Iskoristiću ovu priliku samo da dam informaciju, jer ste me pre početka drugog dela zasedanja pitali za asfaltiranje u Aleksincu. Dakle, početkom sledeće nedelje, u ponedeljak počinje asfaltiranje ulice. Prethodno, naravno uz zahvalnost lokalnoj samoupravi i svim lokalnim samoupravama koje između ostalog završavaju kanalizaciju i sve ono što je potrebno pre nego što dođe do asfaltiranja. Hvala.

Hvala vam što ste se javili, pre svega zato što ste iz Kraljeva i što, naravno, kao i svi građani koji žive duž buduće deonice između Pojata i Preljine vrlo dobro znaju oni, a naravno i cela Srbija, koliko je značajan auto-put koji će se graditi od 110 kilometara između Pojata i Preljine.
Pre nego što krenem nešto oko toga vezano za bujične poplave koje ste pomenuli, koliko znam, juče smo takođe imali jedan sastanak. „Novi Pazar put“ je dobio sve zadatke i od „Puteva Srbije“ i od Vlade Srbije. Dakle, ne samo mostovi, nego sve ono što se desilo u prethodnom periodu biće najbrže rešeno, zato što su projekti spremni i oni su već na terenu i rade.
Tako da, ono kako radi Vlada Srbije, to je da pokušamo da niko nigde, pre svega, ne bude oštećen, odnosi se upravo na ovaj autoput koji radimo, između Pojate i Preljine, vezano za eksproprijacije i za sve probleme koji su i nekada bili, ali i potencijalne probleme, dakle interes Vlade Srbije, interes investitora budućeg u Vladi, nekog budućeg izvođača kojeg će Vlada Republike Srbije da izabere, niko od građana, građanki ne može biti oštećen. Izgradnja ovog autoputa počinje, nadamo se na leto i trajaće dve i po godine i mislim da će mnogo značiti, upravo u povezivanju za ceo ovaj kraj.
Ono što mislim da je, takođe, važno, vodili smo računa, ne samo o samoj deonici, ne samo o tome da svi projektanti budu na terenu, vodili smo računa i vodićemo računa da građani imaju uvid u svaku tačku budućeg autoputa koji će proći od Pojate do Preljine, jer to je važno za građane. Ne radi Vlada Srbije puteve i železnice i aerodrome da bi se time negde hvalila, nego da bi građani imali korist od toga i bolje živeli. Hvala.

Trudiću se, zaista, da ne odgovaram na sve neistine i kojekakva razmišljanja, možda upravo onako kako bi neko voleo ili misli da bi bilo.
Ali, ono što je jako važno, most „Bratoljub“ ima sve dozvole, od građevinske do upotrebne dozvole. Most „Bratoljub“ je izgrađen sredstvima Vlade Republike Srbije. Most „Bratoljub“ trenutno čeka sporazum Bosne i Hercegovine, dakle, sa Srbijom i nadamo se da će do tog sporazuma doći, kako bi ljudi zaista mogli da koriste ono što čini suštinu svih ekonomskih, ljudskih odnosa, a to je povezivanje ljudi, pa i ovim mostom.
Što se tiče legalizacije, predlažem svakako da možda odbor skupštinski, iako mi na svaka tri meseca dajemo sve izveštaje, mi ćemo to uputiti ponovo odboru da se napravi rasprava o tome. Sa zadovoljstvom želim da o tome pričam, naročito sa SRS i sa svim onim što se dešavalo u nekim periodima vezano za dodelu placeva bez ikakve komunalne infrastrukture, pa dodela placeva za male kuće, pa one ispadoše kuće od hiljadu, dve hiljade i više metara kvadratnih itd. Nisu jedini, naravno, bilo je i mnogih drugih.
Prema tome, ako se neko potrudio da uspostavi određeni sistem u oblasti ozakonjenja objekata, onda je to sigurno Vlada Republike Srbije od 2014. godine pa do današnjeg dana. Nije jednostavno, mnogo je tih objekata.
Dakle, moj predlog je da danas zaista, ako je moguće, nastavimo da pričamo o ovom važnom infrastrukturnom projektu. Ministarstvo nudi, ja nudim da dođemo na odbor i da napravimo raspravu samo i isključivo o ozakonjenju. Sa zadovoljstvom ćemo razgovarati o tome i pružiti sve informacije koje imamo, na čemu radimo i šta smo uradili.
(Predsedavajući: Privodite kraju.)
Što se tiče izmena Zakona o ozakonjenju, mislim da su zakoni živi i da onda kada vidimo da nešto treba da popravimo, da to zaista treba da uradimo. Mi smo sada… (Isključen mikrofon.)

Na kraju ove rasprave, prvo želim da se zahvalim svim poslanicima i poslanicama na doprinosu i na konstruktivnoj raspravi koju smo imali i u načelu, a i danas.
Mislim da je za građane Srbije najvažnije nekoliko poruka, a to je da je Vlada Srbije opredeljena da izgrađuje infrastrukturu. Bez saobraćajne, dakle, transportne infrastrukture bilo da je to putna infrastruktura, železnička, vazdušna, vodna nema novih investicija i nema praktično ostanka naših ljudi u svim delovima Srbije. To je jedan od strateških interesa naše zemlje na kojem mi radimo već nekoliko godina. Rezultat jeste preko 300km auto-puteva, 700km rehabilitovanih železničkih pruga, tri međunarodna aerodroma koja danas Srbija ima. Sadašnja vrednost investicija u infrastrukturu je blizu 14 milijardi evra. Odnosi se na sve investicije koje radimo u oblasti infrastrukture.
Ova godina je vrlo važna i ključna za Srbiju, kada govorimo o infrastrukturi transportnoj. Mi ove godine zaista počinjemo izgradnju nekoliko auto-puteva. Jedan od tih auto-puteva jeste i auto-put koji praktično treba da spoji centralnu Srbiju i to je auto-put između Pojate i Preljine. Mislim da je to od značaja ne samo za pola miliona ljudi koji žive u tom delu Srbije, važno je za našu zemlju, jer sa jedne strane se povezujemo sa regionom i sa našim susedima i to je takođe važno, ali jednako je važno da naši građani unutar Srbije budu takođe povezani.
