Poštovane kolege narodni poslanici, predsedavajuća, poštovani građani Srbije, želeo bih da obavestim i ovaj parlament, ako je neko zaboravio, ali naročito građane da je danas pet godina od usvajanja Ustava Republike Srbije. Još jednom koristim priliku da čestitam građanima što su glasali za taj Ustav.
Ko što znate Ustav je najviši pravni akt jedne države i on je obavezujući za sve građane. Naročito za one koji predstavljaju građane, odnosno političare, pa i narodne poslanike koji sede u ovoj sali. U preambuli Ustava jasno i nedvosmisleno piše da je KiM sastavni deo Republike Srbije i time stvorilo je svima nama obavezu da se za suverenitet i teritorijalni integritet zemlje borimo.
Pre dve nedelje sam postavio jedno vrlo jasno pitanje Vladi Republike Srbije i izrazio nadu da će Vlada ispoštovati Poslovnik Narodne skupštine i odgovoriti u obaveznom roku od dve nedelje na to moje poslaničko pitanje. Ono je glasilo – da li u momentu kada budu raspisani parlamentarni i naročito, naglasak je na lokalni, izbori, da li će biti kao i u prethodnom periodu raspisani na KiM? Kao što rekoh pitanje je vrlo jasno i mislim da zaslužuje jedan vrlo jasan i jednostavan odgovor, a u skladu sa zakonima ove države, i kao što rekoh Ustavom Republike Srbije. Dve nedelje odgovora od Vlade nema i to za mene jeste zabrinjavajući znak. Ne želim da verujem da Vlada Republike Srbije se odlučila na ćutanje, a da zapravo ima nameru da ne raspiše parlamentarne i lokalne izbore na KiM.
Opet ponavljam to isto pitanje i očekujem vrlo brzo odgovor od Vlade Republike Srbije. Svima je sada već apsolutno jasno da su pregovori koje vodi ova vlada doživeli apsolutni slom, da politika i Evropa i KiM apsolutno se pokazala kao politika ćorsokaka, odnosno politika koja vodi ovu državu i nas kao građane u pogrešnom smeru. Situacija na KiM nije bolja, ona je gora. U pregovore se pod pokroviteljstvom Euleksa, što je velika greška ove vlade i ove skupštinske većine, ušlo kako bi se olakšao život građana na KiM, bar je tako to rečeno. Sa čime se građani suočavaju na KiM, sa implementacijom sporazuma o slobodi kretanja, koja podrazumeva sledeće stvari - da naši državljani, naši građani bivaju primoravani da uzimaju lične karte lažne države Kosovo, saobraćajne dozvole, vozačke dozvole, koje su navodno neutralne? To je to veliko dostignuće ove vlade, predsednika Republike i ovlašćenog pregovarača gospodina Borka Stefanovića.
Pitanje Vladi je - da li će smeniti Borka Stefanovića? To je takođe jedno od pitanja koje postavljam, ali ono pitanje koje je najvažnije za Vladu Republike Srbije jeste – da li je Vlada spremna da se suoči sa realnošću da prizna da svi sporazumi koji su postignuti su zapravo sporazumi koji, sad smo došli do te tačke, idu u pravcu priznavanja institucija nezavisnog Kosova? Da li je Vlada spremna da prekine u ovom momentu pregovore sa Prištinom pod okriljem Euleksa i da se vrati pod okrilje UN, odnosno da otpočnemo nove pregovore poštujući sopstveni Ustav, poštujući Rezoluciju 1244, poštujući instituciju UN, odnosno Saveta bezbednosti i da upravo pod okriljem te institucije otpočnemo ponovo pregovore sa Prištinom?
Ovako, Vlada Republike Srbije, kršeći Ustav, tera svoje građane, primorava ih da uzimaju…
(Predsednik: Molim vas, privedite kraju.)
… lične karte lažne države Kosova i sve ostale dokumente. To jedna država sebi ne sme da dozvoli. To je velika sramota i ljaga na licu ove vlade.

Poštovane kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije, dozvolite mi da, pre nego što postavim pitanje Vladi Republike Srbije, svim građanima koji danas slave Svetu Petku čestitam slavu, a to činim iz razloga što znam da je to veoma česta slava upravo na KiM i posebno čestitam svim našim Srbima koji danas proslavljaju Svetu Petku.
Naravno, postaviću pitanje Vladi Republike Srbije, ali ću to učiniti na kraju mog izlaganja i ono se tiče KiM. Sva pitanja i sve rasprave o KiM su posledica neodgovornog potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u kampanji 2008. godine.
Želim da podsetim građane Srbije da je upravo te godine, 2008. godine, Vojislav Koštunica vratio mandat građanima Srbije, jer tada, u tom momentu je postalo jasno da nemamo jedinstvenu politiku prema KiM. Tada je vladajuća koalicija građanima obećala i Evropu i evropske integracije i Kosovo i Metohiju. Sada se suočavamo sa pogubnim posledicama jedne takve politike i zapravo svedoci smo da ta politika doživljava svoj potop u svim svojim segmentima.
Ono što je Vlada Republike Srbije u protekle četiri godine uradila jeste prihvatanje misije Euleksa bez saglasnosti Skupštine. Ona je tu saglasnost dobila naknadno Rezolucijom, ali u momentu kada je to dozvolila nije imala saglasnost ove skupštine, a jasno je da misija Euleksa ima mandat da uspostavi institucije nezavisne države Kosova. To je ova vlada učinila.
Drugo, Vlada je krenula u razgovore, po preporuci EU, sa Prištinom, o pitanjima od životnog značaja i Vlada je sklopila niz sporazuma. Podsetiću, Sporazum o slobodi kretanja, Sporazum o vraćanju matičnih knjiga, što za posledicu, direktnu posledicu, ima da su sada Srbi suočeni sa pritiscima da prihvate kosovske registarske tablice, kosovska dokumenta, dakle, ličnu kartu, saobraćajnu dozvolu, vozačku dozvolu, što, naravno, Srbi ne žele.
Ova Vlada i Kabinet predsednika Borisa Tadića je sklopila i Sporazum o carinskim pečatima, naivno verujući i bez ikakvih garancija da zapravo Euleks, ali i ta lažna kosovska vlada, to neće protumačiti kao fakat da time stiču pravo i da na granicu dovedu carinike i kosovsku policiju. Zato sada imamo ovo teško stanje na KiM. Ova vlada je pod ucenama i pritiscima popustila.
Najrečitija je bila nemačka kancelarka, gospođa Angela Merkel, koja je Srbiji lupila takav šamar koji nismo decenijama primili, a iz izjava velikog broja zvaničnika i EU, ali i iz najznačajnijih država EU, kao što je recimo Velika Britanija, vidimo da ti pritisci i dalje postoje. Vlada Republike Srbije, Kabinet predsednika Republike tvrdi da se neće povući srpske institucije, institucije ove države sa KiM, ali zapravo pravo pitanje, u skladu sa Poslovnikom očekujem da Vlada odgovori u roku od 15 dana. Pravo pitanje jeste sledeće.
U momentu kada država Srbija raspiše parlamentarne izbore za Narodnu skupštinu Republike Srbije, ali i izbore, što posebno naglašavam, za organe lokalne samouprave, da li će Vlada pod tim podrazumevati da će ti izbori, i parlamentarni i izbori za lokalnu samoupravu, biti održani i na KiM? Od tog odgovora zavisi mnogo toga. Tada ćemo konačno videti da je ova vlada na putu bez povratka u procesu puzajućeg priznavanja nezavisnosti KiM, a verujem da upravo tada, kada budu raspisani izbori, će narod, građani, u skladu sa svojim moralom koji još uvek, kao narod, posedujemo, ovoj vlasti, a pre svega DS i predsedniku Borisu Tadiću, reći konačno doviđenja.

