Hvala vama.
Vezaću se samo za jednu stvar koju ste pomenuli, a koja je značajna. To što građani Srbije uglavnom koriste električnu energiju za grejanje, oni se ponašaju racionalno, oni gledaju šta je najjeftinije za njih u odnosu na druge energente i biraju prema svom kućnom budžetu ono što njima odgovara. Na državi je, na Vladi i na ministarstvu da utvrdi i da uredi nekoliko stvari, koje radimo u poslednjih šest meseci, a to je da pripremamo jednu cenovnu politiku za koju će se unapred znati kako će se kretati cene. Ne samo cene kao cene, nego da utvrdimo paritete između energenata.
Zbog toga smo toliko toga prethodno već uradili u oblasti obnovljivih izvora. Zbog toga se trudimo da krenemo na merenje po utrošku kod toplana. Zbog toga je, u stvari, ovaj zakon o energetskoj efikasnosti. Jer, sve ovo što sam nabrojala i te kako utiče na to da možemo da ponudimo i određenu alternativu, a ne da električna energija, za koju ste sami već rekli šta je sve potrebno da bismo uopšte dobili kilovat čas, se koristi za grejanje. Samo toliko.

U većini stvari se slažem sa vama, ali samo da dopunim, a vezano za poreske i carinske olakšice koje ste pominjali. One će svakako biti uređene podzakonskim aktom i to u roku od 12 meseci. Upravo ti članovi zakona su u prelaznim odredbama napisani da će u roku od 12 meseci taj podzakonski akt biti donet.
Vezano za budžetski fond, on se neće puniti samo kroz budžet, odnosno izdvajanjem novca iz budžeta, nego može i kroz donacije i kredite, a što smo takođe stavili u zakon.
Što se kontrole tiče, ta kontrola klima preko 12 kilovata ili kotlova od 20 kilovata, to su vam 100 kvadrata stanovi, zgrade, kuće, svejedno, ili 150 ako su u pitanju klime. Naravno, moramo da kontrolišemo, bez obzira na taj sertifikat koji ste vi pomenuli. Naše je mišljenje da ne bismo imali problema i kroz ugovore o uslugama o kojima ćemo verovatno pričati, to je neophodan deo kontrole. Možda ćemo kasnije nekim izmenama u budućnosti doći do zaključka da nam je to višak, ali za sada, po svim procenama koje radimo, se čini da je to neophodno da uradimo. To nije niska granica, već sam rekla 100 – 150 kvadrata. To nije malo.

Hvala lepo.
Na samom početku, samo da vam kažem, poštovani poslaniče, nismo na pijaci, pošto kada me pitate da li sam glasala za pravilnik, odnosno uredbu, kako ste to nazvali, glavom mi govorite, to mislim da nije korektno. Ja uvek sačekam da svi kažu sve što imaju, pa odgovorim. Za vašu informaciju, nije u pitanju uredba, u pitanju je pravilnik. Njega donosi resorno ministarstvo, a Vlada tu ne donosi odluke.
Dalje, kada ste govorili za ovaj zakon da nisu manje izmene u ovom zakonu, moram odmah da vam kažem da to apsolutno nije tačno. Ogromne su izmene u ovom zakonu, u odnosu na razne predloge koji su postojali u prethodnom periodu. Neću vas da pitam, pošto ste bili deo Vlade, odnosno činili ste Vladu, zašto ovaj zakon niste doneli ranije jer je Srbija mogla prethodnih godina, da je imala ovakav zakon, potpuno da bude energetski bezbedna. Niste ga doneli, a izmene su ogromne. Tiču se i energetskih menadžera i budžetskog fonda drugačijeg i tih kaznenih odredbi kojih ću se svakako dotaći, jer ste i o njima govorili.
Kada govorite, vezano za merenje po utrošku energije, moram da vam kažem prvo da od 57 toplana, danas u Srbiji sedam to svakako koristi. Mi smo upravo pre nekoliko meseci, u dogovoru sa Udruženjem Toplana, dogovorili, dakle, pored one uredbe koju smo dali, dali smo im i tarifni sistem, dakle, pravilnik da usvoje u svojim toplanama. Nije sve to tako jednostavno, imajući u vidu u kakvom stanju se nalaze javno komunalna preduzeća, pre svega toplane, po Srbiji. Negde je to lakše, negde je teže, ali će svakako biti obavezujuće.