Zato je ovaj auto-put od značaja, zato je ispred vas bio ovih svih dana poseban zakon koji treba da nam omogući da budemo što brži i efikasniji u realizaciji auto-puteva. Naše mišljenje u Vladi Republike Srbije jeste da smo imali ovakve zakone za velike infrastrukturne projekte, kao na primer Koridor 10. Potpuno je sigurno da taj Koridor Srbija ne bi gradila više od 10, 20 godina i ozbiljno razmišljamo između ostalog i da napravimo zajedno zakon za sve infrastrukturne projekte, da ne bismo dolazili u situaciju da zbog nekih stvari se odlaže realizacija projekta.
Građani Srbije treba da znaju da izgradnja Moravskog koridora počinje, nadamo se na leto. Vlada Republike Srbije je ta koja će izabrati strateškog partnera u skladu sa ovim zakonom, u skladu sa podzakonskim aktima, definisanim kriterijumima. Niko nije izabrao nikakvog strateškog partnera. Niko nije iz budžeta Republike Srbije uzeo novac, jer to je novac građana Srbije, da bi nešto potrošio na nezakonit način, nego sve što radimo i stvaramo u našem budžetu, stvaramo da bismo uložili u mnoge projekte infrastrukture. Ovog puta pričamo pre svega o transportnoj infrastrukturi.
Dovoljno je reći da ovaj auto-put Moravski koridor nije samo auto-put, to jeste i uređenje Morave i njenih pritoka, to jeste i telekomunikacioni Koridor. Takođe, zbog mnogih laži, teorija zavere, insinuacija, neistina koje su mogle da se čuju ovih dana, moja je i obaveza da kažem da ne postoji nikakva ponuda u prethodnim godinama na nekih 500 miliona evra ili nižem iznosu izgradnje Moravskog koridora. To pre svega nije tačno, kao što nije tačno da sam ja ili bilo ko u Vladi Srbije izabrao već partnera, pa sada pred poslanike stavio neki zakon kako bi oni bili praktično pred svršenim činom. Naš interes je da sve bude pregledno i transparentno.
Druga stvar koja je važna i za građane i za građevinske kompanije, dakle, ovim zakonom i svim što radimo, kao i svim prethodnim ugovorima koje smo napravili za neke druge auto-puteve unutar Srbije, znači puteve kojima se povezujemo sa drugim državama, srpske kompanije grade te auto-puteve. Postoji obaveza najmanje do 50% učešća ne samo srpskih kompanija na izgradnji svih puteva, mostova koje vidimo danas u Srbiji, dakle, preko 40.000 gradilišta je danas na teritoriji Srbije. Pre samo sedam godina ih je bilo negde oko 1.500 i to je ono što jeste rezultat rada.
Dakle, građevinske kompanije, putarske kompanije su srpske, najmanje do 50% u svakom ugovoru. Materijal se pre svega koristi iz Srbije. Kada pominjemo čak i velika zahvalnost Odboru, dakle, da smo prihvaćen amandman, odnosno ono što je i Vlada predložila zajedno sa Odborom skupštinskim, a to je da vodimo računa o eksproprijaciji pozajmišta upravo zbog toga da bismo kontrolisali proces i upravo zbog toga da ne bismo imali situaciju da nam se povisi cena samog ugovora. Dakle, to je ono zbog čega je Vlada, između ostalog, zamolila Odbor i zbog čega imamo i takve amandmane.
Takođe, mislim da je značajno reći da mi ovim putem regulišemo, dakle, svih hidrotehnički radovi će se izvoditi na 68,15 kilometara koridora koji je dugačak 110 kilometara. Dakle, neće više biti bojazni od poplava i problema i svega onoga od čega praktično, posebno u tom delu Srbije, uvek imamo strah i dešavaju nam se problemi.
Ovaj autoput treba da se gradi u roku od dve i po godine i treba da omogući zaista da duž ovog autoputa, pored jedne već industrijske zone koju imamo, formiramo najmanje još dve industrijske zone, jer to u stvari znači, zato služe putevi, oni su osnova i baza za dalji razvoj, za privredni razvoj naše zemlje. Zato se iskreno nadam, da kada budete glasali za izgradnju, odnosno za ovaj zakon koji će omogućiti da brže gradimo Moravski koridor. treba da znate da je to velika stvar za Srbiju da 2019. godine počinje preko 400 kilometara novih puteva, a da jedan od njih jeste put koji će konačno da spaja Srbiju sa Srbijom, građane Srbije unutar naše zemlje. Hvala vam još jednom.

Hvala.
Dobar dan. Poštovana predsedavajuća, gospođo Gojković, dragi poslanici i poslanice, dragi poštovani građani i građanke Srbije, Vlada Republike Srbije je u junu 2019. godine, na svojoj redovnoj sednici usvojila Predlog zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim pitanjima radi realizacije projekta izgradnje infrastrukturnog Koridora. Mi ga zovemo Moravski koridor, u stvari koridora E-761 na deonici Pojate – Preljina.
Verujem i nadam se da ćemo danas u načelnoj raspravi imati prilike da o svim članovima odnosno o samom ovom posebnom zakonu raspravljamo. Verujem da ćemo građanima takođe omogućiti da nakon toga vide već sredinom jula, početak radova na ovom važnom Koridoru.
Zašto je važan Moravski koridor?
Dakle, Republika Srbija se od 2012, 2014. godine pa nadalje ubrzano razvija. Kad kažemo ubrzano razvija to znači da se povezujemo sa svim našim susedima, kada govorimo o transportnoj infrastrukturi, to znači da završavamo Koridor 10. Dakle, jug je završen, istočni krak će biti vrlo brzo.
Verujem da u toku leta, baš onako i kako smo najavili, biće puštena i deonica Koridora 11 auto-puta, između Obrenovca i Preljine. Radimo na obilaznici oko Beograda i započinjemo ove godine jedan novi investicioni ciklus u oblasti transportne infrastrukture.
Ali, jedini auto-put koji praktično povezuje centralnu Srbiju, dakle ne da nas povezuje sa regionom, jeste, u stvari, ovaj auto put, tzv. Moravski koridor dužine 110 kilometara između Pojata i Preljine.
On povezuje praktično građane Srbije sa građanima Srbije, povezuje onaj deo Srbije gde živi preko pola miliona ljudi, gde postoji preko 20.000 malih i srednjih preduzeća, gde za sada postoji jedna industrijska zona, a mi verujemo da može da ih bude i više kada ovaj auto-put počne da se radi.
Ovaj auto-put je od ogromnog značaja upravo za privredni razvoj centralne Srbije. Nekako ovaj deo Srbije je decenijama bio zapostavljen. Uvek smo imali strateške interese i ostajemo pri tome da se povezujemo sa regionom, ali je jednako važno da ulažemo u puteve na samoj teritoriji, unutar same teritorije Republike Srbije. Zato je ovaj Koridor, zato je ovaj auto-put važan. Svaki auto-put takođe znači jednu novu sliku Srbije.
