Prihvatamo amandman. Hvala.

Prihvatamo amandman. Hvala.

Prihvatamo amandman. Hvala.

Prihvatamo amandman. Hvala.

Prihvatam amandman.

Prihvatam amandman.

Prihvatam amandman.

Dobar dan svima, poštovani predsedniče Narodne skupštine, potpredsednici, drage poslanice i dragi poslanici. Počastvovana sam što danas ispred vas sa svojim timom branimo četiri važna predloga zakona, dva zakona predstavljaju izmene i dopune zakona, dakle Zakona o energetici i Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, a dva su potpuno nova zakona. Jednom prvi put u našoj praksi, a to je zakon o obnovljivim izvorima energije. Nikada do sada nismo imali poseban zakon o obnovljivim izvorima energije, a drugi je zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije.
Razlog zašto je Vlada Republike Srbije 29. marta ove godine usvojila na predlog Ministarstva rudarstva i energetike ove predloge zakona, jeste što je ovo možda jedna od najvažnijih prekretnica u energetskoj politici naše zemlje.
Svedoci smo da se velike promene dešavaju u globalnoj energetici, naravno računajući u tu globalnu energetiku, energetiku celog sveta odnosno, dakle, kako i na koji način doći do klimatski održivog razvoja koji svakako podrazumeva jednu održivu i zelenu energetiku.
I to je bio razlog zašto je po formiranju nove Vlade krajem oktobra prošle godine Ministarstvo rudarstva i energetike zajedno sa svim relevantnim institucijama, ministarstvima, direkcijama, preduzećima, civilnim sektorom, selo i kroz pre svega prvo određene radne grupe, zatim obaveštavanje javnosti, zatim javne rasprave koje su se obavile i ako smo u vremenu još uvek u vremenu Kovida, predložili Vlade Republike Srbije ove zakone.
Oni treba da nam omoguće da donesemo određene fundamentalne odluke u oblasti energetike i rudarstva. To znači sa jedne strane da napravimo prekretnicu u odnosu na energetsku politiku prethodnih decenija, a naša energetska politika se pre svega zasnivala na tome da kada govorimo o proizvodnji električne energije, onda je to preko 65% iz termoelektrana, a ostatak iz hidroelektrana.
Kada govorimo o energetskoj efikasnosti nismo vodili računa o tome kako se ophodimo prema energiji bilo da je ona toplotna ili energična energija.
Kada govorimo o oblasti rudarstva i geoloških istraživanja, nismo dovoljno vodili računa o tome da zaštitimo upravo naše mineralne resurse i da vodimo, odnosno da efikasnije ih koristimo za dobrobit naše zemlje, pre svega naših građana i građanki.
I naravno, Zakon o energetici kao krovnog zakona koji je donet 2014. godine priznaćete da se mnogo toga promenilo u odnosu na 2014. godinu. Mnogo je godina prošlo, svet je išao mnogo brže u oblasti energetike i rudarstva, nego što smo išli mi. To su osnovni razlozi.
Želeli smo moderne zakone, zakone koji mogu da omoguće nove investicije, zelene investicije, zelenu energiju, želimo da kroz ove zakone postavimo temelje da energetika i rudarstvo budu pokretači privrednog razvoja, da energetika i rudarstvo ne učestvuju samo sa neki 5% u stvaranju BDP, nego da dođu do nekih 10% jer to možemo.
Želeli smo ovim zakonima da, i predstavićemo danas da damo osnovu za novi investicioni plan u energetici i rudarstvu, koji već sada jeste težak blizu 16 milijardi evra, odnosi se i na oblast energetike, znači, elektroenergetike, nafte, gasa i obnovljivih izvora energije, toplotne energije i naravno rudarstva.
Ovi zakoni su osnova, ali samo prvi korak. Ovi zakoni su napravljeni u skladu sa svim ekološkim principima i svim standardima u oblasti životne sredine, svaki od ovih zakona je poseban akcenat upravo stavio na zaštitu životne sredine, zato što više nema odluka u oblasti energetike i rudarstva, a da se zajednički to ne radi, upravo sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine.
Ponosni smo posebno na zakon o obnovljivim izvorima energije, Srbija danas nije ispunila ni čak neke svoje međunarodne obaveze u tom smislu, ali čak i da to stavimo sa strane međunarodne obaveze, da razmišljamo o tome da li je dobro za nas da imamo proizvedenu električnu energiju ili toplotnu energiju iz obnovljivih izvora energije, da jeste, dobro je, i važno je.
Naša želja i naša vizija Vlade Republike Srbije, predsednika, onog trenutka kada je potpisao prošle godine u novembru Sofijsku deklaraciju, kada smo se kao država obavezali na zelenu agendu, jeste zelena Srbija.
Godine 2040. minimum 40% proizvedene električne i toplotne energije iz obnovljivih izvora energije 2050. godine, minimum 50%. I to Srbija može, početak i prvi korak jesu upravo zakoni koji su ispred vas.
Ja se nadam da ćemo mi da imamo jednu konstruktivnu raspravu, da ćemo razgovarati o energetskoj politici u budućnosti, o energetskoj politici naše zemlje, zato što smo mi zemlja koja, kao i u svakoj infrastrukturi kao što smo to radili u saobraćajnoj infrastrukturi, povezivali se sa regionom tako isto imamo sve mogućnosti da to isto radimo i u energetici. Da se povežemo sa regionom i da budemo nezaobilazna ruta, bilo da pričamo o gasovodima, bilo da pričamo o transbalkanskom koridoru i prenosu električne energije.
Tako da, hvala vam što danas ispred vas možemo da predstavimo ovako važna četiri predloga zakona. Hvala.

