Hvala na vašim komentarima, na vašim procenama i sudovima, mada postoje druge institucije koje tim uvek i treba i verujem da će se uvek baviti i onim što ja radim i onim što vi radite i sada i u budućnosti.
Dakle, mnogo je neistine i poluistina sa kojima ste imali vaše izlaganje i to je razlog zašto ću ja da pokušam bar nešto od toga da odgovorim, opet ne zbog vas nego pre svega zbog građana Republike Srbije zato što oni treba da imaju sve one informacije koje Vlada Republike Srbije, odnosno ono šta radi Vlada Republike Srbije na koji način to radi i šta su interesi cele naše zemlje.
Dakle, da krenemo sa samim zakonom, sigurna sam da ćemo o tome pričati i u pojedinostima pošto ste određene članove zakona pomenuli, ali vezano za Zakon o eksproprijaciji, dakle, postoje stvari gde zaista mislim da ste potpuno u pravu. Kada pričamo o Zakonu o eksproprijaciji naše razmišljanje već nekoliko godina jeste da on zaista treba da se promeni, ali moramo da uvažimo iskustvo i praksu i sve ono što živimo kroz sve pogotovo kada govorimo o velikim linijskim infrastrukturnim projektima. Dakle, postoje stvari koje moraju da budu mnogo efikasnije, bolje i koje treba da nam omoguće tu pravičnost o čemu ste vi govorili.
Kada govorimo o ovom zakonu, mi smo se zaista potrudili da u ovom posebnom zakonu učinimo sve da se prođe kroz ceo proces eksproprijacije ali da to zaista bude mnogo brže. Razumem sve što ste rekli po pitanju naknade, to je jedna od tačaka gde očekujem da poreska uprava kada bude procenjivala po svojoj nekoj jedinstvenoj metodologiji, ako to ima, da to zaista bude pravedno, jer najveći problemi koje imamo trenutno na infrastrukturnim projektima jesu upravo zbog različitih procena koje potpuno nekad, prosto ne deluju realno. Naravno, nakon toga svi oni problemi sa kojima se susrećemo.
Nije interes Vlade Republike Srbije da ošteti bilo kog građanina. Nije interes Vlade Republike Srbije da načini nezadovoljne građane. Znači, interes je da kroz ovaj zakon i kroz ovaj infrastrukturni projekta da napravimo auto-put da on bude u skladu sa svim standardima, srpskim standardima, međunarodnim standardima, svim našim zakonima ali da nam omogući da budemo brži.
Naravno da ćemo razgovarati sa građanima. Naravno da ćemo probati da sve što budemo rešavali u oblasti eksproprijacije bude vezano, odnosno da bude rešeno u samoj opštini, kroz opštinsku administraciju, da ne dolazimo u neke druge situacije. Potrudićemo se da niko ni u jednom trenutku ne bude oštećen, postoje druge institucije koje će nam, verujem u tome pomoći.
Pomenuli ste takođe „Srbijavode“, zašto su one, između ostalog zakonom i šljunkare. Ne mogu da vam kažem tačan odgovor na ovo što ste pričali i govorili o šljunkarama, ali mislim onako zdravo razumski, dakle, da zaista to pitanje ćemo morati da rešavamo. Možda je sada došao trenutak zbog ovog zakona i zbog ovog projekta da to sada mora da se reši. To je definitivno pitanje nekoliko ministarstava. To su stvari koje ne smeju ostaviti građane nezadovoljnim. Možda se sada desio momenat kada ćemo na tome raditi. Potrudiću se da sa kolegama u Vladi vidim na koji način je to moguće rešiti, ali sa stanovišta ovog zakona, dakle, mi ćemo se voditi u odnosu na upisanog vlasnika određene katastarske parcele.
