U pravu ste. Ono što ostaje iza nas jesu rezultati, ono što nas meri u svemu jesu rezultati, a ukoliko ima bilo kakve sumnje na bilo kakvu korupciju ili nezakonite radnje bilo koga od nas, dakle, koji sedimo ovde u parlamentu, bilo da smo izvršna vlast ili smo u parlamentu, zna se kako se to radi.
Dakle, institucije treba da rade svoj posao, ali i mi, ako imamo saznanja, dužni smo, takođe, da te institucije informišemo. Tako da, ja pozivam sve koji imaju bilo kakva saznanja o tome da ja nešto nezakonito radim ili posedujem nezakonito, da lepo pozovu nadležne organe da reaguju.
Ja sve što imam, uvek sam imala, moja porodica je uvek imala i sve je prijavljeno agenciji i ono što imam ja i što ima moja porodica i što je imao moj bivši muž i što ima moj sadašnji partner ili njegova porodica i ovde i u inostranstvu, postoji prijavljeno u agenciji, tamo gde je to red da se prijavi. Tako da je sve dostupno, za svaku stvar koju ja imam, počev od mojih odevnih predmeta, pa nadalje.
Ali, ovo što ste vi pitali, 102 kilometra puta se nalazi trenutno u velikom projektu od 5.000 kilometara puteva koji će se rehabilitovati. Jedna deonica je Boljevac-Sokobanja-Aleksinac, znači, 60 kilometara. Druga deonica je Boljevac-Knjaževac, 42 kilometra. Dakle, obaveza Puteva Srbije u odnosu na ovo što sada imamo jeste da ove godine urade dokumentaciju, a da sledeće godine, ili ako je moguće ranije počnu radovi, mada je naša procena da pre 2021. godine nije moguće početi radove na ovim deonicama, ne samo na ovim, nego na većini deonica koje su iz ovih 5.000 kilometara puteva. To je odgovor na vaše prvo pitanje.
Odgovor na vaše drugo pitanje, Koridori Srbije su investitor i oni su, koliko ja znam, već kontaktirali predsednike opština i rade na tome. I ono što ja očekujem da dobijem možda detaljniju informaciju, pa ćemo da pošaljemo kroz naš odgovor vama tačno kad se očekuje realizacija ove petlje.

Hvala što ste još jedanputa konstatovali to, i to na osnovu činjenica i podataka, a nikako na osnovu nekih priča da Srbija danas izgleda drugačije. Kada govorimo o izdavanju građevinskih dozvola i ne treba da zaboravimo nikada da 2014. godine mi zaista jesmo bili 186. u svetu i niko živi nije želeo da ulaže u Srbiju, baš zato što se građevinska dozvola čekala godinama i zato što je… Ako je nekada bila korupcija za izdavanje građevinskih dozvola, bila je tada, sve do perioda dok građevinske dozvole nisu počele da se izdaju elektronski. Dakle, vi ne možete nikoga da vidite, da vam neko čuva predmet, drži u fioci, izdaju se elektronski, dakle, i lokacijski uslovi i građevinske dozvole. U tom smislu, kod izdavanja građevinskih dozvola ne može se reći da ima korupcije. Nije slučajno što je Srbija deveta u svetu po izdavanju građevinskih dozvola zato što je taj proces u Srbiji najpregledniji u odnosu na taj neki prethodni period.
Da je to tako i da to daje rezultate, vi ste sami rekli, jeste broj gradilišta. Bila je mislena imenica da pričamo o tome, da 2014. godine imamo 50 hiljada gradilišta, svi su govorili da je to nemoguće. Imamo 53 hiljade gradilišta danas u Srbiji, i to se takođe elektronski prati. Dakle, ne da je neko sada išao, pa pričao po opštinama koliko imamo gradilišta, nego se elektronski prati, kada dođe do prijave radova, gde su gradilišta otvorena.
To je ono što je, po meni, u ovom delu vrlo važno ako hoćemo da pričamo o novim investicijama i nekom boljem privrednom ambijentu. Sve što se zove, ponavljam još jedanputa, bilo kakav vid korupcije ili nezakonitog delovanja, svako od nas je dužan da takav vid korupcije prijavi nadležnim državnim organima. Hvala.

I predsednik Srbije, ali i Vlada Srbije i ministarstvo koje ja vidim, mi smo i te kako svesni i koliko je značajan svaki autoput koji se gradi i nismo slučajno završavali najbrže što smo mogli i Koridor 10 i delove Koridora 11. Setite se samo, recimo 2014. godine, da li je iko verovao da ćemo nekoliko godina nakon toga ići od Beograda do Čačka autoputem?
Stvarno mislim da većina ljudi nije verovala, ali smo to uradili. I u tom smislu smo bili, odnosno započeli smo i kako Moravski koridor, a tako isto i dokumentaciju za Niš-Pločnik, odnosno za Niš-Merdare-Priština, autoput. I bilo je naravno mnogo onih koji su bili protiv. Jedan od njih nije naravno u ovom parlamentu, neki jesu, dakle oni koji su napolju poput Jeremića i ostalih su pričali da smo izdajnici, kao i ovde što nam to govore i za Moravski koridor, ali suština je u tome da bez izgradnje novih autoputeva, ljudi bi ostali bez osnovne svoje konekcije i sigurno bi se dalje iseljavali iz ovih predela.
Dakle, govorim i o Moravskom koridoru, ali i o Niš-Merdare-Priština. Dakle, prva deonica, 38 kilometara, Niš-Pločnik, treba da počne da se gradi, dakle da vidimo fizički izgradnju u trećem kvartalu ove godine.
