Samo jedna stvar. Zakon o zaštiti životne sredine je trenutno u izmenama, dakle, menjamo Zakon o zaštiti životne sredine, kao i Zakon o zaštiti prirode, ali vezano za Zakon o zaštiti životne sredine, apsolutno nemam ništa protiv da pokušamo da kroz to stavimo možda budžetski fond i slažem se da zagađivač plaća, već sam govorila o tome.
Kada govorite jednu stvar vezano za rebalans, ovaj budžetski fond za energetsku efikasnost će početi da funkcioniše 2014. godine, dakle, budžetom koji se bude pravio za 2014. godinu, naravno da će se predvideti novac i za to. Kada govorite o kampanji koja naravno treba da krene ove godine, ne možemo sada da čekamo 2014. godinu, pričamo ljudima o energetskoj efikasnosti, onda da vam kažem da na razdelu Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine postoji jedan deo koji se tiče specijalizovane usluge i mi ćemo svakako to kao što sad radimo ove brošure, svakako iskoristi da u jednom delu imamo priču o energetskoj efikasnosti.

Da krenemo od zmija? Dakle, zoološki vrtovi u Srbiji prosto nisu imali mesta za čuvanje i niko nije hteo da ih primi, pa smo morali da nađemo način kako to da uradimo. Znate da po konvenciji sve što zaplenimo, prosto moramo da uzmemo, što svakako i te kako povećava troškove, da se razumemo. S jedne strane, ako uopšte govorimo o troškovima i prihodima, jer ste jedanputa i to pominjali, šta god da se zapleni na granici sa Srbijom, Srbija sve od tih životinja mora da preuzme i mora da nađe mesto gde će te životinje da stavi.
To uopšte nije jednostavno i to Srbiju i te kako košta. Ali, to je naša međunarodna obaveza i time moramo da se bavimo. Pošto nije bilo prostora i, između ostalog, nismo čak imali ni protivotrove. Neću da govorim da za određene zmije su protivotrovi 30 do 40 hiljada evra, toliko koštaju. U svakom slučaju, nije bilo mogućnosti i onda smo uspeli i našli ovaj način da ih poklonimo. Ne znam šta bismo radili u drugoj varijanti.
Da se sada vratim na zakon i na sve ovo što ste rekli. U onom delu koji ste pominjali – budžetski fond. Ponovo da kažem da je to račun.
Kada govorite o stabilnom izvoru finansiranja, ponoviću vam da je jedan deo tog budžetskog fonda u stabilnom izvoru finansiranja kroz budžet. Dodatno to mogu da budu donacije i to mogu da budu krediti.
Takođe, podsetiću vas da uopšte oblast energetske efikasnosti, i svi projekti iz energetske efikasnosti, uvek imaju mogućnost, čak i malo veću nego sve drugo u oblasti energetike, da dobiju određene i povoljne kredite, ali, bogami, i donacije.
Kada govorite o podzakonskim aktima, potpuno se slažem sa vama – džaba zakon ako nema podzakonskih akata. To sam mnogo puta rekla. Već smo obezbedili određene donatore iz japanskog i norveškog fonda, koji će nam obezbediti i pomoći stručno da što pre završimo podzakonske akte. Samo od Japana je to milion dolara i to nije malo.
Još jedna stvar, pošto ste to kroz priču provukli, tiče se tih kamata EPS itd, da budem potpuno jasna, jer mislim da je važno. Imali smo situaciju da ni privreda ni stanovništvo, da im se dugovi gomilaju i da sa tako nagomilanim dugovima i kamatama koje su poprilične, niko ne plaća električnu energiju.
Priznaćete da je najlakši način da odmah isključimo sve one koji ne plaćaju. To bi mogli da uradimo. Ali, imajući u vidu situaciju u kojoj se nalazimo, prvo smo ponudili prelazno rešenje. Prelazno rešenje jeste da se kamate otpišu, ali da osnovni dug svakako stoji i da postoji obaveza da se sklopi ugovor, da se uradi reprogram duga uz obavezu da kako plaćate reprogram duga, morate da plaćate i svoje redovne mesečne račune. Prvo neplaćanje, prva rata koja se ne plati, tog trenutka se ugovor raskida, isključuje se dužnik sa mreže bilo da je privredno društvo, bilo da je domaćinstvo i on onda mora da plati celokupan dug.
Kada govorite o neravnopravnom položaju onih koji plaćaju, ne bih se složila sa vama. Ti koji plaćaju imaju popust od 5%, plus, sasvim sigurno, sigurnost da će imati električnu energiju jer su redovne platiše. Ovo je bila prelazna mera da pokušamo da pružimo ljudima, imajući u vidu, još jednom ponavljam, gde živimo i u kakvoj se krizi nalazimo, da omogućimo da te nagomilane dugove koji su ogromni, da damo mogućnost da se u ratama plate. Jedan procenat će verovatno u tome uspeti, drugi će možda nastaviti da se ponašaju na isti način i sigurno će biti skinuti sa mreže. To se do sada u Srbiji nije dešavalo, ali to će se nadalje dešavati, jer struja mora da se plati. Isto se odnosi i na gas. Hvala.