Prvo, zaista želim da se zahvalim Odboru i vama, gospodine Arsiću, zato što mislim, odnosno ne mogu baš da se setim koliko zakona je u prethodnom periodu bilo i, pre svega na Javnom slušanju koje smo organizovali, pored svih procedura koje smo ispoštovali kada smo predlagali, odnosno kada smo počeli da se bavimo izmenama i dopunama ovih zakona i kada smo počeli da se bavimo stvaranjem novog zakona o obnovljivim izvorima energije, i drago mi je da smo imali i Javno slušanje zakona, takođe i veliki broj ljudi koji je bio onlajn i koji su slušali i gledali, postavljali mnoga pitanja.
Takođe ću se složiti sa vama, pre svega, klima je javno dobro. Zaštita životne sredine je jedna održiva energetika, to znači energetika koja treba da obezbedi energetsku bezbednost zemlji su generacijska pitanja i mislim da moraju da idu zajedno.
Kada govorimo o ekološkom protestu, pod znacima navoda ga često stavljam, koristi se klima u političke svrhe. To jeste i može da bude ozbiljan problem. Da ne bih dužila o tome, dovoljno je pogledati šta je ostalo iza ekološkog protesta iza protestanata. Ostalo je uglavnom đubre koje je „Gradska čistoća“ Beograda skupljala.
Prema tome, ako želimo stvarno i istinski svi, pa i oni koji napadaju vlast zbog zaštite životne sredine, a nisu u pravu, jer su svi zakoni o izmenama i dopunama, ako zaista se želi da se brine o životnoj sredini, onda svako od njih i svako od nas treba o toj životnoj sredini da brine 24 sata, a ne da to koriste u političke svrhe, jer to nikome neće doneti dobro.
Zakon o obnovljivim izvorima energije koji ste pomenuli je upravo zakon koji treba da nam omogući taj jedan preokret u tome da postignemo energetsku bezbednost, ali na zdrav i održiv način.
Još jednom se zahvaljujem vama kao predsedniku Odbora i svim članovima Odbora koji su bili na usluzi, sa nama zajedno radili i na kraju organizovali Javno slušanje.
Hvala.