Kada govorite o članu 17. samo bih da podsetim da smo mi, dakle, sada na početku jednog novog investicionog ciklusa, da prethodnih nekoliko godina smo takođe što završavali, što počinjali neke nove projekte u infrastrukturi. Moram da priznam da gotovo 70% infrastrukturnih projekata jesu upravo na bazi međunarodnih što strateških sporazuma, odnosno međunarodnih ugovora koje smo definisali sa Narodnom Republikom Kinom, Azerbejdžanom, Rusijom, Turskom. To su sve zemlje, odnosno i kompanije koje su dolazile iz tih zemalja gde smo potpuno direktnim pregovorima dolazili do ugovora i počinjali ili se sada već nalaze u procesu mnogi radovi. Preljina – Požega između ostalog što smo počeli sad pre dva meseca, jeste takođe na osnovu, direktnom pogodbom, bez javnih nabavki i u skladu sa međunarodnim sporazumom koji Srbija ima sa Narodnom Republikom Kinom. To nije jedina deonica, nego mnogo deonica koje radimo sa pomenutim državama.
Dakle, nama je interes da što pre otpočnemo radove na svim koridorima, nama je interes da napravimo sve pripremne radnje, nama je interes da radimo sa najboljim kompanijama na svetu, da li su one na istoku, na zapadu, ali da budu najbolje i nama je interes, dakle da te projekte završavamo.
Što se tiče, tako da znači svi ovi projekti koje sam pomenula u infrastrukturi, od Obrenovac – Ub, Lajkovac – Ljig, Ljig – Preljina, Preljina – Požega, Surčin – Obrenovac, evo sada pregovaramo Novi Beograd – Surčin, takođe sa „Sirbisiem“, dakle sve su to projekti koje radimo, upravo na ovaj način na koji sam rekla, direktnim pregovorima sa ovim kompanijama, bez javnih nabavki, što verujem, takođe da vrlo dobro znate.
Ovde, ovaj zakon nije zakon o „Behtelu“, dakle ovaj zakon nije zakon o bilo kojoj kompaniji. Dakle, ovaj zakon je zakon da stvori posebne uslove koji će nam omogućiti da budemo brži, efikasniji u tome da počnemo radove na jednom ogromnom projektu koji košta stotine miliona evra.
Takođe, ovaj zakon ne definiše cenu, pogotovo nema veze sa ovim što vi govorite u delu definisanja cene, ovaj zakon nije tu da potvrdi neki memorandum, nego da stvori uslove.
Netačna je potpuno informacija i potpuno neistinita, da je Vlada Republike Srbije potpisala bilo kakav ugovor, velika je razlika kada potpišete memorandum, pa potpišete ugovor.
Dakle, mi imamo dva memoranduma, gde pod punim ovlašćenjem Vlada Republike Srbije, ih jesam potpisala ja, ali smo doneli zajedno odluku na sednicama Vlade Republike Srbije i oni nisu tajna, dakle oni su potpuno javni i mi smo o tome i pričali, mislim da je jedan iz 4. oktobra 2018. godine, a drugi je od 28. avgusta 2018. godine, jedan se zove Memorandum o razumevanju o saradnji u oblasti infrastrukture, između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD.
I ne znam šta je tu sporno i ne znam zašto je to problem, pogotovo ne znam zašto je to problem SRS, vi ste podržavali Trampa i sve, pa što ne bi podržali da imamo bolje odnose u oblasti infrastrukture između Amerike i Srbije.
Drugi memorandum je, Memorandum o razumevanju o saradnji na projektu izgradnje autoputa 761 Pojate – Kruševac – Kraljevo – Čačak, odnosno Preljina – Moravski koridor, između Vlade Republike Srbije i kompanije Konzorcijuma „Behtel Enka“.
Memorandum, ponavljam, to građanima možda znači ili ne, ali postoji ogromna razlika, memorandumi pokazuju zainteresovanost partnera da rade na određenom projektu, a bogami ugovor je nešto sasvim drugo, ugovor je dogovor dve ugovorne strane, gde se jasno određuju i uslovi i odgovornosti i sve ono što se tiče vezano za jedan projekta.