Svaki auto-put znači nova radna mesta, nove investicije. Svaki auto-put znači rast BDP. Pola milijarde evra kada se ulaže u investicije daje kao rezultat jedan do 1,5 posto rasta BDP. Srbija je pokazala da može da garantuje investicije u prethodnih nekoliko godina kao i u godinama koje su ispred nas. Ovo takođe znači da će građani ovog dela Srbije, posebno duž ove deonice od Pojate do Preljine, Kruševca i Kraljeva i Trstenika i Ćićevca i Mrčajevaca itd. prosto imati mogućnost da sada mogu da se povežu i sa drugim koridorima.
Ovaj koridor, praktično ovaj auto-put povezuje Koridor 10, dakle koji smo završili i Koridor 11, na kojem radimo sada, koji nas povezuje dole sa Crnom Gorom, odnosno koji nam daje mogućnost da izađemo na more. Ono što je posebno važno, ovo je investicioni zamajac za razvoj Srbije.
Pričaćemo sigurno danas u načelnoj raspravi o novim auto-putevima koje počinjemo da radimo ove godine. Ovaj auto-put se procenjuje, ukoliko počnemo radove u julu mesecu, očekujemo da za dve i po godine ovaj auto-put bude i završen.
Zašto poseban zakon, zašto ne kroz druge zakone? Dakle, poseban zakon koji je ispred vas je u potpuno u skladu sa Ustavom i svim drugim zakonima Republike Srbije, ali nam omogućava da budemo brži u realizaciji. Nama je potrebna i ekonomska, ali i administrativna, birokratska efikasnost, kada govorimo o izgradnji autoputeva, naročito kada pričamo o ovom autoputu koji će povezati centralnu Srbiju.
Dakle, ja nama svima danas želim uspešnu raspravu, pričaćemo o pojedinostima. Volela bih, takođe da znate da je ovo jedan zahtevan projekat, ovo nije samo autoput. Dakle, puno je komentara bilo na temu Moravskog koridora o ceni. Nije pitanje cene, pitanje šta mi u stvari sada radimo? Autoput se gradi, pored autoputa reguliše se potpuno Morava i sve njene pritoke i pravi se telekomunikacioni Koridor. Praktično, tri projekta se nalaze u ovom jednom projektu Moravskog koridora.
Za informaciju, možda prvu, 76 mostova ili, na primer 68 kilometara će biti hidrotehnički radovi. Dakle, ovo je jedan ozbiljan inženjerski projekat koji je pred svima nama i zbog toga se nadam, ne samo dobroj raspravi, nego tome da ćemo uspeti da objasnimo zašto je ovo toliko važno za našu zemlju da bi se ona dalje razvijala. Hvala vam.

Hvala vam na vašem mišljenju ne samo za ovaj poseban zakon, nego za sve ono što Vlada Republike Srbije radi u oblasti infrastrukture, naročito transportne infrastrukture.
Jedna stvar je zaista važna i ona nam omogućava u stvari da možemo danas da pričamo o novim infrastrukturnim projektima, o novim autoputevima, o novom investicionom ciklusu. To jeste, pre svega, jedan stabilan budžet, a s druge strane, mnoge reforme su sprovedene.
Oblast građevinarstva je oblast u kojoj je, recimo, rast izdatih građevinskih dozvola 2018. godine, u odnosu na neku baznu 2014. godinu, preko 60%. dakle, iz godine u godinu rastu izdate građevinske dozvole, što govori i što možemo čak i golim okom da vidimo. Dakle, Srbija jeste gradilište.
S druge strane, dovoljno smo stabilni, što je takođe jako važno, da možemo da garantujemo velike investicije. Ovo je velika investicija i ne samo ova, nego i sve investicije u oblasti infrastrukture. To je nekoliko autoputeva koje počinjemo da gradimo u 2019. godini.
Ono što mislim da je takođe jako važno kada se pominje Moravski koridor, to je poseban zakon kada smo razmišljali o tome da li je… Prvo, to nije novina u Republici Srbiji da imamo posebne zakone za određene infrastrukturne projekte. Drugo, ovo nam zaista omogućava da budemo mnogo brži i efikasniji u realizaciji.
Iz ovog sada, sa ove sada pozicije i iz ovog iskustva mislim da je velika šteta što nismo, odnosno da smo imali poseban zakon, recimo, o izgradnji Koridora 10, ja sam potpuno sigurna da bi on bio završen mnogo pre i ne bi imali ovakve probleme kakve imamo.
Dan danas, iako je završen Koridor 10 – Jug, dakle, mi se bavimo eksproprijacijom nekih delova na Koridoru 10. Dakle, ovaj poseban zakon je tu da nam pomogne da budemo posebno efikasni upravo u oblasti, pre svega, eksproprijacije i da sve ono što nam dozvoljava Ustav iskoristimo upravo u tom smeru.
Inače, građevinarstvo, između ostalog, pošto znam da radite u oblasti građevinarstva i da vam je veoma stalo, oblast građevinarstva je u BDP povećala svoje učešće. Dakle, 2014. godine to je bilo 3,5%, a završetak 2018. godine je bilo 4,8%. Mi očekujemo ove godine bar 5,5% da bude udeo građevinarstva u BDP, a to je u stvari sve ovo – nova mesta, potrošnja građevinskog materijala, cementa i svega onog drugog. Zato poruka građanima Srbije da ovde ima prostora da se radi, da investitori dolaze i da ljudi, pre svega, ostanu da žive u našoj zemlji, jer sve što radimo, radimo, pre svega, zbog toga. Hvala vam na komentarima.

Mislim da postoji dosta informacija, čini mi se samo na bazi informacija iz medija sa kojima ste sada ovde i zbog toga ću ja, zbog građana Srbije, ali i zbog vas, da pojasnim. Jedan deo vašeg mišljenja mi se čini da nije baš onakav kakav realno jeste, vezano kako za zakon, tako isto i za ove druge stvari koje ste pominjali.
Kada govorimo o zakonu i o tome zašto poseban zakon, samo je jedan jedini razlog, upravo onako kako je Vlada Republike Srbije navela u svom objašnjenju, odnosno obrazloženju ovog posebnog zakona, a to je da budemo brži i efikasniji u realizaciji.
Kada govorimo o eksproprijaciji, koja de fakto i jeste problem svuda i na svakom koridoru i koja je i dan danas, ponavljam još jednom, problem i na Koridoru 10 jugu, iako smo ga završili, dakle, naš interes je bio da ne moramo da čekamo i da budemo brži.