Vlada Republike Srbije se prošle godine opredelila, već je obezbedila finansiranje za tu prvu deonicu. To finansiranje za početak je 200 miliona evra, 100 miliona je kredit od Evropske banke za obnovu i razvoj, a drugih 100 miliona je od Evropske investicione banke. Jedan ugovor smo već potpisali, drugi ugovor sa IBRD ćemo potpisati u toku ove godine. Dakle, radovi sigurno idu i to sada više nije pitanje da li će taj put da se radi ili neće. Hoće.
Kada pitate za poluprofil, studije jesu pokazale, zato što u suštini studije u delovima Srbije, gde sada naravno imamo jako mali intenzitet saobraćaja, što je jasno i prirodno zbog toga što znamo kakav je to kvalitet puteva, pokazuju naravno mnogo duži vremenski period koliko je potrebno da se taj put zaista i isplati. Zato smo krenuli u tom jednom delu sa poluprofilom, što ne znači, ali se zato tuneli prave za pun profil, što ne znači da ćemo u periodu iza toga kada krenu radovi, kada se napravi bar prva deonica, ne osnovu daljih analiza, razmišljati da to bude i pun profil.
Najvažnija je stvar da ćemo mi za nekoliko godina imati već prvu deonicu urađenu Niš-Pločnik. To za naš narod dole koji živi znači mnogo. Tako da svi oni koji su protiv protiv su pre svega sopstvenog naroda, što mislim da je zaista strašno.
Još jedna stvar, gledali smo ovde, kada ste se već javili. Postoje dva puta koji će se isto raditi iz projekta „Pet hiljada kilometara puteva“. Jedan je Prokuplje-Ribarska banja, 31 kilometar, a drugi je Prokuplje-Beloljin-Kuršumlija, 30 kilometara. Rehabilitacija jednog od ova dva puta treba da počne nešto krajem trećeg kvartala ove godine, 2020. godine. Hvala.

Hvala vam na svemu što ste izneli zato što to takođe govori da neki zakoni treba da trpe određene izmene zato što te izmene donose dobro u onome što mi radimo.
Na kraju krajeva svi ovi rezultati koje je Vlada Srbije napravila, napravila ih je upravo zahvaljujući zakonodavnom okviru koji smo ovde donosili, odnosno usvajali i određenim izmenama zakona koje smo pravili.
Naravno, postoje oni koji su i van ove Skupštine, koji su protiv toga ili protiv bilo kakvih promena u ovoj zemlji, da se oni pitaju, ko zna gde bi bili, kao što ima ovde u parlamentu onih koji su protiv svake promene zakona, zato što takođe žele da nas zaustave i vrate na neko prošlo vreme.
Evo vam upravo primer, vi ste pomenuli stanove koje gradimo za snage bezbednosti. Na primer, da nismo promenili prošli put zakon, ne bismo omogućili borcima ili porodicama palih boraca da takođe mogu da kupe te stanove. Prema tome, zakoni i sasvim je normalno i prirodno da trpe određene izmene kako bismo napravili bolje rezultate i kako bismo svima omogućili određene mogućnosti iz zakona koje pravimo.
Vezano takođe za stanove, ono što smo najavili na početku pre dva dana, a to je da će doći do novih tendera, kako u gradu Beogradu, tako i u drugim gradovima za nastavak ovog prvog dela izgradnje stanova, za snage bezbednosti. Biće svakako urađeno do kraja aprila. I dalje postoji velika inicijativa i mi se nadamo pozitivnom odgovoru da mogućnost za te stanove dobiju zdravstveni radnici, profesori i možda neki drugi radnici u drugim preduzećima. Hvala.

Poštovana Slavice, hvala što razumete i što ste još jedanputa, u stvari po ko zna koji put, objasnili zašto su neke mere morale da budu sprovedene u samoj inženjerskoj komori, koja za nas jeste veoma značajan, ali moramo da budemo potpuno iskreni i da kažemo da je ona do jednom trenutka bila gotovo privatno vlasništvo DS i ministra koji je odgovoran za to što je Srbija bila poslednja na listi u izdavanju građevinskih dozvola, to je bio Dragoslav Šumarac. Potpuni zastoj je bio, ona je bukvalno bila privatna inženjerska komora i svi su trpeli u toj inženjerskoj komori, i inženjeri, ali pre svega trpela je i država. Naravno, oni koji se zalažu za to da ponovo Šumarci i ostali budu u toj inženjerskoj komori, koji smatraju da je to jako dobro, oni već govore više o sebi, ali je činjenica takođe da ćemo mi izmenama i dopunama ovog zakona vrlo brzo u vremenu ispred nas vratiti sve ono što su praktično poslovi inženjerske komore i čime ona suštinski treba da se bavi, kao i ovo o čemu smo razgovarali nekoliko puta pored permanentnog usavršavanja, jako je važno, vi ste sami pomenuli mlade inženjere i poseban projekat i deo inženjerske komore mora se baviti time. Sve drugo što su neke druge radnje nezakonite, zna se kako se i to rešava.
Ovde sam čula takođe da se pominju i neke planine i problemi na nekim planinama, zna se i to kako se radi. Tamo gde ima nezakonitog poslovanja ili nezakonitog rada ili plaćenih građevinskih dozvola, ako toga zaista ima, onda se podnesu tužbe. Ministarstvo saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture je pre tri godine podnelo krivičnu prijavu za organizovani kriminal upravo protiv kako predsednika Čajetine, tako isto grupe ljudi koji su se bavili nezakonitim, nelegalnim radnjama. Dakle, postoje institucije za takve stvari. Hvala.