Moram da vam kažem da su ti dugovi počeli da se gomilaju upravo u periodu kada su vaši članovi bili ministri energetike i sada imamo situaciju da su milijardu evra potraživanja EPS od privrede i stanovništva. To je samo jedna od mera. Naravno da radimo plan finansijske konsolidacije koji se tiče budžetskih korisnika na lokalu i preduzeća u restrukturiranju. Ima ozbiljnih problema koji sa te strane stoje vezano za potraživanja EPS. Prethodne vlade upravo dozvolile da se recimo struja ne plaća. Prethodne vlade su dozvolile da imate selektivno isključenje struje, da imate situaciju da se u dogovorima sa rukovodiocem ili nekim drugim nekome struja isključi a nekome struja ne isključi, a duguju i jedan i drugi, ili se struja isključi nekome za neki mali smešan iznos a nekome za milionske iznose ne isključi. I taj deo postoji.
Sada više tako ne može. Struja će se isključiti ukoliko se ugovori ne budu poštovali, u smislu ovog ugovora za reprogram, koje sam pomenula, i plaćanje redovne obaveze ma ko to bio i ma ko bio na čelu tih preduzeća i ma koliki dug bio, jer je to jedini način da počnemo drugačije da se ponašamo. Postoji sistem i postoji kriterijum i mi ćemo se toga držati.
Budžetski fond, nisam rekla da je kredit jedini način. Daleko od toga. Ja sam rekla da je baza punjenja budžetskog fonda budžet, a da postoje mogućnosti koje smo predvideli zakonom i napisali, i donacije i krediti. Ni ja se ne slažem da treba da imamo kredite. Potpuno se tu slažem sa vama, ali nisam rekla kada sam govorila da je to jedini način niti dominantan način kako će se finansirati projekti iz energetske efikasnosti. Mislim da sam rekla sve.

