Gospodine predsedavajući, gospođo ministarka, koristim pravo na repliku. Paradigmatična je rečenica koju je izgovorio prethodni govornik, a rekao je sledeće. "Iako ga nismo čitali, znali smo da je vaš zakon bolji od prethodnog". To je sjajno. To je ono što ste vi hteli da kažete, da vam više odgovara jedan, nego drugi način razmišljanja.
Problem je što ovde postoji samo jedan način razmišljanja, a drugi je pola riba pola devojka, ali to je druga stvar. Mi smo davali ponude. Naše ponude mogu se svesti na dve. Jedna je bila odlaganje sedmog razreda, formiranje nacionalnog prosvetnog saveta i taj savet usvaja, bez stega, strategiju obrazovanja koju usvaja ova skupština i onda se formira celokupni sistem pro futuro.
Druga ponuda je bila sa ova vaša dva zavoda, a takođe je problem bio licenca. Bilo je mogućnosti da se napravi fleksibilan sistem licenci, bilo je mogućnosti da se starijim profesorima licenca da bez obnavljanja. Ako mislite da treba štititi ljude koji, recimo, imaju 50 godina pa naviše, bilo je svakakvih mogućnosti. Sve što je predlagano sa ove strane je odbijano.
Molim vas, gospodo, i molim sve, znam da smo mi sada u žaru diskusije i u žaru usvajanja zakona, i znam da ste vi navikli da ovaj prethodni tekst zovete "Gašin zakon". Ja ću, kada se sve ovo završi, iskreno čestitati novoj ekipi i ministru. To zaista mislim.
Jednu stvar želim da vam kažem: u budućnosti to se ne može zvati "Gašin zakon". Odgovornost za sprovođenje, za vođenje ovog malog Frankenštajna, nema ova ekipa koja je bila iza mene, već je preuzima druga ekipa. Dakle, pitanje je odgovornosti za budućnost i tu neću da učestvujem. Iskrene čestitke onome ko je uspeo da ubedi sve poslanike da je njegov tekst bolji nego naš; to ću, naravno, dati zbog mogućnosti da ubedi 250 ili koliko ljudi u to da je ono što piše dobro. To je neka veština. Hvala.

Kolega je postavio pitanje odgovornosti. Tačno je da sam rekao da dalje nikakva odgovornost ne pada na nas. Koja odgovornost će da pada na ekipu koja dolazi? Umesto već postojećih prodiskutovanih i usvojenih programa, u prvom razredu već primenjenih, tokom leta će neko, ne zna se ko, ne zna se kako, doneti nove programe.
Naše programe je donelo oko 300 ljudi različitih struktura, i nastavnika fakulteta i nastavnika srednjih i osnovnih škola. Koji će ljudi doneti ove programe?
Šta ako se pokaže da su programi u prvom razredu bili sjajni i da pismenija deca izlaze iz ovog prvog razreda nego u prošlosti što su izlazila? Umesto već uhodanih institucija koje su uspostavljene i već funkcionišu, stvaraju se nove sa čudnim sistemom nadležnosti i zapravo ne na osnovu autohtone ideje tvorca zakona nego pod pritiskom međunarodne zajednice. Da pritiska nije bilo ne bi bilo institucije.
Umesto već napravljenih i veoma dobrih udžbenika, čija će promocija biti na saboru učitelja, dobiće priliku izdavači da ponovo nastave staru praksu i da udžbenike koji nisu provereni i nisu prošli proceduru akreditacije ponude našim đacima. Opet će deca možda učiti, ne kažem, ali možda će učiti iz loših udžbenika. Naša želja je da se udžbenici poprave.
Nastavnici koji su već kvalifikovani za napredovanje u nova zvanja moraće da čekaju nove pravilnike, ko zna kakve, u kojima će ko zna ko videti kako se može napredovati. Umesto već postojećih i isprobanih programa stručnog usavršavanja neko će na bazi nekih kriterijuma, nama trenutno nepoznatih, nikome nepoznatih, praviti nove programe usavršavanja.
Dakle, dobili smo samo pitanja, a odgovore koji su već bili ponuđeni nemamo više, jer su izbrisani, odnosno biće izbrisani ukoliko predlog bude usvojen. Neko je od poslanika rekao da ako je problem vreme neka ministarstvo usvoji sve predložene amandmane. Kvalitet teksta neće ništa ni dobiti, ni izgubiti, može svih 107 da se usvoji.

