Samo mala dopuna, javne rasprave su održane, održavaju se i po onim uredbama ili pravilnicima za koje ne postoji obaveza da se drže.
Druga stvar, pored relevantnih institucija koje vi pominjete, mi smo članove nekih delova Predloga zakona izmene Zakona o energetici, radili sa Savezom energetičara.
Prema tome, nemojte da govorite stvari koje ne znate, nego se prethodno raspitajte, informišite, zbog toga što na ovaj način prosto obmanjujete javnost.
Vi i ja možemo da razgovaramo nasamo i možemo da govorimo jedan drugome šta god hoćemo, ali javnost Srbije mora da zna da to što ste vi sada rekli nije tačno.
Dakle, javne rasprave i sve što radi Ministarstvo energetike je pregledno i jasno. Javna rasprava o ovom zakonu je postojala. Svi koji se bave energetikom su na javnu raspravu bili pozvani, a takođe smo i određene članove, ponavljam, radili sa Savezom energetičara Srbije koja je relevantna institucija.

Gospodine Nikoliću, niste čitali pažljivo ni zakon, ni obrazloženje. Mnogo mi je žao zbog toga zato što sada zadržavamo sve ostale, ali ja ću da vam to objasnim još jedanput.
Dakle, oni koji su uložili i imaju dozvole svakako da nastavljaju po tim dozvolama, ali isto tako nemaju pravo da kada za tri, odnosno tri plus jednu godinu ne završe to što je planirano da završe, nemaju više prava koja su imali po prethodnom zakonu, odnosno po postojećem zakonu, da produže, da traže produženje, a da nisu ništa uradili. Znači, odgovorila sam vam na to pitanje.
Ako vi mislite da treba da im ponovo produžavamo dozvolu, a da oni za te tri godine ne urade ništa, onda ne bih rekla da mi teramo investitore, nego bih rekla da pokušavate da na taj način vi oterate investitore. Valjda imamo svi zajednički cilj ovde, a to je da investitora bude. Moraju da imaju određene obaveze. Do sada, po Zakonu energetici, nisu imali nikakvu obavezu i čim dobiju saglasnost koja traje neograničeno, po postojećem zakonu je trajala neograničeno, ili, recimo, energetsku dozvolu na tri godine, nakon tri godine ne moraju ništa da urade, daju ponovo zahtev za energetsku dozvolu, dobiju tu energetsku dozvolu na tri godine, a rezultat je da Srbija ima 19 malih hidroelektrana, a 198 saglasnosti, 63 energetske dozvole. Složićete da to nije u redu. To je ono što se menja.

Ja više neću odgovarati, ali, prosto, samo jedna stvar. Da podsetim, stožer prethodne vlade je bila DS. To znači da kao što je sada SNS stožer Vlade, dakle, vrlo smo odgovorni za ono što radimo, tako ste i vi isto tako bili stožer prethodne vlade i vrlo ste odgovorni za sve one odluke koje je Vlada donosila ili nije donosila.
Kada govorite o administraciji, slažem se, jedna od prvih stvari koju je Ministarstvo energetike pokrenulo jeste da, umesto dve godine, koliko je nekome potrebno da se pozabavi upravo iskorišćenjem obnovljivih izvora energije i 27 raznih dozvola koje su potrebne da biste dobili od ministarstava, javnih preduzeća, lokalnih samouprava, itd, mi pokušamo da to smanjimo na pet do sedam. To je ono što ćemo svakako uraditi. Sada vam to najavljujem, iako sam to najavila pre dva, tri meseca, što se takođe zna, tako da se slažem da je administracija ozbiljan problem, ali nije napravila ova vlada i nije napravilo ovo ministarstvo, nego prethodna i prethodne vlade, gde ste upravo stožer, podsećam još jedanput, bili vi kao DS.
Mi ćemo to da ispravimo i to će izgledati potpuno drugačije i nadam se da, na sreću na svih onih koji žele da ulažu u energetski sektor Srbije, neće se više desiti da ovde nema investicija u energetici, a svi znamo da ima potencijala. Neko je odgovoran za to. Za to nije odgovorna SNS. Za to je odgovoran onaj ko je bio stožer u prethodnoj vladi, a to ste vi.

