Za vašu informaciju, prvo, koriste se apsolutno svi naši standardi, plus, polako se harmonizujemo sa standardima EU.
Ono zbog čega, između ostalog, to i radimo to je da upravo naši proizvođači mogu da izađu i na strano tržište i plasiraju svoje građevinske proizvode. To je takođe jedan od razloga postojanja jednog ovakvog zakona, jer do sada su postojali ogromni problemi i to nije bilo moguće.
Ja verujem da vi volite svoju zemlju i da želite da se naše građevinske firme razvijaju. Podaci govore upravo suprotno svemu što ste do sada rekli i o tome da li je uništavano građevinarstvo u prethodnih četiri godine ili se ono razvijalo, da li je rastao udeo građevinarstva u BDP ili padao, tačnije rastao je, da li je bolje stanje u građevinskoj industriji – jeste, da li rastu plate u građevinarstvu – rastu. Prema tome, volela bih da koristite argumente.
O svim ostalim stvarima ne bih uopšte komentarisala.

Mislim da ipak te vaše projekcija ne znam na osnovu čega se baziraju, zato što projekcije koje ima Vlada Republike Srbije i Ministarstvo koje ja vodim kažu potpuno drugačije. Te projekcije su napravljene u skladu sa svim podacima Republičkog zavoda za statistiku, Privredne komore Srbije, sekcije za proizvodnju građevinskih proizvoda. Oni su ti, između ostalog, koji su učestvovali i tražili da se uredi ova oblast.
Prema tome, te projekcije da četiri godine neće biti naše preduzeće, odnosno proizvodnja građevinskih proizvoda konkurentna apsolutno nisu tačna. Naprotiv, broj jedan od razloga zašto radimo i zašto smo pred vas stavili ovakav predlog zakona jeste upravo da uredimo ovu oblast i da omogućimo, dakle s jedne strane da povećamo bezbednost građevinskih proizvoda koji se ugrađuju, a sa druge strane da obezbedimo i da omogućimo našim kompanijama da mogu da se plasiraju na stranom tržištu.
Tako da to što ste, između ostalog, rekli kako oni nisu spremni ni finansijski, ni tehnički itd, takođe, niste u pravu, jer, ponavljam još jedanputa, sekcija Privredne komore Srbije za proizvodnju građevinskih proizvoda je inicirala, između ostalog, čak i donošenje ovog zakona. Svi su konsultovani, svi partneri, kao što je to inače i običaj: i Ministarstvo privrede i Trgovine, Institut za standardizaciju, cementna industrija Srbije, Privredna komora Srbije, institut IMS. Dakle, svi zajedno su učestvovali u definisanju ovog zakona. Vlada Republike Srbije je ovaj zakon koncipirala, usvojila na sednici, stavila ispred poslanika, jer smo sigurni da ovo može samo dodatno da omogući dalji razvoj naših preduzeća. Nama je interes da se naše kompanije razvijaju. Hvala.
(Milorad Mirčić: Replika.)

Samo jedna mala ispravka da ne bi bilo zabune. Ne zbog vas nego zbog građana Srbije.
Uopšte niste u pravu upravo za te male proizvođače. Naprotiv stvar je potpuno drugačija. Ovim novim zakonom o građevinskim proizvodima, oni se inače zovu mikro pravna lica i upravo za ta mikro pravna lica će doći do pojednostavljenja postupka i biće mnogo jednostavnije uopšte da proizvode i da vrše kontrolu kvaliteta, a sve drugo zaista ne bih komentarisala.
(Nataša Sp. Jovanović: Replika.)

Prvo, rekli ste da, ako sam dobro informisana, mi smo počeli pre svega da pričamo o amandmanima o Zakonu o građevinskim proizvodima. Rekli ste da je taj zakon loš, nisam imala prilike da čujem šta je konkretno loše u tom zakonu, ali ste između ostalog pomenuli Zakon o stanovanju za koji kažete da nije zaživeo, pa za vašu informaciju ako ne znate i te kako je zaživeo.
Dakle, 40.169 registrovanih stambenih zajednica, 825 profesionalnih upravnika, to su ljudi koji su bili u Nacionalnoj službi za zapošljavanje i koji su na taj način i obučeni i dobili svoj posao. Prosto, samo da, kad kažete, da vam objasnim.
I, zaista se maksimalno trudim da ne odgovaram na neke druge stvari i komentare koje govorite, a nisu vezane za zakon i tako će i ostati.
(Miljan Damjanović: Replika.)

