Da, naravno.

Uredu. Dakle, poslanička grupa NDS neće podržati predlog ovog zakona, jer se ovim zakonom omogućava vršenje represije nad poreskim obveznicima, a da poresku upravu apsolutno niko ne kontroliše. Po nama postoji mogućnost da se uz ovakav rad poreske uprave desi da više neće imati od koga da se naplati porez.
Takođe, postavljamo i pitanje – zašto se uz ovaj zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ne donese i zakon o kontroli trošenja budžetskih sredstava i zašto budžetska inspekcija ne radi svoj posao? Dakle, zašto se bolje i jače ne kontrolišu lokalne samouprave i ministarstva, javna preduzeća, jer je očigledno da je ogroman deficit ove godine i da je za 21 milijardu dinara veći budžetski deficit u prvih pet meseci ove godine nego prošle godine.
Imamo primer kontrole poreske uprave od strane Zaštitnika građana gde je on 8. januara ove godine, dakle, nije bio prethodni ministar finansija već gospodin Lazar Krstić, gde Zaštitnik građana kaže da poreska uprava pri Ministarstvu finansija nije postupila po preporuci Zaštitnika građana da građanima kojima je mesecima zaračunavala kamatu na kamatu, a pošto je Ustavni sud takav obračun ocenio kao neustavan, vrati novac.
To je konstatacija zaštitnika građana koji ima stav da se državni budžet ne sme puniti naplaćivanjem zelenaških kamata od građana suprotno odredbama Ustava. Dakle, poresku upravu apsolutno niko ne kontroliše, čak se oglušavaju i o preporuke Zaštitnika građana.
Samim tim, ovim što usvajamo danas ovaj zakon meni izgleda kao da dajemo vatreno oružje nekom detetu koje ne zna tim vatrenim oružjem da rukuje.
Takođe, javlja se i veliki problem lošeg i neadekvatnog odnosa poreznika koji su u kontaktu sa poreskim obveznicima kroz neljubaznost, nekorektnost u ophođenju, osionost, birokratski manir i nespremnost da se neki problem razume. Samim tim sve što se radi sada, u poreskoj upravi utiče na to da se sve više ljudi opredeljuje ili ima nameru da prelazi u sivu ili crnu zonu i na taj način će naš budžet ostati i bez trenutnih prihoda.
Ministar kaže da je poreska uprava bila rigidna i nefleksibilna. Ja bih pre rekao, neljubazna i nestručna.
Postoji niz, što namernih, što nenamernih slučajeva gde je poreska uprava prekršila zakon i protivno zakonu, donela rešenje o naplati javnih prihoda, koji realno ne postoje.
Dalje, ministar kaže da se nekada više isplatilo da se krši propis nego da se plaća poreska obaveza. Uz donošenje ovog zakona će se više isplatiti da se ugasi preduzeće ili radnja, da se pređe u sivu ili crnu zonu, i samim tim, da se još manje plaća porez.
Takođe me interesuje, kako uz pomoć ovog zakona, gospodin ministar, ili poreska uprava namerava da kontroliše crnu zonu. Dakle, kako će se kontrolisati neko ko nema registrovanu delatnost?
Takođe, interesuje me i stav ministra o tome da li građani neće, ili nemaju mogućnost da plaćaju.
Dakle, da li se utaja poreza vrši zbog toga što neko ne želi to da plati ili, jednostavno nije u mogućnosti da plati svoje doprinose.
Video sam i konstataciju da je intencija ovog zakona, da se likvidnost ne obezbeđuje neuplaćivanjem poreske obaveze, već na finansijskom tržištu.
Kako neko, ko je već nelikvidan može da obezbedi likvidnost na finansijskom tržištu?
Dakle, slažem se da je nedopustivo da država kreditira gubitaše, ali s druge strane je potpuno nelogično da neko ko je nelikvidan može da obezbedi likvidnost na finansijskom tržištu.
Naša poslanička grupa je podnela 10 amandmana, od kojih su dva ključna. Šta se dešava kada rešenje pošaljete poreskom obvezniku običnom poštom, a posle 15 dana od prijema tog rešenja u pošti, dakle, od trenutka slanja, ne od trenutka prijema rešenja, se smatra rešenje pravosnažno.
Da li znate da u određenim selima pošta stiže samo jednom nedeljno? Ako se recimo, tog dana poštar razboli, poreski obveznik iz tog sela neće dobiti rešenje na koje će moći da uloži žalbu, jer će samim tim sledeće nedelje postati pravosnažno.
Takođe, predvideli smo i amandmanima da poreska uprava ima obavezu da šalje opomene u roku od 30 dana od dana kada se utvrdi da postoji poreski dug.
Iz iskustva je zaključeno da poreska uprava ne reaguje u svim situacijama i samim tim dolazi do nagomilavanja poreskog duga, tj. kamate, a onda kamata ponekad pređe i glavni dug, i jednostavno poreski obveznik nije u mogućnosti da ga isplati.
Još jednom da ponovim, poslanička grupa NDS, ZZZS i Zeleni Srbije neće glasati za ovaj zakon jer smatra da se njime omogućava poreskoj upravi da vrši represiju nad poreskim obveznicima, a sa druge strane ne uvodi nikakva kontrola nad radom poreske uprave. Hvala.