Po ovom zakonu, 2015. godine, svi moraju biti na merenju po utrošku. To je otprilike i svima jasno, ali to ne mogu sami. Iako su sada toplane u ingerenciji lokalnih samouprava, što se pokazalo da za energetsku bezbednost nije dobro, mi smo tu ipak da u tom smislu pomognemo. Dakle, toplane svakako u tom delu neće biti same. Država je ta, već sam najavila, koja će pomoći da se ugrade centralni kalorimetri u sve zgrade, upravo zbog toga da bi toplane mogle što pre da se prilagode i da krenu na merenje po utrošku, što mislim da jeste svakako značajno.
Kada govorite, znate da se DS zalaže da potrošači imaju mogućnost, odnosno da plaćaju utrošenu energiju, sada vas pitam – šta ste radili svih prethodnih godina? Zašto se time niste pozabavili? Kažete da ste za to da se ne rasipa energija. Šta ste radili prethodnih godina? Dakle, toliko toga je prethodna Vlada mogla da uradi, upravo u oblasti energetske politike, naročito u oblasti energetske efikasnosti. Nije uradila, niste uradili.
Prema tome, kritike te vrste, drago mi je da se za to zalažete i sjajna je stvar da se zalažete za povećanje energetske efikasnosti, za merenje po utrošku, za racionalno korišćenje energije, ali mora nešto i da se uradi. Mi smo seli i uradili i vezano za toplane koje nisu u našoj ingerenciji, vezano za ovaj zakon.
Potpuni novitet jeste budžetski fond. Razumem i kada vi kažete da smo mi tu objašnjavali da je reč o nekim organima. Ne, nije o nekim organima, nego, znate, predlog prethodnika je bio fond u kojem je trebalo da postoji, kao što sam rekla, da ponovim još jedanput, upravni odbor, direktori, čitava administracija.
U našem predlogu to je budžetski fond, koji je samo jedna stavka u budžetu a ja verujem da se vama sviđa prvi predlog mnogo više. To je isti onakav predlog kako je funkcionisao Fond za zaštitu životne sredine u kojoj je upravo vaš član, gospodin Dulić, bio predsednik upravnog odbora i u kojem su postojali neverovatni pravilnici.
Dakle, da ponovim još jedanput, da će fond kofinansirati određene projekte, pa u tom smislu nema javnog poziva, pa nema javnog poziva onda kada fond, recimo sufinansira 1% projekta, takvi su fondovi nekad bili, sada to nije takav slučaj, da ne govorim o tome da je pomenuti predsednik upravnog odbora, po odluci državnog revizora izgubio pravo potpisa, upravo kao predsednik upravnog odbora tog fonda.
Dakle, takav fond nije, ovo je sasvim drugačija vrsta fonda, ovo je fond koji samo ima svoj račun, gde će se svakako finansirati projekti iz oblasti energetske efikasnosti.
Ono što mislim da jeste još značajno, jer ste to pokazali i rekli da smatrate da ima problema u samom zakonu, jeste pitanje izgradnje svesti i rekli ste da treba da bude zakonom propisano da se rade razne kampanje itd. Ne slažem se da treba da bude propisano zakonom, verujem da se tu opet vezujete za - očistimo Srbiju i razne kampanje koje su postojale, pa su one izgledale kako su izgledale i da ponovim još jedanput, mnogo novca je otišlo kroz te kampanje. U ovom smislu to neće biti tako.
Dakle, mi smo se povezali i sa Konferencijom stalnih gradova i opština i sa svim lokalnim samoupravama i gradovima, svima je u interesu da ovaj zakon zaživi i svima je u interesu da se učini apsolutno sve, dakle, kroz određene informacije, da građani i privreda znaju šta im ovaj zakon može doneti. Tu bih se zadržala, ukoliko sam nešto preskočila, vi me podsetite, odgovoriću vam.

Hvala lepo.