Hvala na vašem mišljenju.
Razumem da ste vi protiv standarda EU pošto ste protiv EU i to je potpuno legitiman politički stav. Ali, opet, Vlada Republike Srbije ima jedan od svojih strateških postulata, a to je da idemo ka EU, ne po svaku cenu, pogotovo kada govorimo o oblasti standarda.
Prema tome, ovaj zakon je pripremljen na takav način da svaka vrsta usklađivanja sa standardima EU jeste postepena i idemo pre svega sa tim da omogućimo rad našim građevinskim kompanijama, odnosno da učinimo naše proizvođače građevinskih proizvoda što konkurentnijim.
Sada, što se drugih komentara tiče, ja bih samo volela da mi kažete o kom amandmanu je reč? Gde ste vi to pročitali „Bechtel“, gde ste pročitali sve ostalo, prosto da bih mogla da vam odgovorim? Rado ću vam odgovoriti ukoliko ima u bilo kom amandmanu, ako ne ovde, onda ćemo na pres-konferenciji.

Upravo nam je potreban ovaj zakon zbog toga da bi naši proizvođači građevinskih proizvoda mogli da izađu na strano tržište. Sa sadašnjim standardima koje imamo oni zaista imaju probleme i to ne mogu da urade za mnoge građevinske proizvode. Naravno, dodato sa tim i da povećamo bezbednost građevinskih proizvoda na našem tržištu, uz to smo naravno gledali i vodili računa da sve bude postepeno imajući u vidu i stanje, ali imajući u vidu i cilj, a to je da povećamo njihovu konkurentnost.
Što se tiče Grdeličke klisure, nemate ispravne podatke. Sa zadovoljstvom ću vam dati sve informacije, sva dokumenta i sve podatke. Dakle, sve od prvog projekta koji je napravljen, od imena projektanata, inženjera koji su na tome radili, nijedan zaista iz neke druge, osim iz Srbije neke druge države nije radio te projekte. Dakle, stojim na raspolaganju, ako ste zainteresovani za Grdeličku klisuru, pogotovo za kosine koje pominjete, jer opet ni tu niste skroz u pravu, a da ne bi sada pričala još sat vremena o tome nije ni u redu, svu dokumentaciju bez ikakvih komentara ću vam dati, a vi kad sve pogledate onda mi kažite šta je po vašem mišljenju se tu desilo. A za ove građevinske proizvode jedan od osnovnih razloga jeste da mogu da naše kompanije da izađu na strano tržište. Hvala vam.
(Vjerica Radeta: Replika.)

Nekoliko stvari. Prvo, počeću od amandmana.

Samo da znaju građani Srbije da su Dveri, odnosno gospodin Obradović, tražili da se promeni naslov zakon i rekli su da zakon treba da se zove ovako – Zakon o građevinskim proizvodima i sprečavanju urbanističkog haosa i divlje gradnje u građevinarstvu. Što bi jedna od poslanica SRS rekla – babe i žabe. Dakle, to je ono što su tražile Dveri da se menja u naslovu ovog zakona...

(Vjerica Radeta: Povreda Poslovnika.)

…A ja bih htela da kažem nekoliko stvari, pošto ste iskoristili kroz taj naslov i pitali neke drugi stvari.

Rekla sam to pozitivno. Nisam rekla ništa negativno.

Dakle, ovako. Prvo, moje pitanje odmah za vas – da li ste vi podigli krivičnu prijavu protiv vašeg kompanjona, gospodina Stamatovića, gore u Čajetini i na Zlatiboru? Da li ste podigli krivičnu prijavu za sve one nelegalne objekte za koje je čovek davao odobrenje i sve one stvari koje je uradio protivzakonito?

Mogu vam reći, Ministarstvo građevine jeste. Ali vi koji se tako silno borite protiv te nelegalne gradnje, jeste li to uradili, pošto zajedno radite i hoćete građanima da predstavite kako ste jako pošteni, odlično radite i brinete o tome da nema nelegalne gradnje? To je prvo pitanje.