Hvala na pitanjima koje ste postavili i hvala na tome što vidite šta je sve Vlada Republike Srbije i Ministarstvo saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture uradilo u prethodnom periodu. Jer, znate kako, bilo je i nekih drugih ministara saobraćaja i građevinarstva, ali smo mi tada bili poslednji u svetu po izdavanju građevinskih dozvola, ili su ti ministri otvarali po pet puta gradilište i nikad ih nisu završavali. Ali, mi smo to završili.
Znate, bilo je puno onih koji su lagali ovaj narod i ništa nisu uradili i ostavili iza sebe. Neki danas sede u parlamentu. Ali, mi smo ti i naša obaveza jeste bila da završimo sve što možemo, najbrže što možemo.
Pitali ste za brzu prugu Beograd-Budimpešta. Beograd-Novi Sad, brzim vozom 200 km na sat, Srbija će ići na jesen 2021. godine.
Sve što se radi na obe sekcije, Beograd-Stara Pazova, Stara Pazova-Novi Sad, ide po dinamici koja je dogovorena. Znači, više ne može da se desi da mi kažemo u jesen 2021. godine - e, nije nešto gotovo. Dakle, jesen 2021. godine, od Beograda do Novog Sada ići će se brzim vozom.
I po tome se razlikujemo od mnogih koji su i van parlamenta i u parlamentu. Dakle, mi ne lažemo. Mi govorimo ono što je istina i pokazujemo svakog dana na delu, sa svakim kilometrom puta i pruge koji završimo.
Deonica od Novog Sada do granice sa Mađarskom, građevinski radovi će fizički početi u martu ove godine, dakle, 2020. godine. Minimum tri godine je potrebno da i ta deonica bude završena. Onog trenutka kada Srbija bude imala potpuno, od Beograda do granice sa Mađarskom, dakle, kada se završi ta treća sekcija, u tom istom periodu će i mađarska strana završiti svoj deo.
Mi ćemo opet već 2021. godine početi i dole ka jugu deonicu od Beograda do Niša.
Prema tome, kao što se završavaju putevi, tako isto se ulaže u osnovne koridore i to je ono što ljudi vide, bez obzira na sve laži i klevete koje možemo da čujemo o onima koji to rade. Hvala.

Hvala na toj iskrenosti da je bilo dosta skepse da li je moguće ovako veliki investicioni plan Srbija 20-25 zaista realizovati, ali budući da iza nas stoje rezultati i sve ono što smo uradili u prethodnih četiri, odnosno pet godina, onda je potpuno jasno da možemo. Prvo, zato što imamo jedan stabilan budžet, zato što naš deficit pada, zato što možemo da garantujemo velike investicije na dugi niz godina i zato što smo, na kraju krajeva, pokazali. Dakle, mi se nismo služili lažima, nismo se služili kojekakvim klevetama, mi smo rekli – imamo problem, godine 2014. ili 2013. godine u Srbiji se samo obećavalo, a nije se radilo. Seli smo, zasukali rukave i završili koridore, otpočeli neke nove koridore.
Danas možemo slobodno da kažemo – da, sve što smo stavili, sve što je predsednik Srbije pokazao građanima Srbije da će se graditi u oblasti autoputa, uopšte u oblasti infrastrukture, to se zaista i realizuje. Negde smo na početku, negde smo na idejnom projektu, negde smo na završetku dokumentacije, a negde ćemo, Boga mi, početi i radove. To je ono što krasi SNS i sve ljude koji je predstavljaju ili su predloženi ispred SNS da vode ovu državu i zato ćemo to završiti.
Kažem još jedanput, mi se ne služimo lažimo i mi nismo ti koji nemamo rezultate, jer oni koji nemaju rezultate i iza kojih stoje otprilike huškanje i pozivi na rat, oni nemaju, oni mogu jedino da kleveću, mi imamo ono što smo uradili, treba da budemo jako ponosni na to što smo uradili. Ja sam ponosna.

Poštovana Olivera, hvala što ste posebno pomenuli stanove za snage bezbednosti, to je još jedan od načina da se država Srbija oduži svim onim ljudima koji rade u oblasti bezbednosti, ali isto tako mogućnost da ti stanovi, novi koje ćemo raditi i graditi, budu i za zdravstvene radnike, profesore i neke druge profesije. To je jedan od načina da ti ljudi ostanu u našoj zemlji i da ne odu iz Srbije.
Naravno, mi smo to obećali, to i radimo. Predsednik Srbije je pre dve godine predstavio taj projekat i mi po tom projektu u tom smislu radimo. Imaćemo prve stanove već, odnosno ključeve prvih stanova koje ćemo u martu mesecu dati u Vranju, pa zatim i u svim ostalim gradovima.
Dakle, rezultati jesu ono što je najvažnije i što građane Srbije interesuje. Neki drugi su ostavili iza sebe suze svih onih koje su huškali, a mi pravimo i puteve, i pruge, i nove aerodrome i nove stanove, i realno brinemo o građanima, nemamo nekakvu lažnu brigu o građanima ili struci. Hvala.

Veoma važna oblast je vodni saobraćaj. Isto tako, pre nekoliko godina nismo mogli ni da sanjamo ni da pričamo o projektima ulaganja u vodni saobraćaj, a danas možemo da stanemo ovde i da kažemo da projekti koji su već potpisani, koji se realizuju, imaju vrednost preko 250 miliona evra, a da novi projekti ulaganja u luke sve zajedno iznosiće sa ovim postojećim projektima pola milijarde evra ulaganja u vodni saobraćaj Srbije.