Zahvaljujem.
Zbog istine i zbog toga što javnost ima pravo da zna, ja želim da citiram iz ekspozea premijera, dakle, rekao je da će se antirecesione mere ekonomske politike odnositi i na vremenski ograničene poreske olakšice prilikom zapošljavanja novih radnika. Što konstatujemo, i morate da priznate da se radi o ovom zakonu o kome danas pričamo. Ovim merama bi posebno bila posvećena pažnja najugroženijim grupama stanovništva, mladim ljudima na samom početku karijere i ljudima koji su na samom kraju karijere. Dakle, to je ekspoze.
Obrazloženje zašto je odbijen amandman. Amandman se ne prihvata iz razloga što procenti povraćaja poreza opredeljeni predloženim rešenjem garantuju ravnopravni tretman svih nezaposlenih, bez obzira na godine starosti. Mišljenje o amandmanima je opet potpisao premijer. Dakle, Aleksandar Vučić. Ministar kaže da je naša namera tj. Ministarstva finansija bila da svi imaju ravnopravan tretman, što je apsolutno u suprotnosti sa ekspozeom premijera. Dakle, jednostavno premijer nije pričao o tome šta sadrže već postojeći zakoni, već to šta će biti promenjeno. Vi menjate zakon, ono što je premijer naveo u ekspozeu niste uradili. Uradili ste suprotno onome što je premijer naveo. Dakle, odustajete već na prvom zakonu od ekspozea premijera. Javnost o tome treba da sudi. Mislim da sam bio dovoljno jasan. Hvala.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Želja predlagača amandmana je bila da se efekti primene ovog zakona dostavljaju Narodnoj skupštini. Imamo situaciju da je zakon došao u proceduru bez javne rasprave, čime je prekršena težnja premijera da se Vlada pridržava dva strateška dokumenta, gde je jedan Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije, koja predviđa da se svi zakoni pre donošenja upute na javnu raspravu.
Naša intencija je bila da rad parlamenta približimo što više javnosti i da zaista od parlamenta napravimo kontrolni mehanizam za rad Vlade. Zbog toga smo i tražili upućivanje izveštaja od strane Ministarstva finansija parlamentu. Očigledno da je amandman odbijen zbog toga što se već rezultati objavljuju u biltenu. Mi smatramo da je to nedovoljno i da treba i zvanično obavestiti parlament. Ostajemo pri ovom amandmanu. Naravno, ne očekujemo da većina izglasa. Hvala.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre, na današnjem dnevnom redu imamo tri zakona o zajmovima i kreditima i NDS će se opredeliti, shodno odgovorima koje dobijemo od gospodina ministra, da li ćemo ove ugovore podržati ili ne.
Nesporno je da je kredit, tj. zajam od milijardu američkih dolara veoma povoljan i da takve kredite nismo imali u poslednje vreme, ali naše pitanje je, s obzirom na to da je članom 3. Zakonom o budžetu Republike Srbije predviđeno da Vlada UAE da kredit za podršku Republici Srbiji u iznosu od tri milijarde evra, a dobijamo samo milijardu dolara, da li je zaista istinita konstatacija gospodina ministra da saradnja sa UAE napreduje kako treba? To je bio citat.
Drugi kredit koji je u vezi navodnjavanja je obračunat u emiratskim dirhamima. To ovde niko nije pomenuo, osim da je protivvrednost 97 miliona dolara. Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu je predviđeno da krediti za navodnjavanje UAE budu u vrednosti od 275 miliona dolara, a mi ovim dobijamo kredit koji je manji od 100 miliona dolara, što takođe može da ukazuje na to da su se odnosi između UAE i Republike Srbije promenili u odnosu na decembar prošle godine kada je usvajan Zakon o budžetu.
Spekuliše se da kredit koji će služiti za izgradnju sistema za navodnjavanje po ceni od 2,5% kada se saberu svi troškovi koji postoje u ugovoru je 3,5%, ali i 3,5% je izuzetno povoljna cena za ovakvu vrstu kredita.
Ugovorom je predviđeno da pravo na povlačenje zajma ističe 31. decembra 2017. godine. Do tada Srbija mora da izgradi, s obzirom na to da je u pitanju projektno finansiranje, mora da prvo obavi sve javne nabavke po međunarodnim standardima, a onda i da izgradi, tj. realizuje sve projekte. Da li su projekti spremni i da li postoji realna mogućnost da oni zaista budu realizovani do kraja 2017. godine?
Takođe, ugovorom je predviđeno da u roku od šest nedelja od dana zaključenja ugovora, a ugovor je zaključen 6. marta ove godine, Republika Srbija formira jedinicu za sprovođenje projekta. Naše pitanje je da li je ta jedinica formirana? Takođe se precizira i da na čelu jedinice za sprovođenje projekta se nalazi kvalifikovan i iskusan inženjer koga fond smatra prihvatljivim, UAE smatra prihvatljivim, a jedinicu će činiti adekvatno domaće tehničko računovodstveno i administrativno osoblje koje fond smatra zadovoljavajućim. Naše pitanje je da li je izabran inženjer koji će biti na čelu jedinice za sprovođenje projekta?
