Posle ove duhovitosti, da se vratimo na posao. Meni dosta smeta jedna osobina ljudi koja je naknadno sticanje pameti, mada je bolje ikada nego nikad. To nije sporno. Godine 1992. donet je Zakon o srednjoj školi a 1996. je on izmenjen. Po mojim podacima, tada su upravo sadašnji predlagači ovog amandmana imali vlast. Istorijsko tumačenje, odnosno istorijski podaci govore da je kada je donesen zakon 1992. godine, a izmenjen 1996, postojala intencija određenih krugova da se uvede plaćanje prevoza. Dakle, upravo da izađe i da bude u skladu sa ovim predlogom. Međutim, tada je zauzeto stanovište od strane SPS-a da je srednje školovanje neobavezno školovanje i da nije na državi da finansira. To su fakti, to je istina, to vam kažem kao činjenicu.
Naravno da je ideja plemenita, tu nema spora. Problem je ograničenje našeg budžeta. Mi ćemo pokušati i pokušavamo, kroz stipendije siromašnima i izgradivši i adaptirajući domove učenika, da rešimo taj problem. Svakako, onog momenta kada se stvore budžetske mogućnosti mi ćemo preuzeti i tu obavezu na sebe. Za sada mora biti ovako kako jeste. Kažem, ideja mi se sviđa, ali na tome moramo ostati, znamo za to.

Poštovana gospođo predsedavajuća, predsedništvo, poštovani poslanici, ovaj moj izgled je posledica jedne saobraćajne nesreće i ja vam se izvinjavam zbog njega. Istovremeno, želim da se zahvalim skupštinskoj administraciji i rukovodstvu, koji su omogućili ovo što sada vidite.
Hteo bih da vam kažem da potpuno smatram legitimnim stav Radikalne stranke da ostane kod svih amandmana. To je pravo koje proizlazi iz zvanja poslanika, mada su čitava ova žurba i moj dolazak u Skupštinu diktirani našom potrebom da što pre objavimo oglas za upis u prvu godinu srednje škole. Zbog toga smo i bili primorani na ovakvu delatnost. Mogu iskreno da kažem da se nadam da svi neće deliti stav Radikalne stranke, pa neće ponavljati argumentaciju, pošto je tačno da su isti amandmani; ali, ne mogu da osporim to pravo.
Rekao bih nešto što se tiče fizičkog kažnjavanja, što je gospodin Nikolić istakao. Nažalost, mi imamo prijave da su profesori tukli đake. Jednostavno, hteli smo da kažemo nešto što se i podrazumeva. Naravno da postoji ta ustavna odredba, ali ovo je nužno sankcionisati, jer u centru Beograda je došlo do fizičkog zlostavljanja dece. Mi imamo podatke i ovo je naš pokušaj da to sprečimo.
Plašim se da će Srpska radikalna stranka svojim argumentima neopravdano nabiti kompleks više vrednosti DOS-u, jer činjenica da je bilo političkog organizovanja u školama nije posledica našeg organizovanog rada, nego posledica načina života u ovoj zemlji, koji je tadašnje rukovodstvo zemlje produkovalo. Nezadovoljstvo se prenelo svuda, pa se rasulo i po školama. Ja to tako shvatam.
Naš cilj je da ubuduće ozdravimo školu, i što se tiče političkog i drugih vidova organizovanja, i što se tiče ovog kažnjavanja đaka. Naravno da ostaje pitanje, i đaci su bezobrazni, i oni su agresivni prema profesorima. Postoji pravna odgovornost i mislimo da ćemo na taj način to da sprečimo.