Nekako vodni saobraćaj kao da nije postojao u prethodnom periodu. Mi smo to drugačije sagledali, smatrajući da svi vidovi saobraćaja moraju da se razvijaju i da ne možemo ni da razmišljamo o tome da imamo napredak u infrastrukturi ako ne ulažemo u vodni saobraćaj. Zato je država, recimo, i pre 10 godina donela određene zakone, tražeći od svih privrednih subjekata da se prilagode tom zakonu, 10 godina se neki subjekti nisu prilagodili tom zakonu i onda su, naravno, nastali i određeni problemi, ali i to je rešeno. Svi privredni subjekti koji su imali bilo kakvih problema, uspeli su da se usaglase sa zakonom i nakon 10 godina.
Naravno, neki drugi su objašnjavali i govorili, pod tom lažnom pričom, kako brinu o privredi, kako brinu o građanima, optužujući i ministre i mene lično, ali znate kako ja to radim? Kada me optuže, onda ja pisano tražim od tužilaštva da ispitaju sve navode, dakle, svih tih, i da ispitaju i mene i kompletne projekte ili sve ono na šta se sumnja, što je urađeno vezano i za ovaj zakon koji je bio donet 2010. godine, a pominju se kompanije poput „Mitan Oil“ itd.
Znači, postoje institucije, ako nešto nije u skladu sa zakonom urađeno. Ja sam lično tražila i pisano, za šta postoje dokazi, da se to ispita.
Ono što je mnogo važnije od svega toga, svako radi svoj posao, jeste da ovi projekti koji su započeti i na Dunavu i na Savi i koji će početi sa izgradnjom prevodnice i na Tisi, dakle, jednako su važni kao i svaki autoput i kao svaka železnička pruga. Zato što mi danas pričamo o modernom, intermodalnom, pre svega, saobraćaju. Bez toga nema razvoja dalje infrastrukture. Pola milijarde evra država Srbija ulaže u vodni saobraćaj. Pola milijarde evra je ogroman novac za našu zemlju.

Poštovani poslaniče Arsiću, meni je potpuno jasno zašto neki vole da zatvore Srbiju i da Srbija ne bude ni član nekih većih važnih i regionalnih i drugih organizacija, jer je nekima jako dobro da posluju kada je Srbija zatvorena. Jer, kada je Srbija zatvorena znaju odlično da posluju i znaju kako to izgleda. Kada je Srbija nekada bila pod sankcijama, tada sve može da se dešava i sve može da se radi.
Srbija je jedna moderna demokratska država koja poštuje svoj Ustav i svoje zakone i Srbija, naravno, vodi računa i o lukama i za razliku od svih pre SNS, dakle Vlada Srbije je izdvojila lučka zemljišta i lučku infrastrukturu, baš zato da se ne bi prodavalo lučko zemljište, pa je obezbedila da se ulaže u sve drugo.
Prema tome, ono što ćemo raditi u budućnosti u ulaganjima u luke koje za nas jesu važne u vodnom saobraćaju, dakle biće možda i mogućnost koncesije, a ne potpuno prodaje jednog dela luka, zato što mi hoćemo da ostanemo vlasnici, zato što znamo šta znači ulaganje u vodni saobraćaj.
Oni koji nemaju nikakve rezultate i koji su pravili rezultate samo za svoje neke lične potrebe, interese, jer kao što kažem, za vreme sankcija i zatvorene Srbije, nema sistema, nema pravila i svašta može da se radi. E, pa mi tako ne radimo. Mi radimo pregledno i transparentno. U tome se razlikuje naša stranka i naša Vlada od nekih drugih koji su imali neke druge interese.
Dakle, još jedna stvar, kada se pominju sve ove kompanije, mi tu imamo tržište.
Kada pričamo o kapacitetima, dakle, „Mitan Oil“ ima kapacitet 50.000 kubika skladišta u luci Smederevo, NIS ima kapacitet 200.000 kubika u istoj luci, OMV - 19.000, MOL - 12.000, „Lukol“ - 30.000. To znači da nema monopola nekih od kompanija koje se pominju, jer nama nije u interesu da imamo monopol, upravo u lukama. Želimo da nemamo monopol i sve smo učinili u tom smislu da ga nema.
Tako da puno poluistina je bilo, ali još više laži, ali na sreću verujem, zbog građana Srbije, da ipak istina dođe na svoje mesto.

Hvala.
Dobar dan, poštovani predsedavajući, drage poslanice i poslanici, hvala prvo što ste prihvatili da danas razgovaramo o 13 tačaka, odnosno predloga zakona koje je Vlada Republike Srbije usvajala na svojim redovnim zasedanjima, odnosno na svojim redovnim sednicama. Ja ću vrlo kratko o svakom od tih zakona reći nekoliko rečenica, ali verujem da ćemo u načelnoj raspravi, kao i u raspravi po amandmanima moći da možda i unapredimo ove predloge zakona.
Dakle, ispred vas je Predlog zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju.
Mi smo zaključno sa 2019. godinom završili, pustili u saobraćaj 350 kilometara autoputeva, preko 300 kilometra pruga rekonstruisali, otvorili treći međunarodni aerodrom. Dakle, imamo dosta iskustva u onome što se zove realizacija važnih infrastrukturnih projekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju.
Iz tog razloga, svesni puno problema koje smo imali upravo u rešavanju problema, odnosno pitanja imovine, ovo je jedan zakon koji treba da pomogne i da omogući u stvari da budemo mnogo brži i efikasniji kao država u realizaciji infrastrukturnih
projekata koji su od posebnog značaja za Republiku Srbiju. To znači da sve ono što počinjemo našim novim investicionim planom „Srbija 2025“ želimo zaista da bude najbrže i najefikasnije urađeno i izgrađeno.
U tom smislu je ovaj zakon koji je ispred vas. Dakle, želimo da mnogo efikasnije rešavamo imovinsko-pravna pitanja, smanjuju se određene procedure. Ni jednog trenutka, naravno, ne na štetu prava korisnika eksproprijacije i verujem da iz Predloga zakona ovog nacrta zakona to ste mogli da vidite.