Reći ću nekoliko stvari, prvo vezano za ovu uredbu koju ste pominjali. Zašto je Vlada uopšte donela uredbu o minimalnim i maksimalnim cenama? Svima je bilo neobično zašto smo uopšte rekli – minimalne cene. Svi su očekivali da ćemo doneti uredbu o maksimalnim cenama toplotne energije, a mi smo je doneli upravo iz razloga što se dešavalo po lokalnim samoupravama da se čuva socijalni mir ili možda svoja politička stabilnost, da tako kažem, tako što držite toliko nisku cenu za stanovništvo i za privredu, ili peglate tu nisku cenu za stanovništvo preko cene za privredu. To apsolutno nije bilo realno i rezultat su bile praktično finansijski ruinirane toplane. Onda smo na osnovu jasnog pregleda i fiksnih i varijabilnih troškova došli do toga kolike treba da budu minimalne i maksimalne cene, koje svakako nisu ujednačene po toplanama, jer zavise upravo od tih varijabilnih troškova koji postoje u toplanama. U tom smislu je i promenjen taj odnos između stanovništva i privrede - 1, odnosno 1.5.
Šta se dešavalo u Srbiji u prethodnom periodu? Imali ste cenu za toplotnu energiju po toplanama i lokalnim samoupravama koja se kretala od 20 dinara do 750 dinara. Nikako ne može tako. To je bila jedna od stvari zašto je doneta ta uredba. Međutim, nije stvar samo u toj politici proizvodnje toplotne energije i potrošnje, nije samo ta uredba. Ja je smatram stvarno privremenom i samo delom, a pitanje je kako ćemo da uspostavimo sistem i da te toplane što više vežemo za energetsku politiku, zato što su toplane veoma važan deo energetskog bilansa. To što se u ingerenciji lokalnih samouprava pravi, moram da priznam iskreno, dosta problema, možemo da pričamo o decentralizaciji i sve je to divno, ali kada dođete u realan život, onda shvatite da se lokalne samouprave na potpuno jedan nefer način odnose prema svojim toplanama, jer su te toplane danas u teškim finansijskim problemima. Nisu one u teškim finansijskim problemima zbog energetske politike države, nego zato što sa svojom skupštinom, odnosno sa lokalnom samoupravom ne mogu da nađu zajednički jezik, pa vrlo često imamo situaciju da se ta uredba u nekim gradovima uopšte ne poštuje. Kako se ne poštuje? Tako što toplana želi da sprovede uredbu Vlade, koju treba da sprovede, a tu novu cenu koju predloži lokalna samouprava na skupštini bi morala da prihvati, a lokalna samouprava ne prihvati i onda imamo situaciju da danas neke toplane ne sprovode uredbu. To je dobro upravo zbog same toplane.
Nadalje, mi smo pripremili tarifne programe za sve toplane, poslali smo im i još neke druge stvari i razgovarali smo sa njima upravo oko ovih kalorimetara, oko toga kako ćemo da im pomognemo da u naredne dve godine krenu na merenje po utrošku. Dakle, maksimalno se bavimo onim što praktično nije direktno u nadležnosti ovog ministarstva, ali smatramo da moramo da vodimo računa o toplanama, zato što nam se može desiti da onog trenutka kada jedna toplana ne funkcioniše imamo automatski odgovor na elektroenergetski sistem i, naravno, na gasni sistem.
Nadalje, pitanja koja ste mi postavili, bankrot je možda teška reč, koju je rekao generalni direktor, ali negativan keš flou je možda malo drugačija reč, ali govori o ozbiljnim finansijskim problemima. To znači da ti problemi jesu nasleđeni, ne mogu da se reše za šest meseci, ali zato smo i krenuli u ono što se zove plan finansijske konsolidacije.
To znači da pokušamo da rešimo pitanje velikih potraživanja, koja svakako postoje, rekla sam, i od republike i od lokalnih samouprava, naravno, tu su i preduzeća u restrukturiranju. Ali, sa druge strane, da vidimo gde su te unutrašnje rezerve koje sam pominjala, koje svakako ne znače otpuštanje radnika.
Još jedna stvar, kada se govori, mnogi danas to pokušavaju i kažu da razgovor o teškoj finansijskoj situaciji u EPS znači da će se ići u privatizaciju EPS. Ne, neće! To sam nekoliko puta rekla i ne znam više koliko puta da kažem. Nije to cilj. Ono što sam rekla i za "Srbijagas", cilj je da se EPS osposobi, da kada dođe do liberalizacije tržišta, taj EPS bude konkurentan, a ne da, kada dođe i pojavi se neki drugi igrač na tržištu, da EPS prosto ne može da odgovori takvoj konkurenciji. E, to je cilj restrukturiranja korporativizacije svega što se radi.
Odmah ću dati odgovor na vaše drugo pitanje. Jer to već čujem nekoliko puta, da korporativizacija EPS znači da će privredna društva, a njih ima pet, biti ugašena, dakle, da će distributivna društva biti ugašena. Nije tačno! Neće biti ugašena, normalno rade.
Druga stvar koja se čuje, a to je da će biti otpušteno ne znam koliko hiljada radnika iz tih privrednih društava. Ne, to nije tačno! Ne znam gde to piše i ne znam ko je to iz Vlade rekao jer niko o tome nije govorio niti pričao. Imam jedan sasvim drugi utisak, da kada se kreće u reforme i u promene, recimo u EPS, ovo nije prvi put. I nekada ranije se pokušavalo napraviti nešto, pa se stalo, a nadam se da se sada neće stati. Onda taj strah od promena tera razne činioce da pričaju o tome da će biti otpuštanja, pa pobune sindikat itd. i onda imamo situaciju da se sa promenom stane. E, sad ja da vam kažem, sa promenom se neće stati. To ne znači apsolutno niti gašenje privrednih društava, niti otpuštanja, to samo znači drugačiji način upravljanja i iskorišćavanja, znači, smanjenje troškova, racionalizacija troškova, rešavanje, naravno, od strane države, koliko država u smislu tih potraživanja može da utiče i da reši. To znači drugačije funkcionisanje EPS, samo iz jednog razloga, da postane konkurentno. Ništa drugo.
(Ivan Jovanović, s mesta: Replika.)

