Poštovane koleginice i kolege poslanici, poštovana gospođo Čomić, posle ovako burnih replika i rasprave teško je skoncentrisati se na ono što je najvažnije i najbitnije. Neka gospoda za ovom govornicom su izrekla da se traže argumenti za ono o čemu danas razgovaramo, da se ne vodi politička rasprava. Upravo u odbrani gospođe Mićić iznošeni su uglavnom politički govori, a nije bilo govora o argumentima i prekršajima Poslovnika.
Ono što ja imam da zamerim, a mogu da kažem da nema ničega ličnog, nikad nisam bio ni kažnjen ni opomenut, nisam za to dao povoda, mislim da je to glavni razlog, a ne ono drugo. Ono što ja zameram i za šta imam argumente, to je na ono upozoravanje koje sam činio sa ove govornice, da će biti kršen i zakon i Poslovnik, ostali su gluvi i skupštinska većina i predsednica Skupštine.
Radi se o sledećem. Kod izbora guvernera Kori Udovički prekršen je Zakon koji je nešto pre toga usvojen.Član 28. tog Zakona predvideo je da neko ko je poslanik, ministar, ko obavlja drugu javnu funkciju, ne može biti kandidat za guvernera Narodne banke. To jasno piše u članu 28. Zakona o izboru guvernera Narodne banke i o Narodnoj banci Srbije. Na toj istoj sednici, posle glasanja i posle problematičnog kvoruma, da je bio problematičan nisu samo bila naša upozorenja i traženja listinga, na to da li je tog dana bilo 126 vidi se iz zapisnika i stenograma.
Ovde se jasno gospodin Rafailović izjasnio pred ovom skupštinom da on tog dana nije bio i nije glasao. Znači, bilo je 125! Molim vas, to je činjenica na koju ste ostali svi gluvi. Legitimno nije izabran guverner, pored toga što imamo primedbi i za Nedu i za dva naša poslanika itd. On je jedan ključni koji je ovde za govornicom to rekao. Svi ostali se prave gluvi na tu činjenicu. To je jasno kršenje Poslovnika i zbog toga nije usvojen zapisnik sa te sednice, jer zapisnik ne odgovara činjeničnom stanju.
Druga stvar, na toj istoj sednici, posle izbora guvernera Kori Udovički, predsednik Narodne skupštine, gospođa Nataša Mićić nam saopštava da je gospođa Kori Udovički podnela ostavku i da je ona primila ostavku od gospođe Kori Udovički, o čemu je obaveštena Vlada i obaveštena Skupština. Taj dopis je morao da stigne pre i po zakonu i po proceduri i po Poslovniku, ostavka gospođe Kori Udovički je morala da se saopšti Skupštini pre izbora i glasanja. Međutim, učinjena je proceduralna greška i povređen Poslovnik i povređen Zakon. Ja mislim da sve to stoji u ovom stenogramu sa sednice od 22. jula 2003. godine. Nemate bolji argument za zloupotrebu i Zakona i Poslovnika i svega onoga što se dešavalo tog dana u Skupštini Srbije. Ja ne bih da govorim o nekim proizvoljnim stvarima, ja sam izneo ono što stoji kao činjenica i kao dokument, o čemu postoji i zapisnik i o čemu postoji i stenogram.
Druga stvar, ovde smo mi optuženi da ne želimo da sarađujemo, da ne želimo da prihvatamo da se raspravlja o nekim stvarima koje su hitne za Srbiju, da vršimo destrukciju u ovom parlamentu. Ja vas molim da ubuduće obavestite premijera Zorana Živkovića o činjeničnom i pravom stanju. On je ovde sve nas optužio da mi nećemo da stavimo na dnevni red zakon o zaštiti živtne sredine, zakon o energetici, da nećemo da stavimo zakon o železnici.
Podsećam vas da je Zakon o sistemu zaštite životne sredine ušao u proceduru 20.05.2002. godine, da je Zakon o energetici ušao u proceduru 2.06.2003. godine, da je Zakon o železnici ušao u proceduru u ovu skupštinu 20.03.2002. godine, da je na julskoj vanrednog sednici bio osma tačka dnevnog reda, da ste ga vi povukli. Zakon o železnici ste vi povukli, jer nije stiglo da se raspravlja i nije bio završen dnevni red, vi ste povukli to sa sednice i ne možemo mi da snosimo odgovornost za to.
Aktom Vlade Republike Srbije od 10. oktobra 2003. godine povučeni su Zakon o železnici, Zakon o agenciji za strana ulaganja, Predlog zakona o sistemu zaštite životne sredine i Predlog zakona o energetici, na zahtev predsednice skupštine jer je od dana podnošenja isteklo više od 60 dana, ali nije tada u oktobru. Ako se sećate šta sam vam rekao, da su zakoni u proceduri od februara 2002. godine, od marta 2002. godine, od juna 2003. godine, 60 dana je mnogo kraći rok. U roku od 60 dana, po članu 134. Poslovnika, dužna je Vlada da povuče ako se ne stave na dnevni red ove skupštine. Ko treba da vodi računa o tome? Ko treba da vrati blagovremeno zakone? Ko treba to da radi? Normalno ne opozicija, normalno ne stranke u opoziciji, nego one stranke koje imaju vlast i koje mogu da vode.
Takođe je premijer rekao da mi nismo hteli da prihvatimo da se na dnevni red uvrste tačke kao što su: Predlog zakona o agenciji za razvoj infrastrukture lokalne samouprave, Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o porezu na fond zarada, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama. Za Zakon o agenciji i formiranju agencije za razvoj infrastrukture lokalne samouprave rečeno je da stoji 20 miliona evra i da te pare ne mogu da budu u funkciji zato što nema ovog zakona. Gospodo, taj zakon se nalazi u tački dnevnog reda pod rednim brojem šest ovog zasedanja; Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o porezu na fond zarada, koji je podnela Vlada Republike Srbije je jedanaesta tačka dnevnog reda; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama je četrnaesta tačka dnevnog reda, koji je usvojila ova skupština. Predlog koji je dala predsednica Skupštine za ovaj saziv je sadržao samo deset tačaka. Ovaj predlog dnevnog reda ima 16 tačaka i uvršćeno je šest novih tačaka.
Premijer nije pomenuo u svom izlaganju, evo ga stenogram i mogu da vam pročitam stenogram, da citiram sve, nije pomenuo, pomenuo je samo ova tri zakona da nisu na dnevnom redu zato što mi nismo hteli da ih izglasamo. Ne znam da li je razumeo ili nije, ali je trebalo da bude obavešten. Nemojte da ga dovodite u zabludu, nema smisla da premijera dovodite u zabludu ne rekavši mu šta je sve usvojeno i šta je na dnevnom redu.
To su neki od argumenata koji su dovoljni da se u postupanju u ovoj skupštini želi da prebaci lopta na drugoga, da se okrivi onaj ko za to nije kriv, a da se namerno izbegnu činjenice i fakta zbog čega se u ovoj skupštini radi na ovaj način i na ovakav način donose odluke. Ja razumem da skupštinska većina može da donese odluku da je danas petak, ali nije, danas je još uvek četvrtak. Mnogo puta smo doveli u zabludu skupštinskom većinom predsednicu Skupštine, tako što ste joj vi pružili, gospodo, i gospođe, podršku koja joj je omogućila da se oseća suverenom da može da donosi odluke kakve ona hoće, jer za to ima od vas pokriće i vi ste najodgovorniji zato što je gospođa Nataša Mićić činila ove greške o kojima sam ja govorio.