Odakle krenuti kada tako govorite, što su u nekim stvarima i posledice toga što vi niste dobro radili svoj posao. Kada govorite, da vas samo podsetim, da krajem 2011. godine ste emitovali državne hartije u vrednosti, u iznosu od jedne milijarde dolara, a kamatna stopa je bila 7.7%. Kako vi kažete i volite da ponovo to ponovite, da vam još jednom kažem, milijardu dolara, 7.7%, nema problema, morate da sačekate da ja kažem, pa vi recite šta imate, a da smo mi poslednje emitovali sa kamatom 5.2% i posebno je zanimljivo kada vi pokazujete žal za stanje u privredi Srbije, zato što to stanje danas u privredi Srbije je velikim delom zahvaljujući vašem radu, odnosno neadekvatnom radu. To što je danas privreda Srbije u ozbiljnim problemima, to što smo imali pad kreditnog rejtinga na koji ste pokušali da optužite novu vladu, izgleda da nije baš tako, nego je to rezultat onoga što ste vi radili u prethodnom periodu.
Nekoliko stvari koje ste ovde pomenuli i za koje mislim da su vrlo značajne da se kaže koliko, prosto niste u pravu. Da počnemo sa tim kreditom IBRD za "Srbijagas", uzet upravo u vreme kada ste vi bili potpredsednik Vlade, izvinite me ako sam pogrešila, ako niste bili potpredsednik tog trenutka, ali svejedno, vreme kada ste bili u Vladi, uzet jednim delom zbog tekuće likvidnosti, jednim delom zbog podzemnog skladišta gasa, zbog određenih restrukturiranja, a meni su bili predstavnici IBRD i znam tačno zbog čega je uzet kredit od IBRD, jer to su njihove reči.
Nažalost, da vas podsetim, niste uradili restrukturiranje javnog preduzeća "Srbijagas", a uzeli ste kredit za to i mi danas imamo ozbiljne probleme zbog toga, zato što taj novac nismo iskoristili za šta je bilo potrebno, odnosno, niste ga vi iskoristili za šta je bilo potrebno, a da ne govorim o podzemnom skladištu koji nije ni počeo da se gradi. Izvinite, vi ste bili deo vlade kada je taj kredit uzet.
Druga stvar koju pominjete, vezano za cenu gasa, podsetiću vas da je Bugarska čvorište i nažalost, ima veću mogućnost da u tom smislu pregovara i vi to vrlo dobro znate, a Nemačka najznačajniji partner u Evropi ruskog "Gasproma" i zbog toga je građen severni tok.
Prema tome, njihove mogućnosti za pregovore su mnogo veće nego naše, nažalost, mi smo poslednji, da tako kažem, pa imamo problem i oko cene, ali sam ja vrlo jasno rekla, mi smo potpisali okvirni sporazum u narednih deset godina o nabavci gasa, ali će se svake godine kroz godišnji ugovor učiniti apsolutno sve i ja sam ta koja želim da učinim apsolutno sve da Srbija ima povoljniju cenu gasa, jer mislim da je cena gasa previsoka za jednu Srbiju, imajući u vidu i partnerski odnos sa Rusijom o čemu vi pričate i govorite kako ste mnogo učinili na tom partnerskom odnosu sa Ruskom Federacijom, a imali smo najvišu cenu gasa u regionu. Izgleda da niste baš toliko učinili u tom partnerskom odnosu, da ne govorim o tome kako ste pregovarali sa ruskim partnerima, vezano za energetski sporazum.
Ako su sve zemlje koje su potpisnice "Južnog toka" dobile partnerski odnos, oni koji su u to vreme pregovarali, a vi ste se time podičili sada i naravno, vaš bivši predsednik stranke, tada predsednik države, je potpisao taj energetski sporazum sa Ruskom Federacijom, onda treba takođe da kažete da smo mi jedina država, zahvaljujući vašem pregovaranju koje imamo nažalost 49% u tom energetskom sporazumu. To nije odgovornost onih koji su bili u opoziciji, to je vaša odgovornost.
Zašto kao i sve druge države mi nemamo partnerski odnos, zašto ne kao ta Bugarska, kao sve druge države koje su potpisale sporazum?