Samo mala dopuna, izvinjavam se, oko te komunikacije. Ne volim nikad da bude šum u komunikaciji, da se zna. Ne samo da su privredna društva obaveštena, nego sam ja održala sastanke sa direktorima privrednih društava, ne jednom, nego nekoliko puta. Sve ovo što sam vama rekla, i još mnogo detaljnije, rečeno je i njima. Da li neko iz nekih drugih razloga, o kojima sad ne želim ni da pričam i neću čak ni da mislim da postoje drugi razlozi, pušta takve stvari u javnost? Okej! Vrlo brzo će se videti kako će zaista to izgledati i u praksi. Tako da, i te kako su dobro informisani, verujte mi. Nego, imam utisak da će biti problema kada budu, recimo, pravili svoj plan prioriteta investiranja ili svoj plan prioriteta održavanja. Da li će moći baš da naprave plan koji će u sebi sadržati stotine i stotine miliona dinara, a da možda nešto i nije potrebno. E, pa to više neće moći. Dakle, to je ono što će se promeniti.
Zašto je EPS u takvim problemima? Slažem se, u problemima je zbog velikih potraživanja, ali je, bogami, i u problemima zbog toga što su oni koji su rukovodili, očito, bili vrlo slobodni u svojim željama. Iz kojih razloga? Imamo razne stvari koje su trebale da se održavaju unutar EPS, a nisu uopšte bile prioritet, pa su se time bavili. Imamo, recimo, neke druge vrlo bitne stvari i u održavanju i u investiranju kojima se nisu bavili, a jesu prioritet. Dakle, tu će se neke stvari promeniti i onda će verovatno, dakle, kako to kod nas bude, možda neke firme i ostati bez nekog posla, pretpostavljam, pa i tu ima možda razloga zašto imamo razne šumove. Ali, svi su informisani i uvek smo tu, pre svega ja, uvek, da im o tome posebno objasnim, šta god nekome nije jasno.

Moram da vam kažem da niste baš skroz efikasni, jer ste pola ponovili što je vaša partijska koleginica, pa sada treba i ja da ponovim odgovor. Svakako neće biti angažovane snage, kao što sam rekla i naravno da se radi na računima koje će EPS da daje svojim građanima, odnosno svojim potrošačima, bilo građanima, bilo privredi, koji će potpuno drugačije izgledati u odnosu na trenutni izgled računa.
Još jedna stvar, možda ste vi sve nas uveli u Evropu, možda ste vi to sve uradili, ali moram da vam kažem da ste upravo vaš Kruševac ostavili, recimo, bez uglja ove zime i da smo upravo mi kao nova Vlada učinili apsolutno sve da taj Kruševac dobije kvalitetne količine uglja i da ljudi imaju grejanje u Kruševcu. Da ne pričam još o mnogim stvarima koje su se u prethodnom periodu dešavale. Međutim, kada razgrnemo te maliciozne upadice vaše, ima dobrih ideja sa kojima se potpuno slažem i koje ćemo mi svakako pokrenuti ka, recimo, Ministarstvu finansija. Upravo se odnose na taj PDV, zato što jedan od prioriteta rada ovog ministarstva jeste da se toplane osposobe, kao što sam rekla, i to upravo tako što će da koriste, recimo, biomasu i upravo tako što će da budu ko generativna postrojenja, pa pored te toplotne energije da nam daju i električnu energiju, što mislim da može da bude samo plus.
To automatski dalje znači da transformacija primarne u finalnu energiju neće biti 54% kao što je danas, nego će biti 90%, što znači da će energetska efikasnost da bude mnogo viša. To jeste dobra stvar i mi smo i prošli put pričali o tome i mi ćemo kao ministarstvo, mi smo to već uradili i uputili smo ne samo za pelet, mi smo uputili jednu drugu priču vezanu za biogoriva, a to je da se skloni akciza sa njih, pa da se oni namešavaju u derivate i samim tim da utičemo, eventualno, na malo nižu cenu derivata.
Dalje, da ne ponavljam iste odgovore, dakle vezano za angažovanu snagu i za sve ovo drugo što ste vi rekli. Amandmane ćemo videti i sa dužnom pažnjom ih pogledati.