Poštovane kolege narodni poslanici, gospodine predsedavajući, poštovani građani Srbije, siguran sam da svi dobronamerni građani pa i mi u ovoj sali, strepimo šta će se danas dogoditi na KiM.
Naime, kao što javnost i građani znaju, a i mi ovde u sali, KFOR je za danas najavio da će svim sredstvima verovatno i nasilnim sredstvima, nedaj Bože, ukinuti barikade koje su Srbi postavili posle 25. jula kada je KFOR jednostrano, ali i nedvosmisleno izašao iz svog mandata i stao na stranu, učestvovao u uspostavljanju carine na prelazima Brnjak i Jarinje.
Zabrinjavajuće je što država ćuti. Zabrinjavajuće je još više, kad država progovori o tom pitanju. Samo ću se osvrnuti na jučerašnju izjavu predsednika Tadića, koji je rekao da Srbija neće odustati od legitimnih interesa srpskog naroda i države na Kosovu, i da u kontekstu današnjih događaja, on kao predsednik Republike ima direktnu komunikacija sa našim građanima na Kosovu i ima način da im uputi poruku.
Želim da podsetim predsednika, ovaj parlament, građane da na KiM imamo legitimne predstavnike srpskog naroda, odnosno legitimne institucije, kao što su lokalne samouprave, kao što je načelnik okruga i sve ostale institucije, kao i u drugim delovima Srbije.
Ozbiljna država i ozbiljan predsednik komunicira preko institucija, a ne šalje poruke građanima, na način na koji to niko ne može da provali na koji način, zapravo, predsednik Republike šalje poruke i kome. To je zapravo nedopustivo i govori o neozbiljnosti i predsednika Republike, Vlade Republike Srbije prema delu teritorije, odnosno prema KiM.
Pitanje koje želim da postavim, postavljam premijeru, gospodinu Cvetkoviću. Želim da dobijem odgovor, a ne da se ponavlja situacija, da kada postavljam ovo pitanje i kada Vlada, nadležni organi, premijer imaju obavezu da odgovore narodnim poslanicima, to ne čine. Nadam se da će sada premijer udostojiti poslaničku grupu DSS i dati odgovor na sledeće pitanje. Ono je kratko.
Zašto nije izvršen popis na KiM? Šta je to sprečilo državne organe, a u kontekstu izjave predsednika Republike da ćemo braniti, odnosno da nećemo odustati od svojih legitimnih državnih interesa, šta je to sprečilo institucije Republike Srbije da obave popis na KiM?
Priča ima svoje konkretne posledice i pre objavljivanja zvaničnih rezultata. Direktor Republičkog zavoda za statistiku, gospodin Dragan Vukmirović danas kaže, da je orijentacioni rezultat ono što se očekivalo, oko 7,4 miliona popisanih građana. On kaže da je to u skladu sa procenama Republičkog zavoda za statistiku.
Podsetiću javnost, ovaj parlament, da je 2002. godine izvršen popis na KiM i da je tamo popisano oko 120 hiljada Srba. Sada postavljam pitanje - kakve su to procene i kakvu je to procenu vršio Republički zavod za statistiku, ako nije ukalkulisao i Srbe na KiM? To je katastrofalna izjava od strane direktora Republičkog zavoda za statistiku. Još, direktor Republičkog zavoda za statistiku kaže da je popis uspešno obavljen. Iz tih reči direktora Republičkog zavoda za statistiku, vidimo kako je država odustala, ali on to sigurno nije uradio na svoju ruku, već je uradio zato što mu je dozvoljeno od strane Vlade Republike Srbije, da donese odluku da ne uradimo popis na KiM.
Svi znamo koliko je popis važan i svi znamo koje su posledice kada se popis ne obavi. Zbog toga još jednom postavljam konkretno pitanje premijeru Cvetkoviću, da decidno navede razloge na osnovu kog zakona, na osnovu kojih činilaca je Vlada Republike Srbije odustala od popisa na Kosovu i Metohiji? Zahvaljujem.