Pored toga, kada ste potpisivali sporazum, taj partnerski odnos o izgradnji "Južnog toka", nije samo za "Južni tok", manjinsko učešće Srbije, nego i za Banatski dvor, nego, naravno, pri prodaji NIS. Prema tome, na vama je da objasnite, šta ste vi to radili u pregovorima kada su sve druge države u tom trenutku bolje prošle od Srbije? Šta je, tu je. Mi smo sada tu da radimo "Južni tok" i da učinimo apsolutno sve da Banatski dvor funkcioniše, pa i u takvom odnosu, učešću Srbije.
Na dalje, kada govorite i pominjete italijanski sporazum, ja možda jesam umorna, ali vrlo dobro znam da sam ovde u Skupštini jasno rekla, povlačimo Italijanski sporazum iz procedure, zbog toga što se Republika Srpska, koja je deo energetskog sporazuma i sa kojoj na srednjoj Drini gradimo elektrane, obratila i rekla da želi da promeni određeni spisak projekata unutar projekata, unutar energetskog sporazuma sa Italijom. Zato smo bili povukli sporazum, obavljene su dodatne konsultacije u Rimu i sa predstavnicima Ministarstva energetike i rudarstva Republike Srpske.
Bili su predstavnici Ministarstva energetike Srbije. Republika Srpska se povukla iz svojih promena i zbog toga je taj sporazum u spisku projekata potpuno isti kao onaj koji smo povukli.
Nažalost, mi nismo mogli da znamo da Republika Srpska iz toga neće promeniti, iako je najavila svoju promenu, tako da je to bio razlog zašto smo Italijanski sporazum povukli, odnosno sad ga vratili, potpuno isti.
Još jedna zanimljiva stvar, kada govorite ponovo o izmenama i dopunama Zakona o energetici, znam da sam rekla nekoliko puta, ali opet moram da vam pomenem, ovo su izmene i dopune devet članova Zakona o energetici. Ne postoji apsolutno nikakva potreba da tražimo druga mišljenja, tu mislim na Evropsku komisiju koju ste toliko puta pomenuli, ili Beč, odnosno energetsku zajednicu posebno, nego mišljenje Kancelarije za evropske integracije. Da li hoćete da kažete da je Kancelarija za evropske integracije nepotrebna ustanova, da ona ne daje mišljenje u skladu sa direktivama EU? Ne bih se složila sa vama. Upravo tu postoji da bi nam pomogla i da bismo radili zajedno. Na kraju krajeva, i vi ste podržavali i te kako rad te kancelarije.
Mi zaista imamo sva mišljenja. Ovo što smo pokušali kroz izmene i dopune zakona da uradimo, jeste zaista samo da pomognemo da se što pre ovde grade male hidroelektrane.
Meni je žao ako vi to ne razumete. Meni je takođe žao što vi ne podržavate dobre predloge. Možda je zbog toga i razlog što ne podržavate dobre stvari, pa vam je i rejting stranke tako nizak, to je sve "ok", ali hajde, razmislite malo o tome šta se ovde predlaže, jer ako se predlaže, verujte da se predlaže zbog toga da Srbiji bude bolje. Hvala.

Gospodine Đeliću, ja razumem da imate blisku novinu koju volite da čitate, po raznim osnovama blisku, ali moram da vam kažem da to što ste pročitali nije tačno.
Dakle, Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine je nažalost nasledilo okvirni nacrt sporazuma o dugoročnom snabdevanju gasa sa Ruskom Federacijom koju je opet vaša vlada napravila, pa smo mi dobili nešto što ste vi već ispregovarali, kao i u mnogim stvarima koje ste takođe radili, da ne pominjemo sada druge oblasti, ali sada se držimo samo energetike.
Sve što smo mogli da učinimo, mi smo učinili, vezano za okvirni sporazum sa Ruskom Federacijom. Vi ste ga pre toga pravili, kao što ću podsetiti još jednom, zahvaljujući vašem pregovaranju, Srbija je jedina država koja ima 49 % u energetskom sporazumu sa Ruskom Federacijom. Dakle, vi ste to radili i vi ste pregovarali kao stranka.
Nadalje, "Jugorosgas" koji pominjete, ja sam prva koja je govorila o tome da nije smelo da se izgubi 25% u "Jugorosgasu". Ja sam prva koja je govorila tada u to vreme, iako sam bila u Vladi, da to što NIS nije ispoštovao odluku Upravnog odbora i što ljudi koji su bili za to zaduženi, to nisu uradili. To ne da nije uredu, ako se sećate, ako već čitate novine, pa i u tim novinama vama bliskim, tada je takođe pisalo o tome.