Moram da vam odgovorim. Niste baš u pravu. Niste u pravu za sledeću stvar.
Pre svega dok su pod znacima navoda, vaši vodili toplanu, ta toplana je finansijski i energetski ruinirana. To znači sledeće. Dugovi koje je ta toplana nagomilala nisu na prvom mestu u odnosu na 57 ostalih toplana, ali su među prvim. Kada govorite o tom uglju i zašto taj ugalj nije bio u pravom trenutku, odnosno nakon odlaska vaših nabavljen? To je zbog toga što su rušeni tenderi i upravo oni koji su prethodno od trgovaca nabavljali ugalj su rušili tendere. Nakon toga, nakon promena koje su se desile u Kruševcu, ugalj je nabavljen iz preduzeća podzemne eksploatacije uglja bez trgovca i po mnogo nižoj ceni nego po onoj po kojoj je nabavljen u prethodnom periodu.
Kada to kažete, evo da ja vama kažem. Ne živim u Kruševcu, ali sam se vrlo informisala o tome šta se dešavalo u toj toplani. To je veliki grad i ne sme da se dese nikakvi problemi u isporuci uglja, odnosno u proizvodnji toplotne energije.
Ono što je plan za tu toplanu jeste da pokušamo da je sklonimo da ne koristi ugalj, zato što nije pre svega dobar za životnu sredinu, nije dovoljno efikasan. Pokušaćemo da promenimo da koristi neki drugi energent i pre svega mislim na bio masu. Iskreno se nadam da će to u narednom periodu biti moguće.

Ovo je sporazum, nije ugovor. Iako vi kažete da je to rezervisano pet milijardi, ne, nismo mi to rezervisali sad unapred pet milijardi za, recimo, 2013. godinu, pa ćemo onda da primenjujemo načelo uzmi i plati. Ne, ovo je krovni sporazum kojim smo mi predvideli mogućnost ukoliko je Srbiji potrebno da kroz godišnji ugovor uzme do pet milijardi, a Srbija je ove godine za 2013. godinu sklopila već ugovor, odnosno potpisala ugovor za 1,5 milijardi. To je ono što smo mi uzeli i to je ono što je u ugovoru. Sporazum koji je kapa odozgo kaže – da, ukoliko vam bude bilo potrebno 2015. ili 2016. godine više, imaćemo mogućnost da napravimo eventualno godišnji ugovor na količinu koja nam je potrebna, koja može biti i veća od 1,5, a može možda da bude i manja. Ko zna, videćemo kako se stvari budu u privredi same razvijale. Dakle, odgovor je ne.