Daleko od toga da ne poštujem Narodnu skupštinu, veoma je poštujem i zato sam danas ceo dan ovde, upravo da predstavim veoma važan sistemski zakon o efikasnoj upotrebi energije. Kada sam vam rekla da nismo na pijaci, rekla sam vam zbog toga što ste mi pitanje uputili tako da trzanjem glave me pitate – da li sam za nešto glasala ili ne. To se ne radi. Pitajte me, ja ću vam posle toga odgovoriti. To je valjda normalna stvar i doneli ste zaključak da li jesam ili nisam glasala. I vi znate da je tako.
Sledeća stvar – merni uređaji koje pominjete u Pančevu, i drago mi je da ste to pomenuli, ne samo u Pančevu, nego uopšte merne uređaje i te kako će se finansirati merni uređaji i te kako će se nastaviti taj posao. Jedini problem je bio što neko ko se bavio time, dakle na mesečnom nivou je dobio 700.000 dinara, jedna jedina kompanija i direktor te kompanije koji je zaposlen u drugom zavodu, koji se zove Hidrometeorološki zavod. Ako vi mislite da je to normalno, ja mislim da nije i zbog toga je bilo zastoja u onome što se zove i jeste problematika mernih uređaja, ali će biti rešena.
Što se toga tiče da je prestalo sa čišćenjem Srbije od kada je nova Vlada, od kada sam ja ministar, moram da vam kažem, vi ste stvarno bili sjajni u čišćenju novca, ali u onome što se zove – čišćenje Srbije, to je sramota, zato što od otpada, od deponija koje nisu završene, od planova koji su postojali, dakle uzmite planove prethodne Vlade, uzmite šta je trebalo da bude urađeno, a nije bilo urađeno, verujte, sigurna sam da vam se neće svideti.
Prema tome, još jedna stvar važna za energetsku efikasnost, sporadične stvari, sporadični projekti koji jesu dobri, ali su sporadični ne mogu toliko da pomognu da se podigne energetska efikasnost zemlje. Zato je ovaj zakon važan, zato je morao da se donese mnogo ranije da bismo prosto na nivou države uspeli da podignemo energetsku efikasnost. Ona ne može za jednu ili dve godine i tu se potpuno slažem, ali je mogla za prethodnih deset godina ili je mogla za prethodnih šest ili sedam. Mogli smo, da smo imali zakon pre šest godina, Srbija ne bi imala problem sa uvozom električne energije i Srbija bi imala siguran pad u emisijama štetnih gasova i to tačno smo odredili kojih, negde za 12% do 15%. Izvinite to nije mala stvar. Nismo ga doneli i evo danas pričamo o tome. Ali, hoću da kažem da smo mogli mnogo bolje u tom smislu da prođemo.

Poštovani gospodine Stefanoviću, novčanik građana Srbije je nažalost očistila prethodna Vlada u kojoj je vaša stranka bila, nažalost očistila je prethodna Vlada u kojoj je upravo vaša stranka bila stožer Vlade.
Druga stvar, kada kažete ono što mene sada zanima iz domena ministarstva koje ja vodim, kada kažete da je Srbija prljavija nego ikada, molim da mi kažete na osnovu kojih informacija, gde su vam ti podaci, gde su vam te činjenice, jer ja bih upravo rekla da prethodnih šest meseci se zaista čisti Srbija ili bar krećemo u to, jer sve ono što je bilo planirano ili bar negde 80% ili manje, što je bilo planirano u prethodnoj Vladi da se uradi u tim godinama, dok je bila prethodna Vlada, moram da vam kažem da nije završeno, a da ne postoji izveštaj zašto nije završeno.
Prema tome, jedna stvar jeste tačna, a to je da se mi sada ili ja u mom resoru, naročito u oblasti životne sredine bavim čišćenjem mnogih brljotina iz prethodnog perioda.
Prema tome, kada kažete da je Srbija prljavija nego ikada, samo vam kažem, dajte mi podatke, dajte mi šta je to sada prljavije, nego što je bilo, a ja ću vam dati kontra podatke šta je bolje. Hvala.

O tome kako vraćate kredite, koliko ste novca potrošili u kampanji, valjda ćemo jednom i saznati, jer, po onome što smo mi imali prilike da zbrojimo, to je mnogo više od onoga što ste prikazali.