Želim takođe da kažem da verujemo da ovaj predlog, odnosno ovaj nacrt zakona može da nam pomogne da mnogo efikasnije koristimo budžetska sredstva, da mnogo efikasnije koristimo kreditna sredstva, može, takođe, odnosno treba da nam omogući da ne dođemo u situaciju da treba da kasnimo u realizaciji određenih infrastrukturnih projekata i takođe, u tom smislu, da sami izvođači na velikim infrastrukturnim projektima prosto nemaju mogućnost da nam izdaju tzv. klejmove, odnosno penale, zbog toga što možda investitor nije uradio ono što u određenim ugovorima stoji.
Takođe ću vam reći da, na primer, u ovim novim projektima koje planiramo da radimo, a to je početak ove godine, 2019. godine, infrastrukturnih projekata, dakle, autoputeva, brzih saobraćajnica, brze pruge, ulaganja u aerodrome, vodni saobraćaj, mi očekujemo da samo ako govorimo o imovinsko-pravnim odnosima rešavamo pitanja oko 50.000 parcela samo na onim deonicama koje se tiču izgradnje autoputeva. Dakle, to je jedan ozbiljan, veliki posao i zato je ovaj zakon ovde ispred vas, da pokušamo da budemo u tom smislu mnogo brži.
Drugi Predlog zakona jeste o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji. Pored onoga što mi zaista radimo u svim zakonima, to je da se prilagođavamo evropskim normama, evropskom zakonodavstvu, na kraju krajeva, sve što smo uradili kroz Zakon o planiranju i izgradnji dao je rezultate. Srbija je danas deveta na svetu u izdavanju građevinskih dozvola.
Srbija danas ima negde za preko 300% više gradilišta nego što je imala pre pet godina. Dakle, dobro smo radili Zakon o planiranju i izgradnji. Sada želimo, da kada unapredimo određene norme iz zakona, i posebno se unutar ovog predloga zakona, bavimo pitanjem licenci, izdavanja licenci kako inženjerima, arhitektama i prostornim planerima.
Ono što smo uradili su dve važne stvari. Jedna da smo smanjili broj procedura, administrativnih procedura da se dođe do licence, ali sa druge strane smo obavezali sve one inženjere koji dobijaju svoje licence da moraju da imaju kontinuirano obrazovanje, da moraju kao i sve druge struke da se svakodnevno praktično obrazuju u svojim oblastima.
Treći zakon koji je ispred vas je čini mi se jedan, kao i svi drugi na kraju krajeva, veoma važan za građane i građanke Srbije, to je Predlog zakona o registru prostornih jedinica i adresnom registru. Jedan podatak je zaista poražavajući za sve nas, tri miliona ljudi u Srbiji još uvek nemaju brojeve svojih ulica, niti nazive svojih ulica. Od ta tri miliona, 2,2 miliona praktično nema ni naziv ulice, ni broj, a tri miliona u najvećem delu nemaju broj ulice, da ne govorimo da su u međuvremenu jedinice lokalnih samouprava pravile neke svoje interne evidencije da bi mogle uopšte da komuniciraju sa ljudima, što je napravilo još više problema. Vlada Srbije je iz mnogih dokumenata i uredbi koje je imala smatrala da treba da imamo jedan ozbiljan zakon, jer kao što imamo Centralni registar stanovništva, kao što imamo registar privrednih subjekata, kao što imamo registar nepokretnosti, moramo da imamo i adresni registar i to je negde suština ovog predloga zakona.
Zatim, tu je Predlog zakona o izmenama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.
Vi znate da smo mi u tom velikom projektu. Prvi stanovi će već biti negde krajem februara, početkom marta u Vranju. Počinjemo izgradnju blizu osam hiljada stanova i raspisujemo tendere do kraja aprila. Jedina izmena u ovom predlogu zakona jeste povećanje spratnosti, dakle sa šest na osam spratova predlažemo da se uradi ovim zakonom
Zatim, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu.
Vi znate da smo ovde pred vama branili zakon 2015. godine ja mislim, sa željom da zaista rešimo konačno ta pitanja. Ispostavilo se da to nije dovoljno efikasno i da je osnovni problem bio u bankarskoj garanciji koja se davala za ogroman broj godina. U tom smislu, jedna od glavnih izmena ovog zakona, a u cilju da završimo što pre te poslove jeste da će bankarska garancija biti u roku od pet godina sa svim onim stvarima koje su neophodne da budu, da obezbede sigurnost.
Dakle, niko se ne oslobađa plaćanja, nigde se ne prave nikakvi ustupci, nego jednostavno gledamo kako da kroz ovaj zakon rešimo konačno pitanje da nemamo godinama iste probleme. Do sada, inače, je naplaćeno kroz ovaj zakon oko 800 miliona dinara. Jedan deo naravno ide Fondu za restituciju, jedan deo ide u državni budžet, a jedan deo ide u budžete lokalnih samouprava tamo gde se to zemljište nalazi.
Zatim, tu je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju.
Činjenica jeste da smo mi otvorili 350 kilometara autoputeva, samo u 2019. godini 120 kilometara puteva, da je neophodno bilo uskladiti redove vožnji. U tom smislu smo, između ostalog, promenili ovaj zakon, ali smo učinili takođe da smanjimo mnoge, ono što smo mi imali utisak i videli, mnoge administrativne procedure i postupke, da ih svedemo na najmanji mogući broj kako bi obezbedili da građani Srbije imaju zaista najkvalitetniju i najbolju uslugu u ovoj oblasti.
