Vlada prihvata amandman na član 145. Dakle, brišemo "roditelja učenika".

Profesore zbog visokog uvažavanja koje osećam prema vama, imam potrebu da izgovorim samo nekoliko rečenica. Vi znate da je doneta neka rezolucija u Francuskoj 7, u kafanskim prostorijama Kluba književnika i da je tu rezoluciju potpisao određeni broj ljudi, među kojima se nalazi jedna ličnost koju ću ja sada pomenuti. Njemu se izvinjavam što nije tu. Ta ličnost je profesor Aleksandar Lipukovski. Ta ličnost je potpisala rezoluciju, istovremeno je član tima za reforme.Prema tome, očigledno se radi o malo šizofrenom ponašanju čoveka koji je istovremeno i jedno i drugo.
Plašim se da na ovakav način i sa ovakvom borbom, shvatam da je vaš program izmena planova i udžbenika, a naša izmena profesora i tu ste vi u pravu. Spajaćemo koliko god možemo. Za šest meseci ćemo imati potpun plan za promenu udžbenika. Ne možemo sebi dozvoliti da uništimo nešto što je u ovoj zemlji postojalo, a to je kakva takva udžbenička podloga času, samo zarad toga što hoćemo izmenu. Pustićemo ovako da ide sistem sa udžbenicima inoviranim i popravljenim u meri u kojoj može, a za šest meseci ćemo, nadam se na bazi širokog konsenzusa, doneti neki akcioni plan za izmenu udžbenika za školsku 2004/2005.

Najpre bih konstatovao činjenicu da ne postoji nesporazum među političkim strankama o pitanju da li je promena potrebna. Očigledno je da jeste i tu smo na istom. Radi se o jednom možda ni strategijskom, jer mislim da ozbiljnih koncepcijskih razlika nema kod onih koji koncepcijski misle, već o jednoj taktičkoj razlici, dakle, razlici nižeg intenziteta.
U takvoj situaciji hteo bih da vam svima jako puno zahvalim na sugestijama koje ste nam dali. Ministarstvo se trudilo da zaista primi one amandmane koji su odgovarali a da ne poremeti koncepciju zakona i nije vodilo računa o tome s koje strane oni dolaze. To je činjenica koja proizilazi iz amandmana koje smo usvojili.
Vaše sugestije i vaša saradnja nama su bili dragoceni. Naravno, ja ću biti tu i kod glasanja i držaćemo pesnice da ovaj projekat uspe i da mi imamo novu školu i decu pripremljeniju za novi život. Hvala.

Posebno je opravdano što gospodin Budimović hoće da uključi roditelje dece sa posebnim potrebama. Problem je samo kod formulacije člana i pošto član ne mož eda se delimično usvoji, onda smo imali taj problem.
Vi ste gospodine Budimoviću smanjili broj roditelja da bi dali šansu ovima, da st eučinili ono što su drugi učinili kada su menjali sastav, povećali broj članova Saveta, onda bi to za nas bilo prihvatljivo.
U ovoj situaciji, u ovom momentu neprihvatljivo je da se smanjuje broj roditelja. Inače, ideja je potpuno plemenita i mi stojimo iza nje. Šteta što u ovom momentu ne možemo to da prihvatimo.

Posle reči predstavnika SRS, imam sigurno jedno saznanje, a to je da svi mi koji sedimo ovde, sve političke organizacije, ma kako one bile, levo ili desno, u centru, imaju isto viđenje stvari. Ne valja situacija u kojoj postoji samo ministarstvo i škola. Dakle, nešto je potrebno osnovati.
Ono što se mi ne razlikujemo, to su brojevi, da li je dva, tri, jedan, da li je ovde sedam, pet, dvanaest, nije bitno. Neke amandmane smo prihvatili, sa kojima smo odustali od dodatnih radnih tela. Verujte, ovako kako su koncipirana, ona imaju samo jedan cilj - da nam obezbede visoki profesionalizam sistema i profesionalizam kod donošenja odluka. Mi smo išli sa ovom koncepcijom. Dozvolite da probamo tu koncepciju da ostvarimo. Ako sutra bude preterano, biće neki drugi parlament, srediće se stvar. Nama se čini da je ovo prava mera. Možda će se sutra pokazati da treba devet, ne znam, ali da probamo sistem da pustimo u pogon i da vidimo kako radi.

