Nije još šest meseci ostalo, kao što vi kažete, do juna, nego pet. Ovo je već kraja januara. Mnogo je dokumenata koji moraju da se prilože. Iskustvo pokazuje da, nažalost, dva meseca nisu dovoljna. Iz tog razloga je rok stavljen za mesec jun.
Ovog puta smo se bazirali na iskustvima, jer se sada podnose zahtevi. Verujem da postoji želja da to bude brže. Ja sam ta koja to uvek hoće, ali, prosto, iskustva su pokazala da to nije moguće sada već da se uradi za dva meseca. Iz tog razloga je rok duži.

Ono što je magična reč, koja nije funkcionisala u prethodnom periodu, jesu inspekcije.
Inspekcije službe su sada već potpuno drugačije i organizovane. Verujem da će biti mnogo bolje i opremljene. Rade svoj posao i sada mogu da kažem da je urađena nova inspekcija vezano za rudnik Zaječa i za sve ono što se dešavalo sa akumulatorom. Mi ćemo uputiti i u ostale delove inspekciju i već smo krenuli da pravimo određene dogovore sa Ministarstvom zdravlja, jer neke stvari koje se dešavaju na terenu i izveštaji inspekcijski službi ukazuju na ozbiljne probleme koji su se dešavali u prethodnom periodu, a da inspekcije nisu reagovale adekvatno, bilo sa svojim izveštajem ili sa određenim prijavama. Sa druge strane ni država u tom trenutku nije reagovala tako da bi sanirala problem.
Problem Zaječe je jedan problem, ima tu i drugih problema. Inspekcijske službe više neće funkcionisati, ne mogu da kažem svi, ali veliki deo ljudi koji je radio u inspekcijskim službama, prosto su imali neke druge interese i neke druge dogovore. Sada je interes da životna sredina bude zdrava i da građani i deca udišu svež i čist vazduh. U tom smislu imate, ne samo po zakonu našu obavezu, ali i obećanje da je to jedan od najvažnijih delova kako će funkcionisati Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Inspekcije pod broj jedan i sve ostalo.