Gospodine predsedavaući, već juče sam rekao, imunitet ne štiti od neistina. Zakon nije donet za vreme vanrednog stanja, vanredno stanje je završeno krajem aprila, a zakon je donet u junu. Prema tome, ono što nije istina, nije istina.
Drugo, moraću izgleda da pokušam da objasnim nekima šta je demokratija. Demokratija je vlast većine. To kako on oseća većinu, da li kao tirane ili kao većinu bez tog atributa "tirani", to je druga stvar. Trenutno ovu skuštinu možda osećam kao tiraniju neke većine, ali nikada neću reći da to nije demokratija. To je razlika u polaznom stanovištu, jer onaj koji ima većinu, on ima vlast. Da li je to moja žalost ili ne, to je izvedeno pitanje.
Moram da prokomentarišem izjavu ministarke koja je juče data na televiziji i rečeno je da su koncepsijske razlike toliko velike da kompromisa ne može biti između ovog predloga i starog teksta. Ako je to tako, onda smo mi najzad priznali da ovo nisu izmene i dopune. Ovo je novi zakon.
Moram da prozovem neke ljude u Vladi Srbije koji se bave zakonitošću rada Vlade koji su dali zeleno svetlo na izmene teksta koje ne obuhvataju jednu trećinu, nego 80% teksta. To je ono što se piše ovom zakonu u proceduralni nedostatak i ostaće zabeleženo u istoriji. Toga ćete svi biti svesni, jer to je hipoteka koju nosite za budućnost. Hvala.

Nisam. Član 97. Ovde je došlo do potpune konfuzije vlasti. Zakonodavna vlast se pretvorila u sudstvo. Mnogi su već izrekli nešto što je nedopustivo. Nemojte da pogrešno radimo. Molim vas odustanite, vratimo se na temu. To je jedino što možemo da uradimo.
Ali, molim vas, ovo da se sa ove govornice bilo koji poslanik obraća, a da to predsedavajući dozvoljava, gospodine predsedavajući, molim vas da nekako sredimo situaciju. Hvala.

Prethodnom govorniku samo neki podaci, da bi znao o kvalitetu naše škole. Kada smo mi formirali Ministarstvo prosvete 2001. godine, zatekli smo 14.550 ponovaca i preko 40.000 učenika na popravnom ispitu. To su podaci o kvalitetima naše škole. Nemojmo se uljuljkivati pričom o kvalitetu škole na ovim prostorima. To nije tačno.
Danas sam sa Interneta skinuo internet–prezentaciju Matematičke gimnazije. Matematička gimnazija je raspisala konkurs za upis odeljenja sedmog razreda u matematičku gimnaziju. Ako oni ovaj konkurs ostvare, ići će po programu koji smo mi doneli i ja sam potpisao to rešenje. Ovim zakonom se to menja. Ne znam šta će se desiti sa tom decom i kako će se ona vratiti u regularni sistem. Nekadašnji direktor Matematičke gimnazije je pomoćnik ministra. Ovi podaci su jako uznemirujući; datum 27. maj 2004. godine; internet–prezentacija Matematičke gimnazije.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko, drage kolege, prijatelji, potpuno sam svestan činjenice da poslanička grupa DS-Boris Tadić neće sprečiti donošenje ovog novog zakona. Takođe, svestan sam još nečega. Ukoliko se ne usvoje svi, a neće, ili bar neki, i to neće, od predloga poslaničke grupe DS-Boris Tadić, a usvoje se osim nekih časnih izuzetaka, predlozi drugih poslanika, zakon će ići sve dalje i dalje od sistema. Dakle, sistem nećemo imati.
Taj sistem je stvoren bez ikakvog uticaja međunarodne zajednice, autonomno, na osnovu dve i po godine rada 500 ljudi i 25.000 analitički sistematizovanih razgovora sa ljudima iz sistema, tri obilaska Srbije, a jedan u saradnji sindikata, šest knjiga i bezbroj publikacija o strategiji obrazovanja, tri savetovanja u Sava centru.