Gospodine Mirčić, rekli ste da mi koristimo strane recepte. Pri tome ja ću slučajno da vam iz slučajnog vašeg rečnika izaberem neke reči. Rekli ste eksperiment umesto ogleda, rekli ste recept, rekli ste centar, rekli ste program, rekli ste matura, rekli ste kvalitet. Rekli ste sedam stranih reči ovako, a da niste osetili.
(Milorad Mirčić, sa mesta: Replika.)

Da odgovorim na nekoliko pitanja koja je gospođa Pop-Lazić postavila. Gde je kraj? Kraj je na broju sedam. Dakle, ovih sedam predloženih, to je za nas kraj. Hteo bih da nešto kažem, nije u pitanju eksperiment, niti eksperimentiše Vlada. Ovo je postavka stvari do kojih smo došli nekim naučnim analizama. Što se tiče sledećeg pitanja - da li predviđamo na lokalima centre, kako sam vas shvatio, odgovor je ne. Nema centara na lokalima. Sledeće pitanje, koliko zaposlenih. Ostavljanje ovog člana kojim smo otvorili mogućnost da se formiraju komisije, upravo je naš pokušaj da smanjimo broj zaposlenih, jer će na bazi ugovora sa komisijom da se privremeni i povremeni radni poslovi zaključuju, tako da centri neće biti mamutskog sastava. To je naš pokušaj racionalizacije.

Tri grupe primedaba su bile, prvo, pitanje Gordane Pop-Lazić, tri centra će proraditi do kraja ove godine, to je evaulacija, stručno obrazovanje i profesionalni razvoj nastavnika, piše u prelaznim odredbama.
Drugo, niko nema nameru da nekoga ko je završio fakultet diskvalifikuje, niti mu oduzme diplomu, to ni ne može, čak ni oni svi koji su u sistemu, bili direktori, sekretari ili nastavnici, ostaju u sistemu i niko im neće to dovoditi u pitanje. Edukacija je samo dodatni, i to ne preduslov za sticanje posla, nego kasnije za profesionalni razvoj. Ali, ako neko nekoga diskvalifikuje, to će taj čovek sam sebi učiniti, a ako psihički ili seksusalno zlostavlja decu, on hoće sebe diskvalifikovati iz kruga prosvetnih radnika, jer ne može to dvoje da radi zajedno.
Prvo jedno, pa drugo, ne znam to kako. Postoji jedan strah od oslobađanja, odnosno od skidanja ocene, brojčane ocene za prva dva razreda. Ocena će ostati, nemojte da shvatimo pogrešno stvari, samo što neće biti brojčane, a postoji jedna, vi ste sami rekli, zašto se uči - za ocenu ili za znanje, a ja mislim da je suštinski ako učimo za znanje. Dakle, da zanemarimo u toj meri ocenu, ali kompeticija će ostati, jer će ocena na drugi način dolaziti do izražaja.

Imam jednu kontradiktornost. Gospodin Radovanović iz Srpske radikalne stranke je izrekao strašnu pohvalu ministarstvu, rekavši, da svi stručni ljudi već postoje kod nas i da ne zna zašto će nam ti centri, a sada imamo ovo gospođe Pop-Lazić. Ne javljam se zbog ove opaske, nego zbog toga što prosvetni savet donosi kriterijume, dakle konkretan odgovor na pitanje je ko je prosvetni savet.

