sam postao predsednik Upravnog odbora „Topionice i rafinacije bakra“ Bor, to sam postao zbog toga što se tamo odvijala jedna velika investicija, najveća, a to su i vaši ministri pričali zajedno, i premijer i kao čovek koji je stručan, izuzetno stručan i radim na Građevinskom fakultetu i predajem predmet koji se zove Upravljanje projektima u građevinarstvu, ja sam tamo poslat da bih izgradio topionicu.
To što me niste smenili kada ste došli 2012. godine na vlast, iako sam ja dva puta, imam i dokaze, tražio da me zamenite, jer nije u redu da ja sedim tamo, je to što niste imali adekvatnog čoveka da postavite da vam vodi i završi investicije.
U trenutku kada sam završio investiciju i kada je topionica puštena u rad i kada nije bilo potrebno da se više radi i rmbači, uz mizernu naknadu, ja sam, naravno, zamenjen i hvala vam na tome što ste me zamenili, ali sam svoj posao do poslednjeg trenutka obavljao časno i mislim da sam uradio veliku stvar za našu zemlju. Bez obzira ko je bio i ko jeste na vlasti i ko će biti, ta topionica je žila kucavica privrednog razvoja istočne Srbije. I gospodin ministar neka kaže, pošto je bio u određenom periodu ministar dok sam ja bio predsednik upravnog odbora „Topionice i rafinacije bakra“ Bor, da li ima i jednu zamerku na moj rad dok sam obavljao tu dužnost? Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Sva moja pitanja će biti usmerena predsedniku Vlade i pojedinim ministrima. Dakle, sva pitanja idu predsedniku Vlade, a po resorima i ministrima.
Prvo pitanje je za ministra privrede i predsednika Vlade. Kada će biti ostvaren izvoz 10.000 automobila „Fijat“ iz fabrike u Kragujevcu, za Rusiju. Slušamo već godina da je taj posao gotov, da je Putin prihvatio da krene prva tranša automobila iz Kragujevca za Rusiju, ali nikako da to zaista bude i ostvareno.
„Fijat“ trenutno ne radi, radnici su na prinudnom odmoru, jer nema dovoljno posla i svakako da bi jedno veliko tržište kakvo je Rusko, bilo značajno da se ponovo pokrene, proizvodnja, pa je moje pitanje usmereno predsedniku Vlade kada će se konačno ostvariti njegov dogovor sa Vladimirom Putinom da prva tranša od 10.000 automobila krene iz Kragujevca za Rusiju.
Drugo pitanje, kao što sam rekao, predsednik Vlade i ministarki poljoprivrede, kada će biti isplaćene zaostale subvencije poljoprivrednim proizvođačima? Neke naše kolege pričaju da navodno predsednik Vlade nije znao da je budžet za poljoprivredu smanjen i da on nije odgovoran. Ako je to istina, on treba da podnese ostavku. Ja smatram da je on znao i da je odgovoran za to i da su poljoprivrednici uskraćeni za subvencije koje im sleduju, pošto budžetom nisu predviđena dovoljna sredstva i neophodno je izvršiti rebalans budžeta i smatram da je taj rebalans neophodno izvršiti što pre.
Dakle, na ovo pitanje za ministarku poljoprivrede je, da li je poslala Vladi predlog za rebalans budžeta i da zatraži nova sredstva, kako bi subvencije poljoprivrednim proizvođačima bile isplaćena u potpunosti.
Takođe, novo pitanje za ministarku poljoprivrede je i to, kada će Agencija za agrarna plaćanja, to jest Uprava za agrarna plaćanja biti akreditovana, da može da sprovodi IPARD program.
U situaciji kada se budžetom Republike Srbije nerealno smanjuju subvencije poljoprivrednim proizvođačima, svakako bi bilo bitno da što više sredstava povučemo iz EU.
U ovom trenutku, to je oko 60 miliona evra koje možemo povući za 2014. i 2015. godinu, ali mi to ne radimo, zbog toga što Uprava za agrarna plaćanja još uvek nije akreditovana. Dakle, kada će konačno Uprava za agrarna plaćanja biti akreditovana da može da koristi sredstva iz IPARD fonda?
