Prvo, jedno objašnjenje. Vi ste, gospođo predsedavajuća, pročitali ono pošto se amandman DSS-a sastoji iz dva dela, a u jednom je identičan sa usvojenim predlogom Vlade, tako da je to greška u kucanju materijala koji je kod vas. Dva puta, da.
Drugo je ovo pitanje ko zapravo bira dekana, da li to čini veće ili savet?
DSS zauzima stanovište da i izbor mora da se završi u okviru kolektiva, odnosno da ne izlazi pred druge organe, ma kako oni bili sastavljeni, ukoliko su nešto iznad samog kolektiva, odnosno iznad izbornog veća.
Mada dilema svakako postoji, mišljenje predlagača je da na izvestan način ipak razdvojimo ove dve funkcije i da pružimo šansu da se i savet izjasni o ličnosti dekana, makar se sastav saveta u dobrom delu podudarao sa sastavom izbornog veća, a izborno veće ima tu apsolutnu vlast, jer ono predlaže kandidata savetu. Savet ne može da ide van predloga izbornog veća. Ako izborno veće ima više od jednog, onda bi eventualno moglo da se otvori pitanje da savet odlučuje, ali ako izborno veće ima samo jednog, onda je savet vezan odlukom izbornog veća.
Dakle, mi ostajemo kod negativnog stava u odnosu na predloženi amandman.

Prvo sam hteo, istine radi, da kažem jednu činjenicu: u pravu je gospodin Mihajlov kada kaže da je Miki Savićević član - jeste. Nije ga Vlada postavila, univerzitet ga je izabrao, to je bitna razlika. Vlada nikoga nije nametala.        

Mislim  da će fakulteti da određuju visinu školarine prema određenim parametrima. Studentske organizacije odnosno studenti nemaju to pitanje u svom delokrugu prava i obaveza. To je razlog zbog čega smo odbili ovaj amandman.

Nikada u životu ne postavljam ljudima pitanje - koje ste partije vi član? To mi se ne dešava, a najmanje to radim sa studentima.

Zarad našeg unutrašnjeg razumevanja, ali ne samo zbog toga, nego i zbog nekih drugih razloga, prihvatam ovaj amandman u ime Vlade.

Jedan moj profesor je znao da govori -ako me Pera brani, nešto sa mojim mišljenjem nije u redu. Došli smo u takvu situaciju da me brani neko ko dovodi u pitanje moj način razmišljanja, ali dobro. Zakon o Vladi kaže da Vlada predstavlja Republiku. Tačno je ovo što je gospodin Jovanović izneo, da nije smetalo, onda se ovde radi o pojedinačnom aktu. Kao takav, on uređuje međusobne odnose. Još na jednu stvar bih hteo da vam skrenem pažnju - Zakonodavni odbor Skupštine je kazao da to nije pravno moguće. Prema tome, postoje mnogi razlozi zaista, ali postoje i sistemski razlozi koji ne dozvoljavaju da Skupština o tome donosi odluku. Samo toliko. Hvala.

Predlog poslaničke grupe SPS-a je dat sa aspekta jedne opšte sumnjičavosti i ksenofobičnosti. Apsolutno je normalno da se sarađuje sa međunarodnim organizacijama. Pri tom, za pojam međunarodne organizacije data je definicija međunarodnim pravnim normama i postoji i konvencijski pojam.
Prema tome, niko ne može reći da je nešto za njega međunarodna organizaciija, a nešto nije. Ili jeste, ili nije. Postoji objektivan kriterijum, a sve ostalo je arbitrarnost i subjektivnost pojedinaca.
Mogu da kažem da neko za mene ne postoji, a neko postoji, ali objektivno je nešto da li egzistira ili ne. Ona delatnost koja se obavlja je delatnost iz okvira rada fakulteta. Prema tome, niko nema nameru da sa međunarodnim organizacijama pravi aerodrome ili bilo šta slično, već da drži nastavu. Hvala.

Čudi me profesor Simonović, jer smo već na Odboru za prosvetu o ovome diskutovali. Radi se o tome što je budžet vezan za ovo. Vi znate da budžet projektujemo prema nastavnim planovima i programima. Moramo imati neke parametre i to je zahtev. Već je na Odboru bilo reči.

Način finansiranja i poslovanja univerziteta, član 130. i 131, zadnji stav člana 131. - Sredstva za obavljanje delatnosti u toku jedne školske godine obezbeđuju se na osnovu godišnjeg programa rada univerziteta, odnosno fakulteta.