Ali, kada govorite o prljavoj Srbiji, evo sada ću da vam kažem. Za vreme prethodnog ministra koji je član vaše stranke, bilo je potrebno da se uradi 12 deponija. Bilo je dovoljno novca, bio je i Fond za zaštitu životne sredine koji je godišnje raspolagao sa sedam milijardi dinara. Ozbiljno, sedam milijardi dinara. Nije malo. Urađene su četiri. Ostale nisu urađene.
Da ne govorimo o deponiji u Subotici, u kojoj ne možemo da razaznamo više koja firma radi, čiji otac se radi, itd, zbog čega se, naravno, tu stvari odugovlače. Kad pominjem nešto što nije bilo po pravilu ili po zakonu, pominjem zbog toga što to produžava rokove primene. To je ono što mene, kao ministra, interesuje, kada će stvari da budu završene?
Kada pominjete divlje deponije itd, inspekcije su izašle, ne samo tu kod Zrenjanina, nego i na drugim mestima. Lokalne samouprave koje su odgovorne za to što vi govorite pored puta su dobile svoje kazne. Ukoliko to ne budu završili, postoje drugi načini. Ali, nikada ne mogu da se složim da je Srbija sada prljavija. Mogu da se složim sa tim da je mnogo više nagomilanih problema, nego da smo, recimo, njima počeli da se bavimo mnogo ranije, a da se nismo bavili trošenjem stvari na sve drugo, osim onoga što je najvažnije, a to su deponije, reciklažni centri i, naravno, čišćenje tih crnih rupa koje definitivno postoje u Srbiji, od Bora, Pančeva, itd. Hvala.

Moram da vam kažem da su ti menadžeri za energetiku veoma važni i da, bez obzira što vi mislite da imate određene političke poene tako što ćete pričati samo o ovom sporazumu o isporuci gasa na 10 godina između Ruske Federacije i Srbije, ne treba da umanjujete značaj Zakona o energetskoj efikasnosti, zato što je to nešto što upravo Srbiji treba da donese ono o čemu ste vi govorili, energetsku bezbednost, između ostalog. To je jedan od ključnih faktora.
Ali, kada govorite o ovom sporazumu, zbog javnosti, prvo moram da vas zamolim da dobro pročitate članove sporazuma. Dakle, u članu 1. se ne kaže da mi moramo da uvozimo pet milijardi, nego on glasi ovako – isporuke prirodnog gasa iz Ruske Federacije u Republiku Srbiju obavljaće se od 2012. do 2021. godine, u obimu do pet milijardi metara kubnih godišnje, do. Znači, može biti milijardu, može biti milijardu i po, tri, četiri, do pet. Dakle, ne moramo mi da uvozimo pet.
Kao što sam prethodno rekla, ovo je krovni sporazum. Koliko ćemo mi godišnje, baš zato se u ovom sporazumu ne nalazi tačna količina, niti tačna cena. Dakle, javno preduzeće će da pregovara o potrebnim količinama. Danas su one mnogo manje nego što su bile u prethodnom periodu, i to sam takođe objasnila, zbog toga što privreda prosto ne funkcioniše i ne radi, pa su samim tim potrebe za gasom manje.
Slažem se sa vama da je diversifikacija i ruta i dobavljača neophodna, ali kada ste vi protiv, recimo, zaključenja ovakvog krovnog sporazuma, kaži te mi – koja je alternativa? Odakle mislite da nabavimo gas? Evo, kada mi vi kažete, hajde da probamo. Ja sam vam rekla šta je u planu. U planu je "Južni tok" kao druga ruta, ali u planu je i Niš-Dimitrovgrad, dakle, kao i treća ruta, ali i drugi eventualno dobavljač. Znači, to jeste nešto što je u planu.
Trenutno i niz godina unazad, tu je samo jedna ruta i jedan dobavljač. S druge strane, Vojvodina je gasifikovana, pa kako to Vojvodina da dobije gas? Samo na ovaj način koji postoji.
Isto tako, kada govorite o ovom sporazumu na ovih deset godina o nabavci gasa i vezujete ga za energetski sporazum, ne vidim da postoji tolika veza između sporazuma u nabavci gasa, koji nam je neophodan i nema drugog načina, sa energetskim sporazumom. Ali, dobro, znam da vi uvek volite pomenete i taj energetski sporazum. Eto, toliko.