Poštovani poslanici, ispred vas su izmene Zakona o zaštiti vazduha. To je zakon koji je donet 2009. godine. Imajući u vidu da su neke pravne osnove prevaziđene i da pored direktive EU iz 2001. godine sa kojom je Zakon o zaštiti vazduha usklađen. U međuvremenu imamo i nove regulative o supstancama koje oštećuju ozonski omotač. To je jedan od osnovnih razloga zbog kojih smo izvršili izmene i dopune Zakona o zaštiti vazduha.
Navešću samo nekoliko bitnih stvari koje predstavljaju izmene i dopune Zakona o zaštiti vazduha. Naravno, posle toga sam tu da odgovorim na sva vaša pitanja.
Ono što je možda prva stvar koja je rešena članom 1, a to je da je ispravljena greška u godini koja se uzimala kao referentna godina, bila je stavljena 2001. godina, a potrebno je da prema direktivama bude 1990. godina.
Između ostalog, to je jedan od razloga što su ove izmene i dopune Zakona o zaštiti vazduha date po hitnom postupku. Veoma je važna referentna godina za donošenje strategije o zaštiti vazduha. Nažalost, Srbija još uvek nema strategiju o zaštiti vazduha. Ona je trebala da bude gotova prošle godine. Ovim izmenama i dopunama o zaštiti vazduha taj datum smo, koji je bio u zakonu za strategiju, morali da promenimo.
Druga stvar koja je značajna jeste izmena čl. 2. i 3. Tu smo pokušali da obezbedimo uslove da se donesu dve nove uredbe gde će se mnogo preciznije i jasnije odrediti nivo zagađenja i to iz dve vrste postrojenja. Jedno su hemijska postrojenja, odnosno stacionarni izvori. Drugo su postrojenja i sagorevanja iz elektrana.
Pored toga, u samom zakonu je postojala jedna vrsta greške. Naime, ranije je EU određivala maksimalne emisije. Jasno je da svaka zemlja mora da odredi maksimalne emisije zagađenja. To će uraditi i naša zemlja. Na osnovu toga će se napraviti program kako ćemo te emisije u narednom periodu da smanjujemo.
Ono što mislim da je značajno, a u zakonu je bilo predviđeno, da je ministar taj koji pravilnikom određuje postupanje sa određenim gasovima sa efektom staklene bašte. Danas je to ovim izmenama i dopunama zakona uređeno da to radi Vlada. Mislim da je to mnogo preglednije i bolje nego u prethodnom periodu.
Imajući u vidu novu direktivu, odnosno regulativu koja je doneta, a vezano za florove gasove, prošireno je sa gasovima koji oštećuju ozonski omotač. Ono što će verovatno sve zanimati, a to je da rok koji je postojao u Zakonu o zaštiti vazduha, da se sa jednokratnih rezervoara krene na višekratne rezervoare. To smo morali da sklonimo kao rok, jer naša privreda i naši emiteri nisu u mogućnosti da takav rok ispoštuju. Sa njima smo razgovarali. Nismo jedina zemlja, možda smo jedna od retkih zemalja koja je imala takav rok. Neke druge države nemaju takve rokove, odnosno napisano je da onog trenutka kada uđu u EU moraju da pređu sa jednokratnih na višekratne rezervoare.
Suština izmena Zakona o zaštiti vazduha jeste da imamo kvalitetnije okruženje, da imamo kvalitetniji vazduh i da budemo potpuno usklađeni sa onim što se zovu direktive EU.
Ono što sam posebno naglasila na samom početku za nas je od značaja, jer nam ove izmene i dopune Zakona o zaštiti vazduha daju mogućnost da u što kraćem roku završimo strategiju zaštite vazduha. Strategija zaštite vazduha nije pitanje samo ovog ministarstva. Tu će biti obuhvaćeni i energetika i saobraćaj i sve ono iz čega imamo emisije štetnih gasova.
Mislim da je za sada dovoljno. Tu sam da odgovorim na sva pitanja.

Poštovani poslaniče, ovo što ste govorili vezano za Fond o zaštiti životne sredine nema baš apsolutno nikakve veze sa izmenama i dopunama Zakona o vazduhu, ali bez obzira na to, naravno da ću vam odgovoriti vezano za Fond za zaštitu životne sredine. Ovom prilikom mogu da kažem da će sva dokumentacija Fonda za zaštitu životne sredine u narednih 10 dana biti predata Tužilaštvu. To ne znači da one obaveze koje su po ugovorima napravljene neće biti ispunjene, ali javnost će biti obaveštena o tačnom datumu i svih 1.500 ugovora, od kojih postoje indicije da bar polovina ugovora ima ozbiljnih problema biće predmet Tužilaštva.
Sa vama se potpuno slažem da mnogi uređaji nisu servisirani i da se najmanje vodilo računa o zaštiti životne sredine, a Fond za zaštitu životne sredine je postojao upravo zbog toga. Kada govorite o lokalnim samoupravama, mi smo u Ministarstvu vrlo svesni da su postojali različiti načini namene u lokalnim samoupravama onoga što se zove – novac namenjen za zaštitu životne sredine.
Morala bih da se ovom prilikom vratim na izmene i dopune Zakona o zaštiti vazduha, zato što mi danas ovo radimo i menjamo unutar ovog zakona u stvari ima za cilj da u najkraćem mogućem periodu u naredne dve godine donesemo ono što prethodna Vlada nije donela, a imala je obavezu, a to je recimo strategija za zaštitu vazduha, to je nacionalni program za postepeno smanjivanje godišnjih maksimalnih nacionalnih emisija. To su sve stvari koje su morale da se donesu, a da ne govorimo o šest uredbi koje su takođe morale već 2011. godine da budu donete.
Razumem vašu brigu verovatno vezano za Fond za zaštitu životne sredine i sve one ugovore koji su zaključivani na različite načine. Verujem da će nadležni organi dati poslednju reč o tome, ali bih takođe volela da i vi razumete koliko je životna sredina zaista značajna, a ne da o tome pričamo medijski, kako se radilo u prethodnom periodu, nego da istinski učinimo da živimo u zdravoj životnoj sredini, da imamo kvalitetan vazduh koji udišemo.