Hvala lepo.
Poštovana poslanice, mnogo toga ste rekli u ovih nekoliko minuta. Moram da priznam da veći deo nema baš tačno veze sa amandmanom, ali nije problem, pokušaću da vam odgovorim.
Dakle, ovaj zakon, ponoviću nešto što sam govorila pre nekoliko dana, kada smo govorili o ovom zakonu, se ne pravi zbog toga da bi udovoljio zahtevima neke kompanije, kako vi kažete, ovaj zakon se pravi zbog toga da bismo izvršili eksproprijaciju zemljišta, kroz koju treba da prođe gasovod "Južni tok", vrednost investicije 1.7 milijardi evra. Ako vi mislite da ta investicija nije potrebna Srbiji i da eksproprijaciju možemo da čekamo sedam do 10 godina, po postojećem Zakonu o eksproprijaciji, onda bih ja volela da to objasnite građanima Srbije.
Drugo, kada kažete da je to zakon za jednokratnu upotrebu, ne znam šta znači tačno taj termin "jednokratna upotreba", ali ukoliko pravimo dva gasovoda, a ne pravimo, nego pravimo jedan, onda se slažem, ovaj zakon je zaista samo za gasovod "Južni tok", koji prolazi kroz Srbiju i prolazi kroz još određeni broj zemalja i Srbiji treba da obezbedi energetsku stabilnost, ako ništa drugo, da nam poveća tu energetsku stabilnost kada govorimo o gasnoj privredi.
Kada govorite dve stvari koje, evo, citiram – da je ovaj zakon na štetu onih koji su vlasnici zemljišta, prvo, ne znam na osnovu čega ste utvrdili da je to na štetu onih koji su vlasnici zemljišta i koji su to kriterijumi, podaci sa kojima raspolažete, sa kojima Vlada, država i ministarstvo ne raspolažu, da će biti na štetu? Čak naprotiv, mi smo vrlo jasno rekli kako će se utvrđivati, da će poreska uprava dati tačno koliko će iznositi naknade, da će naravno opštine o tome da to sprovode, itd, da sada ne širim priču. Dakle, ne znam na osnovu čega ste to zaključili?
Isto tako ste rekli da je ovaj zakon tu i napravljen je u interesu određenih krugova, pa bih vas zamolila, pošto sam sigurna da ćete replicirati, da mi objasnite koji su to krugovi u čijem je interesu napravljen ovaj nacrt zakona, a ja sam jasno objasnila jedinu svrhu, jer ovo jeste tehnički zakon, iako se rasprava mnogo više vodi o svim drugim stvarima nego o samom zakonu, zašto ga mi radimo?
Kada između ostalog govorite da neće biti napravljeno saslušavanje učesnika, itd, mi smo nekoliko puta objasnili koliko bi vremena bilo potrebno i koliko bi vremena izgubili kada govorimo o tome da treba da pripremimo i stvorimo uslove da taj "Južni tok" jednog trenutka kroz Srbiju prođe.
Ako govorite o javnom i posebnom interesu, mi smo želeli da to bude javni interes. Naprotiv, nikako ga nismo izjednačili sa ovim što vi govorite, nepogodama, zemljotresima, itd, jer u tom slučaju po zakonu je skraćen upravni postupak i taj skraćeni posebni interes o kome ste vi govorili. Dakle, apsolutno, vaš amandman zaista ne odgovara onome što je sama svrha zakona i zbog toga je i odbijen.
Sada bih vas zamolila da ukoliko to nije problem, da mi objasnite na čiju štetu je ovaj zakon i kako vi to znate da je na štetu i kako ste vi to procenili? Pod dva, u interesu kojih krugova se pravi ovaj zakon, jer onda mi možda nismo dobro videli, pa da vidimo u čemu je stvar? Hvala vam.

Biću vrlo kratka.
Dakle, poseban postupak je, po Zakonu o eksproprijaciji, predviđen za privremeno zauzimanje zemljišta.
Da, mi smo hteli da bude javni interes i to smo čak i obrazložili. Dakle, ovde se, još jedan put ponavljam, ne radi zakon u interesu bilo koga, nego upravo države Srbije i građana Srbije iz osnovnog razloga da povećamo energetsku stabilnost, gasnu energetsku stabilnost Srbije.

Uvek volim da čujem vaše argumente i da sa vama raspravljam iako to mnogima oduzima vreme, ali mislim da kao što ste vi sada neke stvari izneli, moram da vam objasnim da li nešto jeste ili nije.
Kada ste rekli da se ništa nije radilo godinama, šta smo čekali i šta ćemo da radimo, da zato donosimo ovaj zakon i da ne možemo vremenski da sprovedemo sve to. Šta se radilo godinama i vi i ja znamo, ali isto tako moram da kažem ovaj nacrt zakona nije ni mogao da bude ranije dok nije bilo planskog dokumenta, mi sada imamo planski dokument.
Druga stvar, kada govorite o utvrđivanju javnog interesa članom 20. Zakona o eksproprijaciji se jasno kaže da Vlada može utvrditi javni interes za eksproprijaciju, pa nabraja za razne objekte, vodoprivreda i da to ne nabrajam i za energetske i komunalne infrastrukture. Dakle, utvrdili smo javni interes i obrazložili zašto smo želeli taj javni interes.
Ono čemu ste vi posebno pričali što nema veze sa ovim amandmanom, ali ja moram da odgovorim na to i su dve stvari. Prvo, ukoliko želite odgovor od Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine onda vas molim da formalno uputite poziv. Zato što poziv nije došao na ministarstvo, samo je došao formalno na Ministarstvo rudarstva.
Druga stvar, Ministarstvo energetike će vam i te kako odgovoriti sa jasnim i tačnim podacima zato što su podaci javni i uvek treba da se kažu i svi treba da znaju kolike su cene. Daću vam sasvim slučajno ono što imam trenutno od podataka pa ću vam reći da prema dostupnim podacima koje mi imamo cene gasa bi bile sledeće u dolarima na hiljadu metara kubnih, Nemačka 373; Mađarska 406,09; Slovačka 418,23; Estonija 446,56; Srbija 477,30; Rumunija 485,69; Grčka 478,38; Italija 492,43; Češka 504,57; Litvanija 522,11; Bugarska 567,98 i Slovenija 580,13. To su podaci. Ukoliko postoje još neki podaci mi ćemo vam to svakako dostaviti.
Kada govorite uopšte o ceni gasa, moje mišljenje je uvek da je svaka cena gasa u Srbiji visoka. Objašnjavala sam zašto je to tako. Kada govorite o tom transportu o nekom ugovoru koji postoji kroz Mađarsku itd, moram da vam kažem da je Srbija članica EU ta cena transporta gasa ne bi mogla da bude tako visoka pošto postoje jasna pravila do kog nivoa ona može da ide. Oni to kao i svi partneri prilično koriste zato što smo mi tu gde jesmo i upućeni smo na taj jedan pravac gasa i onda svako može da nas ucenjuje.
Tražena je arbitraža tog ugovora iako se ti godišnji ugovori potpisuju. Mi radimo na tome. Da li je neko radio ili nije radio u javnom interesu od prethodnih ministara mi smo tu da podnesemo izveštaj građanima Srbije i vama i da ocenite da li je to dobro ili nije. Slažem se u jednoj stvari da pregovori oko cene gasa moraju stalno da traju i da moramo da učinimo sve da oni budu niži. Očekujemo godišnji ugovor od "Srbijagasa" o isporuci gasa za 2013. godinu. Očekujemo, tražimo i dali smo čak i pismeno "Srbijagasu" kako da vodi pregovore kako bi ta cena gasa bila mnogo niža od one po kojoj mi danas plaćamo gas. Postoji pisani trag o tome i vrlo rado kada uputite formalni zahtev Ministarstvo energetike će vam sve podatke dostaviti. Hvala.