Samo mala dopuna. Ovakve krovne ugovore imaju gotovo sve zemlje istočne Evrope i to jeste strategija Gasproma i, opet da se vratim na to, jedini je isporučilac i samo od njega možemo da dobijemo gas, a  gas nam treba. To je prva stvar.
Druga stvar koja mislim da je značajna, ne možete vi u ovom ugovoru staviti cenu zato što se ta cena prosto menja i ne bi bilo ni dobro da u krovnom sporazumu stoji cena. Onda bismo se tačno odredili i posle imali problem u razgovorima i pregovorima. Dakle, godišnji ugovor, svake godine se određuje godišnji ugovor gde se pregovara o ceni. Ovogodišnji ugovor, koliko sam informisana, jeste 400 dolara na 1000 metara kubnih, ali imajući u vidu, da ponovim, zbog toga što imamo situaciju da je u prethodnih šest meseci došlo do pada cene nafte od devet do 12%, u tom smislu ćemo imati nižu cenu gotovo do 370 dolara na 1000 metara kubnih, što ne znači da će 370 ostati, nego će se to menjati.
Iz tog razloga, u sporazumu koji jeste krovni, ne mogu da stoje takve stvari. Zašto uopšte stoji sporazum? S jedne strane jeste zato što je to strategija isporučioca, ali sa druge strane, da osigurate određenu količinu gasa koja je nama potrebna. Za sada nam je takva situacija.

Kada govorite o tom monopolu, još jednom da podsetim, a vi mi sada kažite – koji je to izbor, i čiji je to gas, i koji to drugi gas Srbija trenutno može da koristi? Prosto, kada kažete to tako u etar, i građani Srbije to slušaju, sada mi, molim vas, kažite – čiji gas, kojim putem Srbija trenutno može da koristi i koji je to drugi izbor?
Ako je neko za drugi izbor, odnosno da postoji mogućnost izbora, zato sam i pričala sam toliko dugo o tome. Nekoliko puta sam rekla, ako je nešto važno, naravno da je važna diverzifikacija jer nam to daje bolju mogućnost pregovora, cene i šta god. Ali, samo mi odgovorite – koji gas i od koga trenutno, sad za ovu 2013. godinu, i za 2014. godinu?
Druga stvar, kada govorite o sporazumu sa pripadajućim protokolom za novac koji treba da se plati, koji će se godišnje u ratama plaćati, to su dugovi koji su nastali od 1995-2000. godine, i od 2000-2001. godine. Namerno ovo pominjem zbog toga što ste kasnije u svojoj diskusiji rekli da može da se desi da prestane isporuka gasa zbog toga što ne plaćamo. Ovi dugovi su nastali upravo zbog toga što je Jugoslavija prestala da plaća tada gas, a gas joj je dolazio. Naravno da mora da se raščiste računi. Ja jesam za to. Zato smo tražili u određenim ratama da se to radi.
Drugi deo koji ste pomenuli je priča oko pet milijardi, to u članu 1. sporazuma stoji, krovno, može da se pregovara do pet milijardi metara kubnih, a onda ste naveli da će neki neozbiljni pojedinac da ispregovara godišnji ugovor veći od naših potreba. Pre svega, mi, bez obzira šta vi mislili, smo ozbiljna država. Ko god da je vodio, da vodi ili da će voditi ovu zemlju svakako da ne može da ispregovara više od onoga što Srbiji gasa treba. Reći ću vam da je godišnji ugovor za 2013. godinu 1,5 milijardi metara kubnih. Nekada je Srbija nabavljala 2,2 milijarde, kada je privreda radila. Godišnji ugovori i detalji godišnjeg ugovora se rade mnogo detaljnije, i radi ih preduzeće koje se time bavi.
Još jedan stvar, meni neverovatna sa početka vaše diskusije, gde kažete ovako, citiram – to što je Vlada sada dala ovaj zakon o efikasnom korišćenju energije pokazalo je jednu stvar da je Srbija siromašna zemlja, a da to onda generiše političku nestabilnost, pa ste nam vi sada rekli da treba da štedimo energiju. Onda vi uopšte niste razumeli zašto se ovaj zakon nalazi u Skupštini, zašto je značajan za celu Srbiju, pa i vas kao građanina i svakoga. On nije dat zbog toga što to generiše političku nestabilnost. Čak uopšte nisam shvatila šta ste time hteli da kažete. Zakon o energetskoj efikasnosti je jedan od stubova podizanja energetske bezbednosti Srbije. Dakle, sve što smo radili u prethodnim mesecima radili bismo upravo zbog toga da Srbija bude bezbednija energetska država. Radili smo kompletnu proceduru, podzakonske akte, sve što je bilo potrebno da se više iskoriste obnovljivi izvori energije, jer to je onaj resurs koji mi imamo, i da time podignemo energetsku bezbednost. Na drugo mesto smo stavili energetsku efikasnost i da na taj način podignemo energetsku bezbednost.