Samo kratko da za građane Novog Pazara i tog dela Srbije vezano za elektro mrežu koju ste pomenuli.
Mi smo ove godine, udvostručili investicije u podizanje distributivnog sistema, govorim o niskom naponu, upravo iz osnovnog razloga, pošto postoje delovi Srbije i dan danas, nažalost, gde dolazi do prekida napajanja električnom energijom i to ne sekund dva, i to je ozbiljan problem, za sve uređaje u domaćinstvima, nego bogami duže. Prema tome, te stvari u naredne tri godine po planu distributivnog sistema Srbije sve moraju da se reše, ne samo u vašem kraju nego i u ostalim delovima Srbije.
Naš ulaganja u distributivni sektor će biti u narednih pet godina negde između 450 – 500 miliona evra. Zato što bez toga da obezbedimo ljudima kvalitetnu isporuku električne energije mi nećemo u tom smislu ništa uraditi.
Samo još jedna stvar. Drago mi je što podržavate zakone. Posebno mi je drago što ste počeli svoje izlaganje sa Zakonom o rudarstvu. Srbija je takođe i rudarska zemlja, bez obzira koliko mi možda mnogo više u prethodnom periodu govorili samo o proizvodnji električne energije ili toplotne, ali nekako stalno zaboravljajući taj rudarski sektor, osim kada se pomene Kolubara i Kostolac u smislu proizvodnje električne energije. Ali, Srbija je rudarska zemlja, vrednost naših sirovina je vrednost, dakle dokazana, bilansnih rezervi je preko 200 milijardi evra, metaličnih i nemetaličnih, znači postoji prostor za ozbiljno ulaganje i zato je danas ovaj zakon pred parlamentom i pred poslanicima, zbog toga što želimo efikasno da upravljamo mineralnim sirovinama, zato što hoćemo da imamo elektronsko rudarstvo, zato što hoćemo da pazimo na svako istražno pravo ili eksploataciono pravo koje se dodeljuje na teritoriji naše države, ali hoćemo isto tako, i za ovaj zakon je to uvedeno, investicioni sporazum da omogućimo, a to je da imamo i određene dodatne koristi, ne samo da neko dobije istražno pravo, a sutra da dobije eksploataciono pravo, nego da dodatne koristi upravo ima i lokalna sredina, ali i država Srbija ukoliko od tog eksploatacionog prava se krene dalje u razradu određenih rudnika, eksploataciju minirala ili možda posle toga i proizvodnju poluproizvoda ili proizvoda.
Tako da je ovaj zakon jedan moderan zakon, a reći ću vam još jedan podatak, pored recimo saobraćaja gde je takođe u prošloj godini, u kovid godini ostvaren je porast, tako je isto i u rudarstvu – recimo, 2020. godine u odnosu na godinu dana ranije, 2019. godine, porast je ostvaren upravo u rudarstvu 2,6%. Najveći rast je bio porast rude metala, 16,9%. Ima prostora za još veće razvijanje rudarskog sektora, ali uz pažljivo pomno praćenje države u svakom koraku šta se bude radilo, što upravo odgovara onome što ste i vi rekli, a to je održivo rudarstvo, kako da imamo taj jedan racionalni odnos prema onome čime smo bogati sa onim što želimo zaista iz tog rudarstva da dobijemo i da ostvarimo privredni rast i razvoj.
Tako da hvala još jednom na rečima.