Dakle, nije potpisan, dragi građani Srbije, nikakav ugovor za Preljina – Požega deonicu, odnosno za Moravski koridor, ne postoji nikakav ugovor, dakle nema obaveze Vlade Republike Srbije, niti bilo koga kada govorimo o tome.
Mi danas pričamo o zakonu koji treba da nam omogući da rešimo, pogotovo one pripremne stvari koje nam se ili pripremne radnje koje nam se dešavaju iz iskustva na velikim infrastrukturnim projektima i da omogući Vladi Republike Srbije da donese poseban podzakonski akt, gde će jasno definisati koji su to sve kriterijumi koje Vlada Republike Srbije traži, da bi neko uopšte mogao da radi Moravski koridor.
Dakle, pa kada budemo definisali te kriterijume, pa doneli podzakonski akt, pa formirali komisiju Vlade Republike Srbije, onda ćemo videti ko su zainteresovane kompanije, koje žele da rade Moravski koridor.
Naš interes je, ponavljam još jedanput, da to rade najbolje svetske kompanije.
Druga neistina, koja se čuje, posebno pre svega od vas, jeste o ceni. Dakle, ne postoji ni jedan jedini dokument o tome, da Moravski koridor košta 500 miliona evra, dakle tim pre što u tom nekom vremenu kada se pominju sada, Verica Kalanović itd. imali smo priču o autoputu, a nismo imali ni jednog trenutka priču o Moravi i njenim pritokama, telekomunikacionom koridoru, niti smo, naravno u to vreme imali uopšte promene Zakona o vodama, zbog svega onoga što se dešavalo 2014. godine.
Dakle, moramo da znamo šta je istina, a šta nije istina i moramo da znamo koja dokumenta postoje, a koja dokumenta ne postoje. Ne, ni zbog vas ni zbog mene, ne nego pre svega zbog građana Srbije. Da li sam ja nešto uradila što nije u skladu sa zakonom? Opet postoje organi koji će o tome da vode računa i ja mislim da tu nemam nikakvu brigu.
Ali, ono što je važno, što mislim da je važno, vezano za ovaj zakon, jeste da on zaista, prvo nije prvi put da Srbija ima posebne zakone za velike infrastrukturne projekte ili uopšte za velike važne projekte, nije to samo Južni tok, ko je tu neko pomenuo, tu je Beograd na vodi, tu je i Železara, ja mislim da je razgovor takođe da bude vezano za još jedan infrastrukturni projekat.
Da li je to pravi način i da li bi možda bolje bilo da imamo jedan zakon o kapitalnim projektima unutar, ovim važnim kapitalnim projektima, unutar kojeg bi bili svi ovi problemi koje mi de fakto vidimo u realnom životu, možda, ali hajde da pričamo o tome, ne danas, ali hajde da vidimo da li je to možda način da rešavamo ovakve probleme, ali je činjenica da ne možemo da čekamo mesecima i godinama da neki projekti otpočnu ili da neki projekti u tom nekom dužem vremenskom periodu se rade, nije to samo pitanje ugovaranja, to je pitanje planskih osnova i projektno tehničke dokumentacije.
Još jedna stvar, pominjali ste rok za eksproprijaciju. To je da se završiti kompletna eksproprijacija, ali mi imamo mogućnost da fazno radimo. Nijedna jedina deonica, dakle Moravskog koridora, nećemo početi da radimo dok ne bude završeno apsolutno sve.
Zašto još ovaj zakon? Jeste jedan deo eksproprijacije urađena kod Kruševca, ali ta središnja deonica gde smo menjali uopšte samu trasu, koja je jako problematična, upravo zbog Morave, može da napravi problem u trajanju tih pripremnih radnji, odnosno svega onoga što želimo da uradimo.
Probala sam malo da odgovorim, a verujem da će u pojedinostima biti prilike da pokušam da odgovorim više.