Vezujete to samo tako da kažete jer to se negde tako čuje da smo mi siromašni pa zbog toga i politički nestabilni, pa zbog toga donosimo zakon o racionalnoj upotrebi energije. Nije baš tako. Hvala.

Izvinjavam se, ali opet mi niste odgovorili šta je alternativa, koji gas i od kog dobavljača Srbija može da nabavi 2013. godine? Kažite, molim vas, pa da probamo.

Opet nisam dobila odgovor od vas. Baš mi je žao.
Reći ću vam nekoliko stvari. Naravno da se o tome misli, ali sam i ranije, pošto pominjete to, da je Srbija koristila ruski gas, koristi ga i dugo će ga koristiti. Da li će koristiti jedan, dva, tri milijarde ili četiri, ukoliko se eventualno izgrade gasne elektrane, to ćemo da vidimo.
Sa druge strane sam vam pomenula diversifikaciju puteva Niš-Dimitrovgrad, mogućnost možda azerbejdžanskog gasa. Niko ne brani Srbiji. Onog trenutka kada bude imala drugu rutu da ukoliko joj to bude povoljnije jedan deo gasa svakako uzme od Rusa, drugi sa druge rute i uopšte pojava druge rute će omogućiti Srbiji da ima recimo niže transportne troškove kroz Mađarsku. Mi smo ozbiljni i vrlo smo ozbiljno o tome razmišljali, a vi ste veoma neozbiljno rekli da sada postoji druga mogućnost. Volela bih da ima, ali nema trenutno. Trenutno imamo jednu rutu i jednog isporučioca gasa.

Naravno možete da postavljate pitanja. Čak i treba da postavljate pitanja i treba da pitate. Kada vam se lepo objasni i kaže, onda vas pitam da kažete jer možda mi ne vidimo dobro, možda smo nešto prevideli. Ponovo vas pitam, pomenuli ste to, koji drugi put i koji drugi gas?
Što se tiče Vlade i ovog ministarstva, nekoliko puta sam čak i kada smo imali nacrt zakona o Južnom toku rekla šta je plan koji je vezan za gasnu politiku. Čak i ovaj zakon o energetskoj efikasnosti treba da nam omogući da budemo efikasniji i da se manje bavimo možda uvozom gasa, jer ono što uvozimo svakako nije naše i automatski nismo dovoljno energetski bezbedni. Samo toliko.

Moram da vam priznam da za razliku od vas, ja svoje mišljenje ne menjam. Ovo je sporazum o isporuci gasa u narednih deset godina. Takođe sam vam rekla i baš zato smo napravili određeni plan da imamo i druge rute. To što prethodne vlade nisu uradile mi jesmo. Isto tako vam kažem da kada trenutno dobijate iz jednog pravca jedan gas i kada pominjete šta sam govorila, citirala sam vam sebe iz prethodnog perioda, Srbija je koristila ruski gas, koristi ga i još dosta godina će ga koristiti.
Prema tome, vraćamo se na prvo pitanje, kada govorite da postoji mogućnosti izbora, kažite tu mogućnost izbora javnosti Srbije. Kada Srbija bude imala mogućnost izbora, verujem da će je imati sa ovom vladom, onda ćemo možda imati Niš-Dimitrovgrad, koji može da bude 2018. godine, pa ćemo možda moći da pregovaramo o povoljnijoj ceni, o nekoj drugoj količini itd. Dakle, o svemu se vodilo računa.

Hvala vam lepo na svemu što ste rekli i naravno na tome što ćete podržati zakon. Kada govorimo o energetskoj efikasnosti i kad govorite o budžetskom fondu nismo baš pristalice nekih novih naknada i dažbina. Kada kažete da nema sigurnog načina finansiranja, ono što smo mi predvideli je svakako budžet plus donacije i plus krediti.