Kada pominjete kako je počelo u Kruševcu, ja ću vam reći da samo u Kruševcu ima nekoliko hiljada katastarskih parcela i da će generalno duž celog ovog koridora biti desetine hiljada katastarskih parcela koje će proći proces eksproprijacije. Dakle, mi ne možemo dozvoliti da izgubimo mesece i godine zbog toga što u nekom delu možemo da imamo probleme.
S druge strane, zakoni su nam takođe omogućili da možemo fazno da radimo. Takođe, pod tri, mi nećemo početi radove nigde gde apsolutno sve nije pripremljeno što je potrebno da bude pripremljeno da bi određena deonica ili deo deonice mogao da se radi, što je takođe velika razlika u odnosu na neke prethodne periode.
Kada pominjete projektno-tehničku dokumentaciju, planski osnov i godine neke unazad, reći ću vam, 2010. godine jeste počelo pravljenje, odnosno definisanje, odnosno pravljenje projektno-tehničke dokumentacije, mislim, od nekog instituta ali ono nije bilo završeno. Zašto sve ovo ovoliko traje? Zato što mi jedan deo popravljamo, s druge strane menjali smo potpuno trasu upravo zbog poplava.
Takođe, ovaj zakon, ponavljam još jedanput, nije samo izgradnja autoputa, i to je onaj jedan deo jako važan, to jeste regulacija Morave, to jeste regulacija svih pritoka, to su potpuno promenjena zakonska rešenja nakon 2014. godine, što je dobro zašto smo ih promenili, a s druge strane nam nameće situaciju da moramo da pravimo, odnosno da menjamo projektno-tehničku dokumentaciju.
Kada pominjete o tome da li će biti transfer znanja itd. i novih tehnologija, to je jedan od faktora. Mi se trudimo da svi novi ugovori koje potpisujemo, svi novi projekti na kojima radimo, od svih izvođača i investitora, dakle, prosto naučimo nešto i da naše građevinske kompanije imaju mogućnost ne samo da rade, nego da zaista primenjuju neke nove tehnologije. Stvari se brzo menjaju. Moram da priznam da naša građevinska industrija, nije joj lako, pokušava da uhvati korak sa svetom, a način da uhvati taj korak sa svetom jeste upravo da ima one od kojih će takođe i da uči.
Ono što mislim da je jednako važno kod eksproprijacije, da ne bi bilo zabune za sve ljude koji to slušaju, dakle, ono što je sasvim sigurno i što se ničim ne menja, to je da će vlasnik nepokretnosti imati pravo, odnosno ima naknadu koja je u visini tržišne vrednosti nepokretnosti. Ništa se tu ne menja, ali mi hoćemo zaista ubrzati ceo proces. Sve što je predloženo zakonima primeniće se, ali se neće zaustavljati proces u realizaciji velikog projekta, što se nama često dešava.
Meni je jako drago što ste pomenuli baš deonicu Srpska kuća – Levosoje na Koridoru 10, zato što je tu upravo problem Južne Morave. Mi smo imali situaciju, 2014. godine neko od izvođača, više se i ne sećam koji su bili izvođači iz nekih prethodnih godina, prethodnih Vlada koje su zaključivale ugovore, nije radio svoj posao, mi smo taj ugovor raskinuli. Vlada Republike Srbije je obezbedila novac u budžetu, raspisali smo javni poziv, dobili konzorcijum srpskih izvođača i oni su morali potpuno da menjaju projektno-tehničku dokumentaciju zbog neregulisanja Južne Morave.
Imate sličnu situaciju sada u Moravskom koridoru. Dakle, ne može samo autoput, mora regulacija Morave, kao i kod, recimo, Srpske kuće – Levosoje. Ko je generalno kriv za Koridor 10 i silna i silna preprojektovanja i sve ono što smo živeli 20 godina kada govorimo o Koridoru 10? Pa, oni koji su zaključivali ugovore i nema tu šta, to je prosto tako.
Dakle, Koridor 10 bi bio mnogo ranije završen da se povelo računa o tome, prvo, da se ne uzimaju krediti pre nego što se ima projektno-tehnička dokumentacija i planski osnov, kao što je bila bilo kakva priča oko Moravskog koridora, a nije bilo planskog osnova. Uredba o planskom osnovu data je tek 2013. godine. Dakle, prosto, političari raznorazni su izlazili i pričali kako će raditi, ne znam, Moravski koridor, Koridor 10, Koridor 11 itd. Sećamo ih se, a suštinski i realno nisu ništa radili, osim što se država u to vreme zaduživala i uzimala stotine i stotine miliona evra od raznoraznih institucija, a da je realizacija bila apsolutna nula.
To je razlika, dakle, koju mi hoćemo da izbegnemo, ne samo za Moravski koridor, nego i za bilo koji drugi autoput koji počinjemo da radimo. Mi smo, recimo, primera radi, počeli izgradnju deonice Preljina–Požega, koja je inače veoma zahtevna i teška deonica, ali dok nismo završili sve prethodne radnje mi nismo započeli izgradnju te deonice, jer je nauk koji imamo i upravo sa Koridora 10, ali i sa Koridora 11 da moramo da povedemo računa o svim pripremnim radnjama, pre nego što do toga, do same izgradnje dođe.
O Koridoru 10 će biti sigurno još priče. Mi ćemo kada se završi istočni krak, kao što smo i rekli, napraviti jednu veliku analizu, ne samo mi, tražićemo od institucija, koje su stručne za tako nešto, da se pozabave Koridorom 10, da nam daju svoje mišljenje uz sve moguće analize, da bi iz toga još jednom izvukli sve zaključke i da nam se takve stvari više ne ponavljaju. Hvala.

Ovo poslednje što ste rekli mislim da zaslužuje jednu potpuno drugačiju raspravu i analizu, jer opet sada, nakon nekoliko godina rada u infrastrukturi i analize, kako Koridora 10 i finansiranja od mnogih međunarodnih finansijskih institucija, tendera, imamo i dan danas, recimo, kompaniju jednu na istočnom kraku koja ne završava svoj posao, a izabrana je na tenderu. Sa druge strane, strateških ugovora koje imamo sa mnogim zemljama, poput Azerbejdžana, Kine, Rusije itd, sa kojima radimo najveće infrastrukturne projekte bez javnih nabavki. Kada bi počeli da pravimo analize, ne znam dokle bi nas to dovelo, trebalo bi. Svakako neke stvari moramo da ubrzamo i da menjamo u oblasti upravljanja projektima i tu se potpuno slažem.
