Namera predlagača je da, ukoliko Skupština prihvati zakon i ukoliko veronauka uđe u obrazovni sistem, to bude predmet koji će biti na istoj ravni kao i svi drugi. Kako nemamo prosvetnog savetnika za srpski i matematiku, tako nemamo ni za veronauku. Dakle, to sve radi jedna ličnost, i to je filozofija. Hvala.

U ime predlagača, pošto se ograničava samovolja ministra prosvete, prihvatam ovaj amandman.

Naša osnovna škola se sada vodi po sistemu četiri plus četiri, a to će veoma brzo da se promeni u tri plus tri plus tri, tako da ovaj razlog otpada. Sa ovakvom opcijom, ovakvim amandmanom koji je dala grupa poslanika Demokratske stranke Srbije, povećava se vezanost za jednom učinjen izbor i to se povećava na četiri godine.
Dakle, veći stepen strogosti, uslovno govoreći. Međutim, svi moji razgovori koje sam dosta često vodio, voljno ili nevoljno, sa Ministarstvom vera, sa svim crkvenim zajednicama, ukazuju da je izbor od jedne godine prihvatljiv za sve učesnike celog procesa. Vlada, nažalost, ne može prihvatiti ovaj amandman, ostaje kod svog predloga.

Očigledno je da ovde ima mnogo nerazumevanja, jer prethodnik je stalno pitao nas zašto ništa ne razumemo; ispada da stvarno ništa ne razumemo, ali neću o tome da li razumem ili ne razumem veru, to je već rečeno, ali hoću o knjigama. Shvatam da se u advokatskoj praksi često ne primenjuje Zakon o udžbenicima, ovo je Zakon o udžbenicima koji reguliše primenu udžbenika i nema nikakve veze sa zakonima o osnovnoj i srednjoj školi; prema tome, ima razumevanja, razumemo mi to.

Na zaposlene u prosveti, dakle na učitelje, nastavnike itd. ne primenjuje se Zakon o radu, već Zakon o radnim odnosima u državnim organima i ovaj amandman je nemoguće zakonski uklopiti.

Ministarstvo ima jako mnogo sluha za te probleme, naravno. Međutim, član 35. Ustava Srbije ("Službeni glasnik" 1/90): svakome je pod jednakim uslovima dostupno radno mesto i funkcija. Ovo bi bilo protežiranje i zato Zakonodavni odbor nije ni prihvatio ovaj amandman.

Gospodine Popoviću, drugi deo je prihvaćen i o tome više ne razgovaramo.
Prvi deo je problematičan. Evo, kao što postoji autonomija fakulteta, mislim da će jednom u budućnosti postojati i autonomija škola, s tim što su predizborna obećanja i sva naša delanja, i kao DOS-a, bila usmerena upravo na to.
Mislim da moramo ispoštovati volju kolektiva. Ona nije konačna. Ali, moramo pustiti kolektivu da proba da imenuje svog direktora. Zapravo se nadam da će školski odbori u najvećem broju slučajeva potvrditi odluku kolektiva.
Za one slučajeve gde se to ne dogodi, gde postoji razlika između jednog i drugog, postoji ta mogućnost da ministar ne da saglasnost.
Iskreno želim da se to nikada ne desi, ali je moguće. Prema tome, kolektivima škola, mada potpuno shvatam vašu nameru, mi moramo dati šansu da u nešto većoj meri utiču na izbor direktora škola, jer će oni sarađivati sa tim direktorom u budućnosti. To je razlog. Hvala.

Radi se o tehničkoj ispravci s obzirom na pojavu novog zakonskog teksta i Vlada je saglasna, prihvatamo ovaj amandman.

Amandman grupe poslanika DSS-a je u ovom momentu nemoguće prihvatiti, jer bi prihvatanje značilo delimično prihvatanje, jer se koncepcijski razlikuje prvi deo od ovog drugog. I samo zbog toga to treba odbiti.

Moram da se obratim jednoj poslaničkoj grupi. Nemojte zaboraviti jednu stvar: ugovor, odnosno sporazum o povlačenju vojske i policije potpisala je prethodna vlast. Ova skupština je izglasala to povlačenje. Ostavili ste učiteljice da brane srpstvo tamo. I pored te činjenice - da ste vi povukli te snage i potpisali povlačenje, nova vlast je odbranila prosvetu na Kosovu, vratila univerzitet na Kosovo, on je ušao u sastav novog univerziteta, odvija se nastava na srpskom, sve nastavnike tamo finansira.
Prema tome, natčovečanskim naporima mi smo uspeli ono što ste vi upropastili.