Poštovani građani Srbije, gospodine Petkoviću, pročitaću šta ste vi rekli u decembru mesecu 2010. godine kada smo usvajali budžet za 2011. godinu. Vi ste rekli da ključni principi na koje se oslanja budžet za ovu godinu jesu razvoj i štednja. Koliko razvoja smo doživeli u ovoj godini neka sami građani procene, a što se tiče štednje, takođe, voleo bih da nam date podatke, ali vi to sigurno nećete učiniti, koliko je zapravo povećan broj radnih mesta u javnom sektoru isključivo po principu stranačke pripadnosti.
Vi ste tada branili budžet zajedno sa tadašnjom ministarkom finansija gospođom Dianom Dragutinović. Vi ste u raspravi učestvovali, po pravilu, kao što i učestvujete, veoma kratko i malo, a ona je kao ministar finansija hrabrije branila taj budžet. Ona ga je branila dugo i ne baš tako uspešno, iako je mislila da je to činila na takav način.
Tada sam gospođi Diani Dragutinović reakao sledeću stvar – da je to poslednji budžet koji će ona braniti u ovoj skupštini i da više neće biti ministar finansija. Ona se tada ironično smejala. Ja vidim da ste vi savršeno ravnodušni, ali ću vam reći – i ovo je poslednji rebalans koji ćete vi braniti u ovom parlamentu. Možda ćete predložiti ovoj skupštini budžet i možda ćete ga braniti, ali nisam siguran ni u tu činjenicu, ali svakako vas na funkciji i mestu premijera u 2012. godini neće biti.
Uočavam tu ravnodušnost, ali i čujem komentare.

Gospođo, možda se u SPS kadruje na način na koji ste vi sada to rekli. Premijera pre svega kadruju građani Srbije, tako da je to bitna razlika, a vi umesto što opominjete mene, treba da opomenete vladajuću većinu koja dobacuje, a dobacuje zato što, pored toga što je gospodin Cvetković savršeno miran i što  bi mu verovatno možda i godilo da ne bude više premijer, da se čovek lepo odmori, ovima koji sada dobacuju to jako smeta, jer neće više imati tako slabog premijera koji će sve što im se naredi i naloži će premijer ispuniti sa svom svojom mirnoćom koju stalno demonstrira.

To pravo koristim u svojoj privatnosti, ali kao narodni poslanik i za ovom govornicom želim da iskažem mišljenje, duboko sam uveren, velike većine građana, kada je u pitanju pozicija premijera i pozicija ove vlade, jer ako kažete da je budžet razvojni i štedljiv, da će biti u funkciji razvoja i štednje, a sada imamo ovakav rebalans koji nam zapravo govori koliko smo u finansijskom i ekonomskom smislu slaba država, koliko ova vlada, na čelu sa premijerom u pogrešnom pravcu vodi ovu državu, onda drugačiji komentar i ne mogu dati.
Premijer se, između ostalog, u više navrata hvalio kako je veliki uspeh postignuti dogovor sa MMF. Bio bih obazriv kada bih davao takve izjave. Svaka država koja je ušla u tako obimne aranžmane sa MMF nije izlazila sa pozitivnim saldom i ulazila je po pravilu u sve veće ekonomske probleme.
Vi se hvalite uspehom, tom preliminarnom emisijom obveznica na svetskom tržištu. Rekli ste da je to veliki uspeh. Pod kojom kamatom, 7,25? Hajde da to prevedemo da građani mogu da razumeju. Milijardu dolara po kamati od 7,25% godišnje, mi ćemo u narednih 10 godina pored tih milijardi da vratimo i 725 miliona dolara. Vi to smatrate uspehom. Pa, da uporedimo kako to rade druge države. Pod kojom
kamatom izdaju državne obveznice? Po znatno manjoj kamati. To je ono što je problem. Vi iz dana u dan zadužujete ovu državu i zadužujete građane.
Ekonomisti su izračunali da svaki dan između tri i 3,5 miliona evra vi zadužujete nas kao građane ove države. Da li je to odgovorna politika? Naravno da nije.
Kada govorimo o štednji, o kojoj ste govorili da će ovaj predlog budžeta promovisati, jedino na čemu se štedelo ne zakonski jesu transferi lokalnih samouprava. Za ove tri godine od kada ste vi premijer mimo Zakona o finansiranju lokalne samouprave uspeli ste da umanjite transferna sredstva lokalnim samoupravama u iznosu od 55 milijardi dinara.
Sada ovim rebalansom se ta sredstva umanjuju. Da kažem građanima i da im dam osnovnu informaciju – još se ne zna da li će ovaj budžet biti usvojen. Do početka ove rasprave otklonjena je velika opasnost da li će poslanici URS glasati, tako što su istrgovali sa vama, odnosno ucenili vas da neće ući u sali ako im ne ispunite određene zahteve i ne usvojite amandman koji se tiče utvrđivanja tačnih transfernih sredstava. Vi ste bili prinuđeni da to uradite. To govori koliko je vaša Vlada slaba i to govori koliko je ova koalicija, koja je trenutno na vlasti još vrlo kratak vremenski period, zapravo slaba koalicija i podložna različitim uticajima, odnosno ucenama unutar sebe.
Ono što želim da kažem i da informišem građane, mada oni to znaju, mislim da je dobro još jednom ponoviti, DSS je podnela krivičnu prijavu protiv vas u više od 100 gradova gde ste zakinuli sredstva mimo Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Predstavnici DSS podneli su krivičnu prijavu protiv vas i protiv tadašnje ministarke finansija Diane Dragutinović. Posledica umanjenja tih transfernih sredstava su katastrofalne. Vi ste primorali lokalne samouprave, gradove i opštine da uzimaju kredite, da pozajmljuju i da ono što je specifikum ove vlade, takođe ne isplaćuju izvršene radove koji su oni naručili od različitih firmi.
U čemu se sastoji ovaj rebalans budžeta? Tako što produbljujete i dalje deficit, a pri tom sami kažete da će rast BDP biti manji od projektovanog. I u tome se zapravo krije velika zamka i velika opasnost. Da je taj rast veći ili kada bi postojali preduslovi da budu veći, još bi sa ovim deficitom mogli možda i da se nosimo, ali ovako i u ovoj situaciji, sa ovom energijom ove vlade koji simbolizujete, jasno je da rast BDP ne može biti veći i zato će taj deficit koji sada usvajamo biti veliko opterećenje za građane u 2012. godine i u kasnijim godinama. Na čemu štedite? Štedite na kapitalnim rashodima.
Sa druge strane, kažete da ovaj budžet u funkciji privrednog razvoja, podsticanja privrednog razvoja, a za 8,4 milijarde smanjujete kapitalne rashode. Subvencije, takođe, smanjujete, a kažete da je ovaj budžet u funkciji podsticanja onih koji izvoze, koji proizvode, itd. Ono što je posebno opasno jeste da za 3,5 milijarde smanjujete rashode za otplatu kamata.
U ovom momentu, vi sa ovim rebalansom budžeta nama stavljate do znanja da niste u stanju da servisirate dugove koje ste napravili u protekle 3-4 godine. Kada ukalkulišemo procenu rasta BDP, industrijsku proizvodnju, itd. jasno se vidi da je 2012. godina godina u kojoj zaista nećemo moći da servisiramo te dugove. Poenta je, da zapravo vi pošto ste predsednik Vlade koja se ne bavi samo ekonomijom, već i drugim važnim državnim poslovima, ali kada govorimo o budžetu, finansijama i ekonomiji, ste u velikoj meri ugrozili ekonomski suverenitet ove države. Ono što mene posebno po kadkad čini besnim jeste što ste vi tako savršeno mirni, što je država ugrožena i ekonomski, ali ne samo ekonomski, već je ugrožena i teritorijalno. Dobro je da ste se sada, baš u ovom momentu nasmejali.
Vlada koja nijedno svoje predizborno obećanje nije ispunila, Vlada za čijeg je mandata bez posla ostalo između 300 i 400 hiljada ljudi, Vlada koja 3,5 miliona evra zadužuje ove građane je Vlada koja ima samo jedan cilj, a to je da što duže ostane na vlasti.
Sada vam kažem, vi imate tu mogućnost da ostanete na vlasti ali ne još dugo, još par meseci. Građani će, kada prođe tih par meseci, na sledećim izborima reći šta misle o vašoj vladi, o vama lično, o predsedniku Tadiću i o svim ministrima ove koalicije, koja je sasvim sigurno ovu državu do te mere ponizila i svoje sopstvene građene, uništila im dostojanstvo, da zapravo zaslužuje da bude, kako je jedan kolega iz jedne sada odmetnute stranke rekao – đubre naravno ide na đubrište. Zahvaljujem.