Drugo pitanje – jeste li podigli krivičnu prijavu protiv takođe vaših partnera ili koalicionih partnera Jeremića i Đilasa, imali biste toliko materijala, ukoliko zaista ovde pred građanima želite da pričate kako se borite protiv nelegalne gradnje, kriminala, korupcije, itd. Pa, pođite prvo iz sopstvenih redova, pođite od sebe, pođite od svoje porodice. Možda vi odlično znate kako se gradi nelegalno.

Mi, sa ove strane, ako tako mogu da kažem, Vlada Republike Srbije, Srpske napredne stranke, mi se upravo borimo protiv nelegalne gradnje. To što su nam oni ostavili, mi pokušavamo zakonima koje donosimo, na zakonit način, sistemski način, da rešimo pitanje nelegalne gradnje.

Prema tome, kada budete prvo podigli krivične prijave protiv svih tih ljudi koji sa vama zajedno rade, onda zaista čovek može da vas sluša sa dužnom pažnjom. Ovako, ja zaista ne vidim šta treba da mi čujemo novo od vas, što ima uopšte smisla i veze sa ovim što se tiče samog zakona.

(Predsedavajući: Privodite kraju, molim vas.)

Samo još jedna stvar.

Govorili ste o naplati, o prihodima, itd. Prihodi od sprovođenja Zakona o ozakonjenju iznose 3,9 milijarde dinara, od čega je 2,7 u lokalnim samoupravama, samo za lokalnu komunalnu infrastrukturu.

Pre svega, zbog građana Srbije da se zna tačno šta je to, kakva je to gondola na Zlatiboru, kao što je rekao i poslanik SNS, vratiću se na tu gondolu, ali malo oko gondole na Kalemegdanu kojom se premošćava reka. Dakle, za sada je izdata samo informacija o lokaciji. Tek kad se završe svi projekti, dakle, onda ćemo tačno da znamo i vrednost i način i kako će se raditi i tako se radi kada je uređen sistem, a ovako kako se radi na Zlatiboru i kako radi vaš kolega ili da ga ne nazovem nekim drugim imenom, tako se ne radi gondola na Zlatiboru. Podignuta je krivična prijava zbog toga.
Da li vi znate da su oni nabavili kompletnu opremu, stavili je na livadu godinu dana, da nisu imali ni jednu jedinu informaciju, ni jednu jedinu dozvolu. Sve što su krenuli da rade sa tom gondolom i da je samo ta gondola na Zlatiboru, nego još milion stvari, urušavaju im se temelji, padaju im krovovi. Dakle, opšti haos je na Zlatiboru zbog toga što je taj isti Stamatović, vaš pajtos, čovek sa kojim radite i pokušavate navodno da promenite Srbiju na bolje, napravio čitav urbanistički građevinski haos na Zlatiboru. Zato ima podignutu krivičnu prijavu, i to u Tužilaštvu za organizovani kriminal. Tako se bave vaši ljudi građevinarstvom, a onako kako treba da se bavimo građevinarstvom jeste upravo ova gondola na Kalemegdanu i još mnogo drugih objekata koji se grade na teritoriji Beograda i Srbije.
Kolega jedan je rekao koliko imamo gradilišta u Beogradu. Na teritoriji Srbije 36.000 sa građevinskim dozvolama. Dakle, tako se radi u Srbiji.
(Boško Obradović: Replika.)

Zaista mislim da je potpuno svejedno ko je član koje političke partije i da li je uopšte član političke partije. Meni je važno da policija radi svoj posao u ovakvim situacijama. Ne znam ko je osoba, ali, dakle, važno je da policija radi svoj posao i da da sve informacije koje su vam potrebne.
Što se tiče izdavanja građevinskih dozvola, zaista mislim da tu više ne sme da bude problema, i nije ni bilo već u poslednjih godinu dana problema oko izdavanja informacija o lokaciji ili o izdavanju građevinskih dozvola. Ono gde jeste, defakto, bilo problema, i zato i menjamo zakon, jeste ozakonjenje. Dakle, nije se to završilo i ne završava se onom brzinom kojom bi mi voleli da vidimo. Potpuno sam saglasna da razlog zašto smo uopšte doneli Zakon o ozakonjenju je bilo da što više objekata ozakonimo, a da samo ono što mora da se ruši, treba da se ruši.
Ovo što sada donosimo izmene i dopune Zakona o ozakonjenju jeste da još više pooštrimo za one koji su bahati i koji bez obzira na sve rade nelegalno i grade nelegalno objekte i zato su ove izmene i dopune Zakona o ozakonjenju pred vama.