Cilj mu je bio da damo šansu našoj deci da budu bolja i, ako treba, drugačija od nas, svojih roditelja i učitelja. Oni su nam bili jedini zaštitni objekat. Ne znamo šta je iritiralo ljude iz sadašnjeg ministarstva da izjave da je novi zaštitni objekat umesto deteta nastavnik. Time je osoba koja je to izjavila pokazala i sebe diskvalifikovala od uvažavanja svih profesora, nastavnika i učitelja ove zemlje.
Samo uzgred, ali ću vam reći da ova nova vlast, pod plaštom legalizma i želje za obnovom institucija, u naš parlamentarni život ugrađuje, uvodi oktroisanu proceduru donošenja zakona. Evo iz čega to poizilazi. Ovo nisu, prvo, izmene i dopune, ovo je novi zakon. Sa tim smo se složili i predstavnik Vlade, tj. nova ministarka i ja juče pred kamerama, istina u odvojenim izjavama.
Prilikom donošenja zakona nije ispoštovana zakonska procedura, nije ispoštovan član 12. psotojećeg zakona, koji sve obavezuje, a posebno srpsku vladu, jer nije traženo mišljenje tela koje je legitimno i legalno nastalo na bazi zakona. Privatni odnos nekog prema članovima tog tela je njegov lični problem. Taj privatni odnos se ne unosi i ne sme se unositi u državnu funkciju, a što je ovog puta, kroz izjave se vidi, učinjeno. Od momenta usvajanja nacrta od strane Vlade, pa do unošenja u Skupštinu, prošlo je mnogo vremena. Ovaj nesporazum sa dnevnim redom da se nije pojavio prošlo bi još manje vremena.
Dve javne rasprave su meni poznate, jedna u organizaciji SONIK-a, nepostojećeg univerziteta, a druga na Učiteljskom fakultetu, koja je bila konferencija za štampu, a ne javna rasprava. Postojala je tajnost u pripremi zakona, izjavila je sama gospođa ministarka, u Skupštini grada, pre direktorima beogradskih škola. Prosvetni odbor je o zakonu u načelu diskutovao jedan sat, a kakva je diskusija bila po amandmanima: potpuno haotična, a ne želim da vam prenosim tu atmosferu, jer ima nešto što treba držati van očiju javnosti.
Rekao sam vam da su po nama četiri ključne reči za jedan moderan obrazovni sistem. Te reči su: institucionalizacija, profesionalizacija, decentralizacija i merljivost, tj. efikasnost.
Neću vam to ponavljati. Sve to garantuje kvalitet, a šta je urađeno novim tekstom? Na terenu institucionalizacije nedostatak strategije i znanja doveo je do neshvatanja značaja i funkcije pojedinih centara koji su osnovani 2003. godine i želje da se smeste u jedan zavod. Kasnije se od toga, srećom, odustalo, te sada imamo dva subjekta prava van ministarstva.
Jedna nesrećna izjava je data pod pritiskom nekih političkih saradnika; dakle, ljudi iz ministarstva su rekli da oni ustupke međunarodnoj zajednici čine, odnosno ne čine zbog 10 miliona evra, već zbog 500 miliona. To je dosta indikativan zaključak. Znači, cenkamo se o ceni, sve ostalo je jasno, samo je cena problem.
Dobro, o kej, konfuzija nadležnosti je opšta posledica nerazumevanja sistema. Primera radi, eklatantno je da je program mature u nadležnosti strateškog razvoja, a treba Centra za evaluaciju; nastavnike vrednuje zavod, a ne nadzor, što bi bilo logično; standarde propisuje MPS, a to vam je Ministarstvo prosvete i sporta, a ne Centar za evaluaciju.
Procedura imenovanja prosvetnog saveta je tako komplikovana, sa kratkim rokovima, da će se ponoviti priča Radiodifuznog saveta, a ako on bude konstituisan, nema šanse da se sporazumeju i da donesu strategiju bilo koje vrste. Tako široko telo ne može biti operativno.
Na terenu profesionalizacije uvažavanje nastavnika navodno je posledica ovog teksta, što je farsa, član 118. to jasno govori - suspenzija. Suspendujete nastavnika koji nekako radi, nedovoljna procedura može voditi arbitrarnosti, a ne želim da se to dogodi.