Tako i razumem da nije bilo nikakve politike ovde i da je ovde u pitanju samo kvalitet vazduha i kvalitet životne sredine. Ono što se u prethodnom periodu pokazalo jeste da se o tome nije vodilo računa. Taj sneg o kome pričate nije posledica rada ove Vlade, nego je posledica prethodne Vlade i silnog novca. Između pet i sedam milijardi je bilo u tom fondu i trebalo je da budu namenjeni zdravoj životnoj sredini.
Zakonom o budžetu i ukidanjem Fonda novac jeste centralizovan u smislu budžeta i mi, kao ministarstvo, imamo projekte koji će svakako biti finansirani na način da zajedno sa Ministarstvom finansija izvršimo plaćanja, odnosno da obezbedimo da se određeni projekti životne sredine realizuju.
Dodatno sam morala da vam odgovorim. Ovo je drugi deo. Mislim da javnost Srbije, a i vi, treba da bude informisana. Nije dobro stanje životne sredine, a novca je, verujte, bilo previše, a rezultat je ovakav kakav jeste da mi kada govorimo o emisijama štetnih supstanci po nekoliko puta imamo više, nego sve zemlje u regionu. Prema tome, šta se radilo u prethodnom periodu?

Hvala na komentaru.
Čini mi se da niste na najbolji način razumeli izmene i dopune zakona i niste videli da smo mi predvideli da za sve one za koje ne postoji potreba da imaju licence, ministarstvo će dodatno napraviti pravilnik šta je sve potrebno da neki rukovaoci imaju od stručnosti, iskustva i znanja.
Potpuno se slažem sa vama da je vrlo važno imajući u vidu to da su to škole, bolnice, bioskopi, itd. Sam zakon kao zakon nije predvideo imanje licence za njih, što ne znači da od naredne godine 2013. kada budemo ozbiljnije imali izmene i dopune u nekim stvarima da stavimo i taj deo kao nešto da mora postati obaveza imanja licence.

Samo kratka dopuna. Potpuno se slažem sa vama. Onda kada prihvatimo i treći paket i kada budemo imali detaljnije izmene i dopune moraće da postoji taj deo.

Moram da priznam, jesam rigidna i ovo ministarstvo jeste. Ovog puta ste bili rigidniji od nas. Ali, morali smo ovo da odbijemo zbog toga što ono što smo mi videli iz prakse, samo utvrđivanje činjeničnog stanja, valorizacije toga itd, prosto ne može da se smanji na 30 dana. Iz tog razloga nisam srećna što je 60. I ja bih volela da je kraće, ali smo mi ovog puta ostavili 60 dana, jer sve one analize koje moraju da se urade itd, govore da je to preko 40, 45, 50 dana. To je jedini razlog, ali bih stvarno volela da jeste kraće.