Članom 5. tačka 7) je predviđeno da zajmoprimac, tj. Republika Srbija preduzima odgovarajuće mere kako bi stekla vlasništvo nad zemljištem ili pravo na zemljište, što znači da još uvek nemamo regulisane imovinsko-pravne odnose za zemljište gde će projekti biti realizovani. Da li preduzete odgovarajuće mere i da li je Republika Srbija stekla vlasništvo nad zemljištem i kada će?
Istim članom tačka 14) predviđeno je da je obostrana namera zajmoprimca i fonda da nikakav spoljni dug nema prioritet u odnosu na zajam po osnovu zaloge koja je nakon zaključenja ovog ugovora uspostavljena nad državnom imovinom. Možemo li da znamo koju zalogu je dala Republika Srbija kao obezbeđenje za vraćanje ovog kredita?
Najinteresantnije je, osim što je kredit u emiratskim dirhamima, i to da u slučaju arbitraže trećeg, onog odlučujućeg sudiju imenuje Generalni sekretar Arapske lige, verovatno po šerijatskom pravu. Naše pitanje je koliko imamo stručnjaka za šerijatsko pravo u Srbiji i da li možemo da adekvatno pariramo ukoliko dođe do arbitraže?
Prilogom 2. ovog ugovora je predviđeno da projekat obuhvata razvoj 13 poljoprivrednih lokacija pretežno u Vojvodini sa ukupnom površinom od 24.000 hektara. Ja sam i vas ministre pre pet ili šest meseci pitao – kako se vrši izbor lokacija gde će biti realizovani ovi sistemi za navodnjavanje? Koji su kriterijumi za izbor tih lokacija i kada će na red doći individualni poljoprivredni proizvođači? Ovde smo čuli diskusije određenih kolega koji kažu da se individualna poljoprivredna gazdinstva ne mogu razviti bez određene podrške kakva je ova, a ja njima kažem da ovo neće ići individualnim poljoprivrednim proizvođačima.
Sledeće pitanje – da li će biti obezbeđen kredit ili podrška za individualne poljoprivredne proizvođače i razvoj individualnih sistema za navodnjavanje?
Postoji jedna nejasnoća koja se nalazi u obrazloženju ovog zakona gde piše da je za ovu fazu Republika Srbija primila 31.000 ha na 11 lokacija, a u prilogu ugovora sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima piše da je u pitanju 24.000 ha na 13 lokacija.
Ako možete samo da precizirate da li je u pitanju 24.000 ili 31.000 ha i da li ima 11 ili 13 lokacija i takođe ako možete da nabrojite te lokacije, da konačno znamo gde će biti usmerena ova sredstva za koja treba da glasamo. Hvala.

Nisam zadovoljan odgovorom, pa ako može gospodin ministar da objasni, odnosno da da malo više detalja.
Ako kažete da zaista postoje dobri odnosi između Ujedinjenih Arapskih Emirata i Republike Srbije, da li to znači da će ono što je predviđeno Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu, dakle tri milijarde evra kredita, to pitam zbog toga što su ovo izuzetno povoljna sredstva i dobro je da bude tih kredita što više za refinansiranje obaveza a nikako za novo zaduživanje, što na žalost ova Vlada radi, da li će tri milijarde evra kredita biti odobreno ove godine i do kada? Takođe, koji je rok ili kada naši individualni poljoprivredni proizvođači mogu očekivati kreditne linije za razvoj svojih ličnih sistema za navodnjavanje? Hvala.

Hvala.
Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, Nova demokratska stranka neće glasati za ove zakone, jer se usvajanjem ovih zakona ne rešava problem visoke nezaposlenosti u Srbiji i osim toga što ovi zakoni nisu u skladu sa dobrom poreskom praksom, njihovo usvajanje znači pogoršanje standarda zdravstvenih radnika, produžavanje liste čekanja i vremena lečenja i pogoršanje stanja u celokupnom zdravstvenom sistemu Srbije.
Glavno obeležje ovih zakona je odsustvo javne rasprave i prvo pitanje koje postavljam predstavniku Vlade je - kako je Vlada mogla da uputi ovaj predlog na usvajanje bez održane javne rasprave?
Da li ste konsultovali udruženja pacijenata, s obzirom da se ovim zakonima smanjuju sredstva Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje? Da li ste dali priliku ljudima koji su mlađi od 30 ili stariji od 45 godina, koji će u izmenama ovih zakona biti u lošijoj poziciji da ostvare radni odnos i šta oni misle o tome?
Premijer Vučić je u svom ekspozeu naveo dva strateški važna dokumenta kojih će se Vlada pridržavati u svom radu. Jedan od njih je i Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji. Ta strategija, između ostalog, predviđa i uvođenje zakonske garancije da će u svim slučajevima usvajanja propisa prethoditi javne rasprave i da će predlozi sa tih rasprava biti razmotreni.
Takođe, ona predviđa i da će se uspostaviti mehanizam kojim bi se zainteresovanim strankama i javnosti omogućilo učešće u postupku donošenja propisa na svim nivoima vlasti. Ovakvom procedurom, to jest donošenjem zakona bez javne rasprave, se ne poštuje jedan od dva strateški važna dokumenta koje je premijer Vučić naveo u svom ekspozeu.
