Možda je dobro što ću kolegi iz SRS odgovarati istovremeno kada i predstavniku SPS-a. Što se tiče zanatskih škola, to jeste problem, ali mi smo zanatske škole, odnosno njihov program podelili na određene procente, tako da opšte osnove, ono što predstavlja onaj broj časova istorije koji je nužan, to je samo 30%. Dakle, 70% programa smo ostavili za fleksibilan program koji se prilagođava zanatu u pitanju, i to 40% je zajedničko stručno i 30% je program škole.
Hteo sam da vam kažem da sve to ulazi 2007. godine. Dakle, dotle će škole da se prilagode novom načinu rada, jer tek 2007. godine se oni susreću sa tim, a posebne osnove programa se donose u saradnji sa savetima. To nije stavljeno u ruke Ministarstvu, mada je tačno da podzakonske akte ministar po definiciji donosi, ali ovo na predlog saveta, što znači da nacionalni savet ili neki savet učestvuje u tome.
Što se tiče Kosova, istine radi, u jako teškim uslovima, vi znate da mi nemamo pristup tamo i nisam ja potpisnik ničega što je vezano za Kosovo. Ja sam zatekao stanje, kao i vi svi sada. Prosvetni radnici i dalje dobijaju dve plate odavde za mesec dana. 80% dobijaju oni koji su ovde došli. Prevoz im plaćamo mi. Dakle, apsolutno sve plaća ova država. Molim vas, nemojte to sporiti. Osim toga, napravili smo plan i sve škole, pošto je Kosovo, a vi to znate pošto ste vezani za Kosovo, donelo prošle godine Zakon o osnovnim i srednjim školama, koji se primenjuje za Kosovo. Da naša deca ne bi bila prikraćena, mi ćemo izvršiti obuku nastavnika sa Kosova, srpskog etničkog porekla i oni ulaze 2003. godine, zajedno sa ovom generacijom, u novu školu. To je naša obaveza i to je napravljen plan.

Mnoge stvari sam ja već razgovarao sa Bojanom, i da kažem samo jedno. Tačno je da će reforma delimično iz donacija. Mi smo već zaključili takve ugovore i mi imamo obezbeđena sredstva. Međutim, da li je u pitanju altroizam ili nešto drugo. Ja bih rekao nešto drugo. I ovako i onako, oni isisavaju mozgove iz ove zemlje. To se svakog dana vidi.
Pošto 2007. ili 2010. hoćemo u Evropsku uniju, oni su potpuno svesni da slobodni protok ljudi, radne snage, pretpostavlja da imate radnu snagu. Prema tome, oni imaju interes da ove ulažu.

Znam da je koleginica iz opštine Vranje i hoću da joj skrenem pažnju na jednu stvar koja se tamo desila. Naime, opštinski organi su doneli odluku o smeni školskih odbora u svim školama, potpuno kontra lege, jer su smenjivali i one ljude koje je Vlada postavljala. Tako ne možemo da funkcionišemo, ni do čega nećemo dovesti.