Upravo zato što se u velikoj meri slažem sa prethodnikom, sa gospodinom Lemajićem, tražio sam reč. Postoje problemi kurikuluma. To nije sporno. Hoću da vam kažem da smo mi u januaru mesecu imali jedno savetovanje i da je izašla "Bela knjiga". Prema tome, stretegija postoji. Ona je na veoma širokoj bazi doneta, uz konsultaciju maksimalno velikog broja ljudi - 8.500 ljudi. To je strašan broj.
Želim da vam kažem šta se sada radi, da ukratko u pet rečenica to kažem. Tri su osnovna zadatka: Prvi, jačanje škola kroz vraćanje autonomije školama; to radimo ovim zakonima; jačanje školskih odbora; jačanje saveta roditelja razvojnim planovima i projektima koje škole imaju. Razvojni planovi i projekti se već izrađuju u školama, dakle u konkretnim sredinama.
Drugi naš cilj je profesionalizacija kroz rad sa nastavnicima. Već su organizovani lanci obuke, odnosno doškolovavanje nastavnika i kroz jaku, bitnu profesionalizaciju uprave mi smo počeli da držimo kurseve direktorima škola kako da vode školu, jer moraju da budu menadžeri.
I treći je pitanje kvaliteta nastave. To je, prvi put ćemo uvesti pizza testove i shvatićemo šta je kod nas, pazite, ne loše, već šta je dobro u našem sistemu, uporedno posmatrajući. Sada ulazimo u škole sa pizza testovima, a to su međunarodni testovi. Pravimo relevantne izmene planova i programa, opremanje škola, radimo i eksterne prijemne ispite, a ovaj prijemni ispit prvi put će biti korak ka eksternim prijemnim ispitima.
Prema tome, hoću da vam kažem, veoma je mnogo konkretnih stvari koje su iz te strategije već proizašle i mi ih radimo.
Još nešto, što se vremena tiče, shvatam potrebu da se kaže stvar i da se kaže tako kao što ste vi rekli, ali pre četiri meseca smo mi uputili zakon i ni u jednom trenutku nisam hteo nikoga da optužim, znam da imate previše posla, znam da vas svakodnevno bombarduju novi dnevni redovi, ali nije baš toliko ni do Vlade.

Nastavnici imaju veoma važnu ulogu u izboru direktora u dve faze. Prva faza je izbor od strane nastavnog veća. Odluka nastavnog veća ne veže mandatom školski odbor, ali je veoma jak indikator i  pretpostavljam da će se u 80% slučajeva podudariti odluka nastavnog veća i školskog odbora. Ako se ne podudari, postoji i fino štelanje u Ministarstvu. Dakle, ni na jedan način kolektiv neće biti prikraćen.

Samo meritorno, ko ima domantnu ulogu u odnosu ministar - školski odbor, potpuno je jasno kroz odredbe o v.d. direktoru. Ako se uskrati saglasnost, v.d. direktora imenuje školski odbor i time je jasno stavljeno do znanja ko ima dominantnu ulogu.