Takođe, ispred vas su dva zakona iz oblasti iz vodnog saobraćaja, to je Zakon o plovidbi, odnosno izmene i dopune Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama i Predlog zakona o hidrografskoj delatnosti.
Želim da kažem da mi do sada nismo imali zakon o hidrografskoj delatnosti, iako sve zemlje oko nas to imaju, to je jako važno za bezbednost plovidbe i jako važno za kvalitet tehničke dokumentacije, to je ono što smo zaista mogli u prethodnom periodu da vidimo da nedostaje našem sistemu.
Što se tiče zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, velike razlike, tektonske razlike su napravljene upravo u vodnom saobraćaju prethodnih nekoliko godina. Mi danas govorimo o ulaganju, o projektima koji su vredni u vodnom saobraćaju zajedno sa ulaganjima u luke blizu pola milijarde evra, dakle, oko 500 miliona evra, da bismo zaista imali to na najbolji, najefikasniji i najracionalniji način vođeno, zato su ovde dati određeni predlozi.
Dakle, jedan deo nadležnosti se sa Agencije za upravljanje lukama prenosi na resorno ministarstvo, odnosno na Ministarstvo saobraćaja, ali još jedna novina je napravljena u Predlogu ovog zakona a to je, dakle, da smo odredili minimalni nivo rentabilnosti lučkih usluga. Nekad davno nije se o tome mnogo ni razmišljalo, a mi smo i te kako vodili računa o tome i šta je lučko područje i šta je lučka infrastruktura, ali isto tako i minimalni nivo rentabilnosti. O tome verujem da će biti dosta pitanja i dosta razgovora.
Zatim, ispred vas je i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju, pre svega, dalje usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom. Mi jesmo, negde, kada pogledamo sve oblasti transporta, negde najbliži evropskim standardima upravo u vazdušnom saobraćaju. Postojale su određene oblasti vezane za obezbeđivanje vazduhoplovstva, koje su takođe morale da se u tom smislu urade.
Tu je i vazdušni sporazum sa Republikom Iran, takođe i Aneks 1 Sporazuma između Srbije, odnosno Vlade Republike Srbije i Turske Vlade u oblasti infrastrukture.
Mi sa Turskom imamo dobru saradnju u oblasti infrastrutkture. Na kraju krajeva, to su zemlje sa kojima radimo na važnim deonicama autoputeva i tu su dva predloga odluka o oduzimanju svojstva dobra u opštoj upotrebi u delu železničke infrastrukture.
Odmah da kažem, u pitanju je železnička infrastruktura koja čak i ne postoji na nekih 400km, a vodi se u knjigama „Železnice“ i naravno, za nju se plaćaju određene naknade koje su neophodne.
Mi danas hoćemo da se železnica dalje razvija i u tom smislu jesu odluke koje su donete već pre nekoliko godinama u železničkim preduzećima, potvrđene na Vladi Republike Srbije, da ono što se ne koristi, za šta ne postoji interes ni jedinica lokalnih samouprava, to se prosto gasi, zato što tu saobraćaja nema godinama, a ulažemo i pravimo osnovne koridore, kao što znate i brzu prugu, ali i dole od Beograda, Niša, Preševa, kao i Barske pruge i regionalne pruge.
Trudila sam se da budem kratka, zato što verujem da ćemo razgovarati u toku ove rasprave u načelu.
Želim nam svima uspešnu raspravu i nadam se da ćemo imati još dobre, bolje zakone nakon ove rasprave. Zahvaljujem.

Zahvaljujem jedinstvenoj Srbiji što će podržati predloge ovih 13 zakona.
Takođe sa posebnim osvrtom na nove projekte koje od ove godine započinjemo, odnosno pet milijardi evra će biti novi projekti koje Vlada Republike Srbije započinje od ove 2019. godine. Naravno pored Moravskog koridora koji ste vi pomenuli. Nije to samo Moravski koridor, to je Fruškogorski koridor, zatim obeležili smo već početak radova na Ruma-Šabac-Loznica jedan deo auto-puta, drugi deo brze saobraćajnice. Takođe smo već otpočeli radove na deonici Sremska Rača-Kuzmin. Dakle, naša veza sa BiH.
Radi se već deonica Preljina-Požega na Koridoru Miloš Veliki. Počinjemo ove godine i Valjevo-Iverak. Hoćemo da spojimo i Valjevo sa auto-putem. Radi se dokumentacija za deonicu ka Boljarima, odnosno granice sa Crnom Gorom. Verujem da ćemo ove godine početi radove i na deonici Niš-Pločnik, odnosno Niš-Merdare-Priština u trećem kvartalu ove godine. Sve su to novi auto-putevi.
Radi se ove godine projektno-tehnička dokumentacija za novi auto-put Vožd Karađorđe. Očekivanja su da tek sledeće godine, dakle 2021. godine možemo očekivati radove. Dakle, to su ogromni, kapitalni projekti koje ova Vlada započinje i upravo ovi zakoni kao što ste i sami rekli mogu da pomognu da budemo brži i efikasniji.
Pomenuli ste samo u jednom trenutku vezano za Moravski koridor i vaše poslaničko pitanje. Iz tehničkih razloga ovog puta to nije moguće uraditi, imati nadvožnjak. To bi dalje značilo neke druge probleme u tom tehničkom smislu. Mislim da smo vam odgovorili na to pitanje.
Vezano za stanove za snage bezbednosti, procena je da blizu 19.000 ljudi nema obezbeđeno stambeno pitanje, a rade u policiji Vojsci ili u BIA. To je zaista jedna od mogućnosti, dakle, ovaj projekat jeste prava mogućnost da izađemo u susret tim ljudima i da dobiju kvalitetne stanove, jer to nisu socijalni stanovi, dakle, to su stanovi po svim evropskim standardima i tako konačno reše svoje pitanje.