Dekan donosi ovu odluku u upravnom postupku. Onaj ko je kročio nogom ozbiljnije na fakultet zna da tu odluku ne donosi dekan. Tu odluku predlažu katedre koje obično pri donošenju odluke porede program onog fakulteta sa koga student dolazi sa sopstvenim programom, utvrđuju da li je  gradivo identično i donose odluku. Samo je pitanje ko će formalno-pravno doneti odluku. To je dekan, jer se on bavi zakonitošću rada fakulteta.

Ovde se radi o upravnom postupku u kojem dekan potpisuje rešenje. To bi isto bilo kao kad bi diplomu potpisivalo naučno-nastavno veće. Dajte da se mi razumemo. Dakle, ovde se legitimiše potpisom, kao stranka u nekom budućem upravnom sporu koji može da pokrene nezadovoljno lice. Ne može to da bude nastavno-naučno veće. Nastavno-naučno veće je stručni organ koji ne može da donese odluke koje su pravno, mislim, ne bi trebalo da može sve.

Nekoliko poslaničkih grupa, odnosno poslanika predložili su amandman na ovaj član. To je posledica naše stare bolesti da brojimo rokove i da poredimo uvek sa Zapadom, kažemo da tamo ima jedan rok, tamo se može jednom polagati. Ne kažem da nije tačno, ali organizacija nastave apsolutno je drugačija tamo. Tamo su moduli, tamo su tri semestra, tamo  jedan čovek drži predavanje četiri nedelje, šest nedelja ili tri nedelje intenzivno, i posle toga student odmah polaže taj ispit kod njega. Dakle, apsolutno je drugi sistem u odnosu na nas i sa tog aspekta su sistemi neuporedivi. Babe i žabe, malo je reći da je to sabiranje baba i žaba.
Tu imamo i Vladin amandman. Vlada je uvažila prigovore univerziteta koji kažu da im određeni rokovi cepaju školsku godinu. Recimo, najveće primedbe su na aprilski ispitni rok koji cepa drugi semestar tako da isključuje decu sa nastave, oni spremaju ispite i ne idu na časove. Zbog toga je naš predlog dovoljno fleksibilan, prepušteno je fakultetima da odrede te dodatne rokove. Tri su fiksirana od strane zakonodavca, a dva su prepuštena fakultetu da ih on, svaki za sebe, odredi, vodeći računa o svojoj tehnologiji. To je predlog Vlade, a za sve ostale predloge (znam da će sada da se javljaju poslanici misleći da je njihovo najbolje) kažem vam - nemojte se hvatati za Zapad, Zapad ima sasvim drugi sistem i kada dođemo do toga onda ćemo tako i da radimo.

Ovo je vezan ili posledični amandman, koji zbog Poslovnika o radu Skupštine mora sada tako da se radi, po proceduri o utvrđivanju Predloga zakona. Mi smo usvojili deo amandmana DSS, i kada smo to usvojili onda smo morali da reagujemo posledično, da napravimo pravi član, onako kako smo hteli, i zbog toga je ovaj amandman, koji je sada na dnevnom redu.
Dakle, usvojen je predlog DSS, i to je postao deo zakona, a onda smo stavili svoj vezani, posledični amandman. Problem je što je Zakonodavni odbor bio zakazan juče za 14,00 časova i otkazan zbog nedostatka kvoruma za danas, za 14,00 časova. Ne znam i ne mogu da vam savetujem, predsedavajuća, šta u ovom slučaju uraditi.

Ma nemam nikakvih razloga, niti sam se u životu dodvoravao studentima. Da je prethodni govornik bio moj student, to bi znao, nego nije bio. Tako, rekao bih sledeće - duh člana 43. stav 2. zapravo ide u korak sa ovim preciziranim predlogom DSS-a. Da budem potpuno jasan - ne možemo zaoštravati do krajnjih granica uslove studiranja i tražiti od studenata sve više i više, ukoliko se, istovremeno,  ne reformišemo i sami.
Dakle, moramo napraviti ravnotežu između prava i obaveza. Ukoliko bismo samo nametali obaveze, bez davanja prava, otišli bismo u pogrešnom smeru. Ovo nije nikakvo dodvoravanje studentima.

Plemenite su namere, ali zbog drugih rokova ne može da se prihvati amandman; a u svakom slučaju datumi se unapred znaju i može unapred da se zakaže sednica, dakle da ne bude tri dana, pošto znaju koji je datum kada su prijemni i odmah posle toga.