Sledeće pitanje premijeru, kada će konačno biti isplaćene zaostale naknade porodiljama i trudnicama? Dakle, premijer se hvali da imamo rekordno nizak deficit u budžetu ove godine, a nažalost, on je ostvaren, zato što se duguje i porodiljama i trudnicama. To je najblaže rečeno beskrupulozno, hvaliti se takvim rezultatima, da da najranjivije i najosetljivije kategorije u društvu budu uskraćene za ono što im po zakonu sleduje.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Dakle, predloženim zakonom o dopunama Zakona o porezu da dobit pravnih lica se predviđaju podsticajne mere i poresko oslobođenje za pravna lica kako bi smo kao zemlja bili što atraktivnija za nove investicije.
Podsećam vas da je Tomislav Nikolić još 2012. godine rekao da je će, ako on pobedi za predsednika Srbije, u Srbiju doći preko 100 milijardi evra novih investicija, posle toga je taj iznos smanjio na 10, ali, nažalost, ni tih 10 milijardi za ove tri godine nije došlo u našu zemlju.
Očigledno da je politika Vlade pogrešna u smislu privlačenja stranih investicija i mi želimo da izmenom Zakona o porezu na dobit pravnih lica Srbiju učinimo privlačnijom za nove investicije. Dakle, predviđamo da svaki poreski obveznik koji na neodređeno vreme, a najmanje na dve godine, zaposli nove radnike ima poreske olakšice, na taj način što će mu se poreska osnovica umanjiti za iznos uplaćenih zarada novozaposlenih radnika.
Takođe, određuje se i odredba ili predviđena je odredba kojom bi novoosnovana pravna lica u privredno nedovoljno razvijenim opštinama bila oslobođena poreza na dobit u koliko obavljaju proizvodnu delatnost. Na ovaj način bismo omogućili priliv stranih investicija u opštine gde nema dovoljno zaposlenih, dakle, gde je stopa nezaposlenosti prevelika i na taj način bismo smanjili razliku između nerazvijenih i razvijenih područja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Pošto nema premijera u sali, ja bih da pitam nešto ministre koji do sada nisu odgovarali na pitanja. Dakle, moja pitanja će biti upućena ministru Vanji Udovičiću i ministru Ivanu Tasovcu.
Mi ovih dana raspravljamo o Predlogu zakona o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u svojini Republike Srbije. Stoga, prvo pitanje je da li ste, gospodo ministri, bili na sednici Vlade koja je održana 14. jula, pošto je tog dana Vlada utvrdila taj predlog i poslala ga u skupštinsku proceduru?
Taj predlog zakona predviđa da se imovina Republike Srbije prodaje bez javnog nadmetanja, da proceduru za pokretanje prodaje, tj. kupovine te imovine mogu da pokrenu samo trenutni zakupci, da procenu vrednosti po kojoj će biti kupljena određena nepokretnost može vršiti samo Poreska uprava, a želim da vas podsetim da je pre deset dana Poreska uprava za jedan stan u Gospodar Jovanovoj rekla da vredi devet hiljada evra, a zahvaljujući javnom nadmetanju ta vrednost nepokretnosti ili vrednost te nepokretnosti je dostigla iznos od 39 hiljada evra. U koje svrhe će ići prihod od prodaje tih nepokretnosti? Zašto je zakonom predviđeno da samo Gradski zavod za veštačenje iz Beograda može da veštači vrednost prethodnih investicija?
Dakle, pitam ministra Tasovca i ministra Udovičića koji su vam bili motivi, zašto ste glasali za takav predlog zakona, kojim kriterijumima ste se vodili, da li se iza ovoga krije prodaja nepokretnosti na Dedinju i na Vračaru po bagatelnoj ceni i da li je možda ovaj zakon napisan da bi određeni ljudi došli do skupih nepokretnosti po niskoj ceni? Zahvaljujem.

Dakle, ne možete da mi kažete da nije u nadležnosti ministra da glasa ili da ne glasa za zakon. Ja sam vrlo jasno pitao zašto su glasali za zakon, a kao članovi Vlade glasaju za svaki predlog zakona.
Imao sam poseban razlog da ponovim to pitanje zato što taj zakon predstavlja pljačku imovine koja je u svojini Republike Srbije. Moj i dalje predlog je, pošto ste još uvek kao Vlada u mogućnosti da povučete taj Predlog zakona, upravo zbog razloga koji je naveo gospodin ministar Udovičić.
Dakle, on je rekao da hoćemo da prihodujemo što više. Gospodine ministre, da biste vi imali dovoljno sredstava za razvoj sporta, imali smo sjajna dva meseca i da bi sledeći meseci bili još bolji, i da bismo imali više sredstava za kulturu, neophodno je da omogućimo transparentan proces kupovine, javno nadmetanje, da tržište odredi cenu određene nepokretnosti, a ne da se po nekoj procenjenoj ceni prodaju nepokretnosti u svojini Republike Srbije.