Poštovane koleginice i kolege, ima vreme koje određuje Zeldžo Hurić. Prema tome, neću vas dugo uznemiravati, niti oduzimati vaše vreme. Nisam kriv što ste vi tražili da se rasprava produži i da raspravljamo do mile volje i do kraja.
Moje primedbe su principijelne prirode, pa bih rekao sada na šta se odnose.
Prošli put, kod rasprave o Radiodifuznom savetu, upozoravao sam ovde na proceuduru. Upozoravao sam ovu skupštinu i one koji su to hteli da čuju na to da ćemo učiniti grešku samim tim što niste hteli da odložite sve to za 30 dana, kako bi podaci o kandidatima bili prisutni u javnosti 30 dana, što je bila zakonska obaveza.
Ovog puta činimo ono što smo učinili prošli put, ne na isti način, ali na sličan. Ovog puta smo doneli Zakon o Narodnoj banci Srbije, sa razlogom koji me uverava da je taj zakon donet samo da bi se smenio aktuelni guverner Dinkić i na njegovo mesto kandidovali razni kandidati, pa pošto su razni odustali, ostao je jedini kandidat - gospođa Kori Udovički, protiv koje apsolutno nemam ništa. Ali, imam protiv načina na koji se ovaj guverner bira.
Članom 28. Zakona jasno je rečeno ko može, a ko ne može da bude guverner Narodne banke. Razumeo bih da je gospođa Kori Udovički podnela ostavku, da je ova skupština danas, pre nego što je krenula sa raspravom, konstatovala tu ostavku, onda gospođa Kori više ne bi bila ministar, čak i pored tumačenja da dok se ne izabere novi ministar, stari odnosno dosadašnji ministar obavlja tu funkciju. Ali, njena funkcija bi prestala samim momentom konstatacije ostavke. Ovako ulazimo, kako bi to rekao moj kolega Hrane Perić, u rinjalo.
Mi ćemo izabrati aktuelnog ministra, ako ga izaberemo, ukoliko se obezbedi skupštinska većina i bude izabran onako kako je to zakonodavac i hteo, sa više od polovine prisutnih poslanika, a ne kako se amandmanima predlagalo da to bude 126 poslanika "za", odnosno na način kako se bira Vlada. Po mom mišljenju, to je bilo korektno.
Očigledno je da se unapred znalo da je to problem. Zbog toga i vidim razloge zbog kojih gospođa Kori nije podnela ostavku na mesto ministra rudarstva i energetike. Ukoliko danas ne bude izabrana za guvernera, biće ministar. Može da ostane da bude ministar. Ali, da je podnela ostavku na mesto ministra, a da ne bude izabrana za guvernera, niti bi bila ministar, niti bi bila guverner. Ostao bi Mlađan Dinkić kao guverner, jer njega nismo razrešili. Zaboravili smo na tu činjenicu da prethodnog guvernera treba da razrešimo, sa obrazloženjem da ga ova skupština nije birala nego ga je birala ona skupština, skupština koja više ne postoji. Zakonima koji su doneti regulisano je čije su to ingerencije i nadležnosti. To je nadležnost ove skupštine. Prema tome, tako treba i da se ponašamo.
Primetio sam da je zamenjen jedan član Saveta, sasvim je normalno, jer onaj prethodni ne ispunjava uslove. Onaj ko je to predlagao trebalo je ranije to da vidi, ako je hteo pažljivo da čita i da vidi kada je čovek rođen.
Međutim, u novom, izmenjenom predlogu došao je mlad čovek, svaka mu čast, koji treba da radi taj posao, ukoliko ga danas izaberemo. Ali, zaboravili smo da je još jedan član napunio 64 godine, da se bira na rok od tri godine, ako sam dobro iz ovog predloga shvatio. Ako sam pogrešio, demantujte me. Taj član će iduće godine napuniti 65 godina života i prestaće mu ovaj uslov.
Znači, biramo još jednog čoveka koji ulazi u problem. O tome nismo vodili računa. To nismo gledali. Za divno čudo, gospodin o kome govorim svoju biografiju je potpisao 18. juna 2003. godine, pre nego što je počela procedura, pre nego što je Zakon ušao u proceduru, pre nego što smo znali da ćemo birati guvernera. Proverite, piše "18.06.2003.godine", to je potpisana biografija koja je i kandidatura za ovo mesto. Prema tome, ako je greška, ako to treba da bude jul, a ne jun, neka se to ispravi i neka tako piše i nadalje. Hvala.
Samo bih želeo još nešto da kažem, da nemam moralno pravo da glasam za Kori Udovički, jer sam rudarima potpisao predlog za njenu ostavku.
(Leila Ruždić-Trifunović, sa mesta: Dobro, tamo je ostavka, a ovde se radi o izboru za guvernera.)

Poštovane koleginice i kolege, evo već nekoliko amandmana kako se vodi rasprava oko potrebe ili neophodnosti uvođenja zamenika guvernera umesto viceguvernera. Ovi amandmanima koje sam podneo zajedno sa kolegom Milanom Jankovićem, a u ime SPS-a, upravo želimo da taj set, počev od amandmana na član 13, 19. i 20, usaglasimo i sa ostalim članovima ovog zakona, koji ne predviđaju takvu mogućnost da se pored guvernera bira i zamenik guvernera.
Mislim da je ovo greška, guverner treba da ima zamenika, ljudi mogu da dođu u različite situacije da ne mogu da obavljaju svoju funkciju. Ovde je članom 20. predviđeno da guverner na početku svog mandata imenuje viceguvernera koji ga zamenjuje. Ali, to nije ista težina i nije ista stvar da njega zamenjuje viceguverner koga će birati Savet, a mi smo ovde predlagali da zamenika guvernera bira ova skupština, po istoj proceduri kao što se bira guverner.
Samim tim smatramo da taj koji ga zamenjuje mora da ima sličnu ili istu specifičnu težinu kao guverner. Ne govorim personalno. Mislim da ovo ništa ne boli, ništa ne smeta, dovešće u sklad i guvernera i njegovog zamenika, i nema potrebe da on posebno imenuje jednog od svojih viceguvernera da ga zamenjuje. Samim tim i taj koga on imenuje je direktno pod njegovom voljom, željom ili naklonošću. Ovde se organ koji bira guvernera izjašnjava, predlaže i bira zamenika guvernera.
Mislimo da ne postoji ni jedan valjan razlog da se ovo ne usaglasi. Zakonodavni odbor je već rekao, ako imamo već četiri ili pet, ili tri ili četiri viceguvernera, zašto nemamo guvernera, zamenika guvernera i tri viceguvernera? Mislimo da to potpuno ne remeti, a daje jednu sigurnost i obezbeđuje da ova skupština ima ingerencije i nad guvernerom i nad zamenikom guvernera. Ako je ne daj bože guverner sprečen da duže vremena ne može da vrši svoju funkciju, to bi vršio viceguverner, koga u ovom slučaju ne bi birala ova skupština.
Ako se izabere neka mlada žena, pod uslovom da ima pravo na odsustvo zbog trudnoće, porođaja i drugih stvari, i šta mi onda da radimo. Mora taj viceguverner da se pozabavi malo duže kao viceguverner, umesto da imamo zamenike guvernera koji to može da radi i obavlja na kvalitetan način. Nisam rekao da to mogu da budu dva.