Verujem da će taj fond svakako da ima sredstva. Mene mnogo više brine da li ćemo imati dovoljno projekata i da li ćemo moći da to realizujemo na pravi način. Zato očekujem, naravno, da tim podzakonskim aktima detaljnije neke stvari uredimo. Jer, bez obzira što taj naravno ovaj zakon nije dugi niz godina donet, moguće je da se u praksi pojave i određene nedoumice i određeni problemi.
Kada govorite i kažete da energetska efikasnost košta. Slažem se potpuno, košta. Ali, mnogo više košta kada uvozimo energente, a najviše košta kada nemamo energiju, odnosno energente. Zato je ovaj zakon samo deo energetske politike Srbije koji treba da obezbedi kao što sam rekla da povećamo tu našu energetsku bezbednost. Prosto, na svaki način, pa i na ovaj način. Verujem da ovaj zakon može da nam omogući da i te kako povećamo energetsku bezbednost i da upravo povećamo, dakle, ono o čemu stalno govorimo, a to je konkurentnost naše privrede. Projekcije koje smo radili zajedno sa stručnjacima kažu da konkurentnost privrede može da se u narednih deset godina, primenom ovog zakona, poveća negde 15% do 20%.
Kad govorimo o ovom zakonu, vi ste pominjali posebno obnovljive izbore energije. Potpuno se slažem, ali isto tako i nove tehnologije i posebno uključivanje, dakle, u industriju, ne samo u sektoru proizvodnje, već i u sektoru potrošnje svega onoga što se zove u stvari energetski efikasna tehnologija i podizanje energetske efikasnosti. Zakon je jedno, a Akcioni plan je drugo i mi već imamo jedan Akcioni plan donet 2010. godine.
Dakle, sada ćemo doneti drugi akcioni plan i on do detalja treba da nam objasni na koji način ćemo ustvari da efikasnije koristimo energiju, i verujem da će tih akcionih planova da bude na dalje. Tačno su predviđeni ovim zakonom, i kako se donose i kako se podnose izveštaji i šta ti akcioni planovi treba da sadrže.
Pomenuli ste takođe samo prosto da donekle, ispravim, nuklearnu energiju za koju ste rekli da je ustvari jeftina. Nije jeftina. Veoma je skupa, i odlaganje radioaktivnog otpada i izgradnja i vreme itd, daleko od toga da je jeftina. Ono što ja mislim da je značajno za svaku državu pa i našu jeste da maksimalno iskoristi sve resurse koje imamo unutar naše zemlje. Dakle, u tom smislu mislim pre svega na potencijal obnovljivih izvora energije, posebno na biomasu i naravno i na sve druge izvore, i zbog toga smo na kraju krajeva i zakonsku proceduru i uredbe itd, upravo u tom smeru i radili.
Vezano za sam sporazum, dakle, o isporuci gasa u narednih 10 godina između Srbije i Ruske Federacije moram da kažem da i kada ste pominjali "Jugorozgas" i rekli da je to zahtev ruske strane, to nije sporno, to jeste zahtev ruske strane. Ono što našu stranu srpsku stranu zanima, i što mene zanima, i zbog čega se ovaj predmet nalazi već nekoliko godina u tužilaštvu jeste kako smo izgubili onaj naš partnerski odnos.
Dakle, da imamo posrednika, smanjena je i ta provizija, ali zašto imamo 25% i to je nešto na šta očekujemo odgovor mi, bilo u prethodnoj Vladi, pa valjda će u ovoj Vladi to što stoji u tužilaštvu da bude i završeno, odnosno da dobijemo odgovor zašto je Srbija izgubila svoj partnerski odnos, jer od tog trenutka kad je izgubila partnerski odnos mnoge stvari su izgledale potpuno drugačije u našoj gasnoj politici.
