Slažem se sa vama da ga nazovemo zatvoreno akcionarsko društvo, ali država je jedini akcionar, da ne bude zabune za sve one koji gledaju, a koji se baš mnogo ne razumeju u te stvari koje pričamo.
Druga stvar, ja sam za to da svakako budu konkursi za ovakve slučajeve, kao što ćemo npr. imati korportivizaciju EPS gde će svakako i ona promeniti svoju formu i takođe postati zatvoreno akcionarsko društvo. Imaće jednog akcionara – državu.
Vrlo sam za to da i tu budu svakako konkursi, jer su to ozbiljne kompanije koje moraju da vode ozbiljni, stručni i iskusni ljudi.

Samo da podsetim, železnica je dobila ovaj kredit za one projekte koje je imala urađene. Nažalost, to što vi pominjete je svakako bila jedna od njihovih želja, ali nije bilo urađenih projekata. To je sada pitanje onih koji upravljaju železnicom, da naprave prioritete i da sve što budu ulagali bude u tom smeru. Verujem da će to da urade. Na kraju krajeva, mi ćemo im to preneti. Za ono za šta su imali projekte, za to je dat kredit i on ne može sada da se menja za sanaciju ili bilo šta drugo.

Opet da budem konkretnija od vas, pošto ste vi nama ispričali sve ono što pretpostavljam da ste sa svojim prijateljima iz DS radili u prethodnom periodu.
Ova vlada je nasledila tešku ekonomsku, socijalnu, svaku drugu situaciju u ovoj zemlji i o tome ja ne bih da pričam sada i da govorim. Mi smo tu da stvari promenimo. Građani Srbije su na izborima vrlo jasno rekli da hoće promene i Vlada je napravljena i rebalans budžeta koji ste pominjali je nešto što je nasleđeno i moralo je kao takvo da se uradi. Isto tako, ono kada vi kažete da nema promena, podsetiću vas da je posle šest godina ova vlada prvi put usvojila nacrt budžeta za 2013. godinu u zakonskom roku i taj budžet će se naći pred vama poslanicima. Ne bih baš rekla da se neke stvari ne menjaju, a da ne govorim o deficitu koji smo planirali, o nekim stvarima koje će se svakako reformski uraditi.
Zakon o javnim preduzećima koji ste pomenuli je svakako reformska stvar, pošto u prethodnom periodu je činjenično stanje bilo da je bilo važno jedino i samo kao kriterijum da ste član političke partije, pa da kao takvi dobijete određeno direktorsko mesto. Na kraju krajeva, i vaši predstavnici su u nekim preduzećima, koliko znam, i to preduzećima koja imaju i ozbiljnih finansijskih i ekonomskih problema.
Kada govorite i pitate – zašto "EBRD"? Nekoliko je razloga. Prvo, zato što su upravo uslovi tog kredita najpovoljniji, zato što komercijalne banke kao takve neće da finansiraju takve infrastrukturne objekte. Takođe verujem da znate da je isplativost u tom smislu sasvim drugačija. Zato infrastrukturni objekti ili infrastrukturne stvari koje se rade uglavnom i idu preko ovakvih institucija kao što su "EBRD" i ostale institucije. Tu bih se zadržala.
Mislim da je potpuno jasno da je ova vlada vrlo opredeljena, ne samo ka putu evropskih integracija, opredeljena je pre svega za reforme u sopstvenoj državi. Ovde će se neke stvari ozbiljno menjati, ne samo vezano za železnice, ne samo vezano za "Srbijagas". Korporativizacija koju vi pominjete je jedan od koraka. Znači, moramo krenuti. To što prethodnici nisu krenuli i to što je bilo takvih problema i to što smo nasledili rasturena, uništena ekonomski i finansijski javna preduzeća, to je verujem, zaista u delokrugu posla nekih drugih organa, ali mi kao Vlada i te kako pomeramo neke stvari.
Ovo što sam danas pominjala vašem kolegi, a i vama, jesu jedna od reformskih stvari, tako da olako dajete konstatacije. Verujem da ćemo se videti u ovom parlamentu u narednom periodu, pa verujem da ćete morati da onda vodite računa i o onome što se zove činjenično stanje.