Poštovane kolege i koleginice poslanici, kao što smo čuli, u ime poslaničke grupe SPS-a podneli smo amandman na član 78. Podsetiću da član 78. govori od čega se sastoji kapital Narodne banke Srbije, od osnovnog kapitala i posebnih rezervi, minimalni osnovni kapital Narodne banke Srbije iznosi 10 milijardi dinara i formira se iz viška prihoda nad rashodima Narodne banke Srbije. Posebne rezerve formiraju se u visini od 20% ostvarenog viška prihoda nad rashodima Narodne banke Srbije, a najviše u iznosu do vrednosti osnovnog kapitala Narodne banke. U stavu 4. preostali iznos viška prihoda nad rashodima, umanjen za iznos realizovanih prihoda, a posle izdvajanja za posebne rezerve, čini prihod Republike Srbije.
U ovom stavu 4. mi imamo amandman, gde predlažemo da se stav 4. člana 78. menja i glasi: "Preostali iznos viška prihoda nad rashodima, posle izdvajanja za posebne rezerve, čini prihod budžeta Republike Srbije". Naše obrazloženje za ovakvu izmenu jeste da je nelogičan predlog Vlade da se iznos viška prihoda koji se uplaćuje budžetu Republike Srbije umanjuje za iznos nerealizovanih prihoda, te zbog toga rešenje koje predlažemo amandmanom treba prihvatiti kao celishodnije i korisnije za budžet Republike Srbije.
Mislim da neka šira elaboracija i objašnjenje nisu naročito potrebni. Meni je jedino žao što ovde čitavog dana nema ni ministra, a ni one lepe dame za koju sam pitao juče, što mi je još više žao. Nema ko da nas čuje. Ne znam da li će iko pročitati ovaj stenogram. Jedino je tu gospodin Mitrović, koji pomno prati sve ovo, i nikoga više nema. Nema ni predsednika jednog odbora, predsednika drugog odbora, nema šefova grupe, nas ovde malo je ostalo da razmatramo ovo pitanje.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, prvo, ne znam da li će gospodin ministar, odnosno predlagač da čita stenogram sa ove sednice i da vidi šta to mi predlažemo, pošto ga danas nema. Inače, danas je zakazano i nekoliko odbora koji počinju u ovo vreme, a neki su već počeli, neki treba da počnu u 12,00 sati. Mislim da to nije korektno, da mi ovde, zbog toga  što su ljudi otišli na te sednice, ne možemo da vodimo raspravu u načelu, već smo  na brzinu skratili i ovu raspravu. No, da ne izgubim i ovo malo vremena što je preostalo.
U ime SPS-a podneo sam amandman na član 4, gde u stavu 1. predlažem da se procenata 0,15 zameni procentom 0,50, a procenat 0,1 zameni procentom 0,30. U istom članu predlažemo da se stav 2. menja i da glasi: "Sredstva iz stava 1. ovog člana raspoređuju se političkim strankama na osnovu dobijenih glasova i na osnovu toga osvojenih mandata".
Mi ovim amandmanom želimo da, na neki način, pomirimo ovo što je predlagano sa različitih strana u parlamentu i od različitih političkih grupa, gde se predlaže jedan ili drugi metod. Mi želimo da ovim našim amandmanom utvrdimo da se sredstva mogu podeliti na osnovu snage u biračkom telu, odnosno na osnovu broja glasova, a samim tim i osvojenih mandata, bilo da se radi o proporcionalnom ili o većinskom sistemu. Evidentno je koliko je koji odbornik i koliko je koji poslanik, biran po proporcionalnom ili po većinskom sistemu, dobio glasova.
Ovakva uniformnost u predlaganju ili, kako je ovde rečeno, ima jedan problem i sa koalicijom. Kako će DOS na osnovu dobijenih glasova sada da podeli svojim članicama novac iz sredstava dobijenih za finansiranje političkih partija? Na koji način će da utvrdi koliko je koja stranka u tome, sada isparcelisanom, DOS-u, osvojila mandata? Da li će neko da zna koliko je, recimo, Socijaldemokratija osvojila mandata i koliko su osvojile mandata ove fantomske poslaničke grupe? Na osnovu kojih kriterijuma će se utvrditi njihova validnost, da li samo na osnovu toga što su oni ovde pobrojani i ima ih na broju, a ne znamo šta stoji iza njih kao biračko telo.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, nemam nameru da repliciram Žarku, pošto je Žarko predstavljen ovde kao Žarko Korać, a ne Žarko Obradović. Mogao bih Žarku Koraću, a Žarku nemam po Poslovniku pravo, pošto pripadamo istoj poslaničkoj grupi.
Žarko je ovde pomenuo da sam bio jedan od ređih koji je, ne osporavao pravo, ne osporavao izbor kandidata, nego ukazivao na probleme procedure. Činjenica je da sam tada i na samom Odboru za kulturu upravo upozorovao, ne zbog samog personalnog pitanja, ne zbog toga ko će biti izabran. Nikada nisam govorio o tome da li je ovaj podoban ili nije, da li ima ovaj problem ili onaj problem. Govorio sam o tome da je zakon predvideo da svaki kandidat mora biti na pogodan način, kako je to u skladu sa Zakonom o radiodifuziji, javno oglašen.
Nema tu dileme - javno oglašavanje kandidata ima za cilj da se na tog kandidata mogu staviti primedbe, a upravo u skladu sa zakonom. Zna se koje to primedbe mogu da budu, ako nisu iznete. Zakon je tačno definisao ko može, ko ne može da bude, ko se preporučuje da bude, a ko ni po kom osnovu ne može da bude član Radiodifuznog saveta.
To je najviši organ, to je organ koji ima najveću vlast u ovoj zemlji. To je strašna vlast. On raspolaže frekvencijama, raspolaže prirodnim bogatstvom ove zemlje, ima fantastičan uticaj. Njegovo nefunkcionisanje, nefunkcionisanje ovog zakona i neprimenjivanje ovog zakona, to je poblem, pa se slažem sa kolegama koji su istakli da upravo o primeni ovog zakona treba da razgovaramo danas, a ne o personalnim pitanjima. Personalna pitanja su proizašla zbog različite primene ili neprimenjivanja ovog zakona. Jedna posledica toga jeste i ova proceduralna greška i ovi proceduralni problemi koji se sad javljaju kao osnov. Podsetiću da je zakon pre godinu dana donet u ovoj skupštini, da je do kraja godine trebalo da se izvrši sve ovo predviđeno ovim zakonom: izabere Radiodifuzni savet, izabere upravni odbor javnog servisa, odnosno RTS-a 1 i RTS Novi Sad, pošto smo razdvojili na dve organizacione jedinice bivši RT Srbije. Taj upravni odbor treba da izabere ovaj radiodifuzni savet. On ga do dana današnjeg nije izabrao. Od 1. januara je trebalo da se krene sa pretplatom, sa finansiranjem javnog servisa i kad se tiče Vojvodine i kad se tiče centralnog dela Srbije. Prema tome, ništa od tih poslova nije završeno.
Mi ovde imamo problem, iako imamo skupštinsku odluku da se vrše direktni prenosi, mi ih danas nemamo, jer se ne zna s kim treba da razgovaramo. Da li je RTS javni servis, da li je samostalna ili je vladina organizacija ili ove skupštine, jer se finansira iz budžeta? On nema pretplatu, nema način, nema izvorno finansiranje, sem finansiranja od komercijalnih poslova, reklama itd. To je jedan takođe vrlo važan problem o kome mi ne želimo da razgovaramo, nego pričamo ovu drugu priču.
Da podsetim na ono što je bila naša obaveza. Naša obaveza je bila, kad smo razgovarali o ovim kandidatima, da budu javno oglašeni, da prođe 30 dana i da se posle toga izjasni Skupština. Ovde sam tražio, pošto je prošlo nekih 10, 15 dana, da se to odloži. Nije nikakva hitnost u pitanju i nije tako strašno da mi ispoštujemo proceduru i da prođe 30 dana. Znate šta ste mi odgovorili? Ovde se svi sole pepelom po glavi - znate šta, mi smo pogrešili. Imam utisak da ćemo jednog momenta da postanemo Pompeja, da nećemo da se vidimo od pepela ovde.
Ljudi moji, tad ste rekli da je to opšti interes, da je javni interes i da to moramo da uradimo, da je to od neprocenjivog značaja. Slažem se da je od neprocenjivog značaja, ali smo sad došli u situaciju da posle svega toga sednemo ovde i pričamo i, kao što sam rekao, posipamo se pepelom svi redom. Nismo mi krivi, nismo znali, nismo bili upozoreni. Nije tačno. Upozorena je dva puta ova skupština, dva puta sam je lično upozorio. Ne mislim da sam ovde najpametniji ili retko pametan.
Prema tome, upozorovao sam na poštovanje zakona. Nije ovo prvi put da ova skupština ne poštuje svoje odluke. Ova skupština je donela Zakon o radiodifuziji i treba da donese odluku o tome da poštuje zakon. Taj zakon smo doneli pre godinu dana. Jasne su njegove odredbe, mada ima i nekih stvari na koje sam upozoravao, da su u nesaglasju rokovi - 30 dana, pa 60 dana, pa 90 dana. To sve odlaže kvalitetnu primenu ovog zakona. Tada smo imali amandmane da se ti rokovi usaglase, da budu saglasni jedni sa drugima, da nema ove pravne procedure i zavrzlame oko sprovođenja ovog zakona. Niste prihvatili tad odlukom svoje većine. Imate pravo na to. Nije ništa sporno, ali smo opet došli u situaciju da se sad sukobljavamo sa svim tim stvarima.
