S gospodinom Pal Šandorom smo već diskutovali,  on je  postavio pitanje Ministarstvu prosvete i dobio je pismeni odgovor na pitanje. Sporazumeli smo se da on kaže svoje mišljenje, koje je potpuno legitimno.
Dva su pitanja - privatne škole i manjinske škole.
Što se tiče privatnih škola, Vlada Republike Srbije, kao što je otvorena u svim segmentima, tako je i u školstvu otvorena. Problem je samo da širokim otvaranjem vrata privatnim školama ne dovedemo do pada kvaliteta nastave. Zbog toga su standardi koje je on pomenuo veoma bitni i na njima se radi.
Što se tiče nacionalnih manjina, skrenuo bih vam pažnju, meni je žao što to gospodin Mićunović verovatno ne zna, a tamo je u Strazburu, mi smo omnibus zakonom preneli za sada samo Vojvodini, ali imamo nameru i drugima da damo, pravo ne samo na obrazovanje na svom jeziku, već i kreiranje predmeta koji su nacionalno obojeni, kao što je, recimo, istorija ili maternji jezik, pa mislim da nema nikakvih nesporazuma na relaciji Ministarstvo prosvete - manjine, bilo koje. Hvala.

Moram priznati da strašno volim ovu naknadnu pamet. Deset godina vršite politizaciju i sada, kada ste izgubili većinu, odjednom izražavate sumnju da ćemo mi u budućnosti vršiti politizaciju. Pa, gospodo moja, prvi put je spušten nivo. Mi smo sami rekli - nećemo imenovati. Pa, nemojte sumnjati, nemojte nam prebacivati za ono što smo sigurno demokratski učinili.
Nijedan direktor nije izgubio posao od kada sam ja postavljen. To je prvo. Drugo, nijedan direktor nije smenjen a da mu nije istekao mandat ili utvrđeno je da nije zakonski dobro radio. Mi smenjujemo direktore koji su postavljeni za mog mandata kada ne sprovode zakon; odnosno, biće smenjeni. Moraju se držati zakona. Hoćete li da vam dam primere? Neću javno, u četiri oka ću vam ih dati.
Vaša sledeća primedba se odnosi na učenike; oni ne mogu da upravljaju školama, bilo kako, ali ne smemo dozvoliti da učesnici upravljaju školama. I, najzad, problem sekretara škole. Nijedan sekretar koji nema visoku stručnu spremu, što je zahtev ubuduće, neće izgubiti posao. U pripremi je podzakonski akt koji predviđa da oni pređu na administrativne poslove. Hvala.

Verovatno ima opravdanja za neke od ovih izjava, jer vi ne znate kako su amandmani išli i, prema tome, neću odgovarati naravno na sve.
Dva pitanja su meni problematična. Prvo, ne vidim nikakvo vaše pravo da sprečite ministra prosvete i njegovog pretpostavljenog da obilaze škole. To je upravo moj zadatak. S druge strane, tamo mi doživljavamo uglavnom veoma nezgodna pitanja. Nema više cenzure, sva pitanja mogu da se postavljaju i nisu mladi socijalisti u prvom redu, nego dolazi ko hoće.
Još nešto, i to je drugo na šta sam hteo da se osvrnem, tačno je da nema otvaranja na televiziji. Mi ne zovemo kamere kad bilo šta otvaramo. Tri puta ste otvarali Studentski dom u Nišu, tri puta jedan te isti dom. Vi ste dovodili TV kamere da snimaju i otvaranje vašeg frižidera. Strašno. To mi nećmo raditi.

Samo istine radi: ono što ste vi nazvali cupkanjem, to je bio prvi čas građanskog vaspitanja koji smo u osnovnoj školi imali, a ovo drugo o čemu pričate je gimnazija "Sveti Sava"; dakle, potpuno dve različite stvari.