Za razliku od prethodnog kolege koji je izrazio nadu da će "Fijat" ispuniti svoje obaveze na osnovu svega što imamo priliku da vidimo u protekle dve i po godine, nemam tu vrstu nade, a ono čime sam iznenađen jeste upornost kojom predstavnici Vlade, pa i gospodin Đelić, i dalje obmanjuju građane Srbije.
Gospodine Đeliću, moram da vam kažem krajnje iskreno da ste vi jedan od najreprezentativnijih primera one politike koja u kontinuitetu u protekle tri, četiri godine na najgrublji mogući način obmanjuje građane Republike Srbije. Vi ste maratonac koji trči počasni krug. Građanima Srbije ste obećali mnogo toga: 400 hiljada radnih mesta, bolje plate, socijalno odgovornu Vladu, evropske integracije, a od toga, sada sasvim jasno vidimo, nema ništa.
Ta vaša upornost da i u ovom momentu branite političke stavove za koje, ako vi verujete, onda bar veliki deo vaših kolega koji se nalazi u vašoj stranci ne veruje, se može opravdati jedino euforijom kojoj ste vi skloni kada pričate o EU, a to je jednako našim nacionalnim, državnim, privrednim i ekonomskim interesima.
Gospodine Đeliću, umesto da pričate sa vašim kolegom, bilo bi dobro da, ako ne možete više građane da pogledate u oči, bar pogledajte mene. Gledajte i slušajte šta ću vam reći…
(Predsedavajuća: Molim vas, bez direktnog obraćanja drugim učesnicima na sednici ili pristojnije, bez obzira na argumentaciju. Ukoliko je poželjno da bude oštra, bez direktnog obraćanja. To je izričito zabranjeno Poslovnikom.)
Zahvaljujem. Dozvolite da je nepristojno za tri godine zadužiti građane Srbije za tri i po milijarde. Dozvolićete da je nepristojno da samo u ovoj godini se ova država zaduži za skoro milijardu dinara. Dozvolićete da ova država preživljava, a da je to nepristojno prema građanima Srbije, tako što izdate kratkoročne i dugoročne zapise u iznosu od 1,5 milijardi evra, pa se ne zna više kako ćemo i ko će taj novac vraćati. Toliko o nepristojnosti. Mislim da je to nepristojno i da je krajnje vreme da prestanemo da omalovažavamo sopstveni narod pružajući mu lažnu nadu, tvrdeći da uslov za ulazak u EU nije Kosovo, tvrdeći da nismo prezaduženi, tvrdeći da je posao sa "Fijatom" i ovaj kredit koji se danas nalazi na dnevnom redu u interesu Srbije.
Zanima me mišljenje ministra, neću ga prozvati lično, ali da li je ovaj kredit u interesu Srbije? Ako jeste, želim da čujem suvislo, racionalno, ekonomski utemeljeno objašnjenje zbog čega je to u interesu. Mastilo kojim je gospodin Đelić potpisao SSP i sa kojim se on ponosi, jako ću skupo koštati građane Republike Srbije. To isto mastilo koštalo je Republiku Srbiju i kada je potpisan ugovor sa "Fijatom" 2008. godine. Da li je istina, ministre, da je tada potpisana sledeća stvar – da je u obavezi "Fijat" da u "Zastavu" uloži 200 miliona evra i da Srbija uloži 700 miliona evra? Šta je od toga ostvareno? Ta obaveza je bila u 2009. godini. Da li je "Fijat" ispunio ugovornu obavezu na koju se često pozivate kad govorite o evropskim integracijama, tako euforično, rekao bih i fanatično? Mislim da nije. Da li je potpisan aneks tog ugovora, iz prostog razloga što ništa nije ispoštovano? Jeste. Šta je pisalo u tom aneksu – da ta obaveza ostaje. Da li je posle tog aneksa "Fijat" ispunio svoju obavezu? Nije. On je ispunio delimično, uplatio je 99,4 miliona evra. Da li je prošle godine iz Vlade Republike Srbije rečeno da će biti isplaćeno i dodatnih 100 miliona evra i da će upravo ove godine "Fijat" investirati 600 miliona evra? To je rečeno prošle godine, da građani Srbije znaju da će 600 miliona evra biti investirano u Kragujevac. Da li se to dogodilo? To se nije dogodilo. Da li je možda razlog ekonomska kriza? Vi ste sve vreme negirali tu ekonomsku krizu, vi je niste priznavali, govorili ste da je to razvojna šansa, kao što ni sada ne priznajete u kako teškoj ekonomskoj situaciji se nalazi naša zemlja i sa koliko dugova suočena.