Jedna od najbitnijih stvari - mi ovde pričamo o problemu Cekić, o problemu Radenović, problemu drugom ili trećem. Zaboravili smo da se po zakonu tačno zna procedura na koji način se vrši razrešenje. Ovakav način nije upodobljen sa zakonom. Mi ćemo ponovo da uđemo u problem da na nezakonit način donosimo novu odluku. Onu ranije smo doneli na nezakonit način i sada ćemo ponovo da uđemo u taj posao da na nezakonit način donesemo i ovu odluku, ako se odlučimo da se bavimo razrešenjem ovih ljudi za koje se ovde iznosi primedba i podnet predlog odluke; odluke imaju manjkavosti, nemaju dobro obrazloženje, čije je obrazloženje - može da bude, ali ne mora da znači.
Podsetiću vas da je članom 29. predviđeno da Skupština može, na predlog Saveta ili na predlog najmanje 20 narodnih poslanika, razrešiti člana Saveta u sledećim slučajevima: "Ako je zbog bolesti, na osnovu nalaza nadležne zdravstvene ustanove, nesposoban za obavljanje dužnosti člana Saveta u periodu dužem od šest meseci". Mi nemamo nalaz nijedne zdravstvene ustanove kad se tiče ovih ljudi.
"Ako se utvrdi da je pri podnošenju predloga naveo o sebi neistinite podatke ili je propustio da navede podatke o okolnostima iz člana 25. ovog zakona". U ovom slučaju nije, kad se tiče ove dvojice. Diskutabilno je šta je kad se tiče gospodina Radenovića. Da vas podsetim, gospodin Radenović je predložen od strane ove osmorice članova Radiodifuznog saveta i oni su vlasni da o toj stvari raspravljaju.
"Ako bez osnovanog razloga propusti ili odbije da obavlja dužnost člana Saveta u periodu od najmanje tri meseca neprekidno ili u periodu od 12 meseci, u kome najmanje šest meseci ne obavlja svoju dužnost. Odluka o razrešenju može biti doneta samo na osnovu obrazloženog predloga, posle sprovedenog postupka u kome su utvrđene sve relevantne okolnosti i u kome je članu Saveta protiv koga je pokrenut postupak omogućeno da se izjasni o ovim okolnostima. Razlog za razrešenje člana Saveta ne može biti političko ili drugo uverenje, odnosno članstvo u političkoj organizaciji. Odluka o razrešenju člana Saveta smatra se usvojenom ako je za nju glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika". Znači, po istoj proceduri - 126 treba da se izjasni u ovom slučaju i u kontrastvari. To je ono što je jedino moguće uraditi.
Mislim da mi ovde radimo posao koji nije uopšte u saglasju sa ovim članom zakona. Mi ćemo opet uraditi ono što smo uradili i prošli put - doneti nezakonitu odluku, bilo kako da se izjasnimo. Najzakonitija je odluka da se odustane od ove rasprave i da, ako treba neko da se razreši, da se nađu valjani razlozi za razrešenje, a ovaj predlog povuče iz procedure. Mislimo da je to najelegantnije rešenje da se izvučemo iz ove situacije. No, vi ste vlasni da odlučujete, pa možete da odlučite i ovako i onako.
Inače smo i na malo prek način ušli u samu proceduru podnošenja ovog zahteva da se održi sednica i stavljanja ovog problema na dnevni red. Prvo, od onog da smo mi na Odbor za kulturu zaključili, ne jednoglasno, nego većinom glasova, da se raspravlja o primeni Zakona o radiodifuziji.
Tvrdim da je godinu dana prošlo za pet ili šest dana, otkako smo doneli Zakon, a 27. jula je stupio na snagu. Godinu dana mi nismo primenili ni jedno slovo iz ovog zakona o radiodifuziji. Godinu ravno. Zašto, pitam vas, većinu. Zašto, pitam Vladu. Zašto, pitam nadležne i odgovorne ljude.
Ovde je jedini čovek, koji može da se razreši po ovom članu koji sam citirao, gospodin Vodinelić. Gospodin Vodinelić je prikrio činjenicu da njegova bliska rođaka radi u Radio-televiziji i to je valjan razlog ne da on podnese ostavku, nego da se stavi u proceduru to njegovo prikrivanje, o tome odluči savet, donese dokument o tome, dostavi ovoj skupštini i ova skupština se izjasni a konto toga i sigurno je i razreši gospodina, jer je u suprotnosti sa zakonom. Prikrio je tu činjenicu.
Ovde se postavlja pitanje da li je Radenović prikrio činjenicu samim tim što je rekao da je pravnik, pa nije pravnik na kraju. Ne znam stvarno da li jeste ili nije, da li ima validnu dokumentaciju ili nema, ali ovde se radi o doktoru prava, o profesoru i on ne zna zakon, ne zna da ga ovo sprečava. Koji je njegov stepen odgovornosti? Doduše, mi imamo profesore Pravnog fakulteta koji su u pravnoj i činjeničnoj zabludi često, ali evo vidimo da imamo i treći primer o toj pravnoj i činjeničnoj zabludi.
Očigledno je da je gospodin Vodinelić bio u pravnoj i u činjeničnoj zabludi. Nije znao da pročita zakon, nije znao da kao član Saveta za radiodifuziju ima smetnje da obavlja tu svoju dužnost. Ne znam šta treba da radimo, da li da se ponovo upiše ili da polaže taj ispit koji je trebalo da položi ili nije bio na tom času. Ne mogu da se odlučim.Možda i nije obavešten, ko zna.
Ovde smo se zabrinuli nad sudbinom RTS-a. Malopre sam govorio o tome. Ono što je najvažnije i o čemu ova skupština treba da raspravlja to je upravo pitanje RTS-a i sprovođenje zakona oko RTS-a. Da li hoćemo da se RTS dovede do te mere, da se do te mere degradira, da se do te mere uništi, da će onda biti svejedno ko će i kako preuzeti, a on jedini ima frekvenciju. Njemu Radiodifuzni savet ne treba.
Samim zakonom njemu je dodeljena frekvencija i to na tri frekventna područja. To je ogromno bogatstvo. Mi smo ga ostavili van i godinu dana se ne zna ko upravlja RTS-om, mimo ovog zakona, mimo svih propisa, mimo svega. Ne znamo ni ko je direktor. Direktor je bio na jednoj sesiji i pričali smo oko toga kada smo razgovarali o direktnom TV prenosu. Tada smo imali zaključak Odbora za kulturu da se nastavi sa TV prenosima i imamo od izuzetnog značaja zakon i značajnu stvar, a radimo u tami, van javnosti, van očiju javnosti, iako smo imali zaključak Odbora za kulturu da se nastavi da se primenjuje odluka Skupštine. Niko to nije stavio na dnevni red ove skupštine, a sada stavljamo na dnevni red ovo što je, po meni, očigledno postalo nesporno zbog toga što nemamo ni jedan validan razlog, nijedno utemeljenje u ovom zakonu da se vratimo nazad u proceduru, da se izjasnimo o tome da smo se prošli put loše izjasnili.
Neko je pomenuo ovde izbor sudija. Mi ako napravimo takav mehanizam u ovoj skupštini onda ćemo da dovedemo u pitanje svaku odluku koju donosimo, svaki zakon koji donosimo. Mi ćemo retroaktivno moći da raspravljamo o nekim sudijama koje smo izabrali juče, o tužiocu, o Vladi, o ministrima. Za sve to mora d apostoji zakonska procedura. Slažem se da možemo da razgovaramo o Vladi, o ministrima, ali po određenoj proceduri. Onda nema pravne stabilnosti, nema nikakve stabilnosti i ova skupština će da se pretvori u glasanje većine.
Neko tu reče da treba da se stane na loptu. Slažem se samo ako je četvrtasta, jer je vrlo rizično stajati na okruglu loptu. Ova skupština može da donese odluku da je lopta četvrtasta, jer ima većinu da donese takvu odluku. Takvu četvrtastu odluku smo doneli prošli put, a sada hoćemo takvu četvrtastu odluku da donesemo danas.
Mislim da sam dosta argumentacije dao, da ovo treba da se povuče iz procedure i da se izvrši dopuna. Na Odboru za kulturu sam predložio da se uputi ovlašćenim predlagačima, a još nismo dobili ostavke. Ovde jasno u zakonu piše da je onaj ko podnosi ostavku dužan da to dostavi Skupštini Srbije. Da li je Vodinelić dostavio, da li je gospođa Milivojević dostavila. Mi je nismo dobili i mi poslanici hoćemo da čujemo od vas da li su oni dostavili svoje ostavke.
Ako su dostavili da li je to dato, jer je ostavka lični čin i o njoj nema potrebe da se raspravlja, s tim što sam napravio digresiju i mislim da o Vodinelićevoj ne treba da se raspravlja, nego treba da se razreši, jer je nezakonito izabran i to je činjenica, a da se stavi u proceduru da imamo dva člana Radiodifuznog saveta na dnevnom redu u ovoj skupštini. Ako čekamo i tu rok od tri meseca, koji je maksimalno dug, onda ćemo verovatno u nekoj drugoj skupštini birati ostale članove Radiodifuznog saveta.