Nekoliko stvari. Prvo, kada čitate taj član 5. 34a, pa pod tačkom 3, onda treba da pročitate sve, zbog svih onih koji to čitaju i koji gledaju i koji vas slušaju. Imalac energetske dozvole, odnosno saglasan s tim, pa sad naglašavam ovaj deo, izdate godinu dana pre dana stupanja na snagu ovog zakona, pa onda ovaj deo koji vi komentarišete bez ovog prethodnog, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona ne podnese zahtev za pokretanje postupka za dobijanje lokacijske dozvole itd.
Znači, uzeli smo nešto da menjamo da upravo ne bi bilo onako kako je bilo u prethodnom periodu. Ono što je stav ovog ministarstva jeste da ćemo mi ubrzati i raditi na svim onim pravilnicima i uredbama da ubrzamo procedure, da se ne bi desilo da investitor, odnosno potencijalni investitori imaju problem upravo oko dobijanja raznih dozvola, od raznih ministarstava i slažem se, javnih preduzeća.
Dok ne budemo uredili da Ministarstvo energetike bude to koje će izdavati sve dozvole određenom potencijalnom investitoru, jer je to neki drugi korak, mi ćemo kroz određena dokumenta pokušati taj proces da ubrzamo. Verujem da se neće desiti da zato što, recimo, EPS ili bilo ko drugi nije dao slučajno ili namerno određenu dozvolu, da se zbog toga gubi energetska dozvola ili saglasnost. Moraće mnogo više da se radi u samom ministarstvu i u našim odnosima sa drugim ministarstvima i javnim preduzećima. Ovo je početak da ubrzamo procedure i smanjimo administraciju.

Vezano za vaš amandman koji ste dali a koji smo odbili je zbog toga što su te stvari već određene u originalnom zakonu i to je bio osnovni razlog zašto je vaš amandman odbijen.
Ono što jeste suština izmena i dopuna ovog zakona o energetici jeste upravo da ograničimo investitore da kada dobiju energetske saglasnosti, da dolazi do prenosa. Kao što smo već prethodno govorili u načelu, u samim izmenama i dopunama zakona, da se dešava da se dobija energetska saglasnost pa se naglo ugasi firma, pa se prenosi na drugu.
Bilo je raznih spekulacija, rekla bih, kod onih koji su imali energetske saglasnosti. Naš je interes bio da to suzimo, da do toga više ne dolazi. Ovo što vam sada objašnjavam se ne odnosi na amandman, ali ste ga vi pominjali i objašnjavam vam.
Što se tiče samog amandmana, već je sve određeno i normirano zakonom, zašto bismo to ponovo dodavali. Iz tog razloga, odbijen vam je amandman koji ste dali.

Ono što je, još jedanput da ponovim, novina ovih izmena i dopuna jeste što smo mi sada i saglasnosti podigli na nivo upravnog akta. Naravno da onom ko je nešto uradio, nećemo oduzeti saglasnost i dozvolu. Ali, onome ko ima energetske dozvole preko tri godine, tri plus jedan, kako je bilo, a ne uradi apsolutno ništa, ili oni koji imaju saglasnosti koje su neograničeno trajale i ne uradi ništa, pošto takvih imamo koliko hoćete, i Srbija je izgubila 260 miliona evra u poslednje četiri godine samo zato što od tih energetskih saglasnosti i dozvola nije napravljeno i izgrađeno ništa. To je cilj, da to sada ograničimo i da imamo mogućnost da oduzmemo takve stvari kada se ne radi. Samo to. Naravno, po jasnim kriterijumima.