Gospođo predsednice, predsedništvo, poštovani poslanici, žao mi je što ću ovo poslednje obraćanje da počnem ličnim obraćanjem. Žao mi je zato što znam da gospodin Garčević nema prilike da mi replicira, ali on je mene lično prozvao pitavši me da li znam kolika je u prosveti plata. Zbog te plate Vlada Srbije je uspela da dinamiku isplate plata dovede na nivo mesec za mesec, tako da više prosvetni radnici ne idu u zimskim kaputima po junske plate. Dinamika se održava i dobija se malo, tu se slažem, ali sa stalnim povećanjem. Gospodine, pre osam godina sam za svoju novogodišnju platu, koju sam dobio kao docent fakulteta, trčeći dobio dve i po marke; da sam išao sporo, dobio bih dve marke. To je problem koji je nekada postojao. Nadam se da se više nikada nećemo vratiti u to vreme.
Što se tiče mnogih primedaba, koje su se ovde čule, na brzinu reforme i mnogih podsećanja na našu decu, tačno je i svedok sam činjenice da deca dosta truda i angažovanja roditelja moraju apsorbovati da bi savladali školsko gradivo. Nije sporno da planovi i programi ištu promene. Pokušaću sada da vam prikažem spoljne manifestacije škola, onako kako školu gleda spoljni posmatrač i da vam kažem ukratko, u pet minuta, gde smo u reformskom postupku, gde je Vlada Srbije.
Spoljne manifestacije škola, dakle, kako običan čovek vidi školu su: nastavni proces, plan i program, knjige tj. udžbenici, sistem ocenjivanja, administriranje ili rukovođenje školom i opremljenost škole. To su šest spoljnih manifestacija škole. Što se tiče nastave, problem je u metodološkom pristupu. Metodološki pristup mora đaka da stavi u centar događanja i šest stotina škola se javilo na naš projekt - pilot program za promenu nastavnog sistema. U ovoj zemlji škole su spremne za prihvatanje reforme, a ubuduće neće reći da im je reforma namenjena. Dokaz tome je ovih šest stotina prijava, a što je trećina škola u Srbiji.
Planovi i programi; školske 2003/2004. počinju reforme planova i programa. Pri tome, za reformu plana jedne škole potrebno vam je osam godina, jer kada počnete od prvog razreda, dok dođete do osmog, to je osam godina. Mi ćemo prvi put u Evropi ući na četiri nivoa u reformisanje i komisije to sve već rade. Time ćemo smanjiti ciklus promene čitavog plana na tri godine, sa 12 će pasti na tri. Komisije sve rade i one su formirane.
Udžbenici se menjaju u onom momentu kada se promene planovi i programi. Sve pre toga je preuranjeno. Sistem ocenjivanja se menja uvođenjem novih kriterijuma i uvođenjem spoljnih ili eksternih matura i novih prijemnih ispita u procesu u koji smo ušli.
Administriranje; ovaj zakon nosi izmene u procesu upravljanja školama. To je već dokaz da smo pristali, odnosno da imamo nešto drugo u planu. Opremljenost je stvar o kojoj je najteže razgovarati zbog siromaštva zemlje i stanja u budžetu. Ipak, mislim da mogu sa dovoljno osnova a da ne izneverim sebe i da obećam da će do juna sledeće godine sve srednje škole imati po jednu kompjutersku laboratoriju. Dakle, 16 kompjutera će imati svaka srednja škola. Hvala. (Aplauz.)