Gospodine Ćirkoviću, i sami ste rekli da ovo nije mesto da se razgovara o ekonomiji, ali ja ću ipak da vam odgovorim na dve stvari - prvo, ono što znam da ljude boli, to je nivo primanja prosvetnih radnika. Moram vam reći da je od oktobra 2000. godine do danas učinjeno dosta.
U tom momentu prosečna plata je bila 66 maraka, a sada je 300 maraka. Porasli su i troškovi života na malo i inflacija, ali su prosvetni radnici otišli iznad troškova života na malo i inflacije, znači realno je nešto ipak preduzeto. Posledica toga je i prestanak štrajkova, kojih, hvala bogu, nema već godinu dana.
Drugo, što se tiče plata veroučitelja, adresati su bile eparhije. Problem je bio što eparhije nisu imale žiro račune ili su ih imale kod banaka koje su propale, i u toj proceduri su otvarale nove. Svima je sada izvršena uplata. Hvala.

Nekoliko stvari je ovde izrečeno zbog kojih moram da reagujem. U nekoliko stvari je čak pokazano neko pravničko neznanje; to uvažavam, jer nismo svi pravnici.
Međutim, nešto je rečeno iz usta pravnika, te moram da reagujem. Postoji mogućnost nekih disciplinskih mera jer se u ovoj sferi, u sferi škola, primenjuje Zakon o radnim odnosima u državnim organima; Zakon o radu je isključio, ali Zakon o radnim odnosima u državnim organima je ostavio tu mogućnost.
Saveti roditelja koji po jednoj od diskutantkinja ne postoje, postoje - ako je ona 15 godina upoznata sa školom, onda verovatno njeno dete 15 godina ide u osnovnu školu i tamo ne postoje, ali u srednjoj postoje. Ni jedna smena direktora nije nastupila usled političkog delovanja bilo kog direktora. Smene su nastupile posle isteka mandata.
Nešto bih hteo da kažem jednom broju poslanika koji suviše bukvalno shvataju stvari.
Te stvari shvataju bukvalno tako, čini mi se, kao da i rečenice nekih viceva shvataju bukvalno; naime, jedan vic koji se završava rečenicom - šta zna dete šta je 300 kila - ali izgleda da se ne shvata da dete ne može dići 300 kila.
Naš školski sistem mora polako da se izgradi, da prihvati apsolutno nove propise, a bez izgradnje školskog sistema, što podrazumeva i jačanje ekonomske baze, tj. položaja zaposlenih, što podrazumeva i kompjuterizaciju škole, što podrazumeva i dizanje nivoa opremljenosti van kompjutera, jer školi trebaju i žiroskopi itd, mi ne možemo doneti krovni zakon, što imamo nameru da donesemo; dakle, onaj zakon koji će obuhvatiti srednje i osnovne škole, a da škole ne propadnu pod teretom.
Ne može dete dići 300 kila.
Još nešto na kraju, ukoliko ovi predlozi budu usvojeni, mi se spremamo, imamo veći gotov tekst, da svim porodicama, svim domaćinstvima u ovoj zemlji podelimo uputstvo o izboru saveta roditelja i školskih odbora.
Dakle, veoma široka akcija u kojoj će svi biti uključeni.
Osim toga, ni jedna reforma nikada nije bila izvršena uz toliku konsultaciju zaposlenih u prosveti. Razgovori o reformi su obuhvatili apsolutno najveći broj ljudi koji je ikada obuhvaćen razgovorima u čitavom okruženju. Hvala vam.