Da se razumemo, moja diskusija nije usmerena samo na poštovanje procedure, već i na loše efekte koji se postižu ovim zakonom. Postojeće zakonsko rešenje predviđa da mlađi ljudi od 30 godina i stariji od 45 godina prilikom zapošljavanja, tj. poslodavci koji njih zaposle budu oslobođeni svih doprinosa i poreza. Sada se to oslobođenje smanjuje na odnos od 65 do 75%, u zavisnosti od broja novozaposlenih.
Po evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, 31. marta ove godine je bilo više od 210.000 nezaposlenih mlađih od 30 godina, kao i preko 280.000 starijih od 45 godina koji su u potrazi za poslom. Po postojećim zakonima, koje danas menjate, oni su imali apsolutno oslobođenje, nije bio uplaćivan nikakav doprinos na njihove zarade. Sada to smanjujete na 65 do 75%, u zavisnosti od broja novozaposlenih.
Po nama je ovo zakon koji se odnosi samo na one koji imaju između 30 i 45 godina, dakle, jedva 300.000 nezaposlenih od ukupno preko 790.000, što znači da se ovaj zakon odnosi samo na 40% nezaposlenih građana Srbije.
Interesuje me kako će mladi ljudi doći do posla? Ako imamo na tržištu rada ljude bez radnog iskustva, koji npr. imaju 25 godina i s druge strane, imamo neke koji su stariji 35 ili 40 godina, zašto bi se poslodavac opredelio za nekog bez iskustva, za pripravnika, a ne za nekog sa radnim iskustvom, kada ima isto poresko oslobođenje, bez obzira koga od njih dvoje angažuje?
Takođe, ovim Predlogom zakona, ljudi koji imaju 45 ili preko 55 godina mogu da se smatraju odbačenim. Postojeće zakonsko rešenje je omogućavalo njihovim poslodavcima da budu oslobođeni svih doprinosa za njihove zarade, a sada se to oslobođenje koje je bilo 100% smanjuje na iznos od 65 do 75%.
Mi smo dali amandmane kojima predviđamo da se stimuliše zapošljavanje ljudi ispod 30 i preko 55 godina više nego onih od 30 do 55 godina, da teško zapošljive kategorije imaju veće poresko oslobođenje u odnosu na ljude koji su u najboljim godinama.
Takođe, interesuje nas zbog čega se izbegava nadzorna uloga Narodne skupštine? Imamo situaciju da nema javne rasprave i da se izveštaji o primeni ovog zakona ne upućuju Narodnoj skupštini. Mi smo dali amandman kojim je predviđeno da ministarstvo na svaka tri meseca izveštava Narodnu skupštinu o primenama ovog zakona, bez obzira što se to objavljuje u biltenu, ali i da Narodna skupština zvanično bude o tome obaveštena.
Kada je u pitanju Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, imamo informaciju da prema istraživanjima dve nezavisne evropske organizacije – Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa i AISP-a, srpsko zdravstvo je najlošije u Evropi, na poslednjem mestu u pogledu ocene stanja zdravstvene zaštite.
Krajem prošle godine smo imali debatu u Narodnoj skupštini po tom pitanju, gde su predstavnici Ministarstva zdravlja saopštavali da to nije istina i da u skladu sa sredstvima kojima raspolažu, a to je nekih npr. 1.000 dolara po pacijentu, oni ne mogu pružiti bolju zdravstvenu zaštitu od npr. Finske gde je obezbeđeno oko 5.000 dolara po jednom pacijentu.
Moje pitanje je – kako mislimo da podignemo naš zdravstveni sistem ako Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje oduzimamo i tih 1.000 dolara po jednom pacijentu, tačnije smanjujemo?
To navodi na zaključak da je očigledan suficit koji je gospodin ministar pomenuo u svom izlaganju u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje rezultat lošeg upravljanja sektora zdravstva, a ne dobrim stanjem u zdravstvu i da nam sredstva pretiču.
Želim da napravim osvrt na izlaganje gospodina ministra i postavim par pitanja, pošto je u svom izlaganju rekao da će rebalansom budžeta, ukoliko Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje nedostaju sredstva, sredstva biti direktno iz budžeta transferisana. Koja je razlika ako se iz budžeta direktno transferišu sredstva u PIO fond ili u Republički fond za zdravstveno osiguranje?
Drugo pitanje – zašto se ne obezbedi direktno oslobađanje plaćanja poreza i doprinosa, već se vrši refundacija? Dakle, opterećujemo administraciju time što se moraju podnositi neke prijave i posle će Ministarstvo finansija ili Poreska uprava refundirati troškove koje su poslodavci pre toga uplatili, a znamo da to može da kasni i imamo iskustva i sa trudničkim bolovanjem i sa porodiljama i da država obično kasni i zato ne plaća nikakve penale. Zašto se poresko oslobođenje ne vrši direktno, već kroz refundaciju?
Treće pitanje, ako Republički fond za zdravstveno osiguranje zaista ima suficit, zašto smo dug prema farmaceutskim kućama prošle godine ovde pretvorili u javni dug države? Dakle, da vas podsetim, mada bi trebalo to da znate, da je Narodna skupština dug, koji je Republički fond za zdravstveno osiguranje imao prema farmaceutskim kućama, pretvoren u javni dug Republike Srbije.