Što se tiče obećanja, znate kako, ja ne znam šta je generalna praksa svih političara, kako vi kažete, ali je činjenica da mogu slobodno sada da stanem ispred vas i da kažem – da, mi ćemo početi radove na leto na Moravskom koridoru, jer iza nas, ove Vlade Srbije, stoji 300 kilometara urađenih autoputeva u prethodne četiri godine, iza nas stoji 600 kilometara rehabilitovanih železničkih pruga, iza nas stoji početak najvećih infrastrukturnih projekata. Dakle, to je ono što građani vide.
Pre 2012. godine niste mogli ništa da vidite, mogli ste da čujete samo glas političara koji su pričali, govorili – biće urađeno ovo, biće urađeno ono, napravićemo to, a suštinski ljudi ispred sebe nisu videli završene autoputeve. Znači, razumem vaše razmišljanje da možda to nije tako, da neće biti tako, ali mislim da nas praksa, poslednjih nekoliko godina, verujem u godinama ispred nas će nas demantovati.

Želim da se zahvalim na vašem mišljenju, posebno na tome što ćete u danu za glasanje glasati za ovaj predlog zakona, posebno što ste vi i predsednik Odbora za ustavna pitanja, što takođe mislim da je vrlo značajno, kada govorimo o svim zakonima, a naročito o ovom, zato što je takođe bilo dosta komentara na pitanje da li je ovaj zakon u skladu sa Ustavom, što, naravno, u svakom smislu jeste, zato što nijedan zakon, da bi znali građani Srbije, ne dolazi u parlament a da pre toga ne samo da ne prođe sve rasprave nego, naravno, i sve odbore i zakonodavstvo i, naravno, Odbor za ustavna pitanja parlamenta Srbije.
Takođe, ono što mislim da jeste važno pitanje trase, pominjali ste sada, dakle, mi smo tražili optimalnu trasu. I te kako je trasa menjana, odnosno izmeštena i sklonjena upravo od reke. Ima ovde na ovoj karti koja može da se vidi, dakle, ovo crveno jeste trasa i, recimo, gde god smo mogli da pobegnemo od reke, mi smo, praktično, pobegli. Menjali smo trasu, što je takođe jedan od razloga zašto se dokumentacija menjala.
Kada govorite o auto-putevima, Srbija ako nije povezana, a nalazi se na takvom koridoru i kao tranzitna, pre svega, zemlja, Srbija gubi. I svaki kilometar regionalnog ili auto-puta, železničke pruge, sve što uradimo, dobro je za nas, upravo zbog investicija i zbog radnih mesta koja ovde treba da se otvore.
Deonica Obrenovac i sve ovo što pominjete jeste, to je Koridor 11 o kojem se pričalo dugi niz godina, kao što se pričalo i o Koridoru 10. Ali, mi ćemo zaista do avgusta meseca, do sredine avgusta, pustiti kompletnu deonicu Obrenovac-Preljina. Imamo Ljig-Preljina, puštenu pre nekoliko godina i odmah da se zna, Obrenovac-Ub je bio potpuno gotov. Ono zbog čega čekamo prethodnih maltene godinu dana da pustimo ovu deonicu jeste deonica Ub-Lajkovac koju popravljamo i to je ono što suštinski ne sme da nam se dešava nikad više u budućnosti.
Dakle, upravljanje velikim infrastrukturnim projektima mora da bude brzo, efikasno i ne smemo da dođemo u situaciju da neke projekte gradimo po deset i više godina. Verujem da svim ovim što sada radimo, novim projektima koje počinjemo, koje počinjemo ove godine, to neće ni biti moguće, budući da je sve pripremljeno pre uopšte samog onog krajnjeg izlaska radnika. To podrazumeva i sve probleme, znači rešavanje problema koje smo ranije imali, kako sa licencama i inženjerima, projektno-tehničke dokumentacije, planskim osnovama, eksproprijacijama i sa svim onim što dira svaki infrastrukturni projekat, pogotovo kada je on veliki, a najviše u stvari pogađa građane Srbije koji čekaju puteve da oni budu gotovi.
Tako da, hvala još jedanput na svim vašim komentarima.

Hvala vam što ćete glasati za predlog ovog zakona. Veoma je važan ovaj deo vezan za regulisanje Morave i njenih pritoka. Važan je zbog toga što kada taj posao budemo završili unutar ovog projekta, onda verujem da ne mogu da se dese neke stvari koje su se desile skoro, dakle koliko prošle nedelje.
Želim, takođe, da vas informišem, vodićemo naravno računa, mislim da se o tome i vodilo računa, ali evo dajem reč da ćemo ponovo to pogledati, ali da znate da od projekta, odnosno od dužine deonice koja je 110 kilometara, dakle 68,15 kilometara su hidro-tehnički radovi.
Zbog građana Srbije, da znaju, regulacija vodotoka bez zapadne Morave je 11,5 kilometara. Regulacija reke 31 kilometar. Rekonstrukcija i izgradnja nasipa, znači 22 kilometra će biti samo nasipa. Zatim, izgradnja obaloutvrde četiri, gotovo četiri kilometra. Ukupni radovi na reci, praktično, će biti na 56 kilometra. Znači, autoput bez regulacije reke ne bi dao te efekte koje mi u stvari hoćemo. Mislim da je jednako važan kao i sama izgradnja autoputa. Tako da, hvala još jedan put što ste to rekli. Hvala.

Hvala na vašim komentarima, na vašim procenama i sudovima, mada postoje druge institucije koje tim uvek i treba i verujem da će se uvek baviti i onim što ja radim i onim što vi radite i sada i u budućnosti.
Dakle, mnogo je neistine i poluistina sa kojima ste imali vaše izlaganje i to je razlog zašto ću ja da pokušam bar nešto od toga da odgovorim, opet ne zbog vas nego pre svega zbog građana Republike Srbije zato što oni treba da imaju sve one informacije koje Vlada Republike Srbije, odnosno ono šta radi Vlada Republike Srbije na koji način to radi i šta su interesi cele naše zemlje.
Dakle, da krenemo sa samim zakonom, sigurna sam da ćemo o tome pričati i u pojedinostima pošto ste određene članove zakona pomenuli, ali vezano za Zakon o eksproprijaciji, dakle, postoje stvari gde zaista mislim da ste potpuno u pravu. Kada pričamo o Zakonu o eksproprijaciji naše razmišljanje već nekoliko godina jeste da on zaista treba da se promeni, ali moramo da uvažimo iskustvo i praksu i sve ono što živimo kroz sve pogotovo kada govorimo o velikim linijskim infrastrukturnim projektima. Dakle, postoje stvari koje moraju da budu mnogo efikasnije, bolje i koje treba da nam omoguće tu pravičnost o čemu ste vi govorili.