Stručno usavršavanje je svedeno sa nivoa obaveze na nivo želje nastavnika; a šta ako on to ne želi? Kada pitate decu da li žele da uče, odgovor ćete dobiti od veoma malog broja da žele da uče, a nastavnicima se daje zakonsko pravo, uzgred, na sivu ekonomiju, jer se u jednom članu normira zabrana da daje časove deci iste škole.
Drugim rečima, daje časove deci iz druge škole, nemoj samo iz svoje, jer to je kršenje morala, a ako daješ drugoj deci, to nema problema, to je moralno.
Posebnu priču čine seminari. Na njihovom terenu pređen je put od negacije do afirmacije međunarodne saradnje.
Prva rečenica je bila - šta će nam međunarodni seminari, diktira nam međunarodna zajednica uslove rada i oblike, a poslednja rečenica je bila - mi ćemo sarađivati, nema problema, svi seminari međunarodne zajednice mogu da teku.
Isto je na terenu decentralizacije i na terenu efikasnosti, isto, neću ponavljati zbog vremena.
Ukoliko je osnovna pretpostavka da smo svi u ovoj skupštini dobronamerni, a kada je prosveta u pitanju, u to verujem, pitam se šta je uzrok ovako iracionalnog ponašanja? Ukoliko bude dozvoljeno da se malo udaljim od prosvete kao esnafa, bio bih spreman da zaključim da je to strah.
Srbija kao država živi u strahu, skučenom prostoru koji je sputava, parališe, od nje čini introvertnog agresivca, koji se sprema da svoju agresiju kao žuč izlije u sebe, među svoje žitelje, najčešće slabe, koji su pogodni da budu žrtve, koje nekažnjeno može kažnjavati, jer su naši, kada već ne može žuč izliti izvan sebe, zbog sankcija i eventualne pretnje izolacijom.
Strah je Srbiju od prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.
Od prošlosti, zato što nema dovoljno snage da se sa njom suoči, posle čega bismo imali pravo da podvučemo crtu. Zarad grešaka i grešnika prošlosti, žrtvuje se budućnost. Pravo da je opominje na prošlost, koje je za sebe preuzela međunarodna zajednica, ona ispoljava na trapav i netaktičan način, koji rađa frustraciju u narodu i unosi novu agresiju u ljusku države.
Niko nas ne razume do mi samih, toliko smo specifični da smo jedinstveni. Egoizam i egocentrizam, koji se rađa u praznom prostoru između sveta i nas, egoizam postaje naš kineski zid, usud intelektualnog i lekarsko opravdanje. Strah je od sadašnjosti, jer je svesna da nema rešenja i odgovore na pitanje pukog preživljavanja.
Pitanje ozbiljnog napretka u ovoj zemlji još niko nije postavio. Kada smo najiskreniji sami sa sobom, priznajemo da nam je potrebna pomoć sa strane, možda strani novac, ali i ne strani investitor, jer on nas ne razume, on je stranac.
Ksenofobija vlada. Nije nam potrebna ni strana organizacija, menandžment, jer on predstavlja standarde, potrebna nam je danas pomoć, kada smo svesni, potrebno nam je lečenje, ali ne i lekar, ali ćemo ga sprovesti u sopstvenoj tradicionalnoj kuhinji.
U ovoj zemlji se podvaljuje. Podvaljuje se deci, podvaljuje se roditeljima, podvaljuje se nastavnicima i, nažalost, podvaljuje se samoj državi. Državi, zato što se podvaljuje nepismenost, iracionalni troškovi lošeg školstva, nedostatak kadrova, institucija, socijalne razlike i siromaštvo, legalizacija sive ekonomije, sipa se humus na plodno tlo privatnih škola, povećavaju se, veoma brzo ćemo izgubiti utakmicu sa privatnim školama, zakonom se ne traže dodatna sredstva, a školovanja se produžuju.
(Predsedavajuća: Jedanaesti minut.)
Žao mi je, zaista, zbog vremena, želim vam sve najbolje u implementaciji ovog zakona.