Hvala.
Prvo hvala na vašim rečima, hvala na tome što ćete podržati ove predloge zakona. Ima jedna stvar koja mislim da je značajna zbog građana Srbije, a i vi ste je primetili.
Potpuno drugačije sada funkcioniše odnos između dva ministarstva, to je Ministarstvo rudarstva i energetike i Ministarstvo zaštite životne sredine. Ja zaista, mislim ministarka nije ovde, ali kao da jeste ovde. Nemoguće je danas zaista bilo šta raditi u energetici i rudarstvu, a da to nije zajedno sa životnom sredinom i da to nije uz saglasnosti Ministarstva životne sredine i da to nije u skladu sa svim standardima i zakonima iz oblasti životne sredine. I to je nešto što želim da i građani i građanke Srbije znaju.
Mi nećemo dozvoliti na teritoriji naše zemlje i naše Srbije da se u bilo kom, naravno resoru, ali sada govorimo o energetici i rudarstvu, da dođe do zagađenja životne sredine, bez obzira koje kompanije su u pitanju, koji vlasnici su u pitanju, koji delovi Srbije su u pitanju? Dakle, sve što se bude radilo, sve što se već radi i te kako se kontroliše, a sve što se bude radilo, neće moći da se radi, a da ne budu poštovani svi evropski i naši zakoni iz oblasti životne sredine.
Tu se naravno, nadovezujem i na priču o istraživanju, odnosno o potencijalnoj aksploataciji jadarita kod Loznice, ali isto tako mislim i na sve druge potencijalna istraživačka prava, odnosno eksplotaciona prava.
Druga važna stvar, dotakli ste i volela bih takođe da odgovorim, tiče se koliko će sve ovo da nas košta, energetska tranzicija u koju kao društvo je velika. To je jedan proces svuda u svetu, pa i kod nas. Ne vidim to kroz koštanje, to vidim kroz ulaganje. Sve ono u šta će praktično Srbija ulagati jeste svaki delić energetike i rudarstva i nije koštanje, nego će biti nove investicije koje će stvoriti i roditi nova radna mesta za ona radna mesta koja možda neće biti tako atraktivna, mi ćemo imati zelena radna mesta.
Kada sam rekla da je procena investicije blizu gotovo 16 milijardi evra u oblasti energetike i rudarstva, onda je to zaista tako. Mi trenutno radimo na novoj strategiji, na nacionalnom planu klime i energetike koji mora biti gotov ove godine, ali radimo i na novom planu investicija. To znači da se Srbija polako udaljava. U godinama koje su ispred nas polako se udaljavamo od onoga što se zove proizvodnja iz termosektora, ali isto tako okrećemo se proizvodnji energije iz obnovljivih izvora energije velikih hidroelektrana, gasnih elektrana, potpunom okretanju ka nacionalnom cilju. To je za nas nacionalni cilj kako ćemo podići energetsku efikasnost. To je poseban deo ministarstva i naša država će se time baviti. To su sve nove investicije koje otvaraju nova radna mesta, a dozvoljavaju nam i prave prostor da dođemo jednog trenutka do zelene Srbije o kojoj prvo shvatamo njen značaj, a želimo i težimo ka njoj.
Da li će neki koristiti, da li neki koriste ovo u političke svrhe i energetiku i životnu sredinu, da. Toga će verovatno uvek da bude, ali mislim da od snage države, naše Vlade, ministarstava, svih nas ovde zajedno, suštinski zavisi kako ćemo mi kroz taj proces ići.
Neko će to koristiti za političke poene. Mislim da građani Srbije odlično znaju i vide, a mi ćemo to koristiti da generacijama iza nas i svima onima koji dolaze iza nas, ostavimo zdravu životnu sredinu, energetski bezbednu Srbiju i Srbiju koja će moći da proizvede dovoljno energije za sve ono što bude radilo decenijama ispred nas. Znači, zemlju koja neće uvoziti energiju ili će smanjiti svoju energetsku zavisnost, ali će ta energija pre svega da bude zdrava i održiva.
Što se tiče saradnje sa nama, vrata su otvorena. Svako od poslanika i poslanica, ako smatra da možemo da unapredimo ne samo zakone, mi sada već radimo na podzakonskim aktima, dobro ste došli zato što se sada rade podzakonska akta. Prema tome, svi su dobrodošli da ta podzakonska akta učinimo još boljim, jer naš interes nije baš da stalno menjamo zakone, nego da pokušamo da zaista idemo u korak sa onim što je danas i sa onim što želimo da dostignemo u godinama ispred nas. Hvala na vašim rečima, dobro ste došli.

Poštovani i dragi poslaniče, hvala na svim rečima o ova četiri predloga zakona. Hvala poslaničkoj grupi SNS koja će za ove zakone glasati.
Pomenuli ste na početku jednu važnu stvar, a to je energetska bezbednost. Dakle, ovi zakoni su pred svima vama i pred građanima Srbije baš u tom smeru da postignemo i da imamo energetsku bezbednost, da budemo zemlja koja može još brže da se razvija, a da bi se brže razvijala onda energetska infrastruktura i dovoljnost energije u svim oblastima te energije je jako važna. U stvari, ovi zakoni to treba da nam omoguće, a poštujući, naravno, sve ono što nas čeka u narednom periodu, a to je da učinimo Srbiju i zelenom i da naša energija i energetika bude zaista zelena. Da bi to tako bilo, onda uslov za to jesu upravo ovi zakoni.
Takođe, pomenuli ste i nešto o čemu se zaista puno priča. Ja ću uvek iskoristiti priliku da se nadovežem na ono što poslanici kažu, pogotovo kada je oblast rudarstva u pitanju. Nema nijednog razloga da Srbija u oblasti rudarstva ne ostvari još veći razvoj, da zaista sa rudarstvom ne budemo jedan deo nosilaca našeg privrednog razvoja i rasta bruto društvenog proizvoda.
Još jedanput ponavljam, u oblasti rudarstva, ali i u oblasti energetike ništa se neće raditi dok se ne ispoštuju svi principi zaštite životne sredine. Litijum je važan, litijumske baterije su važne, one su definitivno budućnost. Dakle, rast tražnje za litijumskim baterijama prethodnih deset godina je negde preko 700%. To što se očekuje u narednim decenijama, ne u decenijama, to što se očekuje u narednih deset godina vezano za proizvodnju samog litijuma i litijumskih baterija je nešto što se ne može čak potpuno ni sada ekonomski izmeriti. Ali s druge strane je isto tako važno da sve što radimo u toj oblasti ne bude samo istraživanje i eksploatacija litijuma, nego upravo da bude i postojanje fabrike litijumskih baterija koja će Srbiji u svakom smislu omogućiti budući razvoj.
Hvala još jednom na svemu. Naravno, posle ćemo razgovarati i u pojedinostima.