Naš veliki interes je da ostane upravo vrednovanje škola. Molim poslanicu koja je govorila da sasluša, ovo je njoj direktno odgovor. Izvinjavam se. Škole je moguće meriti i to je moguće preko državne mature. Prijemni ispiti u ovoj školskoj godini su upravo korak između starog načina polaganja i nove državne mature.
Kada imate centralizovan sistem maturskog ispita onda vam na rang listi učenika, koja polazi od broja jedan i završava se brojem učenika koji su uopšte polagali taj ispit, taj prijemni ispit grupiše učenike po određenoj skali. Ako većina pripada, odnosno jedan broj pripada jednoj školi onda je jako lako postići zaključak o kvalitetu jedne škole, većem ili manjem.
Prema tome, tehnički to je jako lako izvodljivo. Drugo je pitanje - da li će ti podaci biti dostupni. Po mom mišljenju ti podaci ne bi smeli da budu javni, jer se neko dovodi u nezgodnu situaciju, neka škola, ali mislim da na prosvetnom nivou ti podaci treba da se znaju. Hvala.

Niste vi stariji čovek, nemojte.

Vlada prihvata amandman podnet od strane Srpske radikalne stranke. Što se tiče ove jezičke ispravke, da li je evangelička, a ne evangelistička, ostavljamo da se tu obavi pravno-tehnička redakcija. Mislim da je to preuzeto iz uredbe. To je sve. Hvala.

Vlada ostaje kod svog stava da se bira na godinu dana. Dilema je šta je priroda predmeta koji se naziva veronauka, da li on ide više na vaspitnu ili na obrazovnu stranu ili je mešavina ta dva sadržaja.
Bilo je razgovora i sa verskim zajednicama, i šire, da taj premet koji mi uvodimo dobije naziv: "Nauka o veri" ili "Istorija religije". Time bismo predmet obojili ili bar nazivom približili jednoj ili drugoj opciji. Takvi predlozi su unapred odbijeni. Ostao je naziv veronauka.
Zbog toga mislim i neću da tvrdim da ima prevashodno vaspitni karakter. Ali, u svakom slučaju vaspitni karakter je u srednjoj školi dovoljno zastupljen. Zbog toga bih želeo da istaknem da Vlada, sa tog stanovišta, ostaje na tome da se bira svake godine.
Izjednačavati sa filozofijom ili nečim sličnim, mislim da trenutno nemamo ni dovoljno unutrašnjih snaga da ga podignemo na taj nivo. Izvinjavam se, neću nikoga da vređam.

Ne shvatam da li poslanička grupa SPS-a shvata posledice svojih reči. To mi stvarno nije jasno; oni koji se zalažu da se veronauka ne uvede u škole, sada se odjednom zalažu da ima regularnog režima ocenjivanja. Nešto tu ima kontradiktorno. Gospodo moja, ili ste za jedno ili za drugo, mislim da se moramo opredeliti.
Drugo, postoje razni oblici učestvovanja đaka u redovnoj nastavi i nije bitno da li ulazi u prosek ili ne. Veoma često su najinteresantniji časovi koji uopšte ne moraju ulaziti u prosek, gde se dobija opšte obrazovanje.

Telegrafski odgovori na postavljena pitanja. Državni organ je dužan da propiše vrstu spreme. Nikada nije postojala sankcija, ni u jednom ranijem tekstu, pa nema razloga ni sada; to na vreme, znači do jeseni, odnosno do početka školske godine. Stepen je propisan zakonom, to svi znamo, a to je visoko obrazovanje.
Što se tiče procene da li će ili neće neko iz ateističke kuće da ide na veronauku, na to ne mogu unapred da odgovaram. Čini mi se da će se u mojoj kući to desiti, ali ni to sada još ne znam.

Kratak odgovor na postavljeno pitanje: u međuvremenu je bio donet Zakon o radu i Vlada je morala da reaguje. To je razlog. Nismo hteli ničije da krademo.

Prilikom donošenja ovog rešenja konsultovano je Upravno odeljenje Vrhovnog suda. Bilo je u praksi slučajeva upravnih sporova zbog imenovanja direktora i tu smo bili u situaciji pojave duple parnice, tzv. litispendencije, jer je raspravljanje prihvatao i opštinski sud i Vrhovni sud. U Vrhovnom sudu su jako zadovoljni ovim rešenjem, upravo jer se izbegava dupla litispendencija. Prema tome, mi smo pravnike konsultovali za ova rešenja.