Član 1. u sebi sadrži ciljeve i zadatke obrazovanja. Svaka zemlja uporedno-pravno predviđa određene ciljeve. Ono što je primetno, to je unifikacija ciljeva među svim evropskim zemljama, a ta unifikacija ciljeva je učinjena i u okviru Evropskog saveta donošenjem odluke Evropske komisije 2002 B. U poređenju sa tim ciljevima koje Evropa zadržava za sebe, naši ciljevi su nešto specifični, ali u dobroj meri se preklapaju.
Ovaj predlog sada koji je dat ide po opasnoj ivici pitanja nacije i crkve, i njihovog dodira. Ali, moram priznati, on je dosta vešto formulisan, tako da, po mom sudu, ne postoji osnov da se pred Ustavnim sudom traži intervencija zbog odvojenosti crkve i države itd.
Ali, onaj duh koji ostaje, to je ono što je predlagač pretpostavljam i želeo da učini, a to je vezivanje za naciju i tradiciju.
Ono što je problem, to je zbog te međunarodne zajednice. Pominje se nacionalna tradicija i kultura i kulture manjina. To je tačno i to je dobro, međutim, kod sastava saveta tamo mislim da se daje premalo predstavnika manjina, ali o tom-potom.
(Nataša Mićić, sa mesta: Po Poslovniku.)

Želeo bih da se na izvestan način ogradim od prethodne diskusije. Izrečena je rečenica da je međunarodna zajednica pritiskala i nas i novu vlast. Nas nije, mi smo njih pritiskali. Problem je sledeći. Vi da živite na pustom ostrvu ne možete, morate sarađivati. Sarađujte tako da vam se saradnja isplati. Isplatiće vam se saradnja ako znate za šta vam treba pomoć, a ne prihvatate njihovu pomoć jer oni možda hoće da je lociraju na pogrešno mesto.
Dakle, mi smo imali plan i njih smo ubeđivali da ulože ono što su hteli, što su izdvojili sredstava za Jugoslaviju, baš za te namene. Prema tome, nikakav pritisak međunarodne zajednice nije postojao. Zakon iz 2003. godine je autohtono donet u krugu ove zemlje.

Pitanje sastava i nacinalnog prosvetnog saveta manje - više je van kruga mog interesa u ovom momentu. Ono na šta želim da skrenem pažnju, dve trećine srednjoškolske srpske populacije, odnosno dece naše su učenici srednjih stručnih škola. Formiranjem ovog jednog saveta vi ste eliminisali ne samo onaj za koorodinaciju, nego za srednje stručno.
Taj savet je imao dosta specifičan sastav, on je u sebi imao predstavnike poslodavaca, predstavnike sindikata, naravno i ove strane stola. Bojim se da u ovom savetu koji je sada formiran i sastav nije reprezentativan da zastupa interese srednjeg stručnog obrazovanja i da će tu biti problema, a posebno s obzirom na činjenicu, u novinama sam pročitao da je neko u Ministarstvu izjavio, da srednje stručno nastavlja putem reformi, znači, moduli i tako dalje.
U tom slučaju, vama je potrebno jače telo za oslonac, mislim vama, ministarstvu, bilo kome u administraciji, i za donošenje odluka za srednje stručno. Čini mi se da ovako predložen sastav saveta nije adekvatan. Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospođo ministarka, kolege, nije prvi put da je ova moja izjava citirana. Prvi put je citirao najveći srpski patriota Kosta Čavoški, na sednici Pravnog fakulteta, sa istom namerom.
Ako se dobro analizira izjava, iz nje postaje jasno da u njoj nema ništa loše, da smo se mi trudili da pomognemo, apsolutno sa pozitivnom diskriminacijom, jednoj manjini tj. Romima. Pitam se koliko je ovo ministarstvo pokazalo truda i koliko je uspelo da pomogne Romima.
Ono što se vidi iz ove izjave gospođe ministarke, to je nažalost jedno kondenzovano zlo koje je pušteno pred publiku Srbije zahvaljujući TV kamerama. To kondenzovano zlo doći će glave onima koji trenutno vladaju.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministarka, drago mi je što ovde ima ljudi koji pamte i pamte ono što je DSS govorio, ovde, u ovoj skupštini, pre godinu dana. Tačno je ovo. Dve osnovne zamerke je DSS imao u odnosu na tadašnji zakon. Jedna je - vreme, a druga - prosvetni savet. Želeli su da bude nacionalni i da se bira u Skupštini.