Nadalje šta ste pominjali vezano za cenu gasa, rekla sam vam da pri godišnjim ugovorima o ceni gasa, mi činimo sve. Razgovarala sam i sa ministrom energetike Ruske Federacije, gospodinom Novakom, ne samo u Beogradu, nego i u Rusiji, i sa "Gaspromom", o tome da cena za Srbiju bude povoljnija. Složila sam se sa vama da je cena previsoka. To što je previsoka, opet se neko prethodno time nije bavio, ali ja hoću time da se bavim, jer to jeste moj prioritet.
Kada govorite o tome koliko će cena gasa ili struje, ili bilo kog drugog energenta, da ode gore u narednom periodu, u 2013. godini, ja sam odgovorna osoba, čekam sve analize koje su tu. Nisam neko ko će okolo da govori po medijima i da najavljuje. Dakle, ja sam rekla da će u toku prvog kvartala 2013. godine, na osnovu analiza koje budu uradila ne samo javna preduzeća nego onako kako nalaže procedura, a to je Agencija za energetiku, dogovoriti se, odnosno, koja nam bude predložila kao Vladi, doneti odluku o poskupljenju cene gasa ili električne energije.
Dakle, maksimalno se trudim da ono što se sada čini u energetskom sektoru bude sa jedne strane pregledno i transparentno i zato je ovaj zakon o energetici tu, a sa dodatne strane, kao što znate, mi radimo i socijalne karte, itd, sve vi to vrlo dobro znate, učinimo da sve što ste učinili u energetskom sektoru u prethodnom periodu, bilo je loše, pokušamo da popravimo. To je ono što je naš zadatak.
Bugarska je čvorište odavno. Prema tome, pošto je čvorište, ima bolji pregovarački potencijal i vi to isto tako znate. Srbija jeste poslednja na cevi, to je istina. Znači, samim tim i mali potrošač. Iz tog razloga, nema tako velike pregovaračke pozicije, ali ih ima. Vi ih u prethodnom periodu niste uopšte iskoristili. Ja ću ih iskoristiti.

Zahvaljujem.       
Vezano za taj prenos koji ste pomenuli, kabl za prenos nije nešto što će finansirati Srbija, nego to finansira isključivo italijanska strana. Vrednost tog kabla je negde oko 800 miliona evra. Prosto da to pojasnim. Ono što sam rekla kao pozitivno iz ovog sporazuma jeste da je otkupna cena, da ponovim, 155 evra po megavat času, što zaista nije malo i pri tome to je tačno uvršćeno kao garancija, odnosno kao obaveza da će to sigurno biti 155 evra po megavat času.
Drugo ne bih komentarisala.

Zahvaljujem se na svemu što ste rekli vezano za energetiku Srbije, ona jeste potencijal. Nažalost, nije dovoljno iskorišćena i nadamo da ćemo sa ovim izmenama i dopunama Zakona ubrzati neke stvari.
Ono gde ste potpuno u pravu i gde smo i mi videli da je moguće iskoristiti još više obnovljivih izvora energije, to jeste biomasa kojom smo prebogati. Ono što je plan Ministarstva, što sam već nekoliko puta najavljivala, to je da, počev od naših toplana koje će početi da koriste biomasu kao ulazno gorivo, ne samo za proizvodnju toplotne energije, nego upravo za kogeneraciju, dakle, za proizvodnju i toplotne i električne energije, i tako budu energetski efikasne preko 80%.
Sada su one efikasne 30%. Znači, sve ostalo nestaje i baca se. Dakle, naš plan jeste da biomasa u tom smeru bude korišćena.
Kada pominjete Strategiju razvoja energetike, trenutno je u izradi nova Strategija razvoja energetike. Ona će biti predstavljena u parlamentu, pa ćete videti ozbiljne novine. Potpuno se slažem za mnoge podzakonske akte koji nisu bili gotovi. Oni su čak, prema našim obavezama, trebali da budu završeni pre godinu dana, ali ih prethodna Vlada nije završila, pa smo mi sada u toj obavezi i to radimo. Ti podzakonski akti će biti gotovi u prvom kvartalu 2013. godine.