Poštovane koleginice i kolege, kao što je gospođa predsedavajuća rekla, Marko Ćulibrk i ja smo u ime naše poslaničke grupe SPS - Slobodan Milošević, podneli amandman na član 2. sa predlogom da se briše stav 3. i stav 4.

Podsetiću da je u članu 26. ranijeg Zakona, a sada Predloga u članu 2. stav 2. predloženo da se menja i da glasi: "PIB je jedinstven i jedini broj fizičkog lica, preduzetnika i pravnog lica za sve javne prihode i zadržava se do prestanka statusa poreskog obveznika.

Posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi: Ako poreski obveznik ne prijavi sve kasnije izmene podataka u prijavi za registraciju, odnosno ne podnese dokumentaciju i pruži informacije koje zahteva Poreska uprava u roku od pet dana od dana nastanka izmene podataka, odnosno dana prijema zahteva za dostavljanje dokumentacije i informacija, Poreska uprava rešenjem oduzima poreskom obvezniku dodeljeni PIB do ispunjenja obaveze iz člana 25. tač. 1) i 3) ovog zakona, a primerak rešenja dostavlja banci.

Dosadašnji st. 4. i 5. postaju st. 5. i 6." - normalno, pošto se ubacuje nov stav.

Kolega Ćulibrk i ja smo predložili da se u članu 2. stavovi 3. i 4. brišu. Znači, ova dva citirana člana predlažemo da se brišu, uz obrazloženje da je predlaganjem ovog novog stava 3. kojim se poreskom obvezniku oduzima dodeljeni PIB, u suprotnosti sa, kako je već nekoliko puta navedeno, članom 29. istog Zakona. Direktno utiče na kršenje ljudskih prava, recimo, smrt poreskog obveznika je uzrok sprečenosti da se izmire obaveze. Prijavi se izmena podataka, odnosno pružanje informacija po zahtevu Poreske uprave. Članom 29. stav 3. već su regulisana ova pitanja.

Znači, Zakonom je već regulisano i nema svrhe da se ponovo stavlja ovaj predlog i da se ubacuje kao stav 2, odnosno 3. u predloženom članu 2. Ako se desi ovo o čemu sam govorio, pa da obveznik duguje porez i u međuvremenu nastupi smrt obveznika, matičar ne prijavi tu promenu, znači, ta promena nije izvršena kako se navodi i traži u ovom članu, njegov PIB će se brisati - pa šta će biti sa dugom?! Da li će država na takav način biti oštećena? Dug ostaje i za poreskog obveznika ostaje dug. Da li će to izmiriti naslednici, da li će to izmiriti neko drugi, to nije tako važno, koliko je važno da... pa nismo usvojili tri minuta Zeldžo, nego je ostalo na pet, izvinjavam se stvarno, neću ni svih pet da iskoristim...

Hoću samo još jedanput da podvučem, nekoliko mojih kolega je već o ovome govorilo, ova norma koja je predviđena ovom izmenom i dopunom u članu 2. potpuno je nepotrebna i regulisana je članom 29. Zakona i potpuno je logično da se prihvati. A čudno mi je što niko od ovlašćenih, ni Vlada, ni odbori nisu prihvatili ovaj amandman; on ništa ne boli, potpuno je u redu i ništa se neće promeniti u samom Zakonu. Hvala lepo.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, Rajko Baralić i ja smo podneli amandman na član 37. u ime SPS-a sa predlogom da se u članu 37. brišu st. 3, 4. i 5. Smatramo da je ovo suvišno da stoji u ovom članu: definicija stručnog osposobljavanja, prekvalifikacije i dokvalifikacije ne treba da se nađu ovde, već treba da se regulišu posebnim pravilnikom. Uobičajeno je da u zakonu i u zakonskim aktima definicije pojedinih pojmova budu ispred i da se dalje u  tekstu i normiranju u zakonu objašnjava koji pojmovi šta znače i na šta se odnose.
Ovde je definicija ova tri pojma stavljena u članu 37. Jedan od razloga, kao što sam rekao, jeste i taj što treba da se nađu na početku, a drugi razlog mislim da je suštinski i bliže potrebi da se ovi termini stručnog osposobljavanja, prekvalifikacije i dokvalifikacije nađu u pravilniku i pravilnikom reguliše i to šta je stručno osposobljavanje, šta je to prekvalifikacija i šta je to dokvalifikacija, po nama je suvišno da se ovaj deo nađe u ovom članu 37, i iz tih razloga smo podneli ovaj amandman. Smatramo da je suvišno da stoji u ovom članu i da ga treba brisati. Ništa ne menja u suštini, ne menja zakon, ne menja suštinu, ne menja ni koncepciju zakona, i mislimo da ima dovoljno razloga da se može prihvatiti, a da se ako ima potrebe za ovim to reguliše pravilnicima.