Poštovani narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, ja bih vas pitao prvo jedno opšte pitanje, da li mi imamo kao poslanici, kao ljudi koji su izabrani od strane naroda pravo da sisem održimo, odnosno zadržimo u sadašnjem stanju.
Kako i ko će objasniti roditeljima, da njihova deca nastavljaju po starom sistemu, da će dobijati nepotrebne sadržine, neupotrebljive, zastarele, kako ćemo objasniti roditeljima da i dalje nastavnici predaju po starim zastarelim metodama, kako ćemo objasniti roditeljima da njihova deca i dalje treba da idu u škole koje zapravo ne vole, pored svih diskusija ovde, to jeste fakat, da idu u škole iz kojih beže i da podsvesno, a i potpuno svesno moraju da zaboravljaju one silne podatke koje u školi dobijaju kao faktografsko bombardovanje.
Kako objasniti roditeljima da njihova deca uče po metodima koj su prevaziđeni? Ovo su sva pitanja, zapravo pitanja koja nemaju odgovore. Nemaju odgovore, jer odgovore da ćemo mi objasniti, ja ne prihvatam. Ja ne prihvatam na sebe odgovornost da obavestim roditelje o lošim vestima. Ako bi pokušali sa pilotiranjem, to je jedna od ideja, onda treba obavestiti 50% roditelja da njihova deca još godinu dana neće da idu.
Dakle, opet jedna neprijatna vest koja se prenosi roditeljima.Kaže se da program nije imao vremena da odleži, da mu treba još vremena, daje se primer Slovenije koja jeste sporije išla, ali nemojte zaboraviti da i poslednja startna pozicija ima prednost. Ovog puta je prednost u tome što vi vidite ko je ispred vas, vidite njihove greške i koristite njihova iskustva. Njihova iskustva i njihove greške mogu biti u funkciji skraćivanja našeg vremena. Ekipa u Ministrstvu koja je finalizirala rad trudila se da sve to iskoristi. Mislimo da smo spremili jedan sistem na dosta filigranski način i mislimo da vremena za implementaciju ima.
Ove podatke koje ću vam sada izneti, ja ne volim što iznosim, ne volim, jer može sa njima na različit način da se operiše. Ovi podaci, neki od njih su izašli u dnevnim listovima i bili su odmah zlupotrebljeni. Zbog toga vas molim da zbog dobrobiti obrazovanja, jako oprezno koristite podatke koje ćete sada ćuti.
Podatke 2000. godine, do njih je došao Nenad Havelka, a ako neko ne zna ko je Nenad Havelka, on je profesor Filoziofskog fakulteta, čovek koji je sada u penziji, veoma je ozbiljan radnik i čovek koji je ceo svoj život posvetio proučavanju obrazovanja. On je jedan od onih uključenih u reformu. Gospodinu profesoru iz Čačka hoću da kažem da među 256 ljudi koji su bili u reformi, sigurno su 150 učitelji i nastavnici. Drugi je problem što to niste vi ili nije vaš komšija, ali jesu učitelji i nastavnici.
Podaci koje ću vam sada izneti su sledeći, 30% dece koja završi osmi razred obrazovanja ne ume da zaokruži decimale; 80% ne razume ključne pojmove; 50% ne razume ono što pročita, tj. funkcionlno je nepismena. Ono što je posebno poražavajuće, što svi ovi podaci odražavaju raslojavanjem socijalno u jednoj zemlji, jer u ovih 30% nisu deca visokoobrazovanih, nego onih drugih. U onih 30%, koja ne ume da zaokruže decimale, nisu deca prosvetnih radnika, nego deca radnika bezprosvetnih.
Molim vas, ove podatke koristite samo u krajnjoj nuždi. Piza test je test koji se svuda u svetu ozbiljno shvata. Oni koji su se bavili prosvetom znaju da su Nemci, kada su se prošle godine suočili sa piza testom i njegovim rezultatima, doveli upitanje čitav svoj obrazovni sistem. Čuveni pedanti, tradiocinalni Nemci. Piza tekst kaže, rešavnje problema jedna četvrtina rešenih zadataka 70% populacije, tričetvrtine rešenih zadataka, 0% populacije. To je matematika.
Iz oblasti nauke jedna četvrtina zadataka 60% dece je rešilo. Tri četvrtine - 10% dece rešilo. Gospodo moja, ovi podaci zvone na uzbunu. Ovi podaci svima onima kojim je prosveta blizu srca, ili u vidokrugu zanimanja, zvone na uzbunu. Mi nemamo zbog njih pravo ništa više da odlažemo. Hvala vam puno.

Član 2. u poslednjem stavu kaže - posebni zakoni u oblasti obrazovanja i dalje posebni zakoni. Radi se, zapravo, o tri zakona, gospodine Garčeviću, izvinite, ali vama pokušavam da se obratim. Radi se o tri zakona. Zakon o predškolskom, zakon o osnovnom i zakon o srednješkolskom i tu je tačka. To su ta tri posebna zakona. Kolektivni ugovori jednostavno ne mogu tu da se primene, jer se delatnost obrazovanja ne može regulisati kolektivnim ugovorom. To je van pameti i ja potpuno shvatam Zakonodavni odbor što je to rekao tako.

Nismo mi stavili evorpsko povezivanje zato što je majica bliža od košulje. Nije to razlog. Razlog je puno puta ovde pomenut. Ne treba na njemu insistirati, ali mi smo rekli - postoji evropska obrazovna tradicija i evropska obrazovna kultura koja se na nivou osnovnog i srednjeg školstva dosta razlikuje od Sjedinjenih Država i bolja je. Zato je ovde rečeno, jer smo mi, pre svega, deo Evrope.
Što se tiče brisanja tačke 11), ako već nešto brišemo, brisali bi rađe sledeću, a ostavili 11). Pošto je vama svejedno, a ne možemo delimično da prihvatmao amandman, mi smo prihvatili amandman Bore Stanimirovića, odnosno njegove poslaničke grupe.

Amandman grupe poslanika Lemajić i drugi je bio nama problematičan zbog dve stvari. Prva se odnosi na formulaciju tačke 3. koja glasi: "vaspitanje morala i karaktera". Problem je kako karakter može da se vaspita, i to je možda prdmet doktorske teze, ali ne može biti u zakonskom tekstu. Po malo šaljivo da kažem, podseća na let iznad kukavičinog gnezda, jer može strujnim šokovima da se formira karakter.
Drugi problem terminološke prirode je svest o zadacima života. Šta to znači? Dakle, to je bila sadržinska brana da mi usvojimo. Mi smo pokušali najbolje moguće da definišemo, ali znamo da je moguće.

Ovde je u pitanju koncepcijska primena određenih zakona i zbog toga je nesporazum na relaciji ovog puta poslanik SPS-a i ministarstva, odnosno Vlade. Nisam želeo da izazovem ove reakcije.