Kada pominjete italijanski sporazum, ono što jeste važno, a to je da je taj italijanski sporazuma ratifikovan u italijanskom parlamentu i da je kao takav došao kod nas. Dakle, mi ga jesmo nasledili, on je već bio ratifikovan i nisu neke veće i suštinske izmene da budu, imajući u vidu sve ono što vi sada govorite.
Za sekund samo da se vratim na izmene i dopune Zakona o energetici. Pomenuli ste rokove. Potpuno ste u pravu. Na kraju krajeva, usvojili smo te amandmane koje ste dali i to ćemo u danima za amandmane govoriti. Hvala.

Zahvaljujem na vašim komentarima, na vašoj diskusiji. Morala bih da odgovorim na neke stvari koje ste ovde izneli.
Da krenem od poslednjeg, od PDV, Vlada Srbije je donela odluku, odnosno zaključak Vlade je da se taj deo novca svakako vrati, naravno na predlog Ministarstva finansija. To jeste obaveza Elektroprivrede Srbije. Pošto ste vi rekli da se to ne dešava, onda ću ja u svojoj ingerenciji i inspekcijskih službi, jer imamo, između ostalog, energetsku inspekciju, svakako uputiti tu inspekciju u EPS i videti da li se te stvari dešavaju i svakako ćete dobiti informaciju o tome.
No, nekolik puta dok ste govorili ste rekli da je verovatno želja ministra da menja zakon, pa može svaki ministar to da radi itd. Možda je to tako bilo u prethodnom periodu i možda su ministri iz DS i menjali zakone ili pravili izmene i dopune zakona, ali mi tako ne radimo. To bar nije praksa Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine.
Da podsetim još jedanputa, Zakonom o energetici, koji je na snazi još uvek, do trenutka dok ne budemo napravili ove izmene i dopune, nije postojala mogućnost uopšte da se oduzme energetska dozvola. Tačnije, da budem preciznija, postojalo je diskreciono pravo ministra da se time bavi. Mislim da to, složiće se svi ovde, nije dobro, jer na kraju krajeva rezultat toga je, ono što sam pomenula nekoliko puta, 128 izdatih energetskih saglasnosti i 63 energetske dozvole, a samo 19 malih hidroelektrana. Nije baš problem samo u toj administraciji i birokratiji, za koju se potpuno slažem da je problem, nego je bogami, izgleda, bilo tu još nekih problema.
Potpuno je neverovatno da ne podržavate pooštravanje uslova, jer mi na ovaj način želimo da pooštrimo uslove. Dakle, mi želimo da zabranimo da energetske dozvole i saglasnosti dobijaju oni koji nisu solventni i koji ne mogu očito da isprave tu investiciju, koji uzimaju saglasnosti i dozvole, a ne urade ništa u tom roku za koji imaju energetsku dozvolu, a to je prema zakonu tri godine. Ne želim da kažem da podržavate na taj način špekulacije, jer mislim da sigurno to ne radite, ali prosto pogledajte zakon. Danas ne možete nikome da oduzmete energetsku dozvolu u Srbiji, a ima mnogo onih koji imaju, a nisu uradili apsolutno ništa na određenim lokacijama. Moj interes, interes Vlade i interes Ministarstva jeste da imamo izgrađene objekte. To je razlog.
Kada pominjete tu retroaktivnost, samo još jedanputa da objasnim, oni koji imaju energetske dozvole naravno da će raditi tri godine, plus eventualno jednu. Ali, ukoliko prođu te tri godine od današnjeg dana pa nadalje, a oni ništa ne urade na svojoj lokaciji, da govorim o malim hidroelektranama, naravno da će da im bude oduzeta energetska dozvola po izmenama i dopunama, odnosno po novom zakonu. Ili ćemo da ih pustimo da još tri godine dobiju energetsku dozvolu i da ne urade ništa? Šta smo onda uradili?
Prema tome, ne bih rekla da je to retroaktivnost, to je pokušaj da napravimo i uvedemo red, jer i vi i ja ćemo se složiti, pošto se nalazite u Odboru za evropske integracije, da želimo da uradimo sve što je moguće da bude pregledna procedura, da iskoristimo obnovljive izvore energije i da Srbija dobije dodatne količine kilovat časova. Toliko, hvala.