Interesuju me efekti primene zakona. U Predlogu zakona smo mogli da pročitamo da na 10.000 novozaposlenih novi prihod će ostvariti budžet od 500 miliona dinara. Koji je efekat zakona u smislu broja novozaposlenih? Dakle, šta su vaše prognoze, koliko će ljudi zasnovati novi radni odnos tj. otići sa Nacionalne agencije za zapošljavanje u narednom periodu posle stupanja na snagu ovog zakona? Hvala.

Zahvaljujem na iscrpnim odgovorima.
Želim, pošto ne znam da li se ste sa dobrom pažnjom pratili premijera Vučića, on je rekao, citiram – antirecesione mere ekonomske politike i vremenski ograničene poreske olakšice prilikom zapošljavanja novih radnika država bi snosila deo poreza. Ovim merama bi posebno bila posvećena pažnja najugroženijim grupama stanovništva, mladim ljudima na samom početku karijere i ljudima koji su na samom kraju karijere. Ovoga nema u vašem Predlogu zakona. Mi smo to amandmanima predvideli, da se poveća nivo subvencije tj. poreskih olakšica za ljude koji su mlađi od 30 i stariji od 55 godina.
Jednostavno moramo da zaustavimo odliv mozgova iz Srbije i ukoliko ne subvencionišemo poslodavce da radije zapošljavaju mlade ljude, imaćemo i dalje odliv mozgova koji je treći u svetu. Hvala.

Poštovana gospođo predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, Republika Srbija je sticanjem statusa kandidata za članstvo u EU dobila mogućnost otvaranja pete komponente pred pristupnih fondova EU, koja je namenjena isključivo za ruralni razvoj.
Uslov za ulazak u proces iskorišćavanja sredstava iz IPARD fonda je izvršena akreditacija dve institucije: upravljačkog tela i Uprave za agrarna plaćanja.
Ministarstvo poljoprivrede je još u martu prošle godine najavilo mogućnost iskorišćenja 10 miliona evra iz IPARD fonda za razvoj našeg agrara u 2013. godini, ali je od Evropske komisije u julu došao negativan odgovor, jer naše institucije nisu bile spremne, odnosno akreditovane za korišćenje tih sredstava. U Ministarstvu su svoj neuspeh pravdali činjenicom da je za razvoj naše poljoprivrede i bez fondova EU obezbeđeno dovoljno sredstava, što je apsolutna neistina, jer je rebalansom budžeta sredinom prošle godine smanjen agrarni budžet. Posle toga je na Odboru za poljoprivredu najavljivano da će akreditacija za korišćenje sredstava iz IPARD fonda biti završena do kraja prošle godine i da će Srbija moći da koristi 30 do 40 miliona evra godišnje bespovratnih sredstava EU za razvoj svog agrara. Međutim, akreditacija još uvek nije završena i izražavam bojazan da Srbija ni ove godine neće moći da koristi ta bespovratna sredstva.
Uzimajući u obzir navedeno, postavljam pitanje Ministarstvu poljoprivrede i zaštiti životne sredine, kao i Kancelariji za evropske integracije, kada će biti završen proces akreditacije srpskih institucija za korišćenje sredstava iz IPARD fonda, kao i da li će Srbija ove godine moći da koriste određena sredstva Fonda?
U februaru ove godine sam kao predsednik Odbora za poljoprivedu učestvovao u Briselu na konferenciji pod nazivom „Javno zdravlje i bezbednost potrošača“. Prema činjenicama i podacima koji su izneti na toj konferenciji, Srbija se nalazi ubedljivo na poslednjem mestu u oblasti sistema kontrole bezbednosti hrane, čak i iza Albanije.
Vlada u prethodne dve godine nije uradila skoro ništa na uspostavljanju sistema kontrole bezbednosti hrane. To dokazuje i slučaj aflatoksina u mleku kada je preko noći desetostruke uvećana dozvoljena koncetracija aflatoksina u mleku, a više od godinu dana Vlada ne može da vrati tu granicu na evropski nivo, iako svakodnevno čujemo uveravanja da pijemo zdravo i bezbedno mleko.
Postavljam pitanje Ministarstvu poljoprivrede i zaštiti životne sredine – kada će biti završene akreditacije nacionalne referentne laboratorije za kontrolu bezbednosti hrane u Batajnici? Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Koleginice i kolege narodni poslanici, svedoci smo da su ove jeseni vremenski uslovi za setvu pšenice išli na ruku poljoprivrednim proizvođačima i da se moglo očekivati da i ove godine budu zasejane adekvatne površine merkantilne pšenice.
Međutim, katastrofalna agrarna politika ove Vlade je dovela do toga da će Srbija sledeće godine možda i morati da uvozi merkantilnu pšenicu, jer Vlada nije adekvatno reagovala na tržištu i u julu i avgustu mesecu nije otkupila dovoljne količine merkantilne pšenice. Posle situacije da ove godine imamo rekordnu žetvu, dolazimo u situaciju da ćemo možda morati i da uvozimo merkantilnu pšenicu naredne godine.