Kada govorimo o oblasti rudarstva i onome što se sada pokušava nametnuti kao problem i to se sluša upravo od onih kojih definitivno koriste jako važne projekte i budućnost i privredni rast i razvoj, a na osnovu rudarstva, a vezano za, recimo, istraživanje jadarita, ima jedna važna stvar i zanimljiva stvar. Upravo, kako je rekao i gospodin Arsić, vode se silne debate, komentariše se da će nestati praktično život u tom delu Srbije, a da niko još uvek ne zna i nema pojma kako će izgledati te tehnologije. Dakle, na njima se još uvek radi. Pilot postrojenje je napravljeno u Australiji da se napravi tehnologija koja će da bude čista i zdrava. Prema tome, sve ono što se danas priča od strane mnogih tzv. pokreta, organizacija, tzv. nezavisnih stručnjaka itd. je nešto što su oni videli možda negde ranije, čuli negde ranije, pročitali negde ranije, ali suštinski oni ne znaju, jer ne postoji još uvek nijedan dokument koji jasno kaže kako će izgledati tehnologija eksploatacije jadarita, odnosno kasnije proizvodnje litijuma. To je prva stvar.
Uz to što rade, zastrašuju javnost zato što naravno i normalno je da ljudi ne znaju mnogo, pogotovo kada su u pitanju nove rude i da je na nama svima zadatak da ljude o tome upoznamo, ali suštinski još uvek nisu završene niti studije, niti se znaju te stvari.
Zastrašuju ljude da će nestati vode iz Drine, da će se potpuno uništiti Jadar, da neće biti apsolutno ničega, da će doći do taloženja, do slaganja područja celog tamo u Mačvi i, u stvari, nestaće život. To negde liči i može da se napravi paralela zašto nas time zaista pokušavaju vratiti ko zna kad i ko zna gde.
Dakle, 1881. godine donet je Zakon u Srbiji da se gradi pruga. To je naša prva pruga bila Beograd-Niš-Vranje. Dakle, donet je zakon i jedan deo tzv. populista je zastrašivao narod, govoreći da ako prođe ta pruga, pored pruge života biti neće, ništa roditi neće. Mi smo bili poljoprivredna država tada, pre svega, dominanto.
Dakle, ništa od useva roditi neće i ne samo to, nego i žene koje žive i porodice koje žive duž te pruge neće imati decu. To su zvanične bile izjave ljudi koji su se tada u jednom delu parlamenta srpskog bavili politikom. E to malo liči i sada na ovo vreme. Dakle, nestaće život u Jadru? Neće nestati zato što smo mi država, kao što je i tada postojala država, koja ima svoje zakone, koja radi u skladu sa svojim zakonima, koja tek onda kada bude imala sve studije, bilo da su to studije koje će pokazati kako će se istražiti ili eksploatisati jadarit, odnosno litijum, bilo o studiji o zaštiti životne sredine, dakle, tek tada ćemo donositi odluke o daljim koracima. Sve drugo što se čuje jeste politika, ma koliko nas napadali ili govorili da nije. Jeste politika i jeste pokušaj da zastrašite našeg čoveka i da mu objasnite da tamo mora da ide odatle, jer neće moći da živi, a s druge strane vrlo dobro znate da ni vi koji pričate o tome ne znate uopšte kako će izgledati te tehnologije. Biće čiste, biće zdrave, inače se neće raditi. To je glavna poruka i nešto o čemu ja stalno govorim i ovo je, takođe, poruka građanima Srbije – verujte u vašu državu, vaša država nikada neće doneti pogrešnu odluku, a vezano za zdravlje i bezbednost građana svoje zemlje.
Hvala.