Danas ovde govorimo o nekih 700 miliona. Danas ćete usvojiti novi dnevni red gde "Srbijagasu" odobravamo 150 miliona kredita. Zaista se postavlja pitanje dokle, koja je cena vaše vlasti? Da li ste vi svesni činjenice da, kada dođemo do izbora, ne samo da nećete imati moralno pravo da se za vlast borite, vi nećete imati ni moralno pravo da opravdate svrhu vaše vlasti, jer ste za ove tri i po godine uništili državu, lagajući narod da branite Kosovo i da se borite za evropske integracije. Uništili ste sve institucije i uništili ste ono što je podjednako važno – privredu i ekonomiju ove države. Tvrdim da je to planski. Vi, od slepila kojim su vas zaslepile evropske institucije, ne vidite jasno interes sopstvene države. Vi ne znate šta je interes sopstvene države, ne razumete Srbiju, ne znate gde se nalazite, vi ste izgubljeni u vremenu i prostoru. Vi branite golim marketinškim sredstvima sopstvenu vlast. To je činjenica i to ćete raditi i u narednom periodu, ali verujte mi da u tom poslu nećete uspeti.
Dakle, ovo preterano zaduživanje nas sasvim sigurno uvlači u nešto što se zove dužničko ropstvo.
Ovde se prikrivaju statistički podaci – da li smo premašili 45% društvenog proizvoda ili nismo? Naravno da jesmo i naravno da je dug nepodnošljiv i naravno da to nećemo moći da vratimo.
Ovde vas otvoreno pitam, recite nam jasno – da li u ugovoru piše da će se proizvodi 200.000 automobila u tom Kragujevcu ili je to još jedna fikcija, kao što je i vaša fikcija bila da ćemo u EU biti 2007. godine, kao što je vaša fikcija bila 2008. godine kada ste građanima tvrdili da ćemo u EU biti 2012. godine? Recite mi – šta je realnije, da Srbija bude u EU 2020. godine ili da Srbija 2012. godine proizvodi 200.000 automobila? Vi niste zaštitili sopstvenu državu, a ulazite u posao sa jednom ozbiljnom firmom. Niste dobili garancije koliku će obavezu "Fijat" preuzeti, prvo da zaposli radnike, kolike će plate biti i koliko će se automobila proizvoditi.
Jedino što imamo jesu vaša lažna obećanja, ali, gle čuda, u njih više niko ne veruje. Zašto bi vam verovao, zato što ste toliko stvari u proteklom periodu obećali sopstvenom narodu i sada ste u jednom stešnjenom prostoru, gde pokušavate da iz tih lažnih obećanja na neki po meni nespretan način izađete, ali vam to neće poći za rukom.
Vi ovde treba da nam odgovorite, bar probajte, jer ovo je vrlo neobična tačka. Raspravljamo danas od 11 sati, a vi ste treći ministar koji ovde dolazi. Prvo je bio ministar Ćirić, pa je došla ministarka Kalanović, pa sada dolazite vi. Ovde govorite o nekim različitim kamatama, niste usaglasili priču, nadmećete se u obećanjima, a zapravo vidimo da od tih obećanja nema ništa.
Odgovorite na pitanje, odnosno dajte srpskoj javnosti garanciju da ste sa "Fijatom" dogovorili da će se u narednom periodu, u narednoj godini proizvoditi 200.000 automobila. Ako to ne možete ovde da kažete, onda priznajte da ste u 2008. godini lagali sopstveni narod, da ste ga obmanuli, da je ta izjava ravna onoj da ćete isplatiti najmanje 1.000 evra svakom građaninu u ovoj državi, da ćete penzije povećati na 70% od ličnog dohotka i da ćete, kao što sam već napomenuo na početku, zaposliti 400.000 ljudi.
Gospodine Đeliću, samo vam mogu dati savet za ovo malo vremena dok ste još na vlasti. Nemojte sve upropastiti u državi i ne dajte da država ode u bestrag. Ona je na putu u bestrag, ali nemojte biti toliko euforični i toliko eurofanatični, da od slepila ne vidite da ćete državu dovesti do te tačke da oni koji posle vas dođu na vlast neće tako lako moći da poprave stanje.
Zamolio bih vas još jednom najljubaznije da odgovorite na ova pitanja koja sam vam postavio i bez obzira šta ćete odgovoriti, a pretpostavljam kakav će odgovor biti, građanima Srbije poručujem – neka nam je Bog u pomoći sa ovakvom vlašću, sa ovakvim ministrima koji ne razumeju sopstveni narod i koji ne prepoznaju državni, nacionalni i ekonomski interes. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Dobar dan, kolege i koleginice narodni poslanici. Danas je 100 dana nove rekonstruisane Vlade. To je moj prethodni kolega, odnosno kolega koji je prethodno govorio, primetio. Ali, to je zaista ostalo neprimećeno da premijer Cvetković povodom 100 dana rekonstruisane Vlade nije izjavio da je zadovoljan rekonstrukcijom, da su učinjeni krupni koraci i krupni napreci u svim segmentima funkcionisanja te Vlade. Čak ni ja ne želim to da prokomentarišem. Ostavljam građanima naše zemlje da sami zaključe da li je i koliki je napred učinjen.