Podsećam da je prošle godine Republička direkcija za robne rezerve otkupljivala pšenicu po ceni od 23 dinara i da su ove godine proizvođači prepušteni na milost i nemilost kartelima i oligopolima, kako u slučaju pšenice, tako i u slučaju kukuruza i suncokreta.
Rezultat katastrofalne politike ove Vlade je da poljoprivredni proizvođači nisu mogli da pokriju ni osnovne proizvodne troškove. Stoga postavljam Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pitanje – koliko je ove jeseni zasejano hektara merkantilne pšenice i koliko je procenata od te površine zasejano deklarisanim i sertifikovanim semenom?
Cena suncokreta ove godine je bila 26 dinara. Cena suncokreta prošle godine je bila 56 dinara. Svedoci smo da u prodavnicama cena jestivog ulja je sada ista kao i prethodnih godina, što svedoči da postoje oligopoli i karteli i postoji zloupotreba dominantnog položaja na tržištu.
Stoga pitam Vladu šta je preduzeća u svrhu suzbijanja zloupotrebe dominantnog uticaja na tržištu i formiranja oligopola, naročito u poljoprivredi i prehrambenoj industriji?
Sledeće pitanje je usmereno Ministarstvu energetike. Po Zakonu o realizaciji i izgradnji sistema „Južni tok“ član 15, Vlada je trebala da obrazuje povremeno radno telo. Da li je obrazovano to radno telo? Ako jeste, ko su članovi tog radnog tela i po kom kriterijumu su oni birani? Da li je to radno telo počelo sa radom i šta su rezultati dosadašnjeg rada? Da li članovi povremenog radnog tela primaju naknadu za rad i u kom iznosu?
Treće pitanje je usmereno Vladi, s obzirom da imamo važeći Zakon o zadrugama iz 1996. godine koji je modifikovan prethodnih godina, ali ne značajno promenjen, kada možemo očekivati novi predlog zakona o zadrugama? Kada možemo očekivati novi predlog o zakonu o poljoprivrednom zemljištu, s obzirom da ovaj iz 2006. godine više nije u saglasnosti sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju EU?
Četvrto pitanje želim da postavim Ministarstvu pravde, jer sam dobio mnogo pisama od sudskih veštaka kojima nisu isplaćene naknade i nagrade za njihov rad. Sudski veštaci su neizostavan element prilikom donošenja presuda i njihov rad u najvećoj meri utiče na donošenje tih presuda. Postoje podaci da se naknade za rad sudskih veštaka ne isplaćuju, odnosno isplaćuju sa zakašnjenjem od godinu i po dana. Moje pitanje Ministarstvu pravde je – kada će biti isplaćene naknade i nagrade za rad sudskih veštaka? Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.
Tražiću da se obratim predstavniku Vlade, tako da vas molim da date pauzu dok ne dođe gospodin ministar.
Predložio sam amandman kojim je bilo predviđeno da se efekat ukidanja poreskog kredita odloži za godinu dana. Gospodine ministre, pošto ne znate kako funikcionišu stvari…
(Predsedavajući: Molim vas, narodni poslanici, samo malo tišine.)
… u Srbiji, između ostalog želim da vam objasnim i kako će ovaj zakon funkcionisati na mala i srednja preduzeća. Mala i srednja preduzeća će zbog ovog zakona iskazivati manju dobit, što će značiti nižu osnovicu za oporezivanje, što će značiti niže fiskalne prihode, a sa druge strane, zbog male dobiti će biti veće kamate u bankama i preduzeća jednostavno neće moći da opstanu. Trenutno je u blokadi 53 hiljade privrednih društava.
Sa druge strane, Američka privredna komora se obratila nama poslanicima sa zahtevom da se ovaj zakon odloži za godinu dana. Samo ću dve rečenice iz njihovog zahteva da vam citiram: „Ovakva izmena će imati ozbiljan uticaj na poslovne planove koji su već pripremljeni za 2014. godinu. Efektivna stopa poreza na dobit za firme koje imaju velika ulaganja u opremu i objekte u 2012. godini je bila na nivou od 5%, a u dve godine se, uz ove izmene, povećava tri puta na 15%.“. Vidimo se za godinu, dve dana i videćete da ovaj efekat koji ste predvideli od osam milijardi 2015. godine…
(Predsedavajući:Vreme.)
… neće biti realizovan.

Poštovani gospodine ministre, nikada nisam pozivao na kršenje zakona, samo vam objašnjavam kako stvari funkcionišu u Srbiji. Kao što niste znali da na univerzitetu svi na određeno vreme, asistenti na tri godine, docenti na pet godina, vanredni profesori na sedam godina, a da su samo redovni profesori u stalnom radnom odnosu, tako vam objašnjavam kako funkcioniše izrada finansijskih izveštaja u privrednim društvima, naročito u malim i srednjim preduzećima, gde je ipak moguće prikazati ovako ili onako.
Pričam vam o situaciji, kako funkcioniše u Srbiji. Voleo bih da vi, kao ministar, ili promenite rad poreske uprave, pa da se zakoni striktno poštuju itd, ali mislim da nemate mogućnost da to uradite za ovako kratko vreme. Sa druge strane, mi se nismo bunili kada su iz SAD dolazile tolike investicije i smatram da to nije bio samo njihov interes, već interes Srbije da oni budu najveći investitor u Srbiji i da donesu najviše investicija.