Pošto je dosta burno počela rasprava oko člana 141. i amandmana na taj član, što je na neki način protivno intenciji predlagača zakona, mislim da je potrebno još jednom podsetiti poslanike Skupštine o tome šta je cilj ovog člana i o tome u kojoj meri je retroaktivnost ovde prisutna i najzad o tekstu člana 141, koji je usvojila Vlada i koji je sada sastavni deo zakona, a koji je predložio jedan poslanik, gospodin Predrag Stojanović. Dakle, revidiran je prethodni tekst Vlade.
Nešto što se tiče zakonodavne istorije - ovaj tekst koji je predlagač predložio inicijalno je bio, što bi mi pravnici rekli, negativno formulisan. Po tom tekstu svi izbori koji su početi po proceduri koju je predviđao Zakon iz 1998. godine, pa naovamo, automatski su potpadali pod reviziju. To je bio početni stav predlagača. Dakle, početni stav predlagača je negativna pravna formulacija, što je kao posledicu imalo da svi izbori izvršeni od 1998. godine, od stupanja na snagu zakona, pa do promene, potpadaju pod postupak revizije, automatski.
U proceduri donošenja zakona, rekao sam, obavili smo konsultacije sa pojedinim poslaničkim grupama. Između ostalih poslaničkih grupa na jednom od sastanaka bili su prisutni predstavnici Socijalističke partije Srbije. Nemojte me držati za reč, tročlana ili četvoročlana delegacija. Tada su oni predložili da iz negativne formulacija pređe u pozitivnu, dakle, da samo na inicijativu određenih lica može da se aktivira postupak revizije.
Ministarstvo koje je bilo tvorac ovog zakona smatralo je da je i to dovoljan uslov da bi se zadržao jedan kritički odnos prema proceduri zakona uvedenog 1998. godine i pristalo je na tu formulaciju. Za uzvrat predstavnici Socijalističke partije Srbije, na tom sastanku su rekli da će prihvatiti takvu formulaciju, jer im jedino član 141. Zakona bode oči. Posle toga je došao predlog gospodina Predraga Stojanovića, koji je još više pacifizirao član 141. To vam je trenutno stanje stvari.
Član 141. je pacifiziran - na inicijativu katedre (a katedra predstavlja najstručnije telo na univerzitetu, na fakultetima) ili dekana koji je zadužen da štiti zakon, ukoliko ona bude prihvaćena od članova nastavno-naučnog veća, kako na kom fakultetu, kako šta postoji, može se pristupiti postupku revizije i to bez obzira kada je izvršen izbor, ukoliko je izvršen po proceduri iz 1998. godine. Dakle, ukoliko je on izvršen bez mišljenja naučno-nastavnog veća. To je jedina intencija.
Jedina intencija je da se nastavno-naučno veće pita za nešto za šta se vekovima pitalo. Jedina je to bila intencija i nikome glava neće otpasti. Da je to tačno, ja ću vam dati neke argumente koji su pravni. Odredba člana 141. se ne nalazi u opštem delu zakona, nego u tranzitornim odredbama. Tranzitorne odredbe su vremenski ograničene i zbog toga sama sistematizacija ukazuje na privremeni karakter, ali ne zadovoljavamo se time, nego kažemo da je rok dva meseca. Ukoliko niko ne inicira u roku od dva meseca, stvar je završena. Čovek izabran po proceduri zakona iz 1998. godine ostaje u svome zvanju. Dakle, jedino ako neko inicira otvara se problem. Ako ne inicira, niko nikoga neće, hvala Bogu, dirati, jer je on za nas legitimno izabran, bez obzira što je procedura bila štura, po našem mišljenju, bez obzira na to, ako fakultet ne inicira, ništa se neće dogoditi.

Izvinjavam se, biću kratak. Izbor se može revidirati samo pro futuro, dakle svi ispiti i sve što je obavljeno ostaje na snazi, nemamo tehničkih problema i, najzad, ispituje se po konkurskim uslovima koji su postojali u momentu raspisanog konkursa. Najzad, odredba  (mislim da to niste pažljivo čitali, a ovo je sadašnji predlog zakona i čitam vam odatle) - ukoliko nastavnik i saradnik nisu u postupku preispitivanja izabrani u određeno zvanje. Dakle, ukoliko je revizija primenjena, imaju pravo da ostanu u prethodno stečenom zvanju do isteka izbornog perioda. Nikakvog radikalizma ovde nema, nikakvog revanšizma ovde nema, dajte budimo realni.