Poštovana predsednice, predsedništvo, dame i gospodo, ove godine navršava se deset godina važenja Zakona o osnovoj i Zakona o srednjoj školi. Već sam protok vremena, u dinamičnoj materiji, može biti dovoljan razlog za zakonske intervencije. Ako se tome doda da su Ministarstvo prosvete i sporta i Vlada Srbije ovu godinu odredili kao godinu borbe protiv tri principa, za koja ocenjuje da su, do danas, bili vrhunski principi zakonske regulative za osnovnu i za srednju školu, potreba za promenama u ovoj materiji postaje još izrazitija.
Ta tri principa su: princip centralizma u odlučivanju, princip politizacije školstva i princip niske demokratičnosti. Dakle, kako je za predlagača ovo godina borbe za tri "d" - depolitizacija, decentralizacija i demokratizacija, logično se nametnula potreba i za izmenama zakona. Predlagač je potpuno svestan činjenice da ponuđene izmene ne dovode do potpuno nove zakonske regulative. Naše institucije, škole, profesori i učenici, naš sistem iziskuje i dalje fini rad na podizanju kvaliteta, koji bi, kada bude postignut, trebalo da bude krunisan jednim opštim, okvirnim, krovnim zakonom o školstvu.
Kao prethodnica tom tekstu morao bi da posluži i naš stav o tome kakvu strukturu osnovne škole hoćemo, koliko će nam trajati osnovnoškolsko i srednjoškolsko vaspitanje, te kurikularne reforme kojima će se promivisati novi sadržaji i metodi rada u školama. Odgovor na većinu pitanja već postoji u Ministarstvu prosvete i sporta, oni su poznati javnosti uglavnom u širokim crtama, ali još nije vreme za njihovo zakonsko uobličavanje, jer ne želimo da nam neko prebaci kako lomimo preko kolena i ne dozvoljavamo participativnost u donošenju odluka. Jedna profesionalna široka javna rasprava je neophodna.
Zbog toga je predlagač izabrao put u tri koraka. Prvi, ovaj koji je sada pred vama, ima za cilj da se izbori za naša tri "d", koji bi bio finaliziran novim principom školstva, njegovom profesionalizacijom. Zakonom o radnim odnosima u državnim organima, koji se primenjuje na osnovu Zakona o javnim službama, regulisalo bi se, prevashodno, pitanje radno prava i očekujemo da krajem ove godine dođe do tog drugog koraka, do usklađivanja radno pravnog statusa sa ovim zakonom.
Dalje će biti reči o pet osnovnih promena koje zakonodavnom intervenicijom postižemo. Naša borba za tri napred navedena "d" dolazi do izražaja u prvom domenu promena, u domenu upravljanja školama. Po dosadašnjoj praksi školom je rukovodio direktor, koga je postavljao ministar, i školski odbori. U imenovanju direktora, otvorene su sumnje, deo odluke mogao je da bude i politički obojen. Ovo tim pre što je, uprkos mogućoj tezi o društvenosti ministara koji su vodili prosvetu ove zemlje poslednjih 10-tak godina, teško pretpostaviti da su oni i ovlaš poznavali oko 2.000 ljudi, koliko direktora imaju imenovati. O nekom bližem uvidu u stručnost i sposobnost tih ljudi još je manje vredno govoriti. Zbog toga su naše izmene usmerene pre svega ka tom polju: odluku o izboru direktora donose, po Predlogu zakona koji je pred nama, školski odbori, a ne ministar koji samo daje saglasnost na izvršeni izbor.
Školski odbori su, pak, druga izmena i oni su tripartitno konstituisani - sastoje se od tri predstavnika lokalne vlasti (samouprave), tri predstavnika kolektiva (nastavni kadar) i tri predstavnika roditelja. Time je predlagač pokazao koje interesne društvene grupe smatra zainteresovanim za sudbinu škole. To su opštine na čijoj teritoriji se škole nalaze, kolektiv škola i roditelji čija deca pohađaju te škole. Predlagač smatra da je njihova zainteresovanost istog nivoa i značaja, te je broj njihovih predstavnika u telu koje rukovodi školama identičan.
Ovo napominjemo stoga što su u procesu donošenja zakona, a kroz amandmane, došla do izražaja još dva, rekli bismo, suprotna viđenja problema. Jedan se zalagao za natpolovičnu prevagu zaposlenih, pet predstavnika zaposlenih; u osnovi je to predlog jednog sindikata koji postoji u obrazovanju, potkrepljen štrajkom upozorenja. Drugi, nešto sofisticiraniji, zalagao se za natpolovičnu dominaciju opština. Predlagač je mišljenja da je prvi predlog samo korak udaljen od samoupravljanja, mada sindikati samoupravljanje predočavaju predlagaču. Istovremeno on dovodi do konfuzije upravljačke i radne funkcije, jer podseća, ekonomski govoreći, na insajdersku privatizaciju koja ni u našoj privredi nije dominantan vid transakcija.