Mislim da je fer prema onima koji su najviše investirali u Srbiji, da im se kaže da neko pravilo neće važiti za godinu dana, a ne za 25 ili 28 dana, jer jednostavno ljudi nisu spremni na to. Toliko od mene. Hvala.

Gospodine ministre, još jednom apelujem i pravim paralelu između ovog zakona i povećanja stope PDV sa 18% na 20%. Tada su procene bile da će od PDV-a biti nekih novih 30-ak milijardi dinara. Iskustvo je pokazalo da imamo veću sivu ekonomiju i nižu naplatu poreza. Dakle, ponoviću pošto imamo kolegu koji ne sluša i kome je preče da ide kući, a meni su preče strane investicije. Povećanjem poreske stope PDV-a sa 18% na 20% nije se povećala naplata poreza na dodatnu vrednost već je ona smanjena i možete kroz uporednu analizu prošle i ove godine da zaključite da je veći namet izazvao loš efekat po fiskalni sistem ove zemlje. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, ovaj set zakona ja bih jednostavno nazvao – vađenje zdravog zuba. Dakle, evidentno je da postoji problem, ali, svi ovi zakoni koji su predloženi ne rešavaju problem već otklanjaju ono zdravo što postoji u našoj privredi, a to su nove investicije.
Predlogom zakona o porezu na dobit pravnih lica, tj. ukidanjem mogućnosti korišćenja poreskog kredita, mi jasno šaljemo poruku da investicije nisu dobrodošle. Uz to, kad dodamo i gašenje „SIEPA“ i kada nema atmosfere gde bi mogle da dođu koje je predsednik Nikolić obećao, 100 milijardi evra, a ove godine imamo jedva 400 miliona, jasno je da ćemo imati sve niže fiskalne prihode i da će naš budžet biti u sve većem problemu.
Podneo sam amandman da se primena ukidanja poreskog kredita odloži bar za godinu dana. Jer, zaista nije fer prema investitorima koji sada realizuju svoje investicije da u sred investicije mi njima oduzmemo pravo da koriste poreski kredit, maltene bez najave.
Čuli smo da imamo najnižu inflaciju od 90-ih godina. Ali, problem je u tome što ona nije posledica makroekonomske stabilnosti već pada kupovne moći i pada standarda stanovništva.
Takođe, hvalite se i stabilnim kursom, ali on, nažalost, nije posledica rasta izvoza, već prekomernog zaduživanja. Uz to, dolazi i zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. Šta je poruka mladim ljudima koji završavaju srednje škole i fakultete? Šta je poruka nekom ko će ove godine završiti srednju medicinsku školu ili medicinski fakultet? Da ide iz ove zemlje.
Kako nameravate da akreditujete Upravu za javna plaćanja u poljoprivredi da može da povuče sredstva iz IPA fonda kada je npr. od strane ministra saopšteno da tamo nedostaje pet stotina zaposlenih da bi mogli adekvatno da se akredituju? Uprava za agrarna plaćanja u Srbiji ima jedva 50 zaposlenih, a u Hrvatskoj skoro 600. Ako ne dobijemo te grantove, mi ne možemo da razvijemo poljoprivredu, jer kroz budžet koji ste predložili nema ni subvencija ni podsticaja ni investicija. Hvala.

Hvala vam, gospodine predsedniče.
Gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, Demokratska stranka će podržati Predlog zakona o potvrđivanju Evropskog sporazuma o glavnim unutrašnjim vodnim putevima od međunarodnog značaja i pozivam poslanike većine Narodne skupštine da podrže taj predlog zakona i time konačno stavimo tačku na faraonski projekat kanala „Morava“.
Pošto danas niko nije pričao o ovom predlogu zakona, hteo bih da vas upoznam sa time šta piše u njemu, jer pretpostavljam da ga niste ni pročitali.
U prilogu tri zakona predviđeno je da novi vodni putevi kategorije E moraju odgovarati parametrima najmanje pete B kategorije. To znači da ako i dalje želite da gradite kanal „Morava“, da on mora da zadovolji plovila koja su dužine 110 metara, širine 11,4 metra i dubine gaza od 4,5 metra i to sve da se ta plovila mimoiđu. Ta plovila imaju nosivost do 6.000 tona.
Mene zanima i stav gospodina ministra saobraćaja, koji se o pitanju izgradnje kanala „Morava“ do sada nije izjasnio, šta on zapravo misli kao ministar saobraćaja o tom projektu, jer svi inženjerski proračuni kažu da je to suludi faraonski projekat koji Srbija ne može da iznese.
Dakle, osim toga što realizacija ovog projekta nije u skladu sa Zakonom o prostornom planu Republike Srbije, što se krši i Zakon o planiranju i izgradnji, želim da vam ukažem i na neke parametre u vezi plovnih puteva EU. Od ukupne količine tereta koji se preveze u EU, a to je 17,5 milijardi tona na godišnjem nivou, svega 2,8% ide plovnim putevima. U Nemačkoj, gde ima 7.300 kilometara plovnih puteva, preveze se 3,4 milijarde tona, od čega samo 6,7% plovnim putevima.