Kako je moguće da vi koji ste bili načelnica Odeljenja za imovinsko pravne poslove, da vi koja ste diplomirani pravnik ne znate da se u ovoj zemlji građevinske dozvole izdaju elektronski. Nema šaltera. Nema. Nema već dugo.
Dakle, po zakonu mi imamo 28 dana, dakle, u roku od 28 dana mora se izdati građevinska dozvola. Informacije o lokaciji, projekat za građevinsku dozvolu, izdavanje građevinske dozvole, sve je elektronski. Nema jednog, jedinog papira. Prema tome, u svakom gradu u Srbiji, dakle, ali u svakom gradu u Srbiji, bila to mala opština ili grad, na kraju krajeva, na nivou Ministarstva, informacije o lokacijama se izdaju negde oko, potrebno je petnaestak dana da bi se dobile, a građevinska dozvola od tri do pet dana. U Ministarstvu građevine se građevinska dozvola za velike infrastrukturne projekte izdaje u roku od tri dana.
Pa, kad smo radili, recimo, „IKEA“, dakle, oni su nekako prvi bili na nivou ministarstva koji su dobili elektronsku građevinsku dozvolu, sve je moralo da bude elektronski. Nema više papira, nema više šaltera, nema više toga da dođe neko da kaže – ja bih građevinsku dozvolu, a onda onaj s druge strane šaltera stoji i kaže – e, pa ček da vidimo. Pa, zato smo i imali ceo haos i zato smo imali sve ono da godinama nekada ljudi nisu mogli da dobiju građevinske dozvole.
Nije problem u delu izdavanja građevinskih dozvola, kad pričamo o građevinarstvu, kad pričamo o tim poslovima. Veliki jeste problem, dakle, ozakonjenje, imovinski poslovi. Tu imamo problem i to moramo da rešavamo.
Imam kompletnu statistiku ovde, da vam sad stvarno ne bih čitala, dostavićemo je kao pitanja poslanika. Dakle, elektronski se izdaju, imamo e – dozvole.

Samo da dopunim, ne mora niko da bude elektronski pismen, ali svako ko god želi da napravi malu, veliku, kako god kuću, u kom god delu Srbije, neko mora da mu uradi projekat za tu kuću. Dakle, odluka je jedno da želite da izgradite kuću gde god se nalazili, a drugo je da neko mora da vam uradi projekat pa kako god vi bili pismeni ili nepismeni i kako god obrazovanje i stepen obrazovanja imali, taj projektant završava elektronskim potpisom potpis.
A da je to donelo dobro Srbiji i za vašu informaciju između ostalog elektronski je umreženo 1.368 organa državne uprave, 8.428 državnih službenika uključenih u proces izdavanja građevinskih dozvola. Srbija je sa 186 mesta, danas deseta u svetu, samo da se zna, taj deo je zaista uređen i moram da reagujem na to što vi kažete.

Niste u pravu kada kažete da se ne primenjuju standardi, da ukoliko neka strana kompanija proizvodi neke građevinske proizvode, onda se nikakvi standardi ne primenjuju, nego neki strani standardi itd. Za to niste u pravu, zato što se primenjuju za sve građevinske proizvode, bilo da su proizvedeni ovde, bilo da su uvezeni, primenjuju se naši srpski standardi i to je zakon .
Dakle, ovaj zakon uređuje dodatnu mogućnost za naše firme koje proizvode građevinske proizvode da mogu da se pojave i na stranom tržištu, mnogo više nego što su imale mogućnost. Kako su se, recimo, one sada pojavljivale, pojedine na drugim tržištima van Srbije? Tako što su tamo imale svoje kompanije koje su osnivale, pa su tamo u akreditovanim laboratorijama dobijale dozvole i tako su mogle da se pojave, a mi hoćemo da ovde imaju mogućnost da se akredituju i da mogu da izvezu iz Srbije građevinske proizvode. Jedan od razloga ovog zakona.
Prema tome, prosto niste u pravu kada kažete da Vlada haos i da niko živi ništa ne kontroliše i da se ne primenjuju standardi. Primenjuju se srpski standardi.

Znate kako se zovu svi ti koji rade na takav način? Zovu se jednim imenom - bespravni graditelji.
Prema tome, tačno postoje institucije koje rade svoj posao. Neki objekti su u nadležnosti gradova i opština, neki objekti su u nadležnosti države, odnosno ministarstva, tačno se znaju postupci, a ove izmene i dopune Zakona su upravo za te koji se bahato ponašaju i grade i dalje nelegalno.