Iz Ustava i iz sistemskog rešenja proizilazi da se na ministarstva i škole primenjuje Zakon o javnim službama, a iz njega proizilazi primena Zakona o radu u državnim organima. Prema tome, da bi se primenio pojedinačni kolektivni ugovor, a ovo je tendencija ka tome, potrebno je izmeniti Zakon o javnim službama, gde inicijativa nije moja. Onaj ko predlaže to ne može biti Ministarstvo prosvete. Hoću da vam kažem da je sistemsko rešenje takvo da vodi primeni Zakona o radu u državnim organima i to vi znate dobro. Zbog toga eliminiše ovu mogućnost za pojedinačne kolektivne ugovore. Granski kolektivni ugovor mi pregovaramo i zaključićemo sa sindikatom. To je rečeno i kod toga stojimo.

Bez obzira na ovo ubeđivanje koje nije služilo da nas ubedi, pošto smi mi bili ubeđeni od početka, ja prihvatam ovaj amandman u ime Vlade.

Odgovor na ovaj zahtev je sledeći - pošto je gospođa Marković istakla verovatno i sama zna da je Rasimovim zakonom to regulisano, a on ima primenu. Prema tome, to je već zakonski regulisano. S druge strane, školski program, kao program koji ostavlja lokalnom programu određeni procenat samoobojenosti lokalitetom, bi mogao u svim lokalnim sredinama da predvidi ovu mogućnost. Zbog toga smo mi smatrali da nije mesto da se u ovom zakonu reguliše to pitanje.
Inače, kao ministarstvo, nemamo, naravno, ništa protiv takvog rešenja, ali mislimo da nije mesto da se to zakonom reguliše, već je u školskom programu otvorena ta mogućnost.

Ma koliko je bazični, zakon o školstvu ne može da reguliše pitanje upotrebe jezika i pisma. Postoji Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma, čiji je predlagač Ministarstvo kulture. Dakle, ako vi hoćete da uvedete ćirilicu kao jedino pismo, zna se koji je put. Ne možete tražiti kroz ovaj zakon da se to reguliše.

Oduzimanje 1%, radi se o doprinosima koji je u ovoj skupštini izglasano, i onda kod obračuna doprinosa ispalo je da je malo smanjena plata za 250 dinara. Ministarstvo prosvete je interevenisalo odmah. Izmenilo je način obračuna, i svi prosvetni radnici će dobiti punu platu.

Da razjasnimo ovo oko dva saveta, neće on da miri ova dva saveta, on koordinira stavove drugih zainteresovanih koji nisu članovi ovih saveta, a ti drugi zainteresovani su ovde svi navedeni. To je recimo Republika, pokrajina, crkva, gradovi itd. Još nešto da vam kažem, nemojte mi pričati o uštedi kada ovaj savet, zapravo ništa ne košta. Nisam predvideo ništa, pročitajte, ovaj savet ništa ne košta, ovaj treći ne, ova prva dva da.

Problem kod određivanja saveta i njihove nadležnost je jedan problem. Drugi problem je kod određivanja načina na koji se ti saveti formiraju. Mi o tome govorimo. Mi govorimo o tome što je Vlada, odnosno Ministarstvo predložilo, kao organ imenovanja, koji će da donese konačnu odluku o sastavu saveta, Vladu, a ovde se predlaže da to bude Skupština i inicijativu da je u našem predlogu Ministarstvo, a ovde Odbor za prosvetu.
Ako se donese odluka da to bude Skupština, sa jedne strane vrši se podela odgovornosti i to je dobro za Ministarstvo. Sa druge strane, čitav mehanizam je napravljen tako da svi ovi organi trebaju relativno brzo da se konstituišu. Ako Skupština bude organ koji konstituiše, to može da dovede do odugovlačenja.
Profesor Garčević, valjda je pitao, ili Bora, šta dolazi posle prvog razreda. Moj odgovor je bio drugi razred. Ali, vidite, prvi razred, postoji poseban program samo za prvi razred koji će iznibno biti donet. Inače sve ti saveti treba da odluče.
Dakle, nama je vreme neprijatelj. Mi moramo da hvatamo vreme. U ovoj situaciji, kad imamo i argumente i za jedno i za drugo, meni je jedno tehničko sada pitanje - kada je predlagan ovaj amandman, onda predlagač amandmana je, osim što je promenio ime ovom prvom savetu, nacionalni savet, što meni lično ne smeta pa to može da bude prihvaćeno, nema nikakvog razloga da ne bude, on je promenio ime, ne znam da li svesno ili nesvesno, i drugom savetu.
Pošto se amandman može samo usvojiti ili odbiti, ja ne znam šta da vam kažem. Ovaj drugi savet se zove savet za stručno obrazovanje, za predškolsko, osnovno i srednje. Pa vi nemate stručno obrazovanje u predškolskom. Bilo kako hoćete, mi ne možemo uvesti stručno obrazovanje za predškolsko i za osnovnu školu. Dakle, on je neprihvatljiv zbog toga što ne mogu da izdvojim jedan deo. Vi razumete, vi ste ovde u Skupštini stalno, ja sam ređe.