Dakle, pričali smo, još jednom zbog javnosti, o milijardama tona. U Srbiji se godišnje plovnim putevima preveze dva miliona tona. Znači, razlika je hiljadu puta. Od toga preko 50% ukupnog tereta koji ide vodnim putevima čine kamen, pesak i šljunak. Dakle, lokalni saobraćaj.
Hvalili smo ovde Železnicu, čuli smo od našeg kolege Atlagića o brojnim uštedama u Železnici, o tome kako Železnica ima više prihoda, manje rashoda itd.
Pitam da li je Srbiji potrebna treća vrsta transporta u pravcu sever-jug, jer već imamo železnicu koja ide za Makedoniju i Grčku i imamo drumski saobraćaj? Za vašu informaciju, železnicom se preveze 1,8 miliona tona, dakle, ne milijardi, nego miliona tona godišnje do Grčke i Makedonije, drumskim saobraćajem oko dva miliona tona. Dakle, ako bismo celokupan postojeći drumski i železnički saobraćaj prema Grčkoj i Makedoniji usmerili na vodni, dakle, kanalom Morava, to bi bilo manje od četiri miliona tona tereta godišnje. Podsećam da je godišnji transport u Nemačkoj 3,4 milijarde tona, dakle, hiljadu puta više, kada pričate o kanalu Rajna-Majna-Dunav itd.
Pri tome, kao ministar saobraćaja, gospodin Antić treba da zna i da propusna moć našeg autoputa je 70.000 vozila dnevno, a prosečna iskorišćenost ili prosečni intenzitet saobraćaja je 6.000 vozila dnevno. Tako da postoji veliki prostor za intenziviranje drumskog saobraćaja i smatram da je treći vid saobraćaja, u smislu izgradnje kanala Morava potpuno nepotreban. To je argumentacija kada je u pitanju direktno saobraćaj.
Želim i zbog javnosti da napravim poređenje šta znači usvajanje ovog sporazuma za koji će glasati DS. To znači, da će usvajanjem ovog sporazuma, ukoliko naša Vlada i dalje želi da gradi kanal Morava, biti neophodno da se napravi takav plovni put koji će biti za kategoriju i po veći od reke Save. Reka Sava ima kategoriju četiri, a po usvajanju ovog sporazuma kanal Morava bi morao da ima kategoriju pet B.Reka Sava ima skoro 200 neplovnih dana. Sa celokupnim protokom, koji ima reka Sava, ona više od polovine godine nije plovna. Dakle, kroz Južnu Moravu i kroz reku Pčinju i kroz Vardar koji u letnjim mesecima potpuno presušuje ćemo po zamislima ove Vlade praviti kanal koji ima veću propusnu moć i veći proticaj od reke Save.
Za mene su to bajke. Evo jedan podatak, pošto sam čuo da su neki Kinezi obilazili određene profile i merili protoke. Prvo, protoci se mere na nivou od 50 godina. Republički hidrometeorološki zavod ima te podatke i krajnje je neozbiljno da se ikakva studija izvodljivosti, opravdanosti ili isplativosti radi na osnovu toga što je neko obišao određenu reku jednog dana i eventualno izmerio protok tog dana i onda doneo zaključak da je isplativo realizovati taj projekat.
Dakle, Južna Morava kod Vladičinog Hana preko leta ima ispod jednog kubnog metra u sekundi. Prosečni godišnji protok je 19,3 metara kubnih u sekundi, a u proleće kada su bujični tokovi, protok ide i do 700 kubika u sekundi. Ali, to nije pozitivna strana. Zašto? Ti bujični tokovi sa sobom nose veliku količinu rečnog nanosa i samo za bagerovanje kanala je potrebno na godišnjem nivou 500 miliona evra, koliko taj kanal zasigurno neće moći da obezbedi kroz prihode, kroz svoje poslovanje.
Postoji i jedan veliki problem kada su u pitanju prevodnice i liftovi. Dakle, zamišljeno je da na tom kanalu postoji 58 prevodnica i pet uspinjača ili liftova. Ako je obezbeđenost funkcionisanja sistema 99%, što je neverovatno visoka obezbeđenost, lako se izračuna da obezbeđenog celokupnog kanala Morava ne može da bude veća od 40%. Što znači, da iako se obezbedi da bude plovan i dovede voda iz ne znam kojih izvora, da kanal neće biti plovan više od 120 dana godišnje, što u svakom slučaju i za već nepostojeći saobraćaj ne bi bilo adekvatno da se iko upušta u avanturu prolaska kroz taj kanal, već bi naravno i dalje celokupan saobraćaj, koji je sve manji iz godine u godinu, i dalje išao Dunavom preko Crnog Mora.
Dakle, još jednom, Demokratska stranka će podržati Predlog zakona o potvrđivanju Evropskog sporazuma o glavnim unutrašnjim vodnim putevima od međunarodnog značaja, što se nadam da će uraditi i većina u ovoj Skupštini i time konačno staviti tačku na realizaciju ovog faraonskog, potpuno nepotrebnog projekta za Srbiju. Hvala.