  Kada govorite o prioritetima, pre svega, ovo je kredit koji je nasleđen od prethodne Vlade. Mi smo ozbiljna država i neke stvari prosto ne možemo tako da presecamo. Verovatno je prethodnoj Vladi to bio prioritet, od ovoga što ste pominjali, posebno za Suboticu. Napravljeni su pregovori, završeni su razgovori, kredit je odobren. Vi vrlo dobro znate, jer znam da ste, ne u tom poslu, ali ste generalno učestvovali i znate kako izgledaju pregovori sa međunarodnim institucijama, te tako znate da je potrebno puno toga pripremiti od dokumentacije da biste uopšte jedan takav kredit i dobili.
Ali, kada govorite uopšte o samoj Subotici, nije da uopšte želim da branim Suboticu, ali upravo Zakon o javnom dugu vrlo jasno u članu 36. stoji da – iznos na izmireno dugoročno zaduženje za kapitalne i investicione rashode ne može biti veće od 50% ukupno ostvarenih tekućih prihoda budžeta lokalne vlasti u prethodnoj godini. Za Suboticu je to 25%.
Kao što imate i član 36. da ukoliko jedinica lokalne samouprave ne može to da plati time obavesti Ministarstvo finansija da nije u mogućnosti da izvršava svoje obaveze po osnovu zaduživanja. Ministar finansija tada obustavlja transfer prenosnih sredstava iz budžeta Republike Srbije do visine neizmirenih obaveza, a to znači da svakako postoji mehanizam da takve stvari se zaustave.
Kada ste pominjali Zakon o javnom dugu, verujem da će se taj zakon, bar onako kako je Ministarstvo finansija reklo menjati i uskladiti, imajući u vidu da je donet 2006. godine i da neke stvari moraju da se promene u tom zakonu.

Potpuno se slažem za plan prioriteta. Ministarstvo energetike recimo razvoja i zaštite životne sredine, završava dokument, plan prioriteta i investiranja u oblasti energetike i zaštite životne sredine. Mislim da je to važan dokument, ali da nikako ne bude kao oni dokumenti prethodnih vlada, znači prethodna Vlada je donela preko stotinu strategija, a ni jedna strategija se nije realizovala. Dakle, nije samo stvar toga, nego da prosto Vlada kao Vlada taj dokument prihvati. To će upravo biti naš plan. Verujem da i ostala ministarstva koja su u svojim resorima, imaće isto taj dokument. Tako da se potpuno slažem za plan prioriteta pogotovo u ovoj situaciji u kojoj se zemlja nalazi.

Samo da naglasim, pošto se već nekoliko puta pominje ta rečenica da Železnice Srbije neće biti u stanju da ispoštuju kredit. Pre svega novac se povlači u tranšama, što treba da znate. Dakle, pod tačno određenim projektima. Dakle, niko neće dobiti 95 miliona evra, nego će to biti po onome što bude urađeno.
Vezano za ovaj drugi deo, projektne dokumentacije, slažem se sa vama da to jeste posao Železnice i Železnica će svakako morati da napravi svoj plan prioriteta, a ministarstvo koje je zaduženo za železnice će to ispratiti. Verujem da ćemo to zajednički ispratiti i da je svaki region značajan, naravno i taj, imajući u vidu luku o kojoj ste govorili i znam o čemu govorite i to jeste značajan deo. Hvala.