Posle silnog vremena provedenog u prostorijama DSS-a, jer za razliku od sadašnjeg ministarstva, mi smo kontaktirali i komunicirali sa svima, i pokušaja da postignem širi konsenzus, dobio sam odgovor od njih da je jedino politika ta koja njih tera protiv zakona, da strateški oni nemaju velike razlike u odnosu na predloženi tekst. To istine radi, da li je nauka o obrazovanju u redovima DSS-a toliko uznapredlovala od prošle do ove godine, da je ovakva promena kursa bila, to zaista ne znam. Mislim, gospodine Jovanoviću, da se o tome radi. Hvala.

Nacionalni karakter obrazovanja se ne brani zakonom. Nacionalni karakter obrazovanja proizilazi iz plana, odnosno programa, iz opštih i posebnih osnova. To su akti koji su doneti na nivou ministarstva, a ne parlamenta.
Gospodo, da ste malo pročitali znali biste da se nacionalni karakter može i treba braniti ne u Skupštini nego u komisijama za pravljenje programa. Moja primedba ovom ministarstvu je zašto pokrivaju nekim razlozima promenu zakona, a ti razlozi se nalaze na podzakonskom nivou. Nemojmo krojiti zakon i menjati ga kada možemo nacionalni karakter, do koga nam je stalo, naći na podzakonskom nivou.
Jedini razlog nalazim u stihovima Ogdena Neša. Ogden Neš je pesnik koga je Paja Minčić prepevao i jedan stih glasi: "Za tu što pleše ja strašno sam slab, jer ima češ za svaki svrab". Vama smeta što osećate da je ovo reformski i zato se češete.

Mislim da je gospodin Stevanović zaboravio da definiše vreme do koga se radi. Mislim da je to po Poslovniku.

Repliku sam tražio zbog pominjanja mog imena od gospodina Krasića. Svi računi o utrošku novca postoje. Neću se spuštati na nivo objašnjavanja da nikakvu kuću nisam gradio, niti dograđivao, niti farbao, niti renovirao.
Ova sednica je zakazana po hitnom postupku. Dva dana otkazivana. Ovaj predlog, da se radi dok se ne završi, spušten je na nivo infantilnosti. Žamor i sukob koji se sada rađa omogućiće da ćemo se svi truditi da pobedimo one druge. O deci više niko ne misli ovde. Moram da kažem da su ovde za vreme diskusije deljeni bedževi jedne političke stranke za predsedničke izbore.
Slažem se da su predsednički izbori ozbiljna stvar, ali i zakon o obrazovanju je ozbiljna stvar i molim vas da se ova skupština ne koristi u svrhe političkog promovisanja bilo koga ovde.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege, neko je ovde rekao iz SRS-a da je prethodni režim hteo da snizi intelektualni nivo ove zemlje. Ne znam na koji način je to snižavanje intelektualnog nivoa ako se podiže nivo osnovne škole sa osam na devet godina. Sada se vraćamo u smanjenje.
Samo da vam kažem podatke. U onome što smo nekada zvali zapadna Evropa više niko nema osam godina, svi imaju devet do 12. U našem neposrednom okruženju, Crna Gora devet, Republika Srpska devet, Bugarska, Rumunija, Slovenija devet, Mađarska 12. Na osam godina sada su Albanija, a koja će to za sada ostati, i Makedonija, koja u junu pušta zakon tri plus tri plus tri – devet godina, i Hrvatska, koja će to učiniti do kraja ove godine. Dakle, mi ćemo moći da korespondiramo jedino sa albanskim školama.
A za one velike patriote, kako ćete upisivati decu iz Republike Srpske, kako ćete upisivati decu iz Crne Gore? Hajde, pošto znam da su ovde neki za nezavisnu Srbiju da to nije argument. Molim vas, ovde se prekida mogućnost horizontalne pokretljivosti đaka u odnosu na svo naše okruženje.
Ili ćemo jesti godine. To ne znam. Ali nas okoliš tera. Ne tera nas ništa drugo, uslovi nas teraju na promenu ponašanja. Mi sada od devet vraćamo na osam. Da li je to civilizacijski?