Za "Srbijagas" se potpuno slažem konačno "Srbijagas" je dao svoj izveštaj o radu za 2012. godinu. Tim izveštajem je prikazao gubitak od 38 milijardi dinara. Mene posebno zanima izveštaj državnog revizora po pitanju poslovanja u "Srbijagasu", i pošto je taj izveštaj, dakle, usvojen govorimo o samom izveštaju poslovanja "Srbijagasa" on mora da bude dostupan svima. Ukoliko ne budete to mogli da dobijete od "Srbijagasa" ministarstvo će tražiti i svakako će svi moći da pogledaju takav jedan izveštaj on bi trebao da se nađe na njihovom sajtu, ali ako nema mi ćemo dostaviti.
"Srbijagas" ima ozbiljne finansijske probleme i potpuno se slažem to nije rezultat samo subvencionisane cene u gasu tj. svakako rezultat i nekakvog drugog načina poslovanja unutar "Srbijagasa", i zbog toga mi kao Vlada, odnosno kao resorno ministarstvo pripremamo plan restrukturiranja "Srbijagasa". Iskreno se nadam da u nekim narednim danima sednicama Vlade ćete imati prilike taj plan i da vidite i da ćemo krenuti da ga sprovodimo, jer "Srbijagas" nikako ne sme da bude preduzeće koje će prosto potonuti u svojim dugovima, nego treba da bude preduzeće koje se osposobiti za period liberalizacije tržišta. Dakle, za period kada mogu da dođu konkurenti koji prosto mogu da pojedu jedno takvo preduzeće. To se odnosi na "Srbijagas" i na "Elektroprivredu" Srbije.
To je ustvari po meni zadatak i ove Vlade i ovog ministarstva da osposobimo preduzeća da mogu normalno da funkcionišu na tržištu koje definitivno se otvara i neće više moći da bude situacija da imate samo jednog i da taj jedan apsolutno drži sve monopole. Hvala.

U ime te efikasnosti neću komentarisati vaš početak o jadikovanju za 18 godina.
Potpuno se slažem za račun. Već se radi na tome da račun bude jasan, pregledan i da svaki građanin u ovoj zemlji kad pogleda račun zna koliko je kilovat časova potrošio i koliko ga to košta.
Slažem se sa vama da svi prethodni ministri, počev od 2001. godine, kada je bio Goran Novaković, kada nije znao da pročita šta na tom računu to znači.
Odmah ću vas razuveriti. Dakle, angažovana snaga svakako neće biti na računu vezano za toplotnu energiju. Račun bi trebao po nekim procenama, zajedno sa EPS, da u narednih nekoliko meseci izgleda potpuno drugačije. Pojaviće se i stavka koja se tiče, recimo, proizvodnje energije iz obnovljivih izvora. To je nešto što smo sada ubacili kao povlašćene proizvođače.
Vezano za lokalne samouprave i Vojvodinu, oni imaju potpuno ravnopravan status, ali je činjenica da je ovaj zakon, pre svega, što vam je verovatno i rečeno, integralni zakon na nivou Republike Srbije. Naravno da je AP Vojvodina sa svojim predstavnicima učestvovala u pravljenju ovog zakona i tu su kolege potpuno u pravu, ali i u članu 63. se takođe jasno kaže: "Nadležni organ…", da vam ne čitam, sigurno ste to pogledali. Dakle, potpuno je ravnopravan status, tako da ne vidim razlog da se to sada posebno piše. Vi ćete dati amandman, mi ćemo pogledati i možemo da razgovaramo. Apsolutno nemam ništa protiv toga.
Zakon o budžetskom sistemu je precizno definisao šta je to budžetski fond. Taj budžetski fond nije pravno lice, nema zaposlene, nema organe, nema statut, pravilnike i ostale stvari, nema zaposlene. To je račun. Dakle, to je razlika između tog budžetskog fonda i onog fonda koji smo imali.
Naravno, složiću se sa vama. Kao što sam već nekoliko puta rekla, ozbiljan je problem što nemamo način kako ćemo da finansiramo projekte iz oblasti životne sredine. Takođe sam najavila da mi radimo ozbiljno analizu koliko smo tu imali problema kako bismo pokušali to na neki drugi način da rešimo.
Samo mala ispravka kada ste rekli da smo nasledili fond sa tri milijarde itd. Moram da vas ispravim, kada smo došli na ovo mesto, kada sam postala ministar, fond je imao dug od 5.6 milijardi dinara, gde su prihvatane obaveze za koje nije bilo novca.
Mislim da sam efikasno odgovorila.