Da počnem od kraja, vezano za samu Suboticu, kao što sam rekla prethodno vašem kolegi, postoje neke stvari koje ne mogu da se prekinu i kao ozbiljna država kada napravimo određene pregovore i razgovore, i na kraju krajeva prema određenoj potrebi koju je iskazala lokalna samouprava i prema zakonu, onda mi to kao ozbiljna država i ozbiljna Vlada moramo da ispoštujemo.
Ono za šta se ova vlada zalaže pored plana prioriteta koji sam pominjala jesu i kriterijumi, šta su prioriteti i koji su kriterijumi da određene lokalne samouprave uzimaju naravno određene kredite od međunarodnih institucija i mislim da je to značajno.
Kada ste pominjali prethodno "Železnicu", samo da podsetim, da taj ruski kredit koji je dat za "Železnicu", za infrastrukturu, dve godine je u budžetu i nije iskorišćen, što je neverovatna stvar.
Zaista verujem novoj vladi, pre svega, resorno ministarstvo će se i te kako pozabaviti upravo iskorišćenjem da bismo imali bolju infrastrukturu, jer bez toga, nisam sigurna da možemo da pričamo o nekom ozbiljnijem privrednom razvoju. Hvala.

Hvala vam na vašem izlaganju o nekoliko stvari iz oblasti energetike. Jedno je sporazum sa Italijom, koji je povučen iz razloga što je potrebno dopuniti aneks određenim projektima. Kao što sam već jedanput rekla, došlo je do određenih promena, jer u ovom odnosu, energetskom sporazumu sa Italijom učestvuju druge države, kao što su Republika Srpska, a samim tim i Crna Gora, vezano za neke od projekata. Iz tih razloga je ovo povučeno, kako bismo napravili kompletan pristup u aneksu vezano za projekte uz taj sporazum.
Druga je priča o povlašćenim proizvođačima električne energije, koje ste pomenuli, vezano za vetroparkove, odnosno i za solarnu i za biomasu i za geotermalnu energiju i za male hidroelektrane. Rekla bih da je najlošija stvar u prethodnim vladama bila što su energetske dozvole davane bez ikakvih prethodnih javnih poziva. Dogovor je bio u četiri oka sa ministrom i onda je ministar davao energetske dozvole svima. Sigurno i sjajnim potencijalnim investitorima, ali možda i onima koji nisu mogli da ispoštuju sve ono što treba. Dolazili su sa projektima, projekti nisu realizovani, a za rezultat imamo situaciju da danas Srbija ima preko 150 datih saglasnosti i 180 datih energetskih dozvola. Rezultat toga je sedam malih hidroelektrana, ni jedan vetropark, ni jedna solarna elektrana. Prema tome, to su neke stvari koje jesu posledica.
Ako me pitate ko su konkretno vlasnici kompanija koje su za vetroparkove – mislim da su dotični deo vlasništva, kao i neke od bivših direktora NIS iz onih nekih prethodnih vlada. Očito da su oni to uradili po zakonu i zakonima i pravilima koji su pravljeni upravo za njih, odnosno tako da ne možete da napravite, odnosno da takve dozvole ovog trenutka oduzmete.
Ono što danas radimo kao Ministarstvo energetike, napravili smo potpuni pregled svih energetskih dozvola, menjamo Pravilnik o davanju energetskih dozvola, gde upravo ubacujemo klauzulu, da onaj ko dobije energetsku dozvolu je dužan da u određenom vremenskom periodu uradi nešto u onom investicionom projektu za koju i dobije energetsku dozvolu. Ukoliko ne bude ispoštovao, u tom slučaju će se energetska dozvola oduzeti. Hvala.

Po pravilnicima koji postoje, a koji se sada menjaju, kao što sam rekla, imaju prava preprodaje energetskih dozvola u Srbiji.

Malo sam iznenađena zašto što ispred vas sedi čovek koji je bio predsednik Vlade u prethodnom periodu i vaš je kolega. Prema tome, ovo što sada govorite, nadam se da ste govorili to u prethodnom periodu i da ste se i te kako zalagali za prioritete Vlade. Ova kritika koju sada govorite na račun ovih garancija je stvarno neobična. Saglasna sam u jednoj stvari, da je potrebno da imamo prioritete.
Ova Vlada, za razliku od prethodne, će i te kako izaći sa prioritetima u svim oblastima, i te kako ćemo voditi računa o svim dokumentima koje izlažemo i usvajamo. Neće se desiti, kao što je to bilo u prethodnom periodu, što sam napomenula, da je preko stotinu strategija usvojeno u ovoj državi i da ni jedna nije realizovana i da, na kraju krajeva, nemamo čak ni izveštaj zašto nešto nije realizovano, pa da možda promenimo, pa da možda vidimo razloge, uzroke, pa da vidimo šta se desilo, pa da damo ispravke itd. To su neke stvari koje će ova Vlada svakako uraditi.
Drago mi je da ste to rekli, ali zaista verujem da ste to prvo trebali svom kolegi ispred vas da kažete i da ga pitate za određene razloge, kao i za kriterijume po kojima su neki krediti i uzimani. Na kraju krajeva, možemo da govorimo i o kriterijumu Subotice. Zašto samo Subotica, zašto neki drugi gradovi takođe nisu obuhvaćeni? Ja se sa tim potpuno slažem.