Kada govorimo o ovom zakonu, mi smo se zaista potrudili da u ovom posebnom zakonu učinimo sve da se prođe kroz ceo proces eksproprijacije ali da to zaista bude mnogo brže. Razumem sve što ste rekli po pitanju naknade, to je jedna od tačaka gde očekujem da poreska uprava kada bude procenjivala po svojoj nekoj jedinstvenoj metodologiji, ako to ima, da to zaista bude pravedno, jer najveći problemi koje imamo trenutno na infrastrukturnim projektima jesu upravo zbog različitih procena koje potpuno nekad, prosto ne deluju realno. Naravno, nakon toga svi oni problemi sa kojima se susrećemo.
Nije interes Vlade Republike Srbije da ošteti bilo kog građanina. Nije interes Vlade Republike Srbije da načini nezadovoljne građane. Znači, interes je da kroz ovaj zakon i kroz ovaj infrastrukturni projekta da napravimo auto-put da on bude u skladu sa svim standardima, srpskim standardima, međunarodnim standardima, svim našim zakonima ali da nam omogući da budemo brži.
Naravno da ćemo razgovarati sa građanima. Naravno da ćemo probati da sve što budemo rešavali u oblasti eksproprijacije bude vezano, odnosno da bude rešeno u samoj opštini, kroz opštinsku administraciju, da ne dolazimo u neke druge situacije. Potrudićemo se da niko ni u jednom trenutku ne bude oštećen, postoje druge institucije koje će nam, verujem u tome pomoći.
Pomenuli ste takođe „Srbijavode“, zašto su one, između ostalog zakonom i šljunkare. Ne mogu da vam kažem tačan odgovor na ovo što ste pričali i govorili o šljunkarama, ali mislim onako zdravo razumski, dakle, da zaista to pitanje ćemo morati da rešavamo. Možda je sada došao trenutak zbog ovog zakona i zbog ovog projekta da to sada mora da se reši. To je definitivno pitanje nekoliko ministarstava. To su stvari koje ne smeju ostaviti građane nezadovoljnim. Možda se sada desio momenat kada ćemo na tome raditi. Potrudiću se da sa kolegama u Vladi vidim na koji način je to moguće rešiti, ali sa stanovišta ovog zakona, dakle, mi ćemo se voditi u odnosu na upisanog vlasnika određene katastarske parcele.
Kada govorite o članu 17. samo bih da podsetim da smo mi, dakle, sada na početku jednog novog investicionog ciklusa, da prethodnih nekoliko godina smo takođe što završavali, što počinjali neke nove projekte u infrastrukturi. Moram da priznam da gotovo 70% infrastrukturnih projekata jesu upravo na bazi međunarodnih što strateških sporazuma, odnosno međunarodnih ugovora koje smo definisali sa Narodnom Republikom Kinom, Azerbejdžanom, Rusijom, Turskom. To su sve zemlje, odnosno i kompanije koje su dolazile iz tih zemalja gde smo potpuno direktnim pregovorima dolazili do ugovora i počinjali ili se sada već nalaze u procesu mnogi radovi. Preljina – Požega između ostalog što smo počeli sad pre dva meseca, jeste takođe na osnovu, direktnom pogodbom, bez javnih nabavki i u skladu sa međunarodnim sporazumom koji Srbija ima sa Narodnom Republikom Kinom. To nije jedina deonica, nego mnogo deonica koje radimo sa pomenutim državama.
Dakle, nama je interes da što pre otpočnemo radove na svim koridorima, nama je interes da napravimo sve pripremne radnje, nama je interes da radimo sa najboljim kompanijama na svetu, da li su one na istoku, na zapadu, ali da budu najbolje i nama je interes, dakle da te projekte završavamo.
Što se tiče, tako da znači svi ovi projekti koje sam pomenula u infrastrukturi, od Obrenovac – Ub, Lajkovac – Ljig, Ljig – Preljina, Preljina – Požega, Surčin – Obrenovac, evo sada pregovaramo Novi Beograd – Surčin, takođe sa „Sirbisiem“, dakle sve su to projekti koje radimo, upravo na ovaj način na koji sam rekla, direktnim pregovorima sa ovim kompanijama, bez javnih nabavki, što verujem, takođe da vrlo dobro znate.
Ovde, ovaj zakon nije zakon o „Behtelu“, dakle ovaj zakon nije zakon o bilo kojoj kompaniji. Dakle, ovaj zakon je zakon da stvori posebne uslove koji će nam omogućiti da budemo brži, efikasniji u tome da počnemo radove na jednom ogromnom projektu koji košta stotine miliona evra.
Takođe, ovaj zakon ne definiše cenu, pogotovo nema veze sa ovim što vi govorite u delu definisanja cene, ovaj zakon nije tu da potvrdi neki memorandum, nego da stvori uslove.
Netačna je potpuno informacija i potpuno neistinita, da je Vlada Republike Srbije potpisala bilo kakav ugovor, velika je razlika kada potpišete memorandum, pa potpišete ugovor.
Dakle, mi imamo dva memoranduma, gde pod punim ovlašćenjem Vlada Republike Srbije, ih jesam potpisala ja, ali smo doneli zajedno odluku na sednicama Vlade Republike Srbije i oni nisu tajna, dakle oni su potpuno javni i mi smo o tome i pričali, mislim da je jedan iz 4. oktobra 2018. godine, a drugi je od 28. avgusta 2018. godine, jedan se zove Memorandum o razumevanju o saradnji u oblasti infrastrukture, između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD.
I ne znam šta je tu sporno i ne znam zašto je to problem, pogotovo ne znam zašto je to problem SRS, vi ste podržavali Trampa i sve, pa što ne bi podržali da imamo bolje odnose u oblasti infrastrukture između Amerike i Srbije.
Drugi memorandum je, Memorandum o razumevanju o saradnji na projektu izgradnje autoputa 761 Pojate – Kruševac – Kraljevo – Čačak, odnosno Preljina – Moravski koridor, između Vlade Republike Srbije i kompanije Konzorcijuma „Behtel Enka“.