Ono što želim ovde da postavim kao poslaničko pitanje odnosi se upravo na premijera i ministra finansija gospodina Mirka Cvetkovića. Naime, na osnovu Zakona o finansiranju lokalne samouprave, Vlada Republike Srbije dužna je da transferna sredstva lokalnim samoupravama isplati u iznosu od 1,7% BDP. Odlukom Vlade Republike Srbije iz maja 2009. godine ta sredstva mimo zakona, odnosno protiv zakona, umanjena lokalnim samoupravama i mi već prisustvujemo dve, skoro tri godine, da suprotno Zakonu o finansiranju lokalnih samouprava, opštinama, lokalnim samoupravama, gradovima se isplaćuju umanjena sredstva. Ukupna dugovanja ugrubo prema lokalnim samoupravama su oko 50 milijardi.

Dolazim iz Šapca i blizu 600 miliona dinara za ove dve i po godine ili tri godine od postojanja ove Vlade je manje sredstava je uplaćeno u budžet grada Šapca. Tako je i sa drugim gradovima. To je za posledicu imalo da na današnji dan grad Šabac je u protekle dve godine uzeo kredita u iznosu od 340 miliona dinara, dakle, skoro tri i po miliona evra. To dovoljno slikovito govori o šteti koju je Vlada Republike Srbije nanela lokalnim samoupravama u Srbiji. Takva situacija je i u drugim gradovima, u Leskovcu slično, u mnogim opštinama, naročito u manjim situacija je i znatno gora.

Ono što je moje konkretno pitanje premijeru Cvetkoviću i ministru finansija Cvetkoviću, jeste – da li Vlada prihvata činjenicu da lokalnim samoupravama duguje transferna sredstva u iznosu od 50 milijardi dinara i kada namerava da ta sredstva u tom iznosu od 50 milijardi vrati lokalnim samoupravama, što je njena obaveza po Zakonu o finansiranju lokalnih samouprava? Očekujem konkretan odgovor od inače konkretnog i dinamičnog premijera Cvetkovića.

Niste me dobro razumeli, javljam se za repliku.

Iskoristiću svoje pravo na repliku, jer vi po Poslovniku dajete svima pravo na repliku…

Zahvaljujem. Veoma sam zadovoljan kako se ova diskusija decentralizovala polako i kako se svi pomalo uključuju u ovu diskusiju, ali sam zaista pomalo zbunjen. Dakle, ljudi koji su se zalagali za Ustav, sada više za taj Ustav nisu. Zbunjen sam činjenicom da na političkom nebu Srbije postoje URS, a kroz ovu centralizovanu diskusiju, na početku, vidim da postoje ujedinjeni decentralizatori Srbije i to je jedan moj opšti utisak.
Kada smo došli u situaciju da LDP govori o institucijama i veruje da štiti državu, gde je delimično i u pravu, onda to najrečitije govori i o predlogu G 17 i gospodina Dinkića, i o DS koja takav predlog podržava. Kada smo došli u situaciju da državne institucije brani LDP, onda vi gospodo iz DS i vi gospodo iz G 17 stavite prst na čelo. Jer, kad sa građanima obavite neke razgovore i kada vas presretnu, prvo što vam kažu i ono što je rezultanta i ono što možete izvući kao zaključak – ovde nema države, bre. Šta vi radite sa ovom državom? Imate manjak od ne znam koliko milijardi, vi ovde pričate bajke.
Ucenili ste DS, dozvolili su vam da se igrate sa parama. Dokle ćete se, gospodine Dinkiću, igrati sa parama ove države i ovih građana? Laž je da će oni dobiti više novca, jer će u republičkoj kasi biti manje novca. Vi urušavate državu i na sreću imali smo prilike da čujemo isključivo LDP kako u ovom slučaju brani državu. Dokle ste dogurali, dokle ste došli? Zašto DS ćuti, zašto SPS ćuti? Zato što ste ih ucenili. Ali građani neće pristati na tu ucenu i da vam kažem samo jednu stvar 515 hiljada glasača nije ništa. Vama je pošlo za rukom da skupite četiri miliona glasača, da ih dovedete u poštu da potpišu izjavu da će dobiti najmanje hiljadu evra. Tada je to bila laž i ovo je laž.

Zahvaljujem. Ako ste primetili, ja sam načelno izneo stav o ulozi G17 i DS u centralizaciji ove države i štete koju ste naneli u protekle tri godine. Direktno sam prozvao gospodina Dinkića, zato što on jeste najodgovorniji, zato što i sad učestvuje u tom procesu, ali ste se vi usudili da mi replicirate i da mi kažete šta je urađeno za Šabac.
Evo, sada ću vam reći zašto ovaj zakon ne treba ni glasati. Zato što u Zakonu o lokalnim samoupravama i o budžetskom sistemu piše jasno da 1,7% BDP-a ide u transferna sredstva. Da li ide ove tri godine? Ne ode. Za to ste vi odgovorni i DS. Mi smo u Šapcu podneli krivičnu prijavu protiv gospodina Cvetkovića i tadašnje ministarke Diane Dragutinović. Jedini razlog zbog čega nismo podneli krivičnu prijavu i protiv vas je što gospodin Dinkić nije bio ministar finansija u tom momentu. Zato što ste u ove tri godine naneli samo Šapcu štetu u iznosu od šest miliona evra i zato što je Šabac imao vlast koja ćuti, a ona je iz DS-a. Uzela je kredite u iznosu od tri miliona evra, pa neka građani vide sada šta je uradila vlast G17, SPS i DS. To smo mi uradili štiteći interese građana Šapca jer ste nam uzeli 30 kilometara puta, jer ste nam uzeli bar pet obdaništa, jer ste nam uzeli bar tri restauracije škola i još mnogo toga.
Znate šta, i u ovom zakonu sada piše da će 1,7% i na to mi odgovorite, gospodine Dinkiću, ako imate petlju, sada u ovom zakonu takođe piše da 1,7% BDP-a ide u transferna sredstva. Koja je garancija, kada tri godine kršite zakon, da će to sada tako biti? Ja tvrdim da neće i da je u osnovi osmišljena prevara prema građanima i prema lokalnim samoupravama. Ona upravo piše u tom članu zakona koji ste vi predložili. Odgovorite mi ili zaćutite za ceo dan i nemojte više ništa da govorite.