Hvala, da negde malo dodam nešto što mislim da je značajno, budući da se već pominje i puno govori upravo o novom investicionom planu u oblasti energetike, ja to zovem "nju dil" u energetici.
Nekako mi se čini da prethodnih godina, niko nije u stvari seo da vidi, a šta je to sve što Srbija ima, što može da iskoristi, odnosno šta je to sve gde Srbija može da uloži a da je oblast energetike i rudarstva.
Zahvaljujući ovim zakonima, zahvaljujući pre svega jasnoj politici Vlade, mi smo seli i napravili odnosno pravimo investicioni plan, a on jeste težak blizu 16 milijardi evra. Ali, gledamo dakle po oblastima mi govorimo o novim ulaganjima od oko 6,6 milijardi evra samo u elektroenergetici.
Na primer, isto tako kod nafte to je negde oko 200 miliona evra, kod gasa oko pola milijarde evra, kod toplotne energije 400 miliona evra, biomasa negde oko 15 miliona evra, energetska efikasnost oko pola milijarde evra, zatim oblast rudarstva tri milijarde evra, solarne elektrane oko 800 miliona evra, vetroelektrane oko 3,5 milijarde.
Dakle, to je okvir našeg novog energetskog nju dila i to je nešto na čemu ćemo raditi, odnosno na čemu već sada radimo i što upravo može da pomogne da Srbija bude još razvijenija, bolje povezana i da bude ovo što ste vi rekli, kao što smo u oblasti saobraćaja nezaobilazna ruta, tako isto da smo u oblasti energetike, nezaobilazna ruta.
Još samo jedna stvar, bili smo mi nekad pre centralna zemlja ovog dela Evrope, ali bih rekla da do pre nekih, do 2012. godine, 2014. godine, nije se baš toliko i ulagalo ni završavalo, niti u oblasti saobraćajne infrastrukture, niti u oblasti energetike.
Uradili smo mnogo u saobraćaju, nastavljamo da se povezujemo jer sada je vreme ili može se reći da možda smo već mogli to i ranije, to je da ulažemo u energetski sektor i da po tome postanemo prepoznatljivi jer će ova energetika pre svega biti zelena energetika, u narednim decenijama i godinama. Hvala.

Hvala vam na svemu što ste rekli vezano za energetiku i rudarstvo.
Želela bih samo da stavim akcenat na nešto što započinjemo praktično danas zajedno. Nekako mislim da smo svi zajedno na ovom poslu i zadatku, da smo svi zajedno, na kraju krajeva, i u prethodnom periodu vi koji ste u parlamentu i mi koji smo u vladi, i puno zainteresovanih drugih strana, smo radili na pripremama ovih zakona.
Ono što jeste i predstavlja energetsku tranziciju i što nas čeka u narednom periodu jeste svakako smanjenje proizvodnje, kao što sam rekla, električne energije i toplotne energije iz termo kapaciteta. To znači da ćemo učiniti sve da naše postojeće termoelektrane naravno kroz svoje projekte odsumporavanja proizvode električnu energiju sa emisijom sumpor-dioksida i svih ostalih čestica po standardima EU i po standardima našim.
Ono što se trenutno rad od termo kapaciteta jeste „Kostolac B3“. Na žalost, dugo se radi i velika je šteta što Srbija praktično deset godina gradi takav objekat.
Ono o čemu mi razmišljamo jeste prestanak dalje izgradnje bilo kakvih termo kapaciteta zato što će to Srbiju jako puno da košta u budućnosti ukoliko bude gradila nove termoelektrane.
Srbija se baš zbog toga kroz ovaj investicioni plan okreće obnovljivim izvorima energije, okreće se čistoj energiji, okreće se velikim hidroelektranama, recimo jedan „Đerdap“ bi mogao da bude još jedan izgrađen, a ne samo ono što imamo, srednjim hidroelektranama i gasnim elektranama. Gasne koje će nam dati stabilnost sistema u narednih 20 godina zato što stabilnost sistema nam trenutno daju termoelektrane.
Prema tome, to je vizija zelene Srbije. Dakle, mi moramo polako da razmišljamo kako ćemo izlaziti iz termoelektrana i kako ćemo u narednih 20, 30 godina te termoelektrane i zatvoriti i kako nećemo graditi nove termo kapacitete, nego ćemo naprotiv upravo graditi ono, odnosno što će doneti zelenu energiju.
Tih 16 milijardi evra koje sam pomenula jesu milijarde evra koje će pre svega otići u zelenu energetiku i održivu energetiku.
Zato mi je drago što ćemo zajednički praktično u narednom periodu sve ovo i da sprovodimo i da predstavimo građanima i naravno, pre svega, poslanicama i poslanicima, ali i građanima Srbije novi investicioni plan o energetici. Hvala.