Iskreno se nadam da će Srbija jedne godine i jednog dana biti energetska sila. Za sada Srbija nije energetska sila zbog raznoraznih stvari. Nismo mi baš tako energetski bogata država.
Ono što svakako imamo, to su obnovljivi izvori energije i ove izmene i dopune zakona su, kao što sam rekla, zbog toga da bismo ubrzali iskorišćavanje obnovljivih izvora energije.
Zašto nije bilo vetro-parkova i solarnih i više malih hidroelektrana itd? Rekla bih da je bilo puno administracije, puno birokratije i možda i nekih nedozvoljenih radnji. Zato smo sada tu da izmenimo ovaj zakon u tom smislu.
Vlada je uvažila i mišljenje i potencijalnih investitora. Našim amandmanom smo povećali sa jedan plus jedan, kao što ste vi rekli, na dva plus jedan kod vetra i kod sunca jedan plus jedan.
Šta je važno napomenuti? Potencijalni investitor pre uopšte što počne da mu se računa to vreme dva plus jedan, on uradi i projekat, reši imovinske stvari, pa zatim dobija status i tek od tog trenutka mu se računa to vreme dva plus jedan.
Ne bih baš rekla da je to malo vremena. Duboko verujemo da će to da angažuje malo više investitore, a bogami, da ćemo se mi u državnoj upravi i te kako efikasnije i bolje ponašati, pa nećemo dolaziti u situaciju da se čekaju razne dozvole, kao što reče vaš kolega, po nekoliko meseci. Prosek izdavanja dozvole u Srbiji za male hidroelektrane je dve tačka četiri godine bio u narednom periodu i baš zato što su javna preduzeća, lokalne samouprave i druga ministarstva se ponašala, rekla bih, na jedan neodgovoran način.
Kada ste pomenuli lokalne samouprave, upravo smo pokrenuli razgovor sa lokalnim samoupravama, održali mnoge sastanke sa predstavnicima preko 20 lokalnih samouprava na čijim se teritorijama nalaze lokacije, recimo, za male hidroelektrane. Ministarstvo će u prvih 15 dana narednog meseca, odnosno januara sledeće godine, raspisati javni poziv za potencijalne investitore za dobijanje energetske dozvole i saglasnosti za izgradnju malih hidroelektrana.
Potpuno se slažem, mnogo više saradnje mora da postoji na svim nivoima da bi taj investitor istinski krenuo nešto da radi.

Odbor jeste prihvatio ovaj amandman. Izvinjavam se što možda posebno nisam naglasila. Ministarstvo i ja prihvatamo, a Vlada nije danas zasedala, zasedaće sutra, i u ime Vlade amandman prihvatam.

Potpuno se slažem sa vama. Sve što radimo zovemo one koji na bilo koji način učestvuju u davanju dozvole da bismo došli do onoga što se zove izgrađena mala hidroelektrana. Gotovo 27 dozvola je potrebno za to. Naš plan je sledeće godine da to svedemo na jednocifren broj. Plan je od pet do sedam. Moram da vam kažem da od svih investitora koji su dolazili i žalili se na ozbiljne probleme koje imaju dva preduzeća je dominantno u tome, "Srbijašume" i "Srbijavode", iako ima ostalih koji daju dozvole, ali to su dva preduzeća kod kojih postoji problem u tome da se dobiju dozvole. To je ono na čemu zajedno sa drugim ministarstvima pokušavamo da rešimo.

Pomoć je uvek dobrodošla. Ministarstvo energetike, razvoj i zaštitu životne sredine se obratilo parlamentu sa željom da u oblasti energetike, ali i u oblasti zaštite životne sredine, iz odbora dobijemo na neki način, da tako kažem, ljude koji bi sa nama radili kada radimo zakone.
Kada ste pominjali energetsku efikasnost, priprema se, odnosno u javnoj raspravi je zakon o energetskoj efikasnosti. Verujem da ćemo ga ovde zajednički raspravljati i da ćemo pokušati da se zaista okrenemo onome što jeste racionalna upotreba energije.
Time se nismo mnogo bavili. Ne mogu to građani sami i ne može to privreda sama. Dakle, to moramo zajedno, odnosno tu država i te kako ima važnu ulogu u podizanju energetske efikasnosti.
Što se tiče bio mase koju ste pomenuli, od kompletnog potencijala obnovljivih izvora energije, Srbija 55% ima u bio masi. Naša želja je, odnosno naš zadatak je da tu bio masu maksimalno iskoristimo i da iz nje dobijemo toplotnu energiju. Jedna od stvari koju smo već započeli je svakako zamena ulaznog goriva kod toplana, odnosno da toplane počnu da koriste bio masu i da postanu kogenerativna postrojenja i da povećaju tu energetsku efikasnost i da postanu 90% efikasna, tako što će proizvoditi struju i toplotnu energiju. Hvala.