Zahvaljujem. Iskoristio bih priliku da vam čestitam na hrabrosti što ste ovde danas došli, ali bih, kao i ostale kolege, izrazio svoje nezadovoljstvo što ste vi danas ovde predstavnik Vlade, ne zbog vas lično nego zato što je trebalo da prisustvuju neki drugi ministri, pre svega ministar finansija.
Vaša odgovornost, takođe, nije velika u jednoj stvari, ali učestvujete u ovoj vladi pa je imate i vi, ali na tome ne potenciram. U poslednje tri godine, zapravo, u poslednje vreme prisustvujemo kulminaciji, jer je svojim radom ove vlade dovela do sukoba između virtuelne Srbije koju vi ovde stvarate i medijski je prezentujete građanima i realnog stanja s kojim se građani suočavaju u ovoj državi, a ovakav predlog zakona je samo još jedan dokaz da vi u Vladi vodite računa isključivo o svojim interesima. Ne vodite računa o interesima građana. Naprotiv, iz dana u dan dodatno urušavate standard naših građana.
Da ste ovim zakonom iznivelisali akcize na način na koji smo mi u DSS-u vama i predložili, ali nemam iluzije da ćete taj amandman prihvatiti, gorivo bi moglo da bude jeftinije za 3 do 5 dinara. Ovako ćemo se suočiti sa situacijom, kada ovaj zakon stupi na snagu, da će gorivo biti skuplje od 3 do 5 dinara. Da li je to namet za građane? Jeste. Da li je to namet za ionako slabašnu srpsku industriju? Jeste. U svakoj industrijskoj grani gorivo je jedan od najvažnijih inputa. Da li će to izazvati i može uticati na dalju inflaciju? Naravno da može, i evo ga sukob te virtuelne Srbije, u kojoj vi tvrdite da će inflacija biti 5,5%, i realnog stanja s kojim se mi suočavamo, da gorivo ide u nebo i da će samim tim povući sve ostale cene na gore. Da li plate rastu? Ne rastu. Da li sadašnji nivo na kojem se evro nalazi jeste realan i da li je to realan odnos? Svi znamo da nije.
Ako smo lider u nečemu, ne samo u regionu nego i u Evropi i svetu, to je po kamatama koje smo dali bankama na bazi državnih zapisa da mogu da zarade na godinu dana; kamata od 13, 14, skoro 15%, plus obaranje kursa evra, mi time, zapravo, dajemo bankama da zarađuju na godišnjem nivou 25%. Kada se te banke budu povukle sa ovog tržišta jasno je šta će se desiti. I to svi znaju. Ali se to građanima ne govori. Zapravo i dalje se pričaju neke lepe priče, odnosno stvara se ta virtuelna slika kako Vlada zna šta radi i šta čini.
Ono što je suština u tom sukobu jeste da u svim segmentima društva, zahvaljujući delovanju ove vlade, građani ove Republike i naše države gube nezavisnost, gube slobodu, slobodu odlučivanja, zato što je Vlada svojom slabošću i ekonomskom politikom izgubila svoje ingerencije a nas dovela u položaj da Vlada ne odlučuje o ekonomskim pitanjima u ovoj državi, pita se MMF, Svetska banka, pita se Evropska komisija, pa kada vam pošalju dopis da ovo morate da ispeglate, onda to „mora” da se uradi.
Ova vlada ne vodi ovu državu. Neko drugi vodi ovu državu, samim tim, vi ste građane ove države lišili slobode, kao najvažnijeg principa funkcionisanja jedne države. Neću da pominjem druge segmente u društvu, jer to sada nije tema. Ali, u sferi ekonomije, Vlada nije vlasna i ne donosi odluke, jer je ovu zemlju dovela u tako teško dužničko stanje da neko drugi, odnosno onaj ko je poverilac odlučuje i kakve će cene ovde biti i kolika će inflacija biti.
Budžetski deficit – ovde je već rečeno koliki je za prva četiri meseca. Katastrofalni pokazatelji. Ova vlada se u ovoj godini zadužila skoro milijardu i po. I šta je dodatni odgovor Vlade? 'Ajte da prebacimo još malo tereta na građane. 'Ajte da ih opteretimo sa dodatnim poskupljenjem goriva. 'Ajte da ih opteretimo sa dodatnim povećanjem svih ostalih cena na koje to gorivo utiče. I to je zapravo ogledalo rada ove vlade.
U obrazloženju se kaže da se apeluje ili se očekuje da će tržište regulisati i samim tim konkurencija cene i da će to možda doći na normalu. Na to država ne može da utiče. Država utiče na ovaj svoj deo, kada su u pitanju akcizna opterećenja i kada je u pitanju PDV. E, tu se država naročito istakla, pa dodatno sada opterećuje svoje građane.
Ovo znači da će poljoprivrednici već za nedelju dana imati skuplji dizel za, otprilike, tri dinara. Je l' to doprinos razvoju agrarne politike? S jedne strane država nije želela da plati subvencije poljoprivrednicima preko 10 hektara, a sada dodatno opterećuje poljoprivrednike sa cenom goriva.
Dakle, ono što građani moraju da znaju, da ste vi na najozbiljniji mogući način, na ivici formulacije koju neću sada upotrebiti, ugrozili nezavisnost ove zemlje i da ste puka marioneta od onih centara koji u vaše ime donose odluke, a cenu plaćaju građani Republike Srbije. I to mora prestati. Ja se nadam da će do toga posle narednih izbora zaista i doći. Zahvaljujem. (Aplauz)