Hvala vam još jedanput na svemu što ste izneli kao vaše viđenje ovih predloga zakona.

Hvala što ćete podržati predloge i nacrte zakona. Samo ću odgovoriti na nekoliko pitanja koja ste ovde postavili vezano za permanentno usavršavanje.
Praksa, odnosno iskustvo koje imamo iz prethodnih godina jasno su nam pokazali da je tu bilo dosta problema, i to je jedan od razloga zašto se to danas nalazi i u izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji.
Daću nekoliko samo primera. Kada smo krenuli uopšte u projektovanje, na primer, brze pruge od Beograda do Budimpešte, pa onih prvih deonica Beograd – Stara Pazova, Stara Pazova – Novi Sad, pa tako dalje, imali smo situaciju da naše projektantske kuće sa licenciranim, dakle, projektantima nisu bile u mogućnosti da projektuju brzu prugu od 200 kilometara na sat zato što se naši projektanti nisu gotovo nikada sreli sa takvom vrstom projekata. Onda smo nalazili načine, pa smo pravili sporazume sa kineskim kompanijama, njihovim projektantskim kućama, oni su dolazili ovde, obučavali naše inženjere, ali to svakako nije sistemski rešena stvar.
Imali smo situacije, takođe, da se npr. članovi Revizione komisije nisu nikada upoznali sa nekim standardima, po nekim drugim projektima, koji postoje već svuda u svetu, a kod nas su, na primer, prvi put primenjeni itd. Sve su to bili razlozi. Mnogo je primera i sve su to bili razlozi zbog čega insistiramo da zbog tehnologija koje se stalno menjaju i usavršavaju moramo svi da se usavršavamo. U tom smislu inženjeri koji dobijaju, na kraju krajeva, i svoje licence. Te licence će se sada, između ostalog, proveravati na tri godine, a ne na pet godina kako je to ranije bilo.
Dodatno, na to, mi smo, između ostalog, promenili i uslove ko to sve može da bude član Revizione komisije Ministarstva saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture. To ne mogu da budu ljudi koji nisu, recimo, bili na projektima i radili na projektima godinama ili koji nisu izveli, a sve su profesori, doktori, itd, koji nisu, recimo, izdavali radove iz tih oblasti, nego ljudi koji zaista mogu da kada pogledaju dokumentaciju da znaju o čemu se radi, da mogu jasno da kažu da li postoje problemi, šta tu treba popraviti, itd.
Dakle, permanentno usavršavanje je za nas ovde veoma važno u zakonu. Možda smo to trebali i ranije da uradimo, ali zaista mislim da nikada nije kasno.
Pomenuli ste mlade inženjere. Ministarstvo ima Sporazum i sa Inženjerskom komorom Srbije, ali bez obzira na to mi ćemo na svim velikim projektima, takvu smo Odluku i doneli unutar Ministarstva, dakle, svi veliki kapitalni projekti imaće u svojim radnim grupama za praćenje, ali i u svim timovima kod investitora, to su, dakle, da li su u pitanju Koridori, da li su u pitanju „Putevi“, da li Ministarstvo, da li „Železnica“, Građevinska direkcija Srbije imaće obavezu, dakle, da angažuju mlade inženjere. Mladi inženjer ne može dobiti dozvolu, odnosno licencu ukoliko nema to iskustvo koje se od njega traži. To bi bio začaran krug kada se time ne bi bavili. Znači, doneli smo odluku i oni će biti u to uključeni.
Još jedna stvar, pomenuli ste domaću građevinsku operativu. Mi smo, mislim, početkom decembra prošle godine napravili i Vlada Srbije je formirala radnu grupu zajedno sa Privrednom komorom Srbije, kao i gotovo svim vodećim kompanijama iz raznih oblasti u oblasti građevinarstva sa osnovnim ciljem kako da poboljšamo uslove u građevinarstvu, kako da pomognemo tim građevinskim kompanijama koje, pored toga što nemaju dovoljno opreme… Dakle, to je jedan od načina gde mislimo da sa Ministarstvom finansija možemo naći zajednički jezik, a to je, dakle, da država subvencioniše nabavku opreme, ali, s druge strane, kako da pomognemo onom drugom delu, dakle, kada ne mogu da ispostave određene bankarske garancije, kada finansijski ne mogu, praktično, da se pojave na nekim projektima, pored onog, naravno, trećeg dela, njihovog zajedničkog udruživanja u konzorcijume. Tako da hvala na komentarima. Mislim da negde mislimo i o tome.

Hvala lepo na svim vašim komentarima. Standardno su radikalski. Hvala što ste moje ime pomenuli za sad, ako sam dobro izbrojala 37 puta moje ime i prezime. Da, nije dovoljno, treba više.
Žao mi je što je vama tema Zorana Mihajlović, a što vam tema nisu zakoni, jer ovo nisu Zoranini zakoni, ovo su zakoni koje je usvojila Vlada Republike Srbije, kao što sam rekla, na svojim redovnim sednicama i svaki od ovih zakona znači, u stvari, bržu i bolju realizaciju svih puteva, tako da samo nekoliko stvari koje ste pomenuli da ipak odgovorimo.
Prvo, Vlada Srbije je ta koja je pokrenula pitanje legalizacije objekata i svega onoga što se dvadeset godina ili više od dvadeset godina gradilo bez ikakvih dozvola. Činjenica je da jedinice lokalnih samouprava i gradova su nadležne da sprovedu proces legalizacije, činjenica je da to ne ide tako jednostavno, ali svakako ide mnogo više nego što je to išlo nekada pre kada je cenjena poslanica bila takođe u vlasti.