Izvinite, da vas pitam nešto, pošto ste tako u žaru svoje borbe za ljudska prava, ženska prava, pričate nešto o tome, šta je poziv na vešanje? Ne razumem. Šta je u vašem žargonu, u vašem rečniku poziv na vešanje? Verovatno nešto lepo.
Pričate o tome da je predsednik Aleksandar Vučić predsednik svim građanima. Da, jeste, a onda u isto vreme pozivate na njegovo ubistvo. O čemu vi pričate?
Dakle, govorite o tome kako vas nema ni u jednoj aferi itd, pa znate onu srpsku poslovicu – s kim si takav si. Vi ste sa Đilasom, sa Jeremićem, sa Stamatovićem, a šta su oni?
Prema tome, gospodine Obradoviću, kad pričate imate dvostruke aršine. Svako nasilje je, naravno, nasilje. To uopšte nije sporno. Da vas podsetim, vi ste ti koji pozivate na vešanje predsednice Vlade, vi ste ti koji pozivate na ubistvo predsednika Srbije, a onda pričate o tome kako jako vodite računa o građanima Srbije. Nemojte, molim vas. Nemojte. Nema potrebe da vičete, mislim da vas svi odlično čujemo.
(Boško Obradović: Replika.)

Mislim da je važno da i koliko god bude bilo potrebno puta objasnim sve što je vezano za Inženjersku komoru Srbije. I evo prilike, pošto ste postavili pitanje, da krenemo sa tim.
Dakle, Inženjerska komora Srbije je kao takva osnovana 2003. godine. Tada je ministar bio Dragoslav Šumarac i tada su poslovi ministarstva povereni inženjerskoj komori. Dakle, ona je dobila mogućnost da izdaje licence, oduzima licence, pravi sve one stručne ispite, da svi inženjeri plaćaju članarine da bi ostali, odnosno da bi imali i dalje licence. Oko 30.000 inženjera različitih naravno, vrsta licenci. Sve je to izdavano u nekom prethodnom periodu.
Šta se u međuvremenu dešavalo? Dešavalo se da je jedna mala šačica ljudi potpuno blokirala rad pre svega, Inženjerske komore, da smo imali situacije da se nisu uopšte izdavale licence, da smo imali ozbiljne probleme u funkcionisanju uopšte same inženjerske komore. Samim tim, kada imate jednu takvu blokadu u radu inženjerske komore, onda je normalno da imate blokadu i u jednom delu sprovođenja i realizacije infrastrukturnih projekata.
Vidim da mnoge boli ta priča, pre svega ta mala šačica ljudi, da njih jako boli što će se ponovo izdavanje licenci i eventualno oduzimanje licenci prebaciti, odnosno vratiti kao posao u Ministarstvo, što je i bilo do 2003. godine. Potpuno shvatam da to nema nikakve veze sa strukom, nego to ima isključivo i samo veze sa interesima i sa novcem, oko milion evra se deli samo na osnovu prihoda od članarina. Informacija za sve inženjere je da neće biti članarina kada Inženjerska komora, odnosno kada izdavanje licenci, oduzimanje licenci bude u sklopu Ministarstva.
Inženjerska komora se ne gasi, to nije tačno. Dakle, to nigde nije predstavljeno ovim zakonom. Biće poslova koje će obavljati Inženjerska komora Srbije, sigurno, ali sam isto tako sigurna da ćemo zaštiti struku, a ne baviti se politikom, jer je ovo sada čista politička priča, DS, Dragoslava Šumarca, potpredsednika DS ili već dela Saveza za Srbiju. To nema veze sa strukom. Delili su poslove, delili su članarine, nije se imalo upliva ni u šta. Ministarstvo je pokušalo dva puta da preuzme određene poslove, 90 dana u Inženjerskoj komori, samo onda kada je stalo izdavanje licenci, jer oni godinu dana nisu izdavali licence i iz tog razloga je Ministarstvo preuzimalo posao. Dakle, sada ćemo vratiti nadležnosti tamo gde im je mesto, a to je u Ministarstvu. I baviti se strukom, jer je struka broj jedan, a ne politika koju nam sprovodi DS. Još puno mogu da pričam o Inženjerskoj komori…