Memorandum, ponavljam, to građanima možda znači ili ne, ali postoji ogromna razlika, memorandumi pokazuju zainteresovanost partnera da rade na određenom projektu, a bogami ugovor je nešto sasvim drugo, ugovor je dogovor dve ugovorne strane, gde se jasno određuju i uslovi i odgovornosti i sve ono što se tiče vezano za jedan projekta.
Dakle, nije potpisan, dragi građani Srbije, nikakav ugovor za Preljina – Požega deonicu, odnosno za Moravski koridor, ne postoji nikakav ugovor, dakle nema obaveze Vlade Republike Srbije, niti bilo koga kada govorimo o tome.
Mi danas pričamo o zakonu koji treba da nam omogući da rešimo, pogotovo one pripremne stvari koje nam se ili pripremne radnje koje nam se dešavaju iz iskustva na velikim infrastrukturnim projektima i da omogući Vladi Republike Srbije da donese poseban podzakonski akt, gde će jasno definisati koji su to sve kriterijumi koje Vlada Republike Srbije traži, da bi neko uopšte mogao da radi Moravski koridor.
Dakle, pa kada budemo definisali te kriterijume, pa doneli podzakonski akt, pa formirali komisiju Vlade Republike Srbije, onda ćemo videti ko su zainteresovane kompanije, koje žele da rade Moravski koridor.
Naš interes je, ponavljam još jedanput, da to rade najbolje svetske kompanije.
Druga neistina, koja se čuje, posebno pre svega od vas, jeste o ceni. Dakle, ne postoji ni jedan jedini dokument o tome, da Moravski koridor košta 500 miliona evra, dakle tim pre što u tom nekom vremenu kada se pominju sada, Verica Kalanović itd. imali smo priču o autoputu, a nismo imali ni jednog trenutka priču o Moravi i njenim pritokama, telekomunikacionom koridoru, niti smo, naravno u to vreme imali uopšte promene Zakona o vodama, zbog svega onoga što se dešavalo 2014. godine.
Dakle, moramo da znamo šta je istina, a šta nije istina i moramo da znamo koja dokumenta postoje, a koja dokumenta ne postoje. Ne, ni zbog vas ni zbog mene, ne nego pre svega zbog građana Srbije. Da li sam ja nešto uradila što nije u skladu sa zakonom? Opet postoje organi koji će o tome da vode računa i ja mislim da tu nemam nikakvu brigu.
Ali, ono što je važno, što mislim da je važno, vezano za ovaj zakon, jeste da on zaista, prvo nije prvi put da Srbija ima posebne zakone za velike infrastrukturne projekte ili uopšte za velike važne projekte, nije to samo Južni tok, ko je tu neko pomenuo, tu je Beograd na vodi, tu je i Železara, ja mislim da je razgovor takođe da bude vezano za još jedan infrastrukturni projekat.
Da li je to pravi način i da li bi možda bolje bilo da imamo jedan zakon o kapitalnim projektima unutar, ovim važnim kapitalnim projektima, unutar kojeg bi bili svi ovi problemi koje mi de fakto vidimo u realnom životu, možda, ali hajde da pričamo o tome, ne danas, ali hajde da vidimo da li je to možda način da rešavamo ovakve probleme, ali je činjenica da ne možemo da čekamo mesecima i godinama da neki projekti otpočnu ili da neki projekti u tom nekom dužem vremenskom periodu se rade, nije to samo pitanje ugovaranja, to je pitanje planskih osnova i projektno tehničke dokumentacije.
Još jedna stvar, pominjali ste rok za eksproprijaciju. To je da se završiti kompletna eksproprijacija, ali mi imamo mogućnost da fazno radimo. Nijedna jedina deonica, dakle Moravskog koridora, nećemo početi da radimo dok ne bude završeno apsolutno sve.
Zašto još ovaj zakon? Jeste jedan deo eksproprijacije urađena kod Kruševca, ali ta središnja deonica gde smo menjali uopšte samu trasu, koja je jako problematična, upravo zbog Morave, može da napravi problem u trajanju tih pripremnih radnji, odnosno svega onoga što želimo da uradimo.
Probala sam malo da odgovorim, a verujem da će u pojedinostima biti prilike da pokušam da odgovorim više.

Ne mogu da dozvolim, opet zbog građana Srbije, da bilo ko govori da je izgubljeno 300 miliona evra na putu od Vlade do ovog, do onog, da je to vezano za bilo kog člana Vlade, pa i mene lično, zato što mislim da se time urušava ugled jedne važne institucije, a to je Vlada Republike Srbije.
Dakle, Vlada Republike Srbije, pre nego što donese bilo koju odluku, ne donosi je lično ni jedan ministar, nego prođe mnoge institucije, mnoge Odbore, pa se na Vladi Republike Srbije donese odluka.
Vlada Republike Srbije je jedna ozbiljna, odgovorna institucija i „ne gađa se“ sa desetinama, stotinama miliona evra, nego vodi računa o svakom dinaru, o svakom evru koji treba da utrošimo za izgradnju bilo puta, bilo železnice.
Znači, to mora da se zna i uvek ću reagovati kao što vi reagujete za neke druge stvari, tako ću i ja reagovati za to. Ne postoji nikakva dokumentacija, nikakvi papiri, nikakvi ugovori koje je ova Vlada Srbije potpisala sa bilo kim u izgradnji Moravskog koridora, jer naš interes je da stvorimo zakonske uslove, naš interes da budemo brzi, naš interes je da dođu najbolji, naš interes je da definišemo uslove i kriterijume. Ne definiše ih Zorana, nego ih definiše institucija Vlade Republike Srbije i svih onih koji u njoj rade, odnosno svih Odbora koji u njoj postoje.
Druga stvar, ne postoje nikakvi predlozi, projekcije, ugovori, predugovori, bilo šta na Moravskom koridoru iz nekog prethodnog perioda. Da li postoje u glavama nekih političara koji su tada pričali i vodili razgovore po kafanama i danas nam govore i objašnjavaju da li je to moglo da košta ovoliko ili onoliko, i iza sebe nisu ostavili ni jedan jedini kilometar auto puta, verujem da postoji. Da li je Velja Ilić, da li je Verica, da su ovi, ko god da je? Da, postoji, ali iza njih nema ništa. Da, iza nas će da postoji sve onako kako je po zakonu, dakle u skladu sa zakonom, tako da zadovolji interese svih građana Srbije i tako da na kraju imamo završene auto puteve.