Vezano za vaše pitanje, u stvari više vaših pitanja. Ono što je stav ove vlade, rekla bih pre svega i Ministarstva za energetiku, razvoj i zaštitu životne sredine, jeste da je zdravlje ljudi i zaštita životne sredine imperativ rada ove vlade. Ne vezano samo za taj projekat koji ste pominjali. Dakle, mi ćemo dostaviti sve ono sa čime mi kao ministarstvo raspolažemo, ali i za sve druge stvari koje se sada u ovo skorije vreme mogu pročitati iz medija. Dakle, ono što je štetno za građane Srbije, prosto ćemo ne samo zabraniti, nego to nećemo ni raditi. To je ono što jeste stav Vlade, kao i na kraju krajeva i premijera.

Evo ja nekoliko stvari da odgovorim.
Prvo, ne razumem uopšte šta to znači "svoja energetska politika i da svako vodi razne politike". Dakle, politika, energetska politika Vlade, znači, jeste i energetska politika Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, ali je normalno da u svakom resoru svi budu zaduženi za svoje resore,a ne da to bude kao što je to bilo u prethodnoj vladi kad smo imali nekog predsednika države, koji se bavio svim i svačim.
Ne razumem jednu stvar, taj jed kod vas gospodine Jovanoviću, vezano za dva sata jeftine struje, dakle da, u Srbiji će biti dva sata jeftine struje. To je posao, kao što znate, pre svega JP EPS. Kao što znate redosled, pošto bih rekla da niste upoznati sa tim, Vlada o tome razgovara, Ministarstvo da nalog JP koje se nalazi unutar toga, a onda JP gleda kakve su tehničke mogućnosti, i tehničke mogućnosti sistema kažu da će dva časa jeftine električne energije biti i daće se oni realizovati u narednom periodu, o čemu će javnost biti obaveštena. Ali ne shvatam, da li je to dobro ili loše, po vama i po načinu na koji vi govorite je loše. Vidite, mislim da je to jako dobro i da to mora da postoji u ovoj zemlji, postoje i razlozi zašto je to dobro. To samim tim znači donekle, početak promene tarifnog sistema koji se inače pokazao kao jako loš i tarifnog sistema koji nas je doveo u situaciju, dakle, da danas između ostalog imamo i problem sa nestašicom električne energije.
Prema tome, energetska politika Vlade je ozbiljna u ovoj Vladi, ne tiče se samo problema u elektro – energetici, nego postoji nekoliko stvari oko kojih se ova vlada dogovara, strateških stvari, odnosi se i na energetsku efikasnost, jer tu elektro – energetiku koju ste sad pokušali da pomenete kroz tarifni sistem, a rekla bih da niste potpuno informisani, i verujem da u narednom periodu kada budete dobili sve informacije, ako ih nemate, ovo ministarstvo će vam dostaviti. Pretpostavljam da ćete onda imati konstruktivnije pitanje, a takođe od vas očekujem onda i konstruktivnije razmišljanje na temu energetike u Srbiji. Hvala.

Hvala. Za vašu informaciju inspekcijske službe ministarstva jesu na licu mesta. To nije samo pitanje za Agenciju za zaštitu životne sredine, nego je pitanje za samo ministarstvo. Dakle, inspekcijske službe rade svoj posao i imaćete informaciju o tome.