Ovog puta ću biti kraći. Dužan sam da odgovorim na nekoliko pitanja. Gospodin Toma Nikolić je pitao za rok. Rok je apsolutan i objektivan. Dakle, sve se odvija u roku od 60 dana, apsolutno je jasno.
Drugo, tačno, potpisao sam oko 80 imenovanja za redovne profesore, ali morao sam da potpišem, obavezivao me je zakon. Pre toga je procedura obavljena preko izbornog veća. Dakle, u tome je bitna razlika. Ono zbog čega sam iznosio cifre, to je da ukažem da sam za godinu dana, od onog što sam imao pravo da potpišem, potpisao 80, a u prethodnoj godini je bilo 200. Čak sam relatizovao stvar, pa sam rekao - možda je ljudima isticao rok, ali je disproporcija očigledna. Možda je neko uleteo i da nije trebalo.
Podsećam vas na primer dekana koji je 4. oktobra dobio potpis ministra, nemojte me vući za jezik molim vas, da bude redovni profesor, a prethodno je sam sebe izabrao iz zvanja vanrednog u zvanje redovnog profesora. To optužuje. Ako je sve bilo korektno, čemu razlog za strah, čemu razlog, jer odluku donosi izborno veće, koje se sastoji od profesora u zvanju koje se bira pa naviše, niko drugi.
Dakle, odluku o unapređenju ne donosi Vlada Srbije, da bi se moglo reći da može biti politizacije; ovde ne. I najzad, moram samo da vam skrenem pažnju samo kao pravnik, ne morate uzeti u obzir, ali ovaj amandman je pravno nemoguć, jer se odnosi na tekst koji je već prerađen usvajanjem amandmana Predraga Stojanovića.
(Pal Šandor, sa mesta: I svi su pravno nemogući.)

Dužan sam dva objašnjenja, jedno je - pravljena je distinkcija po pitanju primene procedure. Ako je primenjena procedura sa izbornim većem, nema nikakvih strahova da će se bilo šta desiti. A ako nije procedura ... znam, ali su mnogi dekani, svesni prolaznosti vremena, zadržali sve stare institucije, i to je veoma bitno i signalizira šta se dešavalo u svesti univerziteta i njihov odnos prema zakonu. Tako je, nažalost, to je činjenica. Moj Pravni fakultet to nije radio.
I drugo, tiče se predloga poslanika DSS. Ja sam razgovarao sa poslanicima. Zapravo, njihova intencija je korektna - preuzimanje nastavnika jeste institucija, koja može malo dovesti u sumnju potpunu opravdanost tog preuzimanja u odnosu na kvalitet nastave.
Ozbiljno ćemo razmišljati da na neki način ublažimo efekte. Zbog tehničkih razloga nije ni onda mogao biti prihvaćen, a sada je posledično i zapravo jedino logično povlačenje amandmana, ali kako god hoćete.

Kad neko dobija nešto, dužan je i da zasluži, bar na izvestan način. Pitanje je da li zakonski morate terati studente da urade nešto što je njihova obaveza. Mislim da dolazimo u apsurdnu situaciju. Osim toga, verujem da više ne postoje omiljeni studenti. Ne znam zbog čega je izrečena ta rečenica "omiljeni studenti". Uvek će, pretpostavljam, uprave fakulteta konsultovati postojeće studentske organizacije prilikom tog izbora.

Zakoni su definisani svojom temom. Svaki zakon ima svoj  sedes materije, kako reče Rodoljub. Ova tema izlazi iz okvira ovog zakona i to je razlog zbog čega to nije završeno. Mislim da se radi o jako ozbiljnom poslu kome tako treba pristupiti.

Izvinjavam se svim poslanicima ako mi se omaklo ovo što se spočitava. Nije bila frojdovska greška, bio je običan lapsus linguae. Znam ko je zakonodavno telo, nego sam se možda, sedeći ovde sa vama, saživeo malo sa vama. Ono zbog čega sam se javio, to je da intervenišem da nije nemoguće zakonsko rešenje. Zakonsko rešenje je veoma moguće, jer rektor predlaže svoj tim prorektora i svako od takmaca ulazi sa sopstvenom ekipom u izborni proces.

Na ovo drugo pitanje konkretan je odgovor, piše u zakonu, normalno je do okončanja školske godine, svi profesori idu u penziju oktobra tekuće godine, upravo kada okončaju školsku godinu.
Što se tiče drugog, rektori i prorektori se biraju kao tim, a da li će njihov izbor biti sociometrijska kategorija ili će na neki drugi način do njega doći, to nije moj problem. To je problem ljudi koji biraju, odnosno koji su takmaci za izbore.

Gospodine Stanimiroviću, zaboravili ste da smo mi već usvojili član 87. Ovo je vezan član za član 87. Ako ovaj amandman usvojimo, opet će univerzitet u poslovniku, u pravilniku da reguliše to pitanje. Ovo je potpuno normalna posledica usvajanja prethodnog člana.