Gospodine Milivojeviću, znate li vi od kada ste vi na vlasti, odnosno vaša stranka? Znate li koliko je godina prošlo od tada?
Kada govorite o energetskom sektoru i o tome da je neko drugi odgovoran za to što mi danas u energetici nemamo nove objekte, nemamo podignutu energetsku efikasnost, nemamo iskorišćene potencijale obnovljivih izvora energije, pa nisu to ti koje pominjete, nego upravo vi.
Dakle, za 12 prethodnih godina, Srbija se jedino bavila trgovinom električne energije, to je bio jedini posao koji ste radili vi i svi oni sa kojima ste se time bavili. Nije izgrađen nijedan objekat. Za 12 godina, svi objekti u energetskom sektoru su mogli da budu završeni i mi bismo bili energetski bezbedna država.
Predsednik vaše stranke, pardon, bivši predsednik, je sve vreme govorio o liderstvu u energetici, a ništa po tom pitanju nije uradio. Prema tome, to što ste ostavili novoj vladi, naročito u energetskom sektoru je prosto neverovatna stvar, a pogotovo je posebno neverovatna priča o moralu, da vi sada govorite o moralu, pa vi bi trebali, izvinite, ništa da ne govorite. Nemojte da se ljutite.
Znači, vaša stranka je debelo odgovorna za stanje u energetskom sektoru, zato što zakone koje ste donosili, naročito u energetici, podzakonska akta koja niste donosili, a trebali ste time da se bavite, su omogućili da se radi sve drugo osim da se ovde grade objekti, osim da ovde ima reda, osim da ima transparentnosti, jer u energetskom sektoru u kojem se, kao što znate, okreću velike količine novca, veoma je važno da sve što se radi bude vrlo pregledno i da se tačno zna šta se radi i šta su prioriteti.
Vezano za zaduživanje, kada već pominjete, toliko ste nas zadužili, očekujete da se neke stvari reše u dva meseca. Ne mogu da se reše u dva meseca. Šta ste vi uradili u prethodnom periodu, vezano za restrukturiranje "Srbijagasa", Elektroprivrede Srbije, velikih sistema? Ne bih rekla da ste se time bavili, bavili ste se zaduživanjem. I mi se bavimo. Da bi se platio gas, nažalost, moramo i da se zadužujemo, zato što ne možemo u tako kratkom vremenskom roku da rešimo brljotine koje ste vi napravili svih prethodnih godina.
Isto tako, pripremili smo plan restrukturiranja i za EPS i za "Srbijagas", zato što uporedo moraju da se rade neke stvari. To nije lako i jednostavno i ne može odjednom, zato što to što se dešavalo u energetskom sektoru, nažalost, umesto danas da pričamo o tome, da imamo nove investitore i da imamo nove objekte, mi danas, nažalost, govorimo o novom zaduženju i problemima u tim javnim preduzećima. Dakle, ne isključujem ni EPS iz ove priče. Prosto, ne može se isključiti. Neću dužiti, mnogo je kasno, verujem da ćete mi odgovoriti, pa ću se ja onda nadovezati na vas.

Neću oduzimati puno vremena, ali kako ne reći par stvari?
Za svo ovo vreme, da ponovim još jedanputa, Srbija je umesto uvoznika električne energije, mogla da bude izvoznik električne energije. Za 12 godina u prethodnom periodu, još jedanput da vam ponovim, mogli su da budu izgrađeni elektroenergetski objekti i mi ne bi ni pričali o nekom uvozu električne energije.
Kada već pominjete tu 2000. godinu i godinu u kojoj ste zatekli državu, da nije bilo struje, da smo imali isključenje itd, sve ste u pravu. Da li znate šta je uradila nova vlast i šta ste vi uradili tog trenutka? Do tada je "Elektroprivreda Srbije" nabavljala struju na direktan način od "Elektroprivrede Republike Srpske", a od tog trenutka, od oktobra meseca 2000. godine, formirano je jedno preduzeće, zove se EFT, koje je kupovalo tu struju od "Elektroprivrede Republike Srpske", a potom tu struju prodavalo "Elektroprivredi Srbije". To nije moglo da se uradi, a da tadašnja vlast to nije znala, nije odobrila, naročito direktori "Elektroprivrede". Znači, uveli ste tada posrednika i formirali ste kompaniju koja je formirana 8. oktobra 2000. godine u Londonu. To su bili vaši finansijeri, finansijeri DS. Ti finansijeri DS 2000. godine su formirali kompaniju i preko te kompanije nabavljali posrednički struju od "Elektroprivrede Republike Srpske". To ste vi uradili te 2000. godine. Zbog toga sve ove godine nije izgrađen ni jedan jedini objekat u energetskom sektoru Srbije.