Zahvaljujem. Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, kada imate priliku da govorite o bilo kom zakonu pred kraj rasprave onda imate i tu privilegiju da slušajući argumente onih koji se zalažu za zakonski predlog i onih koji ga osporavaju te argumente uporedite. Iskoristiću tu svoju poziciju i mirne savesti reći da ako bismo o ovom zakonskom predlogu, dakle, izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, glasali na bazi argumenata koji su ovde danas izneti, onda bi ovaj parlament jednoglasno trebalo da odbije ovaj zakon. Ali, svestan sam političke realnosti i limita koji poslanici vladajuće većine u ovom momentu imaju i naredbe da se za ovaj zakon mora glasati po svaku cenu i znam da će ovaj zakon biti izglasan.
To ne znači da će ovaj zakon ispuniti one funkcije koje bi Zakon o izboru narodnih poslanika trebalo da ispuni, a to je stabilizovanje političkih prilika, pre svega političkih institucija, u ovom slučaju institucije Narodne skupštine; zaštita legitimiteta ove institucije i one institucije, odnosno Vlade, koja na bazi glasova i legitimiteta Narodne skupštine dobija svoj mandat. To se ovim izmenama i dopunama neće dogoditi.
Ovde je branjen od strane predstavnika vladajuće koalicije ovaj predlog. Tu samo postoji jedna sistemska greška, rekao bih – vremenska. Ako je ovaj zakon neophodan i ako bez ovog zakona Srbija neće demokratizovati svoje institucije i neće se približiti EU, zašto to nije urađeno 2008. godine? Zašto ovu argumentaciju iznosite tek nakon preporuke Venecijanske komisije, a pre toga niste slovo jedno zucnuli o potrebi da se ovaj Zakon o izboru narodnih poslanika menja? Naročito niste davali predlog o izmenama i dopunama Zakona koji negira član 102. Ustava Republike Srbije koji reguliše materiju da je poslanik slobodan da svoju ostavku podnese stranci, odnosno listi koja ga je i predložila.
Ovo je još jedan napad na Ustav, koji jeste temelj demokratske Srbije i koji smo stvorili na bazi političkog konsenzusa 2006. godine. Da li osećate i da li vidite – ako vi to ne vidite, a mislim da ste svesni te činjenice, mislim da građani vide – zašto o svim bitnim političkim pitanjima ne postoji politički konsenzus u ovom parlamentu, u ovoj državi i u ovom društvu­? Zato što postoji nekakva misija Demokratske stranke o kojoj se ovde govorilo a koja je i danas spominjana. Ko ste to – vi? Ko su članovi Demokratske stranke? Kakva je to misija i privilegija koju samo vi znate i samo vi osećate, a nama je to pravo uskraćeno?
Želim demokratsku državu, želim parlament u kome se neće trgovati mandatima, u kojem neće biti korupcije; želim Vladu koja ima legitimitet, želim Vladu koja neće prevariti građane, koja neće obećati jednu politiku a sprovoditi sasvim drugu politiku; želim parlament koji će poštovati svoje građane. Ne želim parlament u kome će se usvajati deklaracija o Srebrenici; ne želim parlament gde će biti poništena Rezolucija o Kosovu; ne želim parlament u kojem se regionalizacija predstavlja kao najvažniji problem i u kojem se predlaže najsavršenije rešenje, a onda posle devet meseci menjate taj isti zakon.
Isti je slučaj i sa ovim zakonom. Pitam predlagača, gospođu Nadu Kolundžiju, da li pred građanima Srbije sad možete dati garanciju da do kraja mandata ovog parlamenta nećemo bar još jednom raspravljati o izmenama i dopunama ovog zakona? Ako se to dogodi, onda treba da podnesete ostavku. Vi i svi vi koji ste danas diskutovali i branili ovaj zakon. Ovaj zakon samo vama, čini se, ide naruku. To je nešto što je posebno tragično, što vi svoje stranačke interese ubacujete i inkorporirate u zakonske predloge, ali, znajte, narod je lepo rekao – bič uvek ima dva kraja. Čuvajte se tog drugog kraja kada vas bude, baš kao što u britanskom parlamentu postoji taj bič, stigao, a to će biti narodna volja građana na narednim izborima.

Zahvaljujem. Zahvaljujem i vama na iskrenosti. Vi ste zapravo otvorili temu i izrazili želju da težite ka političkom konsenzusu, ali da je jednostavno politička realnost takva da njega nema. Onda tu nastupa Demokratska stranka i njena misionarska uloga je da nametne političko rešenje.
Podsetiću vas samo na jednu drugu stvar, političkog konsenzusa je bilo do 2008. godine i to je politička činjenica. Ovaj parlament je usvajao i deklaracije i Rezoluciju o Kosovu, sa 240 poslanika. Ovaj parlament se okupio oko Ustava i takođe ga jednoglasno usvojio. Sve bitne stvari za funkcionisanje države smo tada usvajali konsenzusom. Tu je bitna razlika između perioda kada je na vlasti bila Demokratska stranka Srbije i kada je premijer u državi bio Vojislav Koštunica, i danas kada je na čelu države i Vlade Boris Tadić.
Ja sam se javio konkretno za repliku jer je ovde rečeno da smo mi bili protiv osude zločina u Srebrenici. To je gruba neistina i molim vas da više ne manipulišete tom činjenicom. Mi smo samo govorili i bili smo protiv Rezolucije zato što smo tvrdili da treba osuditi sve zločine, da ne možemo u jednoj rezoluciji osuđivati zločine u Srebrenici a ne pomenuti zločine koji su učinjeni nad našim narodom. To je na najbolji mogući način, nažalost, ponižavajući građane i ovom rezolucijom, ali i svojim činom, uradio predsednik Boris Tadić kada je otišao u Srebrenicu, a sutradan nije otišao u Bratunac.
Ne možete imati političku stabilnost u ovoj državi i ne možete imati politički konsenzus kada se tako ponašate i kada pravite razliku među žrtvama.
Da li je to opet nečija preporuka i vaša naknadna pamet, nečiji zahtev, to ja vama ostavljam na savesti da o tome malo bolje razmislite.