Kao što je već predsedavajuća rekla grupa poslanika i ja, podneli smo amandman na član 48. O njemu je dosta govorio moj prethodnik. Suština amandmana je da reč "ima" zameni reč "može" u tekstu gde se kaže da nezaposleni mogu da ostvare naknadu putnih troškova i jednokratnu pomoć itd. u skladu sa opštim aktom Nacionalne službe  ako se zaposle van mesta prebivališta.
Naše shvatanje da je normiranje mora da bude precizno, da se izbegne voluntarizam, da se ne kaže - može da ostvari, nego da se kaže - da ostvaruje. Da se precizira, da taj ko ima pravo na troškove selidbe, na troškove puta ako se zaposli van mesta stanovanja da ta prava i ostvaruje.
Znači, naš amandman predlaže da se briše "može da" nego da se kaže "ostvaruje naknadu na to". Ovako ostavljeno otvoreno pitanje, da ne ulazimo u to da li neko može ovako ili onako, da li to može da bude priviligeja za nekoga po partijskoj, ovoj ili onoj liniji i pripadnosti, o tome nema potrebe da se priča. Osnovno je da se ova norma precizira. Ovo se pojavljuje u još nekoliko članova, u članu 34. članu 50. itd.
Mislimo da ako jedan zakon hoće da bude ozbiljan treba da izbegne rešenja koja su alternativna i koja daju slobodu da nešto može, a ne mora. Ovo mi liči na ono kada su pitali našeg čoveka da li je to to a on kaže "može da bidne al ne mora da znači", prema tome ovde mora da se tumači ovako ili onako. Da bi izbegli to "može da bidne al ne mora da znači", mislim da je sasvim logično da se usvoji ovaj amandman da se briše "može da" i da ostane "ostvaruje", i nema potrebe trošiti suviše reči na nešto što je sasvim logično.
Ako je neko mislio da neko pravo nekome da, onda to pravo treba da bude i precizirano i da kaže da on to pravo ostvaruje. A ne da "može". To da može treba ostaviti njemu - ako smatra da treba da ga ostvari to je njegova stvar a ne da to piše u zakonu. Znači, ostaviti onome ko to pravo treba da ostvari, da odlučuje da li može i da li hoće. Hvala.

Ja se zahvaljujem što sam dobio mogućnost da obrazložim ovaj amandman. Poštovane koleginice i kolege, amandman na član 75. je u saglasnosti sa našim principijelnim stavom, da smo protiv osnivanja agencije i u tom smislu smo podneli ovaj amandman - da se sam naslov (nadnaslov) i član 75. brišu, jer smatramo da ima mnogo posrednika u zapošljavanju: da imamo Nacionalnu agenciju; da imamo agencije koje se osnivaju, koje mogu da osnivaju druga pravna i fizička lica; Nacionalnu službu; imamo mnogo oblika posredovanja, samozapošljavanja, klubova za zapošljavanje, imamo sada i agencije.
Imamo mnogo više posrednika u postupku prilikom zapošljavanja, a čini mi se da ćemo imati male efekte u zapošljavanju, ako se ne stvore mogućnosti da privreda i drugi privredni subjekti, bilo da se radi o malim, srednjim ili velikim preduzećima, bilo da se radi o otvaranju novih zanatskih radnji - STR itd, da će samo ova regulativa biti van domašaja i neće moći da da velike efekte ukoliko ne radi privreda, drugi privredni subjekti, ako se ne otvaraju nova radna mesta što bi dalo mogućnost da se zapošljava jedan veći broj ljudi.
Mi sada imamo tendenciju da raste broj nezaposlenih, umesto da imamo tendenciju da raste broj zaposlenih. Stoga smatramo da je pored svih ovih posrednika u zapošljavanju i stvaranju mogućnosti za nova zapošljavanja potpuno nepotrebno osnivati i ove agencije koje su zamišljene tako da njih mogu osnivati fizička i pravna lica, a u skladu sa ovim zakonom obavlja poslove iz član 2. zakona, tačke 1) do 6).
Da zaključim, razlog pored ovih što sam nabrojao, jeste i naš principijelni stav da smo protiv osnivanja agencije, a mislimo da je jedan od retkih zakona koji je u proceduri, zakona o železnici, koji je skinut sa dnevnog reda, jedini koji ne predviđa osnivanje agencije. Hvala lepo.

Poštovano predsedništvo, poštovane koleginice i kolege poslanici, u ime poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije - Slobodan Milošević, podneo sam amandman na član 20. (kako je to predsedavajući već rekao) i predvideo da se član 20. briše. Ja ću vas podsetiti samo da član 20. glasi - sredstva za rad tužilaštva za ratne zločine, veća za ratne zločine, posebnog odeljenja, službe i posebne pritvorske jedinice obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
U raspravi u kojoj sam učestvovao povodom amandmana na prethodne članove već sam rekao da donošenje ovog zakona iziskuje posebna sredstva; to je doduše ovim zakonom u obrazloženju predviđeno, da je potrebno obezbediti 252.600.000 hiljada dinara za sprovođenje ovog zakona. Argumenti koji su do sada iznošeni za brisanje pojedinih članova, kao što su članovi 17, 18, 19, upravo govore o tome i o nepotrebnosti uvođenja i donošenja ovakvog zakona, samim tim i pravljenja ovih troškova.
Podsetimo se da smo odložili formiranje apelacionih sudova upravo iz razloga nedostatka prostora, sredstava, nemogućnosti da se ti problemi reše i da se formiraju sudovi koji će u drugom stepenu da sude; dakle, upravo zbog nedostatka sredstava. Sada formiramo ovaj sud koji je članom 2. predviđen da sudi, na osnovu glave DžVI Osnovnog krivičnog zakona. A dosadašnji procesi se vode upravo protiv učinilaca ovih dela predviđenih ovim zakonom, a nigde pored ovog člana i pozivanja na glavu DžVI nije rečeno koja su to neka druga, pored tih dela za koja treba suditi, i za šta treba osnivati ovakav sud.
Ovde se osniva samo logistička podrška za ono što već piše u postojećem Krivičnom zakonu, obezbeđuju posebni uslovi, daju posebne plate, poseban staž se računa za ono što već postoji u ovoj državi.
Da podsetim da je i u članu 21. predviđeno, a odnosi se na ova sredstva, ća se krivični postupci za krivična dela iz ovog zakona u kojima je optužnica stupila na snagu do dana stupanja na snagu ovog zakona nastaviti da se vode. Znači da može da se sudi po postojećim propisima, po postojećem zakonu, da može da se sudi u postojećim sudovima, a to su okružni sudovi, i da se ti procesi završavaju, a da se ovim samo pravi trošak za državu i narod. Moj kolega Jovan Todorović je to nadahnuto obrazložio i objasnio, ne bih da oko toga širim neku veću priču.
Znači, da zaključim: ova sredstva koja su predviđena za funkcionisanje i za sprovođenje ovog zakona su potpuno nepotrebna i sam zakon je potpuno nepotreban jer postoje i sudovi i tužilaštva, a mi ovim uvodimo tri vrste tužilaštva - tužilaštvo za ratne zločine, opšte tužilaštvo i tužilaštvo za organizovani kriminal. Imamo podeljenu tužilačku službu, gde se na tri različita načina imenuju tužioci: ove tužioce i ovog tužioca biraće Skupština, a on će imenovati svoje zamenike; one druge zamenike tužilaca će imenovati Vlada; one treće ne znam ko, verovatno će se naći neko treći.
To sve pravi trošak ovoj državi, a ne vidim nijedan dobar razlog zašto se ne bi moglo u redovnim sudovima, u redovnim postupcima, kod redovnih tužilaštava procesuirati, kako to uvaženi ministar ume lepo da kaže, i suditi, za šta smatram da ima potrebe, onima koji su učinili ratne zločine, treba da im se sudi. To se kosi i sa etikom ovog naroda, i ne vidim da bi tu i jedna partija stala iza toga, da se ne sudi za učinjene ratne zločine.
Molim vas, imamo sudove, zakon, tužilaštvo, sve te poslove možemo da radimo u normalnoj i redovnoj proceduri, u redovnim sudovima i mislim da ovaj zakon treba odbaciti, a ne samo ove članove, jer neće se ništa izgubiti sem priče da hoćemo saradnju sa Haškim tribunalom i da pravimo mali paralelni Haški sud u našoj državi. Hvala lepo.