Hvala.
Ja ću samo kratko, vezano za ovu procenu uticaja na životnu sredinu. Dakle, 10 hidroelektrana između Raške i Kraljeva. Kao što znate, nakon ove ratifikacije, kada se ovde ratifikuje sporazum postoji drugi krug ratifikacije u italijanskom parlamentu. Nakon toga možemo da govorimo o izradi i proceni uticaja na životnu sredinu. Naravno da je zajedničko preduzeće formirano, neke predradnje oni svakako čine sada, ali sama procena uticaja, njega naravno izdaje Ministarstvo za zaštitu životne sredine, odnosno energetike, razvoja i zaštite životne sredine. Kada dobijemo zahtev od tog zajedničkog preduzeća koje je formirano, tog trenutka će početi izrada te studije.

Odgovor vezano za zelenu energiju odnosno za plan Vlade. Strategijom razvoja energetike, koja je napisana još 2004, 2005. godine, naravno da je predviđeno da se i te kako intenzivira upotreba obnovljivih izvora energije. Nažalost, moram da priznam da u prethodnom periodu se mnogo više pričalo nego što se istinski to i radilo. Ali, ono što ja mogu da vam kažem sa stanovišta Ministarstva energetike i razvoja životne sredine, mi smo u izradi nacionalnog akcionog plana obnovljivih izvora energije, koji će biti gotov do sredine decembra meseca, biće javna rasprava o tom nacionalnom akcionom planu, koji smo mi vrlo jasno definisali šta je moguće na dalje iskoristiti. Srbija je prebogata od bio-mase, pre svega, bio-masom, a zatim, naravno, i potencijala i malih hidro-elektrana, geo-termalnih izvora i sve ono što može da se iskoristi za dobijanje i električne i toplotne energije.
Dodatno u tom nacionalnom akcionom planu poseban deo je posvećen čak i naravno toplanama, koje upravo treba da promene svoje ulazno gorivo i, recimo, da koriste obnovljive izvore energije, a poseban odeljak vezan je i za poljoprivredu, jer mi mislimo da poljoprivreda može da bude samo održiva ukoliko koristi obnovljive izvore energije.

Pošto ste me pomenuli, delom ste preneli ono što sam rekla, ali činjenica je sledeća – da su se u Srbiji zaista velikom brzinom, mnogo bržom nego što je to uobičajeno eksploatisali i nafta i gas iz naših naftnih polja. Činjenica je takođe da danas od naftnih derivata koje pravi naftna industrija "Gaspromnjeft" gotovo blizu 50% jeste upravo domaća nafta. Činjenica je da je po tom energetskom sporazumu rudna renta bila 3% i u tom članu koji je pomenuo ministar se navode takse, porezi koji ne mogu da se menjaju. Činjenica je takođe i ozbiljno pitanje – da li je rudna renta taksa? Mislimo da nije.
Zaključci Mešovitog komiteta rusko-srpskog, održanog pre možda 10 dana, kaže sledeće - da će se nastaviti razgovori i da će se utvrditi metodologija isplativosti investicija "Gaspromnjeft" u Srbiji? Kada zajednički utvrdimo metodologiju da li su svoju investiciju isplatili ili ne govorićemo o visini rudne rente. Rudna renta je mnogo viša u svim drugim zemljama, i u okolnim zemljama, naravno i u Rusiji. Rudna renta nije samo preko 20% u Rusiji. Postoji čak i izvozna taksa koju oni tamo plaćaju. Verujem da treba da se za dužnom pažnjom ponašamo prema našim prirodnim resursima, a kao što sam vam rekla na osnovu zajedničkih dogovora stručnih timova i Ministarstva prirodnih resursa, ali i Ministarstva energetike videćemo kolika rudna renta može biti.
Po našem Zakonu o rudarstvu rudna renta je 7%.