Drugi predlog je, po stavu predlagača, samo korak udaljen od politizacije škole, te ga ne preferiramo. Posebno napominjemo da niko dobronameran ne može sporiti zainteresovanost roditelja za sudbinu škole u koju idu njihova deca. Iz toga sledi i njihovo pravo na upravljanje, što je veoma prisutna tendencija u modernim svetskim zakonodavstvima, negde i dominantna. Smatramo da je izraz te tendencije u broju predstavnika ovih u upravljačkom telu škole. Predlagač već sprema jedno uputstvo koje će biti dostavljeno školskoj populaciji, u nameri da informiše i edukuje zainteresovane za rad u školskim odborima.
Međutim, procedura imenovanja direktora u sebi sadrži još jednu komponentu. O imenovanju direktora prvo se izjašnjava kolektiv, dakle nastavnici. Školski odbor, istina, nije vezan odlukom kolektiva, ali je uzima u obzir. Ukoliko se odluka kolektiva i školskog odbora dijametralno razlikuju, ministar može uskratiti svoju saglasnost i tako postati arbitar koji štiti kolektiv od samovolje školskog odbora, ili obrnuto. Isto, fino podešavanje može se postići ovom saglasnošću i u slučaju potrebe za zaštitom manjinskih prava, odnosno direktora u školama koje pohađaju pre svega manjine. U oba slučaja raspisuje se novi konkurs, dakle kada interveniše ministar, a do njegovog isteka v.d. imenuje školski odbor.
Najzad, u srednje škole se uvodi savet roditelja kao novo telo koje je do sada postojalo samo u osnovnim školama i preciziraju mu se nadležnosti. Ovim je predlagač, još na jedan način, pokazao da uvažava interes roditelja za rad škola koje njihova deca pohađaju.
Zalaganje za principe depolitizacije i demokratizacije došlo je do izražaja u drugoj izmeni zakona, onoj koja se tiče zaštite grupa i pojedinaca od diskriminacije i učenika od fizičkog kažnjavanja i vređanja ličnosti. S naslonom na Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, kao i Konvenciju o pravima deteta u zakon su unete odredbe o zabrani svakog vida političkog, verskog, rasnog delanja i svakog vida zlostavljanja dece.
U Odboru za prosvetu Skupštine Srbije bilo je ideja da se dozvoli neki vid verskog delanja, ali sa obrazloženjem da proslava npr. Svetog Save ni danas nije zabranjena, većinski je stav da takva aktivnost, pa i verska, ne treba posebno biti regulisana ovim zakonom. Ovo naročito ne znači da i ubuduće neće biti moguće slaviti školsku slavu, ukoliko je škola ima. To se, istovremeno, ne suprotstavlja ni ideji o kojoj će kasnije biti reči, a to je uvođenje verske nastave, jer je ona uvedena kao obrazovno -vaspitni, a ne kao verski predmet.
Kao prilog borbi za bolju i kvalitetniju školu, za njenu profesionalizaciju, zakon predviđa odvajanje dve funkcije nadzorničke službe. Upravni nadzor je odvojen od stručno-pedagoškog, sa intencijom da prosvetni inspektori, koji vrše prvu vrstu nadzora i po pravilu su diplomirani pravnici, pređu na nivo grada i opština, a da prosvetni savetnici ostanu pri ministarstvu i da vrše stručno - pedagoški nadzor, a oni nisu pravnici i sadržina posla im je sasvim drugačija. Pri tome je koncepcija da oni iz funkcije kontrolora pređu u funkciju potpore sistema, da drže ogledne časove i tome slično. Promena njihove uloge biće ostvarena promenom podzakonskih akata, dodatnom obukom i reorganizacijom njihove službe, pre svega podmlađivanjem.
U istom je pravcu i sledeća promena, naime, gradiranje profesionalnog napredovanja zaposlenih nastavnika, tj. uvođenje novih nastavničkih zvanja, i to pedagoškog savetnika, mentora i instruktora i višeg pedagoškog savetnika. Podzakonskim aktom se napredovanje u službi neće meriti samo vremenom provedenim u njoj, već i stručnim usavršavanjem, koje je veoma aktualizirano i oživljeno u delatnosti Ministarstva. Cilj nam je da predložena zvanja dobiju i svoj ekonomski izraz, dakle da se plate nastavnika u pojedinim zvanjima razlikuju, čime utičemo i na motivisanje nastavnika za doškolovavanjem. Ide i bez reči da je to i garancija kvaliteta obrazovanja naše dece i bolje spremnosti kadrova za sutrašnje doba.