Vlada prihvata.

Verovatno da važim za tolerantnog čoveka, ali moram da primetim da niskosti koje je izgovorio moj prethodnik niko u ovoj zemlji nije dužan da sluša.
Izdržaću to, mada sa dosta gorčine, a to će mi formirati stav za budućnost. Meni je žao što je do ovoga došlo. Prethodni govornik ni reč nije rekao o amandmanu u svom izlaganju i molim gospođu predsedavajuću da pokuša da vodi računa o toku ove sednice. Hvala i izvinite.

Dva od tri sindikata, i to, rekao bih, ne najveća, izjasnila su se za predlog čiji je sadržaj identičan amandmanu Socijalističke partije Srbije. Čak su iskoračili iz normalnih sindikalnih zahteva i organizovali štrajk upozorenja. Na taj štrajk upozorenja se odazvalo 10% škola u ovoj zemlji. Time su dokazali da imaju manje od 10% članova, oba; tako meni liči i sada je pitanje reprezentativnosti. Naravno, ovo nije vreme i mesto da razgovaramo o sindikatima. Ovo je samo argument sindikata koji je korišćen, pa  na to odgovaram.
Što se tiče koncepcije, mi u Ministarstvu prosvete i u Vladi Srbije smatramo da je koncepcija po kojoj i roditelji đaka učestvuju u upravljanju školom veoma aktuelna i veoma dobra koncepcija, jer otvaramo mogućnost jednoj čitavoj strukturi, jednoj društvenoj celini, koju možemo da nazovemo roditelji, da participira u radu i u upravljanju školom. Ne postoje nikakvi problemi kod tog izbora, jer će savet roditelja da na sopstvenom sastanku izabere te predstavnike, a savet roditelja čini po jedan predstavnik roditelja iz svakog odeljenja škole.
Prema toma, mi jako insistiramo na sastavu koji je tripartitno postavljen ovako kako smo ga postavili. Molio bih da poslanici ove skupštine shvate da postoje zemlje, i da ih je sve više, u kojima roditelji imaju apsolutnu prevlast u vođenju škole. Mi to nismo hteli. Iskoračili smo jedan korak, ali nismo do kraja išli, nego smo tripartitno sve socijalne grupe zainteresovane za školu angažovali. Pri tome, skrećem vam pažnju da mislim da od svih socijalnih grupa, bez obzira što zaposleni rade u toj školi, roditelji imaju najbolje namere u odnosu na školu, jer to je škola u kojoj uči njihovo dete. To je bar jasno. Oni žele najbolji kvalitet. Dakle, očekujemo da će tu lokomotivu, ako je neko vuče, vući roditelji.

Pošto imamo jednu koncepciju koju jako dosledno sprovodi jedna politička organizacija, hoću nešto da kažem kada se radi o osnovnim školama. Kada finansira osnovne škole, država ne pokazuje plemenitost niti altruizam, niti vodi biznis, ona izvršava svoju dužnost, jer osnovno obrazovanje je obavezno. Nemojte da činjenici da neko nekoga finansira pripisujemo pravo na upravljanje. To možda može na nekom drugom nivou, ali na nivou obaveznog obrazovanja, to gubi svoju težinu. Argument finansiranja ne postoji, jer država ispunjava svoju ustavnu obavezu obaveznog obrazovanja. Hvala.

Predlagač je mišljenja da je formulacija koja je uneta u Predlog zakona dovoljno sveobuhvatna da i ovo obuhvata. Međutim, druga je stvar takođe u pitanju, ovo su delatnosti van nadležnosti Ministarstva prosvete, jer ulaze u delatnosti Republičke direkcije za imovinu, tako da je to problem razgraničenja nadležnosti. Hvala.