Vezano za sporazum između Italije i Srbije, Vlada je juče povukla taj sporazum zbog toga što postoje dodatne aktivnosti koje moraju da se urade kako bi aneks pripadajućih projekata bio kompletan.
Kao što znate, taj sporazum nije samo između Italije i Srbije. U pitanju su i elektrane na srednjoj Drini, dakle učestvuje još jedna država, a to je Republika Srpska. Od 2009. godine, kada je sporazum potpisan do današnjeg dana neke stvari su se i promenile. Samo zbog toga da bi ta lista bila zaista kompletna i jasna, zbog toga je sporazum povučen. Mi smo zemlja koja hoće da razgovara sa svima kada kompletira jedan takav projekat.
Potpuno se slažem sa vama, vezano za komisiju za koncesije. Ono što je Ministarstvo energetike, razvoj za zaštitu životne sredine već pokrenulo, to je i preispitivanje energetskih dozvola, kao i promena Pravilnika o dodeli energetskih dozvola. Dakle, kada nekome date energetsku dozvolu, on mora da ima određenu obavezu šta u tom roku mora da uradi, a rok energetske dozvole je dve godine. Ukoliko to ne uradi mi ćemo tim pravilnikom urediti da povučemo određene konsekvence. Srbiji treba energija i Srbija ne sme da bude zemlja u kojoj će se dozvole davati, a onda određeni subjekti koji imaju te dozvole, ništa ne urade u tom periodu.
Da se vežem za ovu železnicu koju ste pominjali. Moje je da delegiram vaše pitanje ministru Mrkonjiću i železnicama i to ću kao član Vlade sigurno uraditi.

Odakle krenuti? U 20 minuta vaše debate bilo je reči o putevima, predsednik Vlade, istrage, direktori, Zakon o javnim preduzećima, a ja bih da se vratim na Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o garanciji AD "Železnicama Srbije".
Verujem da ste svakako za to da se na deonicama koje su ovde pomenute uredi, obnovi tehnička infrastruktura. Verujem da svakako niste protiv toga. Slažem se u jednoj stvari sa tim da priča ovde treba da bude šira, a ne samo vezana za ovaj zakon, ali vezana za sistemske promene koje svakako moraju, i reforme, da se dese u "Železnicama Srbije" i u mnogim drugim preduzećima. Pominjaćete verovatno kasnije i "Srbijagas", sa čime se potpuno slažem, i EPS itd.
"Železnice" jesu zatvoreno akcionarsko društvo, što vi znate, i jedan je akcionar a to je država, i kako god rekli državno je preduzeće. "Železnica" je od "IBRD" pokušala da dobije u prethodnom periodu i kredit od 200 miliona evra, pa nije mogla to da dobije iz razloga što nije imala pripremljene projekte. Samo za one stvari gde je imala jasno određene i pripremljene projekte dobila je ovaj kredit. Verujem da je "IBRD" jedna ozbiljna institucija i verujem da taj kredit svakako ne bi mogao da bude pod ovakvim uslovima da ne postoje osnovni preduslovi da bi on takav bio, a to mogu da potvrdim kao neko ko je bio guverner "IBRD" ispred Srbije.
Što se tiče Zakona o javnim preduzećima, mislim da to nije današnja tema, ali mislim da je veoma značajno da svi direktori javnih preduzeća svakako budu birani na konkursu i to je ono što ova vlada i predstavnici ove vlade i ja govorimo. Mislim da je to pravi način da dobijemo profesionalce, i ono što ste rekli, hrabre ljude, ljude koji mogu time da se bave.
Isto tako ne smemo da zaboravimo da mnoge stvari koje mi danas čistimo, da tako kažem u poslednja tri meseca su nasleđe prethodne Vlade ili prethodnih vlada i ozbiljni problemi koji postoje upravo u javnim preduzećima, koje slažem se, plaćamo svi moramo da pokušamo da rešimo kao nova Vlada i to uopšte nije lako. "Železnice" su jedno od ozbiljnih preduzeća i ozbiljnih problema koje imamo,. kao što sam pominjala i neka preduzeća u energetici, tako da verujem da ne možete biti ne saglasni da je ovo Srbiji potrebno, ali da je isto tako potrebno, saglasiću se sa vama, suštinske promene u javnom preduzeću Železnice Srbije".