Moram da reagujem. Kada bi svi radili svoj posao, zakoni uopšte ne bi trebalo da imaju deo koji se tiče sankcija. Prema tome, ovo je jedan pokušaj održavanja sistema u stanju funkcionisanja. Član 149. zakona predviđa sankcije za neizvršavanje zadataka centara i drugih organa ovih centara. Dakle, imamo sankciju. Međutim, osim sankcije potrebno je spasiti sistem. Kako bi sistem funkcionisao, predviđena je mogućnost da Ministarstvo to uradi. Stvar je prosta ako ljudi hoće benevolentno da čitaju ...

Amandman poslanika Lemajića, Radulovića, Aleksić, Andrić, Stamenković, koji glasi - u članu 27. stav 3, znači samo stav 3. Predloga zakona briše se, prihvaćen je od strane predlagača.

Pošto vidim da može biti nekih nesporazuma, probaću da budem jako kratak. Prvo da kažem da je, kao i svaka druga politička stranka predstavljena u skupštini, i Srpska radikalna stranka dobila poziv Ministarstva i da smo mi bili spremni sva objašnjenja da vam damo. Niko nije došao, to je vaše legitimno pravo.
(Čuje se dobacivanje Nataše Jovanović, ali se ne razume.)
Za to nisam odgovoran. Ovde se radi o vežbaonicama. Dakle, ovde se radi o pokušaju da na praktičan način studenti nastavničkih fakulteta steknu prve dodire i kontakte sa đacima.
Ideja je u sledećem, da se odredi jedna škola, potpuno prosečna, ne elitna, i da se ona zapravo da univerzitetu na kome će onda studenti fizike i hemije i drugih nastavničkih fakulteta, filologije i filozofije, držati nastavu tim đacima i u tom smislu je to nastavna baza. Dakle, oni bi to radili pod mentorstvom nastavnika zaposlenih. To bi bila regularna škola gde bi se i dalje odvijala nastava, samo bi bila i nastavna baza za te studente, gde bi oni časove držali u prisustvu mentora, iskusnog profesora koji bi vodio taj čas.

Govoriću samo o članu 42, jer smo član 41. završili. Član 42. legalizuje stanje koje već postoji. Radi se o Zakonu o društvenoj brizi o deci koji fabričkim halama i sličnim dozvoljava mogućnost osnivanja predškolskih ustanova. Prvi put se postavljaju standardi, ali se radi samo o takvim ustanovama i radi se o kursevima za stručno obrazovanje. Dakle, kursevi za varioce, za šnajderke i nešto slično. Donosi ih ministar na predlog saveta za stručno obrazovanje, znači član 15. Potpuno je čista stvar, nema nikakve mogućnosti upliva stranih i bilo kojih uticaja u krus šnajderke i varioca. Naravno, savet će da predloži ministru, a osim toga Zakon o društvenoj brizi o deci dozvoljava osnivanje.

Gospodine Garčeviću, plemenito je da deci damo da upravljaju školom. Međutim, upravljanje školom znači donošenje odluka. Donošenje odluka znači ulaženje u neke pravne odnose. Ako to radi maloletno dete, dokle smo došli. Ne može maloletno dete da donese odluku i da zaključi neki ugovor. Školski odbor je zamišljen kao menadžment škole. Nemoguće je da se to prenese na dete. Dete ne može odgovornost da nosi. S tim što ima pravo da učestvuje bez donošenja odluka. Piše u zakonu.

Zapravo, dve grupacije su predložile amandman veoma slične sadržine. Jedan je bio gospođe Nataše Milojević, koji je išao samo na reprezentativne sindikate, i druge grupe Lemajić i drugi, koji je reprezentativne sindikate i predstavnike učeničkog parlamenta.
Prvo, Vlada prihvata amandman, međutim ovde se stvari podrazumevaju zato što su sednice školskog odbora otvorene. Zato mi nismo odmah išli sa takvim predlogom ali, možda je bolje da se nešto bolje podrazumeva ako se kaže da se Vlada saglašava i prihvata zapravo dva amandmana, ali u formi jednog jer je ovaj potpuniji koji je dala Demokratska stranka Srbije.