Već je dosta rečeno i dosta argumentacije izneto što se tiče člana 5. predloženog zakona. Ja sam u ime SPS takođe podneo amandman kojim sam predvideo brisanje ovog člana. Argumentacija je u nekom delu već izneta i ne bih da je ponavljam, s tim što ne vidimo nijedan razlog da se uvede posebno tužilaštvo, da se na ovakav način bira; već smo rekli u članu 4. razloge zbog čega smo protiv ovog člana.

Takođe, naš amandman na član 15. je sled našeg amandmana na član 4. jer ne možemo u članu 4. tražiti konstituisanje tužilaštva, a da kasnije prihvatimo i način na koji će se ovo tužilaštvo konstituisati.

Naša argumentacija je da je sadržina ovog člana u neku ruku farsa koja se ovim zakonom želi ustanoviti. Dakle, prema predloženoj odredbi tužioca za ratne zločine bira Narodna skupština, s tim da to lice kao i njegovi zamenici ispunjavaju određene osnovne uslove za izbor okružnog javnog tužioca i poseduju visok moralni ugled, nepristrasnost i značajno iskustvo u oblasti krivičnog prava.

Takođe se dodaje da imaju znanje i iskustvo u oblasti međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava. Koleginica Pop-Lazić je već nabrojala određene ličnosti koje su navodni stručnjaci za međunarodno i humanitarno pravo, a zaboravila je samo na eksperta Vojina Dimitrijevića, i ja sam mislio da će oni biti u sastavu ili pomoć ovom tužilaštvu, no, iz poslednjeg stava predloženog člana se vidi da po prestanku funkcije u tužilaštvu za ratne zločine javni tužilac, odnosno zamenik vraća se na dužnost koju je vršio u javnom tužilaštvu.

Ovaj poslednji stav govori o privremenosti ovog tužilaštva, o konstituisanju jednog organa koji je za određeno vreme, na određeni rok i koji bi trebalo da obavlja poslove kako je ovim zakonom predviđeno.

Ovde se uvodi još jedan institut, da sada menjamo odluku koju smo imali ranije i zakon koji smo imali ranije da Skupština bira tužioca, a Vlada imenuje zamenike. Ovde se predviđa ovim zakonom da Skupština bira ili imenuje tužioca, često se te dve stvari ovde mešaju, a da zamenike on sam imenuje. Još dalje se ide - njihove plate, njihove prinadležnosti i ostalo određuje ministar pravde, odnosno određuju se u posebnim uslovima, i onda se ovi ljudi dovode, koji su ravnopravni u vršenju svojih funkcija, zamenici i sam tužilac su potpuno ravnopravni. Tužilac u neku ruku vodi određenu politiku, a ovo su ljudi koji se bave operativnim poslom. Oni su znači dvostruko zavisni. Zavisni su od tog šefa koji treba da ih predloži ovde ili da ih izabere sam, a na drugoj strani se ne vidi ko tog tužioca predlaže.

U načelnoj raspravi smo istakli taj problem. Ovde je taj problem značajan i to je jedan od razloga zbog čega tražimo da se ovaj član briše, pored ostalih razloga koji su navedeni u načelnoj raspravi, a i u argumentaciji koju smo imali na prethodne članove.

Znači, postavlja se opravdano pitanje zašto se propisuju kriterijumi, ako se zna da će na ovu funkciju biti izabrana lica koja su već nosioci određenih funkcija u tužilaštvu, ako se kaže da će se vratiti nazad na svoje poslove u redove tužilaštva, da im se garantuje to po završetku i prestanku svoje funkcije znači da će se oni uzeti iz tih redova tužilaštva. Da li smo mi onda utvrđivali kriterijume koji su ovde potrebni o njihovim kvalitetima, o poznavanju prava, o poznavanju međunarodnog prava, o tome da imaju znanja i iskustva u oblasti međunarodnog humanitarnog prava. Zar to nisu imali ovi tužioci, iz kojih redova treba da se biraju, ako im se garantuje da će da se vrate na ta mesta i na te funkcije.

To je sve argumentacija koju smo izložili, pored ovog principijelnog razloga da već postoje tužioci i postoje okružni sudovi koji mogu da vode potpuno kompetentno posao, mogu da se bave ovom materijom i da sude eventualnim počiniocima ratnih zločina.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, u ime poslaničke grupe SPS podneo sam amandman na član 9. sa predlogom da se član 9. briše.  Da podsetim samo kako glasi član 9: "Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona nadležan je Okružni sud u Beogradu, kao prvostepeni. Za odlučivanje u drugom stepenu nadležan je neposredno viši sud".
Prvo, ovde se na jedan interesantan način pravi razlika. Fomirali smo specijalno tužilaštvo, formiramo specijalne službe u MUP-u za otkrivanje i pribavljanje dokaza oko moguće učinjenih ratnih zločina i dela koja su suprotna propisima koji regulišu ljudska prava. Sve ovo smo napravili posebno: posebno tužilaštvo, posebnu jedinicu MUP-a, posebne prostorije, posebnu zatvorsku jedinicu. Jedino smo ostavili Okružnom sudu u Beogradu nadležnost da sudi o ovim delima. Ne razumem u čemu je ovde razlika.
Po Krivičnom zakonu, na koji se pozivamo, na čitavu Glavu DžVI, nadležni za ovaj posao su okružni sudovi. Mi imamo podosta okružnih sudova. Zbog čega smo izabrali Okružni sud u Beogradu, a nismo, recimo, ovlastili Okružni sud u Novom Sadu ili Okružni sud u Nišu, ili okružni sud u bilo kom gradu gde postoji okružni sud? Da li je razlog zbog toga što će sudije koje sude ovu materiju dobijati veće plate i imati određene beneficije kada je u pitanju staž osiguranja, odnosno način da se na jedan kvalitetniji način zbrinu sudije ovih sudova. Ne razumem zbog čega je porebna ova razlika i ovlašćenje da to radi isključivo sud u Beogradu. Iz ovih navedenih razloga, ako je to jedini razlog, onda nema potrebe da ovo ne rade svi okružni sudovi koji mogu da postupaju.
Druga stvar koja je vrlo bitna u ovoj stvari, to je drugi stepen. Ovde se kaže da će za postupanje u drugom stepenu biti nadležan neposredno viši sud. Koji viši sud? Ne kaže se koji viši sud, da li je to Vrhovni sud, da li su to apelacioni sudovi? Mi ovde pričamo da nismo imali dovoljno novca, produžili smo rok da se formiraju apelacioni sudovi, nemamo dovoljno prostora, nemamo dovoljno novca, nemamo organizacionih rešenja, nismo mogli da formiramo apelacione sudove, a ovde izdvajamo 252 ili 202 miliona, ne znam tačno, za ovaj poseban sud, ovu alternaciju Haškog suda u Jugoslaviji; nismo ta sredstva usmerili da profunkcioniše ono što je potrebno ovoj državi, za koju se svi zalažu i kažu da treba da bude pravna, da funkcionišu drugostepeni sudovi, odnosno apelacioni sudovi.
Ovde nije gospodin ministar da objasni zbog čega ta sredstva i ta energija nisu uloženi da se formiraju apelacioni sudovi, kao drugostepeni sudovi, već se ovde stavlja jedno rešenje u ovom posebnom zakonu, gde se kaže: "drugostepeni sud", a ne kaže se koji.
Po nama, razlozi su potpuno nepotrebni da se na ovakav način organizuje ovo tužilaštvo i sve ovo što je ovim zakonom predviđeno, jer sve ovo postoji u već važećoj krivičnoj materiji i sve se to sudovalo i radilo. Neki primeri su ovde navođeni. Radili su to i vojni sudovi. Za sve ono što je učinjeno kao prekršaj, što se protivi pravilima rata, radili su. Niko nije izneo taj podatak, dokle, kako i na koji način je to urađeno što se tiče vojnih sudova, koji su takođe bili nadležni i kojima je prestala funkcija stvaranjem ove kvazidržave ili nedržave.