Znam da brinete o ceni gasa kao i svaki građanin Srbije. Naravno i mi u Vladi. Nadležni da naprave godišnji ugovor o ceni gasa su predstavnici "Srbijagasa" koje je u nadležnosti Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine. Tako da to pitanje koje ste uputili, trebalo je da dođe u Ministarstvo energetike i smatram da svi podaci koji izađu iz Ministarstva energetike su vrlo relevantni, a mi ćemo uvek reći i niže i više cene. To nije sporno. Svako na kraju krajeva može da ode na sajt "DDž enerdži" i da pronađe podatke iz Evropske komisije, odnosno EU.
Tako da verujem da ćete vrlo brzo dobiti dodatne informacije o tome kolike će biti cene gasa u godišnjem ugovoru za 2013. godinu. Hvala.

Samo kratko.
Pet godina koje ste predložili je zaista dug period. Smatrali smo da nije u duhu i cilju zakona, jer upravo hoćemo da ubrzamo postupke i hoćemo što pre da stvorimo uslove kako bi se krenulo u izgradnju "Južnog toka". Očekujemo u toku ove godine kompresorske stanice, a sledeće godine cevi o kojima se već priča da će biti 2014. godine.
Znači, prosto smo smatrali da je pet godina predugo i naše procene i projekcije su nam rekle da to može da bude dodatno odugovlačenje. To je razlog zašto je ovaj amandman odbijen.

Nacrt zakona se odnosi na sve vrste eksproprijacije, jer ćemo imati i potpune i delimične eksproprijacije itd. Ono što je važno, što mislim da nije bilo jasno objašnjeno kada ste pomenuli ovaj amandman za koji smatrate da ga treba usvojiti, jeste da će projektovanje biti gotovo za jednu godinu.
Tada će biti jasno definisane parcele. Da bi moglo bilo šta da se menja, mora da se promeni, kao što znate, plan. Plan ne znači da treba da se menja zakon, zakon se poziva na plan.
Prema tome, zakon usvajamo, imamo ga. Ukoliko slučajno, eventualno, nakon ovih godinu dana dođe do eventualne promene nekih parcela, promeniće se plan, a to je svakako u skladu sa zakonom, za koji se nadam da ćemo ga usvojiti.

Duboko verujem da neće niko biti žrtva ove eksproprijacije nego, naprotiv, da ćemo imati korist svi. Član 1, odnosno taj član koji pominjete se odnosi na sve vrste eksproprijacije. Takođe, kao što znate, potpuna eksproprijacija će biti na nekih 46 hektara, od 8.000 hektara gde će biti delimične itd, što se nadam da već znate.