Dakle, nisam zadovoljan odgovorima. Moja pitanja su bila - zašto je zakonom predviđeno da samo Gradski zavod za veštačenje iz Beograda može da veštači vrednost prethodnih investicija? Koji su vam motivi i zašto ste glasali za takav Predlog zakona? Kojim kriterijumima ste se vodili? Da li se iza ovoga krije prodaja skupih nekretnina na Vračaru, na Dedinju po bagatelnim cenama?
Dakle, pitanja upućena direktno ministru Tasovcu i ministru Udovičiću, kojima upućujem i sledeća pitanja. Zašto ste glasali za Predlog zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, kada on predviđa otpuštanje devet hiljada ljudi, kada nisu uzete u obzir institucije od nacionalnog značaja čiji su osnivači opštine? Ukoliko se ovaj zakon primeni, biće ugašeni npr. Resavska pećina u Despotovcu, Prevodilački centar u Svilajncu. Takođe, zakon podrazumeva statistički podatak, tako da po tom podatku Svilajnac npr. ima 23.000 stanovnika, a u stvari ima 31.000.

Ja sam mislio da je nadležnost ministra da u Vladi glasa za određeni zakon, ali ako predsednica kaže da to nije njihova nadležnost, evo ja poštujem.
Gospodine ministre Vujoviću, ja bih vama sve verovao što ste sada rekli, samo da ste usvojili amandman da se objavi na internet strani Direkcije za imovinu spisak kupaca koji su kupili te nepokretnosti i ugovori po kojim cenama su kupljeni. Dakle, da ste to dozvolili, sve bih vam verovao. Ovako, o kojoj transparentnosti pričamo? O kom uvidu pričamo? Dakle, jednostavno niste me ubedili da ste iskreni u vašim namerama i to je ono što jedino mogu da vam kažem.
Pozivate se na nepokretnost u ulici Gospodara Jovana. Zbog javnosti, zbog ljudi koji nisu iz Beograda da znaju da je to centar Beograda. Poreska uprava, sami ste rekli, je nepokretnost od deset kvadratnih metara procenila na devet hiljada evra. Svako zna da je to 900 evra po kvadratu. Da li je to realna cena za centar Beograda? A mi smo tražili da se sve proda na javnom nadmetanju i da se na taj način obezbedi prihod i za sport, i za kulturu, i za muzej, i za ovaj prirodnjački centar u Svilajncu koji ćete da zatvorite ovakvim zakonom. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Ja sam sada u dilemi, pošto imam isti amandman koji ste već prihvatili, da li je potrebno da vas i ja ubeđujem. Dakle, prihvatate li i moj amandman? Nije mi jasno zato što nije pročitano da je u istovetnom tekstu, pa da li je prihvaćen i moj amandman ili nije? Ako možete samo da kažete u mikrofon.

Potpuno je isti. Dakle, dodajemo reči „i postupak prodaje“.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Dakle, predvideli smo amandmanom da ne stoji da je prodaja „pod uslovima“, već „i u postupku“. Pošto ste prihvatili amandman na član 1. logično je da bude prihvaćen i amandman na član 2. jer je logični sled promena u zakonu koji smo predložili. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Ako možete samo malo glasniji da budete, jer sam video da ste mi dali reč po tome što se upalio indikator, a ne zato što ste…

Zahvaljujem.
Podneli smo amandman koji predviđa brisanje stava 3. u članu 3, koji kaže – u slučaju da je predmet prodaje nepokretnost koja nije uknjižena obavezan element ugovora o kupoprodaji je klauzula koje se Republika Srbija, kao prodavac, oslobađa svake odgovornosti u slučaju nemogućnosti da kupac uknjiži kao vlasnik te nepokretnosti.
Dakle, mislimo da je nedopustivo da država koja treba da obezbedi pravnu sigurnost bude oslobođena odgovornosti za slučaj da kupac ne može da uknjiži, i to je razlog zbog koga tražimo brisanje tog stava, jer ukoliko kupac ne može da se uknjiži, kao vlasnik, njegova svojina koju mu prenosi Republika Srbije ugovorom o kupoprodaji je manjkava i to ne može da elaborira Republiku Srbiju.
Smatramo da Srbija, kao garant pravne sigurnosti, jednostavno ne može da se oslobodi odgovornosti u slučaju da kupac ne može da uknjiži kupljenu nepokretnost. Zahvaljujem.