Niko ovde ništa nije ukrao i ja uvek pozivam kada god SRS kaže da je Zorana Mihajlović uzela, ukrala, šta god uradila, jedan evro, a ne 300 miliona evra ja pozivam nadležne državne organe da se pozabave sa Zoranom Mihajlović, jer ona onda nije normalna. Dakle, ako je bilo šta mogla da uradi na uštrb građana Srbije. Prema tome nadležni organi rade svoj posao, ja radim svoj posao. Ja sam ovde ovlašćena ispred Vlade Republike Srbije da danas predstavim važan koridor, a građani Trstenika, Kraljeva, Kruševca, Ćićevca, Mrčajevaca, možete da vidite ko je protiv koridora, a ko je za koridor. Sve druge radnje pustite nek nadležne institucije rade svoj posao. Hvala.

Biću kratka.
Dakle, prvo ja mislim da ste u pravu u jednoj stvari, a to je da je procena, odnosno ocena građana Republike Srbije ta koja je jedina validna. Oni su ti koji mogu da vide da li Vlada Republike Srbije, svaka vlada, dakle Republike Srbije radi ili ne radi svoj posao, ima li rezultata ili nema, da li smo uradili 300 kilometara puteva, da li smo 600 kilometara pruga rešili, da li imamo najbrže rastući aerodrom Nikola Tesla u regionu, da li smo podigli Niš, da li radimo nove puteve, da li ćemo ove godine početi četiri auto-puta. To su sve rezultati, recimo, infrastrukture.
Građani Srbije su na svim izborima i nadam se i verujem i sledeće godine na parlamentarnim i lokalnim izborima će videti ko je radio. Dakle, pre svega SNS i njeni koalicioni partneri i predsednik naše stranke. Na osnovu toga mi vodimo Vladu Republike Srbije i pre svega, imamo odgovornost prema građanima, tu ste potpuno u pravu. Videćemo kakvu će ocenu dati građani Srbije vašoj političkoj partiji, ja vam želim sve najbolje, ali za sada, nekako mi se čini da ste ispod cenzusa.
Sa druge strane, takođe da vam kažem zbog građana Srbije, bez obzira što jedno vreme stalno ćutim i slušam tu percepciju kao - Zorana je američki čovek, ovaj drugi je ruski čovek. Ne, mi smo, pre svega, građani, ja sam građanka Republike Srbije, dakle ja radim za ovu zemlju i nalazim se u Vladi Republike Srbije, izabrala me je moja stranka da vodim određene resore i ja radim u interesu Republike Srbije,
Dakle, iz svega onoga što ja znam, ja garantujem da ste se vi mnogo puta više sastali, kako sa američkim ambasadama, tako i sa drugim ambasadama, nego što sam ja zvaničnih imala sastanaka u Vladi Republike Srbije za prethodnih sedam godina.
Tako da, nemojte da pričate građanima kako ste vi sjajni i divni, a ona tamo Zorana američki špijun ili radi sa Američkom ambasadom, što su gluposti. Nema veze, ja verujem da ni vi ne radite van interesa Republike Srbije, da radite samo isključivo u interesu Republike Srbije, bez obzira da li bili u Američkoj, Ruskoj ili bilo kojoj drugoj ambasadi.
Takođe se sa vama slažem da ipak tema treba da bude ovaj zakon. Hajde da se potrudimo da ispravimo, ako smatrate da nešto unutar ovog zakona nije dobro i da može da se ispravi i da on bude dobar za sve građane Srbije, bez obzira koju političku opciju građani Srbije podržavaju.

Ja vas onda molim da upoznate nadležne države organe, prvo, kako se postaje agent, a onda kako sam ja to agent. Nadležni državni organi ako to slučajno ne znaju, kako vi kažete, dajte im, molim vas, dokumentaciju.
Na kraju krajeva, to bi trebalo da bude i neka vaša obaveza u skladu sa svim zakonima i time što ste narodni poslanik. To je jedno.
Drugo, ocenu, ponavljam još jednom, daju građani Srbije. Građani Srbije na nekim poslednjim izborima čini mi se da vam ne dadoše ni 5%, što negde mogu da tumačim i ovako. Dakle, nije ni čudo što ta politika i ideologija nije uspela. Najbolji iz SRS su otišli. Hvala im. Došli su kod nas.

Hvala vam na tome što ste svih ovih godina pomogli da donesemo kvalitetne i važne zakone, što je upravo poslanička grupa SNS, kao i koalicioni partneri, ali hajde da budemo realni, ipak je SNS dobila najveće poverenje građana i građanki Srbije, što ste stali uz Vladu Republike Srbije, uz predsednika, uz sve ono što radimo i što danas Srbija zaista ima 300 km novih autoputeva, 600 km rekonstruisanih, rehabilitovanih pruga, što možemo da se pohvalimo da ćemo na Vidovdan da otvorimo i treći aerodrom, međunarodni aerodrom, a to je aerodrom Kraljevo, jednako važan, a pominjem ga zbog toga što je važan upravo za Moravski koridor koji će početi da se radi, što je važan za taj deo Srbije i što stojite uz svoju Vladu i uz svog predsednika.
Ono što bih želela samo da dodam, a vezano za vaše izlaganje, jeste da 2019. godine mi počinjemo da gradimo, a to znači da smo napravili predradnje, većinu predradnji, četiri autoputa, odnosno početkom 2020. godine i peti autoput. Ne znam kada je Srbija u nekim prethodnim decenijama uspevala da napravi, odnosno da počne da radi jedan, dva autoputa u isto vreme, a kamo li pet. Dakle, to jeste uspela ova Vlada Republike Srbije sa svojim predsednikom Srbije i sa vama koji ste verovali i verujete u nju.
Dakle, počinje izgradnja Moravskog koridora između Pojata i Preljine na leto. Počinje izgradnja autoputa ka BiH, deonica Sremska Rača-Kuzmin, radovi će početi izgradnjom mosta. Počela je izgradnja dela autoputa Preljina-Požega, jako važnog dela, teškog dela, ali dela koji nam je bitan, jer od Požege se opet račvamo ka BiH i ka Crnoj Gori. Počinje izgradnja autoputa delom, a delom brze saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica, takođe, ove godine i početkom naredne godine peti autoput, a to je autoput Ni-Merdare-Priština, deonica Niš-Pločnik, 37 km. To je pet autoputeva koje Srbija počinje da radi zbog Srbije i građana Srbije, jer na taj način smo sigurni da možemo da ostvarimo i veći priliv investicija, nova radna mesta, odnosno sve ono zbog čega, verujem da se svi političari bave politikom, sve političke stranke svojim politikama i ideologijama, a pre svega da bude u interesu građana Republike Srbije. Hvala.