Najzad, peta i poslednja izmena usmerena je ka potrebi za demokratizacijom, koja je u uvodnoj reči napomenuta, mada ima i drugih izmena, takođe značajnih i tiče se izborne nastave, tj. kontroverznog uvođenja verske nastave i građanskog vaspitanja u obrazovni sistem. Mislim da je potrebno prethodno konstatovati da se zakoni prave za potrebe ljudi, nekome to garantuje prava, nekome to ograničava prava. Uvođenje verske nastave, iznad svega, pratila je burna rasprava koja se vodila u medijima, rasprava koja je pretila da nanovo podeli ovu zemlju, koju inače svako i svi dele onda kada im se to prohte. To je bila prva uznemiravajuća činjenica. Iznošeni su argumenti pro et contra sve jači od jačega, puno je govorničkog umeća, što je bilo dobro, ali i žuči, što je bilo loše, uneto u celu priču.
Kada je odluka doneta i predmeti uvedeni, neke od agencija ove zemlje sprovele su anketu među građanima po pitanju prihvatljivosti ovakvog rešenja.
Rezultati anketa pokazuju da narod ove zemlje većinom stoji iza i prihvata uvođenje novih predmeta. Ukoliko je to, u egzaktnom pogledu, tako, smatramo da predlagač i Vlada, kao celina, moraju odustati od ličnih afiniteta i stavova, sem u Skupštini, gde ih moraju zastupati i moraju podržavati volju građana ove zemlje. Prema tome, ne diktiraju uvođenje verske nastave u obrazovni sistem samo Univerzalna deklaracija, Evropska konvencija o zaštiti prava, završni akt Helsinške konvencije o bezbednosti i saradnji, već, iznad svega, volja stanovnika Srbije.
Istovremeno prigovor, na prvi pogled prihvatljiv, da je po Ustavu ove zemlje crkva odvojena od države, da se oboriti jednostavnom konstatacijom da verska nastava i nije uvedena kao dogma, ideologija, već kao vaspitno - obrazovni sadržaj koji ima pravo na svoje mesto u sistemu.
Isto tako, građansko vaspitanje, kao predmet, uveden je u mnoge kurikulume u Evropi i svetu i predstavlja civilizacijsku tekovinu, te smo ovim potezom naše školstvo približili savremenom pedagoškom trendu u svetu.
Za prosvetne znalce primetna je još jedna razlika između dva vida uvođenja novih predmeta u sistem. Dok su u toku prošle školske godine pomenuti predmeti bili u fakultativnom vidu, za budućnost se predlaže njihov izborni vid. Razlika je u stepenu obaveznosti, odnosno izbornosti. Za fakultativni predmet se može, ali ne mora, optirati, dok se neki od izbornih predmeta mora izabrati. To i jeste razlika. Međutim, ukoliko se zna da će u budućnosti doći do izmene pristupa predmetima, da će postojati takozvani programski kostur i veći broj izbornih predmeta, te da će svaki učenik, odnosno roditelj uticati na strukturu predmeta koje njihova deca izučavaju, razlika prestaje da ima toliku težinu. Ako se tome doda da učinjen izbor obavezuje decu godinu dana, a da svake naredne godine on može njega promeniti, gubi na značaju i eventualni prigovor pritiska, prinude.
Ključni razlog koji treba uvažiti jeste da se jedino kod izbornih predmeta mogu pravovremeno obezbediti neophodni prostorni, finansijski, kadrovski i tehnički uslovi. Za izvođenje nastave kod fakultativnih predmeta uvek postoji rizik nepredvidive promene ili pada interesovanja, što dovodi do nedostatka kvalitetnih nastavnika i nemogućnosti planiranja finansijskih potreba ili nedostatka potrebnog prostora za izvođenje nastave.
Osim načelnog uvođenja novih predmeta u sistem sadržanih u ovom zakonu, čime je otpala potreba za dosadašnjom uredbom, i neki drugi aspekti, posledice, regulisani su istim tekstom, pre svega radni odnosi i plate veroučitelja. Time smo zaokružili sistem i legalizovali dva nova predmeta u njemu.
Naravno, postoje i druge izmene koje zavređuju pažnju, kao na primer promena datuma organizovanja popravnih ispita, kao posledica novog režima prijemnih ispita, postupak razvrstavanja dece ometene u razvoju i slično. Izmene su manjeg značaja, tako da ih ovom prilikom neću pominjati.
Ideja vodilja predloženih izmena je, kao što je rečeno, borba za tri "d", finalizirana profesionalizmom. Podizanje i kontrola kvaliteta obrazovanja, što je dodatni imperativ Ministarstva prosvete i sporta, ne mogu se, nažalost, zakonom postići. Oni i pretpostavljaju i bolje ekonomske uslove u celoj zemlji, a naša je nada da ka njima idemo. Predlagač je svestan da je predloženim izmenama pokušao da postavi jedan delimično nov sistem. Na tom sistemu će i istrajati. Hvala vam.