Što se tiče svake stvari koje ste pomenuli, uglavnom, baratate, nažalost neistinama, da budem nežna, da ne kažem neku drugu reč i ta lažna briga za građane je više zaista neverovatna kod vas.
Kada, recimo, pominjete parcele, pa probleme na određenim deonicama, prvo, namena zemljišta se utvrđuje planskim aktom, bilo, jeste i biće, tako da to što ste izjavili nije tačno.
Takođe, kad pominjete male hidroelektrane, odmah da bude jasno, mi smo dodali, da ne bude zabune, da ne bi bilo da se opet i podbunjuju ljudi da su u pitanju male hidroelektrane, ne, odnosi se na samo na biomasu, dakle, na poljoprivredni, otpad da se može koristiti u proizvodnji energije u poljoprivrednim gazdinstvima i biće još jednim amandmanom dodatno to napisano, da ne bilo bilo kakve vrste zabune.
Moram da priznam da sve drugo što ste govorili nema nikakve veze gotovo ni sa jednim zakonom. Saglasna sam sa vama u tome da postoje institucije koje sve treba da ispitaju. Reći ću vam da sve što ste izgovorili vezano za železnicu i moje ime, u ovome što ste izgovorili, je apsolutna neistina i laž. Čak nisu ni pomenuti moje ime, niti ime bilo koga iz moje porodice, ali se slažem sa vama da postoje nadležni organi koji su dužni da daju svima odgovore i zaista mislim da ćemo te odgovore i dobiti.
Što se tiče mog rada i toga šta je urađeno prethodnih nekoliko godina, to vide građani Srbije. Da, jeste pušteno 350 kilometara autoputeva. Da, jeste rekonstruisano preko 350 kilometara pruga. A o tome šta sam ja uradila govori moj predsednik, a ne ni jedan drugi poslanik, pa makar to bio i Vladimir Đukanović. I ja sam ponosna na ono što moj predsednik kaže za moj rad i o meni i o verovanju u mene i moj rad, i za mene je to broj jedan, a onda iza toga, naravno, i građani, koji vide šta smo sve uradili.
Meni je žao što nema konkretnih stvari za koje bih mogla da vam odgovorim. Ali, ako kažete da svi zakoni koje je Vlada Republike Srbije predložila, a mene ovlastila da ih danas predstavljam ovde i branim u parlamentu, ništa ne valjaju, jer iz amandmana koje ste predložili uglavnom ste pisali „briše se“. To su nekada radili DS i sve njihove razne partije koje su izašle iz DS. Oni nikada ni za jedan amandman nisu dali konkretno svoje mišljenje, nego su napisali „briše se“. Naravno, mi smo vam odgovorili najbolje što smo mogli, ali sve vaše kritike padaju u vodu na osnovu onoga što sa druge strane postoje rezultati.
Ti rezultati u Zakonu o planiranju i izgradnji, koje vi pominjete koliko puta se menja, ili bilo koji zakon koji se menja, svaki zakon treba da se usavršava i treba da se menja za dobrobit upravo i privrede i društva.
Zakon o planiranju i izgradnji daje svoje rezultate. Srbija je danas deveta u svetu po izdavanju građevinskih dozvola. U vreme kada ste vi bili u bilo kakvoj vrsti vlasti, dakle, mi smo bili 184. U vreme kada ste vi bili, imali smo 500 gradilišta, sada ih imamo 55.000. Dakle, moglo bi mnogo toga. Znači, svi rezultati su proizašli upravo iz zakona koje je ovaj saziv parlamenta, i hvala mu, usvajao, a Vlada Republike Srbije te zakone predlagala.
Zakone ne piše Zorana, pišu stručni ljudi. Zakoni prolaze mnoge odbore u Vladi Republike Srbije, dakle, od zakonodavnog do svakog drugog. Ako bilo koji zakon nije dobar, postoje takođe mogućnosti da se ti zakoni promene u smislu ako vi smatrate da je nešto protivustavno, itd, isto postoji način kako se to radi. Ali, te paušalne ocene, a onda priča - jako brinemo o građanima i evo kuća će biti na putu, što naravno nije tačno, dakle, to su stvari koje onako pitko zvuče, kada ih sad neko sluša, ali kad se pogledaju papiri, kad se pogleda sve šta je urađeno, onda boga mi, to nije tačno.
Dakle, da, uradili smo sve ovo što smo uradili do kraja 2019. godine i iskreno se nadam da će ovi dobri poslanici, prosto, ljudi koji razumeju šta mi radimo, pomoći da se ovi zakoni usvoje i da nakon toga možemo da realizujemo i gradimo sve one druge puteve koje sam ja možda pre 15-ak minuta takođe pomenula, odnosno nabrojala. Hvala.

Vidim da se vi mešate u istrage. Ja se nikad ne mešam. Ja znam tačno šta ja mogu, a šta ne mogu, ali advokat okrivljenog, optuženog, kako se to već kaže, je to javno izjavio.
Druga stvar, ponavljam još jedanput, nadležne institucije treba da nam daju svima odgovore. Ja sam za mnoge stvari uvek tražila i pisala i nadležnim institucijama da za svaku stvar se daju odgovori, jer ja nisam bilo ko, nego sam član Vlade i ne želim nikome da pravim nikakve probleme.
Ali, samo još jedna stvar, da, urađeno je zaista mnogo i to što je urađeno jeste rezultat i politike Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije. Ponavljam još jedanput, mi svi možemo da budemo ponosni na ono što je urađeno do kraja 2019. godine i ovo što smo najavili za 2020. godinu, u svim oblastima, pa i u oblasti infrastrukture.
Sigurno će biti pitanja dalje drugih, pa ću odgovarati, ali samo sam želela ovde da odgovorim bar kratko.