Poštovane koleginice i kolege, kako je predsedavajuća najavila, Živanko Radovančev i ja zajedno smo, u ime SPS, podneli amandman da se član 13. briše. Samo da podsetim šta predviđa član 13. Na sportskim priredbama povećanog rizika organizator je dužan da obezbedi da jedno fizičko lice ne može kupiti na prodajnom mestu više od pet ulaznica za sportsku priredbu i u drugom delu tog istog člana kaže - organizator je dužan da, u saradnji sa sportskim klubovima koji učestvuju na sportskoj priredbi i klubovima njihovih navijača, obezbedi vođenje evidencije o identitetu lica kojima se ulaznice prodaju, odnosno ustupaju preko klubova navijača, kao i da omogući uvid u tu evidenciju ovlašćenom licu Ministarstva.
Mislimo da je ova procedura vrlo komplikovana, da može da dovede do problema oko distribucije ulaznica, a samim prvim stavom ovog člana ne obezbeđuje se nikakva sigurnost. Znate, neko može da se pojavi pet ili deset puta i da kupi po pet ulaznica, i to ništa ne znači. Ta odrednica da ne može da kupi više od pet ulaznica ne znači ništa, ako se neko deset ili više puta pojavi, pod uslovom da mu se ne traži lična karta i ne vodi evidencija o ovim licima koja kupuju po pet ulaznica.
Mislim da je bar ovaj prvi stav, ako se ne prihvati i ovaj naš predlog za potpuno brisanje, trebalo izbrisati, jer je stvarno nelogičan, necelishodan i neće imati efekat - da jedno fizičko lice može da kupi pet ulaznica. Mislim da je to besmisleno, jer može da se skupi grupa dece i da kupuju pet po pet, da se to naniže i da to napravi veći problem, veću gužvu i veći nered nego što će se to omogućiti, ako se ne prihvata čitav ovaj naš član, ukoliko se vodi evidencija. Mislimo da i to nije najcelishodnije, ali ipak, kad kupuju organizovano karte, može se znati za koje klubove navijača se karte daju. Znači, tu odgovornost snose klubovi navijača, jer kupuju zajednički. Ovaj prvi stav mislim da je stvarno besmislen i molim da se ima razumevanja za ovaj naš amandman. Hvala lepo.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, teško je posle elokventnog izlaganja gospodina Živanovića reći nešto novo, ali u ime SPS-a podneli smo amandman na član 8, kojim smo predvideli brisanje ovog člana. Za brisanje ovog člana postoji više razloga.
Samo ću da podsetim da je članom 8. predviđeno da se ne ispituju odgovornosti za kršenje ljudskih prava iz člana 6. i 7. ovog zakona, ako je radnja izvršena od lica mlađeg od 18 godina, izvršena usled prinude, pretnje, ucene ili drugog nedopuštenog pritiska, ili izvršena davanjem informacije Bezbednosno-informativnoj agenciji ili ranijoj odnosno drugoj odgovarajućoj službi u izjavi prilikom saslušanja u policiji, odnosno zadržavanjsa u policiji, zatvoru ili pritvoru. Znači, ovo su predviđeni momenti kada se ne pokreće postupak i isključuje odgovornost za kršenje ljudskih prava. Mislim, i ne samo da mislim, nego i tvrdim da je ovaj član 8. kontradiktoran sa poslednjim stavom članova 6. i 7, u kojima se kaže da postoji izričita odgovornost ako je naredio rukovodilac, odnosno neposredno i odgovorno lice onom licu koje izvršava. Znači da postoji element prinude ako vam odgovorni rukovodilac naredi da izvršite neku radnju koja je skopčana sa kršenjem ljudskih prava i vi to izvršite. Zar to nije prinuda?
Ovde se to isključuje, da ono što je prinudom urađeno ne podleže odgovornosti, a izričito tvrdite u poslednjem stavu člana 7. da je i to podložno odgovornosti. Žao mi je što gospodin Andrić nije ovde da uoči, da mu se makar približi ova kontradiktornost u članu 8. u odnosu na poslednje stavove člana 6. i člana 7. zakona.
Mislim da se takođe od odgovornosti oslobađaju i lica mlađa od 18 godina. U krivičnom pravu postoje i elementi dela za lica mlađa od 18 godina, postoje i sankcije za lica mlađa od 18 godina, normalno u posebnim sudovima i na poseban način i moguća je zloupotreba dece ispod 18 godina, upravo u ove svrhe kršenja ljudskih prava.
Normalno je da deca i mlađi od 18 godina ne treba da budu predmet ovog zakona, inače je selektivno posebnim propisima regulisana odgovornost za takvu decu i mislim da je izlišno da se jedan ovakav stav u članu 8. i nalazi, da se predviđa da se od odgovornosti izuzimaju lica mlađa od 18 godina.
Takođe je pitanje u tački 3. ovog člana 8. na koji način će se utvrditi ko je i u kakvim uslovima davao izjave pred BIA i pred bivšom Službom državne bezbednosti. Da li je to tako transparentno u tim službama da se može tačno utvrditi ko je i kakve informacije, pod kojim uslovima i na koji način davao, da li je pod prinudom ili nije pod prinudom.
Ko će dostaviti dokumentaciju o jednom takvom radu bivših službi ili sadašnje službe bezbednosti. Kada bi sve to bilo tako transparentno i dostupno svima, dostupno građanima, da se može utvrditi šta je ko i u kakvim je okolnostima davao izjave kod bezbednosnih agencija, mislim da onda u ovoj državi nema ni svrhe da postoji jedna takva agencija. Svako može onda na slobodan način, nema potrebe ni za tajnom službom, nema potrebe ni za kontraobaveštajnom službom, nema potrebe ni za ovakvom bezbednosnom agencijom, ako je to svima dostupno i transparnetno.
U čemu je onda njena tajnost, u čemu je njen način prikupljanja informacija bezbedan, jer zna se kako se informacije pripremaju. To rade sve države. Nismo mi nikakva ovde ekstradržava koja će da izmisli nešto novo. Da li postoji CIA, da li postoje druge agencije i da li su one i njihovi izvori informacija dostupni svima. Neka mi neko kaže koliko je transparentna CIA, koliko je ljudi koji su iz Evrope bili dostupni kada budu u CIA.
Hvala lepo Zeldžo, izvinjavam se, što menjaš trenutno ovlašćenje predsednika, odnosno zamenika predsednika, odnosno potpredsednika i završavam ovog momenta.